Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima kao poslednji prijavljeni govornik narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da nisam neko ko uvek blagonaklono gleda na sve ove izveštaje, niti sam pristalica toga da sad zato što je neko sebe proglasio nezavisnim telom, iako ste vi samo, uvažena gospodo, državni organi a ne nikakva nezavisna tela i ne znam zašto vas neko tako krsti, ali, samo zato što vam je neko dao da ste vi nezavisna tela, ne vidim da sad svi moramo blagonaklono da gledamo u vas i da ne sme niko nikada ništa da vam kaže i da vam zameri u radu.
Ja imam silne zamerke na sve ove izveštaje koje smo imali. Namerno juče nisam hteo da govorim kad su bili neki drugi izveštaji, zato što sam imao što-šta da kažem na odboru, kada je bio Zaštitnik građana, ali evo, pošto u samoj SNS vlada poprilično velika demokratija po tom pitanju, čovek može da se slobodno opredeli. Ja neću da glasam za Sašu Jankovića, odnosno za njegov izveštaj, i neću da glasam za Izveštaj gospođe Petrušić, kao poslanik. Ovi ostali izveštaji su zaista dobri, s tim što za gospodina Šabića i za gospodina Sretenovića moram da kažem da su zaista veoma, veoma dobri izveštaji. Njih ću baš da podržim, zato što su naveli sijaset primera, nisu pisali politički pamflet, nego su se zaista uhvatili određenih primera, pokazali nam šta gde ne valja i na taj način nam ukazali šta da se promeni.
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, sam izveštaj kao izveštaj je dosta korektan, ali neke preporuke koje su ovde date, o njima zaista tek mora da se razgovara i tu izražavam veliku rezervu prema tim preporukama. Jer, to je nešto što vi tražite a što se prilično kosi i sa Ustavom i sa zakonom i pitanje je da li tako nešto uopšte može da vam se dozvoli i da onda kad slušam ovde raspravu, pa kaže – Agencija ima male nadležnosti, ja se izvinjavam ali taj zakon o Agenciji je pisala neka prethodna garnitura, nije pisao niko iz sadašnje vlasti, tako da ako vi imate zaista tako male nadležnosti kao što ovde neko kaže, prosto onda taj pošto pripada sada opozicionim poslaničkim redovima, neka se požali garnituri koja ga je kandidovala na ovim izborima i koja je pisala Zakon o borbi protiv korupcije.
Gospodine Stretenoviću, ovo što ste naveli, a zaista, ponavljam, veoma dobar izveštaj, je nešto što je jezivo, nešto što je strašno, što pokazuje koliko je ova država u nekom prethodnom periodu privredno, ekonomske, kako god hoćete, sahranjena bukvalno. Vi ste ovo pokazali, ovo su strašne cifre, na samo 56 objekata gde ste mogli da izvršite reviziju. Razumem, vi nemate dovoljno kapaciteta kao Državna revizorska institucija i razumem zašto ne možete više toga da zahvatite, ali ovo što ste naveli samo za tih 56 objekata koje ste prosto sagledali i utvrdili njihovo poslovanje, pa mi bismo zaista bili jedna veoma, veoma bogata država da se nije ovoliko novac odlivao iz svih naših javnih preduzeća na ko zna koje račune.
Moram ovde samo da napomenem neke stvari koje ste izneli vezano za javne nabavke. Inače, za one koji ne znaju, vi kada pišete ovaj izveštaj, vi pišete za izveštaj šta ste radili u 2013. godini, ali vi vršite reviziju poslovanja onoga što je bilo u 2012. godini, tako da mi zapravo to sada sagledavamo i ovo je suštinski izveštaj za ono što se zbivalo u 2012. godini. Javne nabavke, posebno ove, inače, to sam mogao da se uverim u preduzeću gde sam predsednik Skupštine, te javne nabavke su bez objavljivanja javnog poziva. To je tolika zloupotreba bila i tu su se tako nameštali poslovi raznim prijateljima, raznim drugarima, da ne kažem, naravno, prisnim prijateljima itd, da je to zapravo služilo da se novac ispumpa iz preduzeća i da ode na nečiji privatni račun.
Meni je drago da ste i ovde prikazali baš kroz te javne nabavke, a dobro je da je to u novom Zakonu o javnim nabavkama dosta promenjeno i dosta je rigidnija kontrola uvedena, videćemo rezultate tog zakona veoma brzo, ali već neko sada govori da su neke uštede oko 100 miliona evra u tom segmentu, a mislim da će biti čak i više. Dobro je da ste ovo prikazali i ja, naravno, pozivam celokupnu javnost da ovaj vaš izveštaj pročita i da shvati zašto je naša država danas došla do ovog stadijuma gde je došla.
Takođe, voleo bih da nam kažete, pošto ste ovde naveli neverovatne primere, kako su krediti davani u tom periodu? Onda ste ovde, recimo, naveli sijaset odobravanih kredita bez adekvatnih instrumenata obezbeđenja vraćanja kredita. Zatim, da su to bili krediti koji su bili suprotni Odluci o uslovima kratkoročnog kreditiranja i visine kamatnih stopa. Voleo bih da nam možda kažete ko su ti povlašćeni ljudi ili te povlašćene firme koje su tako nešto mogle da dobiju? Znate, kada bih ja sada došao u banku, ili bilo ko ovde od nas, i da tako tražim kredit, a da nemam nikakva sredstva obezbeđenja, mene bi na glavačke izbacili iz banke, kao naravno i svakog ovde poslanika. Ovde smo imali zaista jednu neverovatnu situaciju, konkretno primer „Agrobanke“ je najbolji, ali i „Razvojne banke Vojvodine“, gde ste mogli na lepe oči. Kažete – dobar dan, ja sam taj i taj, poslao me je neko, ovo je moja lična karta, vidite kako sam lep, dajte mi deset miliona evra. Oni fino izvuku džak i kažu – izvolite, odnesite, i nema nikakvog obezbeđenja. Tako se novac odlivao iz banaka. Voleo bih da nam kažete ko su ti ljudi koji su mogli na takav način da dobijaju kredite i da dobijaju sredstva i da na taj način bukvalno pljačkaju državu?
Takođe, naveli ste ovde – nismo se uverili da je kod većine revidiranih subjekata sistem internih kontrola uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima, ugovorima itd. Koliko je to okvirno preduzeća ili bilo kojih drugih državnih institucija gde ste to zatekli? Voleo bih, naravno, da javnost bude upoznata sa tim.
Inače, veliki sam protivnik što u zakonu stoji da je svako preduzeće dužno da angažuje negde neku revizorsku kuću, naravno, pored interne revizije što ima. Zašto? Zato što smatram da tu postoje velike zloupotrebe, posebno kod ovih privatnih revizorskih kuća koje suštinski ne rade ništa. Jer, ako govorimo o reviziji, onda je lako uraditi reviziju da li ste vi nešto lepo uknjižili ili niste, ali to je potpuno besmislena revizija. Potrebno je uradili, naravno, kompletnu reviziju poslovanja, a to privatne revizorske kuće ne da ne rade, nego se njima nameštaju poslovi bukvalno da bi one dobile veliku apanažu. Tako, recimo, neko ko je povlašćen dobije jedno 10 firmi, 15 firmi, nije ni važno, tamo vrše navodno nekakvu reviziju, beleže da li ste nešto lepo uknjižili ili niste, i to je sad kao navodno neka revizija. Firma je ispunila zakonsku obavezu, a suštinski taj revizor koji je angažovan nije uradio ništa, to smo mogli i vi i ja iz fotelje otprilike da uradimo, a dobio je, naravno, velika sredstva.
Voleo bih i da se tu razmisli o promeni samog zakona. Ako već mora da se angažuje neki privatni revizor, zna se šta se podrazumeva pod revizijom. To što on radi, to je mogao da uradi bilo koji knjigovođa, a ne neko ko je revizora. Tako da, voleo bih da nam kažete otprilike koliko ima takvih subjekata koji nisu ispunili ovo što su bili dužni da ispune.
Naravno, ove bilanse stanja i ove cifre da čitam, to je nešto što ćete verovatno možda vi u završnoj reči reći. Cifre su strašne. Ponavljam, ovo je samo na 56 objekata. Opet neka ljudi razmisle koliko ima onoga što niste pregledali. Po ovome, koliko sam ja shvatio, to je nekih 140 miliona evra pronevereno, ili šta li je već urađeno. Interesuje me samo, pošto ovde piše da ste podneli 50 i nešto krivičnih prijava, šta se dešava sa tim krivičnim prijavama i da li je neko procesuiran, odnosno da li se vodi postupak i koliko je to tužilaštvo uzelo u razmatranje?
Što se tiče Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, kažem, korektan izveštaj, ali sa nekim preporukama prosto ne mogu tek tako da se složim. Voleo bih da se o tome ipak vodi neka debata, a ne ovako samo da se traži nešto iz čista mira i da sada mi to kao treba da podržimo – da, sigurno ćete to dobiti. Kažem, i vi podležete kontroli, a kontrola je upravo ova Skupština, zato što vi nama podnosite izveštaj.
Kada tražite da se proširi obaveza prijavljivanja imovine i prihoda na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji, razumem da vi želite da imate što veću kontrolu, ali to je prosto pomalo i zadiranje u određena elementarna ljudska prava, recimo, mog deteta ili moga oca, nije ni važno. Zašto bi oni ako uopšte nisu zainteresovani da se bave politikom, javnim životom, što bi prijavljivali imovinu i da svako ima na uvid tako nešto? Mislim da to zaista nije u redu da se traži, ali opet o svemu može, naravno, da se razgovara.
Kaže – ovlastiti Agenciju na neposredan i na neometan pristup evidencijama i dokumentacijama državnih organa i organizacija. Mogu da se složim sa onim da vi tražite da dobijete dodatne podatke od banaka, od privrednih društava, ali šta znači od državnih organizacija svih? Pa, postoje neki podaci koji su, naravno, tajni podaci. Ima zakon koji definiše kako se oni upotrebljavaju. Državna organizacija je i Bezbednosno-informativna agencija, pa teško bi baš bilo da vi zatražite od BIA sve takve podatke, a nije ni u redu, složićete se. Tako da, i o tome bi moralo da se razgovara, a ne ovako da se baš iznese kao neka velika želja.
Kaže – sa liste ovlašćenih predlagača za članove odbora Agencije izostaviti predsednika Republike i Vlade, pa navodite u obrazloženju – u cilju smanjenja rizika od uticaja izvršne vlasti i političkih stranaka, a kao novog predlagača predvideti Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja.
Možda bih mogao da se složim sa vama donekle, ali ko vama garantuje nezavisnost Poverenika od javnog značaja, ko vama garantuje bilo kakvu nezavisnost i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki? Ovde se apriori inače gleda ako je neko u nekoj stranci član, on je odmah neko ko je obeležen i on ne radi dobro svoj posao. Izvinite, ne mora da znači da ako neko nije član neke političke stranke da je on odmah nezavistan. Pa, imate neko svoje mišljenje. Mislim da ovde mora da se promeni taj termin kada kažete – nezavistan. Valjda je poenta reći da onaj ko profesionalno obavlja svoj posao, a ne – ja sam nezavistan zato što nisam član neke političke stranke ili nisam pripadnik neke političke organizacije. Onda hajde da niko ne bude član stranke, svi ćemo biti van stranaka i onda ćemo svi kao biti nezavisni, što je potpuno besmisleno.
Na kraju krajeva, sam gospodin Šabić je bio član političke partije, pa me sad zanima kog momenta je postao nezavistan pa je otišao na ovu funkciju gde je sada i vi sada tražite da vam on kao tako nezavistan delegira ljude u samu Agenciju? Mislim da je to malo osetljiva tema i o tome bi, naravno, moralo mnogo više da se razgovara.
Tražite, kažete ovako – ovlastiti agenciju da postupa po anonimnim prestavkama u kojima se ukazuje na koruptivne radnje. Nemam ništa protiv, ali to mora da se definiše. Kako? Šta vi onda radite, ako dobijete anonimnu prestavku? Ja se izvinjavam, da li vi onda krećete da radite kao policija, ili kako vi to postupate, šta su vaši konkretni zahtevi po tom pitanju?
Na kraju, ne mogu nikako da se složim sa tezom – propisati političkim subjektima zabranu bavljenja humanitarnim i sličnim aktivnostima. Zašto? Zbog čega to neka politička stranka ili bilo ko ne bi mogao da se bavi humanitarnim ili bilo kakvim drugim sličnim aktivnostima? Mislim da je to čak i društveno odgovorno.
Tako da o svemu može da se razgovara. Podržaću izveštaj, ali same preporuke ostavljam ostavljam dosta rezerve vezano za njih i nisam neko ko to u startu odmah kritikuje, ali bih voleo da se povede jedna značajnija rasprava, tim pre zato što ste vi jedan veoma značajan državni organ, potrebni ste u ovoj borbi protiv korupcije.
Meni je drago da je, na kraju krajeva, čitav svet, čitava Evrope priznala našu borbu protiv korupcije u smislu davanja veoma pozitivnih ocena i za samu strategiju koja je doneta, ali naravno za određene konkretne aktivnosti koje vidimo, iz dana u dan se dešavaju. Verujem da će se u nekom budućem periodu u samom razgovoru najvišeg našeg zakonodavnog tela, a to je Skupština Srbije i vas pronaći neko najbolje rešenje. Hvala vam.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam, da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima magistar Aleksandra Jerkov, ovlašćeni predstavnik.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, gospođa predsednica nije bila u sali, pa bih na početku svog izlaganja rekla da mislim da je trebalo da reaguje na početku izlaganja prethodnog govornika, koji je ustvrdio da su nezavisne institucije čije izveštaje zajedno sa zaključcima nadležnih odbora razmatramo ovih dana, same sebe proglasile nezavisnima i da se ne radi ni o kakvim nezavisnim državnim institucijama, nego samo zato što je neko sebe proglasio sam nezavisnim i treba tako i da ih tretiramo.
Član 138. Ustava Republike Srbije koji konkretno govori o Zaštitniku građana, kog je gospodin Đukanović, nazvao tzv. nezavisnom državnom institucijom, verovatno se ugledajući na predsednika svoje stranke, kaže da je Zaštitnik građana nezavistan državni organ i dalje navodi njegove nadležnosti.
Mislim da je tu bilo prostora za reakciju, ali vratiću se na svoje izlaganje, jer ta diskusija zapravo pokazuje ono što smo imali prilike da vidimo juče na kraju sednice i već dve godine imamo prilike da vidimo, a to jeste, upravo odnos prema nezavisnim institucijama.
Kada su u pitanju izveštaji koje razmatramo isto kao i juče…

Molim, vratite se na izveštaje. Nemojte da ispada kao da replicirate prethodnim govornicima.

Juče sam ja isto tako bila ovlašćena za 1. tačku dnevnog reda ove današnje sednice. Govornica koja je govorila posle mene je sedam i po minuta svog 20-ominutnog izlaganja posvetila isključivo polemisanju sa onim što sam ja rekla. Verujem da se ista pravila odnose na sve…
(Predsedavajući: Molio bih vas da se sada vratite na temu.)
Evo prelazim, ako je najveći problem to što ja govorim. Prosto, mislim da odnos prema nezavisnim državnim organima jeste tema današnjeg rada. Ni jedan poslanik nema pravo da naziva ljude o kojima ovde danas raspravljamo tzv. nezavisnim organima i ubeđena sam da to jeste tema, a kolege mogu da se jave pa da kažu ako misle da nije.
Isto kao i juče, smatram da je ovo izuzetno važna tema nezavisne državne institucije i organi i regulatorna tela jesu nešto što je stvorena kao tekovina demokratizacije Srbije, kontrola vlasti jeste nešto na čemu počiva i vladavina prava i pravna država i demokratija i zapravo mera nezavisnosti tih institucija, mera našeg slušanja onih preporuka koje nam oni daju jeste i mera demokratičnosti Srbije.
Sa gospodinom Sretenovićem sam i u prethodnom sazivu dosta sarađivala i kroz Odbor za finansije i on zna koliko smo na početku imali problema da sa samom percepcijom DRI, kada je zaista na početku postojao jedan broj ljudi koji su tu instituciju doživljavali kao neku vrstu lova na veštice i očekivali od njega da bude neka vrsta Eliot Nesa koji će sada da se obračuna sa celokupnom korupcijom u našoj zemlji. Mislim da je dosta vremena i dosta energije potrošeno da se ta institucija postavi na onaj način na koji to zakon predviđa. Ostalo je još nekoliko stvari da bude urađeno koje su isto tako veoma važne.
On je na početku svog izveštaja i sam konstatovao da jedna od osnovnih domena njegovog rada jeste upravo saradnja sa Narodnom skupštinom. Veliki deo izveštaja posvećen je u pravo i tome. Nadležni odbor jeste mesto gde, ja verujem, da je on uvek nalazio sagovornike za sve one teme i u poslanicima DS svakako da hoće imati i podršku za one zakone koje spominje u vidu inicijative da ih treba promeni, ali svakako da kada to bude trebalo pretočiti u predloge, da će poslanici stajati na raspolaganju.
Jedan od stvari o kojoj čini mi se treba razgovarati kada je u pitanju rad DRI, mislim da je to nešto, isto tako oko čega će se sve kolege složiti. S obzirom na to da je naša DRI ustanovljena poprilično po ugledu na Slovenačke model. Tamo smo imali prilike da čujemo i da nadležni odbor koji se tamo ne zove Odbor za finansije, oni imaju skupštinski odbor koji je zadužen baš za kontrolu trošenja javnih sredstava, ima mogućnost da preporuči, sugeriše ili kaže DRI koje su to institucije, koje sve to lokalne samouprave i preduzeća, treba da budu predmet revizije.
Ukoliko postoji mogućnost da i mi postignemo takav neki dogovor u Skupštini, mislim da bi to bilo nešto što bi bilo korisno i za jačanje pozicije parlamenta, ali i za poboljšanje nekakve naše međusobne saradnje.
Isto tako kada su u pitanju izmene zakona koje je preporučila Agencija za borbu protiv korupcije u svom izveštaju, pre svega koliko sam shvatila, donošenje čak i novog Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, poslanici DS stoje otvoreni za takvu vrstu saradnje. Važno je jačati takve institucije. Što su jače institucije, slabija je mogućnost pojedinaca da ih pritiskaju, da ih nipodaštavaju, i da lome pozicije i uticaj tih institucija.
Ono o čemu bih volela da razgovaramo kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije isto tako mislim da gotovo nema poslaničke grupe u kojoj nije postojao sličan problem. Veoma često se dešavalo, a vi ste kao jedna od svojih delokruga radnje naveli i saradnju sa medijima. Veoma često se dešavalo da narodni poslanici iz medija saznaju da se vode nekakvi postupci protiv njih. Veoma često se dešavalo da iz Agencija za borbu protiv korupcije u tabloide izlaze stvari koje nisu poznate onima na koje se odnose.
Mislim da bi trebalo da povedete računa o tome da se takve stvari ne dešavaju, jer mislim da one zaista nikome ne idu u korist, osim toga što se manje više, to je stara zamerka DS celokupna borba protiv korupcije izmestila na naslovne strane tabloida koji preuzimaju ulogu i tužilaštva i policije i sudova i svega drugog.
Mislim da je agencija ta koja ne bi trebalo da doprinosi tome i da zaista neki tamo „kuriri“ ili „informeri“ ne bi smeli da imaju informacije koje se odnose na pojedince a da sami ti ljudi nemaju informacije da se o njima vode nekakve istrage.
Molim vas da poradimo na tome da zaista primena svih, naravno ne treba posebno govoriti u ovom slučaju zakona bude jednaka. Mi i u ovom sazivu Narodne skupštine imamo poslanike koji su direktori javnih preduzeća. Zbog čega ne možemo da napravimo zakon tako da takve stvari prosto budu nemoguće?
Da li je to nedostatak političke volje, to nas opet vraća na raspravu koju smo imali juče, da li politička volja može da bude uslov za sprovođenje zakona, jer sprovođenje zakona nije stvar političke volje, sprovođenje zakona je stvar vladavine prava, stvar pravne države, mi stojimo na raspolaganju da se ti zakoni učine što povoljnijim za vas, jer što imamo manje nekih mogućnosti da se zakoni kreativno tumače, to su oni zapravo povoljniji za građane.
Kada govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, o kom dosta govorite, to jeste još jedna posebna tema. Videli smo da zakon koji je najavljivan kao najveći uspeh prethodne vladajuće koalicije, iste ove vladajuće koalicije, zapravo i nije dao one spektakularne rezultate koji su bili očekivani, posebna tema je čitav deo u vašem izveštaju koji se bavi o sukobu interesa nastalom iz nepotizma.
Ja bih volela da se pozabavite i sukobom interesa koji je nastao iz nekih drugih razloga kao političke pripadnosti. Mi imamo širom Srbije, konkretno u Novom Sadu, odakle ja dolazim, situacije da novopridošli odbornici stranaka na vlasti, preko noći postaju direktori javnih preduzeća. Sve su to stvari kojima treba da se bavimo, sve su to stvari o kojima treba da razgovaramo, sve su to stvari o kojima i nemamo gde drugde da razgovaramo osim sa vama i o kojima nemamo gde drugde da razgovaramo osim ovde.
O onome što su drugi poslanici govorili zaista mislim da ne treba posebno trošiti reči. Mi smo imali prilike da čujemo kao ovi ovde ljudi koji nisu radili svoj posao sve dok SNS nije došla na vlast, pa ja prosto mislim da je to nipodaštavanje tih istih ljudi koji su taj posao radili pre tri, četiri itd, godina, imali smo prilike da čujemo da narodni poslanici imaju nekakve informacije o zloupotrebama u raznim lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, državnim organima, institucijama.
Ja zaista molim zbog istine da svako ko takve zloupotrebe ima to dostavi nadležnim organima. Nemojte, gospođa Tomić je govorila o tome da, kada neko ima nekakve dokaze da je bilo nekakvih zloupotreba, onda postavlja poslaničko pitanje. Pa nećemo valjda postavljati poslaničko pitanje kada čujemo, ne da čujemo, nego kada znamo i imamo dokaze da je negde bilo nekakvih zloupotreba. Zna se šta se radi u takvom slučaju.
Ne možemo se svi na takav način neodgovorno ponašati prema sredstvima građana i zato molim poslanike koji takve informacije imaju da to nekako kanališu na pravi način, a ne da bi ovde govorili stvari samo da bi ovoj sednici dali nekakvu sadržinu.
Zaista mislim da je zajednički zadatak, i time ću završiti, svih narodnih poslanika da radimo na tome da vi nesmetano možete da radite na tome da obavljate posao za koji ste i oformljeni, da ne dozvolimo da vas neko naziva „takozvanim“ nezavisnim institucijama, da ne dozvolimo da neko o vašim izveštajima govori kao političkim kompletima, jer to ne daje dobru sliku niti o vama, niti o ovoj skupštini, niti o Srbiji kao takvoj. Hvala.

Zahvaljujem. Replika dva minuta. Narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Znate, kada neznanje preovlada onda imamo ovakve diskusije.

(Predsedavajući: Ja bih vas zamolio Đukanoviću, da…)

Ja se zaista izvinjavam, ali morao sam ovako da reagujem. Zašto? Ja nigde nisam dovodio u pitanje nečiju nezavisnost. Nezavisnost bi bila dovedena u pitanje ako neko vrši pritisak na ove organe. Jeste.

Ja bih zamolio gospodina Sretenovića, ali gospođu Babić da nam kaže – da li je neko vršio pritisak u njihovom sadašnjem radu kako da rade? A inače, mogu samo da dam jednu ocenu u vreme vaše vlasti, gospodin Sretenović je čini mi se daleko manje prijava podneo nego u vreme sadašnje vlasti gde itekako slobodno radi. A nisu nikakva nezavisna regulatorna tela jer ništa i ne regulišu. Oni su državni organi koji su nama dužni da podnesu ovde izveštaj i mi vršimo kontrolu njihovog rada. A to je moralo da naučite pre nego što se javite za ovakvu diskusiju.

Još nešto. Naš odnos prema njima i vaš, ogleda se u tome što vi …

Hvala.

Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Koristiću vreme gospodine predsedavajući koje je ostalo od ovlašćenog SNS.
Zadnja dva dana smo svedoci podela u ovoj sali. Pokušaja podela u ovoj sali. Postoji jedna manjina koja je manjina voljom građana Srbije, koja sebe predstavlja da razume nezavisnost nezavisnih regulatornih tela, koja se bori za nezavisna regulatorna tela, koja je zabrinuta nad nemanjem kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, koja je zabrinuta nad zakonskim okvirima koji su tako loši u kojima se kreću nezavisna regulatorna tela, i neka tamo grozna većina koja ponižava, nipodaštava, naziva takozvanim.
Mislim da je u svemu ovome, u ova zadnja da dana, napravljena jedna žestoka zamena teza. I zašto kažem zamena teza? Mislim da je poniženje nezavisnih regulatornih tela, u stvari bilo do 2011. godine, kada se nisu ni razmatrali izveštaji nezavisnih regulatornih tela.
Kada imate ta tela, kada imate njihove izveštaje i kada ih stavljate u okrugle fioke, to je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. Do 2011. godine nijedan akt nezavisnih regulatornih tela nije doživeo da se nađe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zbog čega? Zato što je prethodni režim bio strah od toga šta će pisati ili šta je pisalo u tim izveštajima, zato što nisu verovali tim ljudima, zato što su ih ponižavali. E to ne poniženje nezavisnih regulatornih tela.
Zamena teza je onda kada se u ovoj sali brinete što nezavisna regulatorna tela imaju manji kapacitet, ali imaju manji kadrovski kapacitet, a onda kada možete da glasate na sednicama Administrativnog odbora da dobiju više zaposlenih, ne dođete na te sednice ili budete uzdržani, ili glasate protiv.
A bili su tu i gospodin Sretenović i gospođa Babić i gospodin Janković, kada predstavnici DS ili nisu dolazili ili su bili uzdržani, ili su to bili predstavnici neke druge Demokratske stranke. To je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. Da, da, gospodin Siniša Lazić, poznajete li ga možda? Član i narodni poslanik DS u prethodnom sazivu. I oni ljudi koje ste vi delegirali da budu u Administrativnom odboru.
To je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. A nije ponižavanje da prihvatamo da su neki zakonski okviri u kojima se kreću nezavisna regulatorna tela sa određenim ograničenjima. Prihvatamo da i u Agenciji za borbu protiv korupcije je neophodan zakon o uzbunjivačima, da je neophodan i zakon o lobiranju, da lično nemam ništa protiv. Ništa protiv da se proširi dejstvo Agencije za borbu protiv korupcije i na druge članove porodice, kada neko nema šta da krije, nema problem, neka se ispituje i unuk i deda i bilo ko, i komšija ako treba. Ako nemaš šta da kriješ.
Takođe shvatam i prihvatam i zbog toga će SNS u punom kapacitetu da glasa i za ove izveštaje i za izveštaje Zaštitnika građana i za izveštaje Poverenika, zato što shvatamo vrednost i shvatamo da smo na istoj strani.
Samo oni koji nepravilno shvataju i tumače zakon i samo oni koji su spremni na nepravilno tumačenje zakona misle da smo na različitim stranama, onaj ko kontroliše i onaj ko je kontrolisan. Ne, nismo, na istoj smo strani. Štitimo ovo što jesmo i zato mislim da je dobro što na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije stoji ime Zorana Babića, stoji koja su mu primanja, koje su mu funkcije i šta ima i šta će imati za godinu dana ili šta će imati za 10 godina i zato što sam ušao u ovaj posao da radimo, kao i ostale kolege iz SNS, da bi menjali naše društvo, a ne da bi se obogatili, zato što nismo ulazili u farmericama i izlazili u „Poršeima“, zato što nismo postajali predsednici Vlade da bi posle toga dobili subvencije za vinograde, pa onda kada ti vinogradi propadnu, a subvencije potroše se za „Range Rover“, vratićemo se ponovo u politiku da bi ponovo došli do nekih subvencija.
Ne dozvoljavamo takav put i zbog toga mislim da je ovaj častan posao koji rade nezavisna regulatorna tela i vrednost koju unose u naše društvo shvaćen i prihvaćen od ove vladajuće koalicije, shvaćen od predsednika Vlade, shvaćen od SNS, u pravom kapacitetu i u pravom smislu.
Ma koliko vam se to svidelo ili vam se ne svidelo, mislim da ćemo sve te izazove i tumačenja, a imali smo gospođa Babić i ja dijalog oko tumačenja pojma „funkcioner“ i slažem se da je možda bilo lakše izmeniti zakon nego doneti autentično tumačenje, ali mislim da svaki od ovih izazova, zakonskih izazova, možemo da rešimo dijalogom koji postoji između države i nezavisnih regulatornih tela, kao što će mi biti zadovoljstvo da u okviru Administrativnog odbora radimo na jačanju kapaciteta DRI kako bi mogla da uđe u svaku instituciju, u svako ministarstvo, u svako javno preduzeće, zato što hoćemo da pošaljemo snažnu poruku građanima Srbije da njihov novac odlazi na pravo mesto i da se troši na pravi način, a ne da nestaje u džepovima funkcionera i političara.
Dosta je bilo shvatanja da je država i da je budžet mesto gde će političari zavlačiti ruku i lično se bogatiti. Ovi ljudi su brana takvim stvarima. Ovi ljudi brane i štite i državu, ali i štite sve one ljude koji hoće da se bave politikom iz pravog načina i iz pravog razloga i zbog toga ćemo ih podržati i zbog toga želim da se stavi tačka na razumevanje i nerazumevanje.
Razumevanje i nerazumevanje može da definiše samo delovanje i ne samo ono što se deklarativno kaže za ovom govornicom, nego ono što se radi, a radili ste na pogrešan način. Pravili ste zakone koji su invalidni, koji su ograničavali nezavisna regulatorna tela, pa sada, kada odete u opoziciju, kažete – o, Bože moj, ti zakoni nisu dobri. Zašto ste ih pravili ako nisu dobri?
Posipanje pepelom je to što se brinete za kapacitet nezavisnih regulatornih tela, a ne glasate da se oni povećaju. Omalovažavanje nezavisnih regulatornih tela je onda kada ne uzmete te izveštaje u razmatranje, već ih stavite u okruglu fioku koja se zove korpa za otpatke. E, to je poniženje. To je poniženje koje SNS nikada neće uraditi prema svojim građanima, nikada neće uraditi prema državi, nikada neće uraditi prema nezavisnim regulatornim telima.