Zahvaljujem.
Kako sam izvršila uvid na strani 43/2 stenograma, mogu da konstatujem da se niko nije prijavio za reč pre Poverenika i kako nema prijavljenih po članu 96. i korišćenja prava iz tog člana, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1, 2. i 3. dnevnog reda. Zahvaljujem se svima.
Nastavićemo sednicu odmah posle promene, dakle predlagača.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o tački 4. i 5. dnevnog reda, pozvani da današnjoj sednici, pored Tatjane Babić, direktora Agencije za borbu protiv korupcije i Radoslava Sretenovića, predsednika Državne revizorske institucije, prisustvuju i Bojana Mitrović, potpredsednica Državne revizorske institucije, Natalija Ćatović, Gordana Tišma i Miroslav Mitrović, članovi Saveta Državne revizorske institucije, Cvetana Pršić, Duško Pejović, Radulka Urošević, Gordana Nehajovski, Ljubica Janković Andrijević i Svetlana Toma Anokić, vrhovni državni revizori, Mirjana Marković, sekretar Državne revizorske institucije, Iva Vasilić, šef Kancelarije predsednika Državne revizorske institucije, Vesna Pavlović, savetnik za odnose sa javnošću Državne revizorske institucije, prof. Branko Lubarda, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Marijana Milosavljević i Jelena Jovanović, savetnici u službi za odnose sa javnošću Agencije za borbu protiv korupcije, i Dejan Damnjanović, šef Kancelarije direktora Agencije za borbu protiv korupcije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe, srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članovima 192. i 193, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu, sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje, koji je podnela Agencija za borbu protiv korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, i Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2013. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije.

Poštovana predsednice Skupštine, potpredsednice i sekretaru, uvaženi poslanici, dame i gospodo, čast mi je i zadovoljstvo što sa svojim saradnicima, članovima Saveta i vrhovnim državnim revizorima mogu da vam predstavim izveštaj o radu DRI za 2013. godinu.
Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava raspravljali su ovom Izveštaju u ponedeljak, a sada je prilika da o Izveštaju raspravljaju i narodni poslanici.
Državna revizorska institucija kao najviši državni organ revizije javnih sredstava u RS za svoj rad odgovara i podleže nadzoru Narodne skupštine. Naša vizija je da institucija bude prepoznatljiva, pouzdana, nezavisna i da doprinosi parlamentarnoj kontroli i dobrom upravljanju javnim sektorom, a misija nam je da pružamo profesionalno uveravanje Narodnoj skupštini i građanima RS da se javna sredstva koriste efektivno, efikasno i ekonomično.
Sada ću ukratko predstaviti strukturu Izveštaja koju čini devet celina, rekao bih devet poglavlja. Pre svih ovih poglavlja i celina nalazi se jedan rezime koji između ostalog sadrži i pregled najznačajnijih nepravilnosti koje smo utvrdili tokom rada kod subjekata revizije.
Prvi deo govori o nadležnosti institucije. Drugi govori o ciljevima revizije. Treći govori o programu revizije, planiranim revizijama. Četvrti, koji je najobimniji deo, govori o izvođenju planiranog programa revizije i to u okviru svakog sektora u instituciji u vidu Izveštaja postignutih rezultata sektora. Tako je u Izveštaju napisano šta je predmet revizije, ko su subjekti revizije, zatim je izraženo mišljenje o obavljenim revizijama, pregled utvrđenih nepravilnosti kod revidiranih subjekata, broj i vrsta datih preporuka, postupanje po tim preporukama u vidu odazivnih izveštaja, ocena odazivnih izveštaja i na kraju, efekti revizije i informacije o preporukama za izmenu propisa i zakona. Peti deo govori o Izveštaju o radu DRI. Šesti deo se odnosi na finansijsko poslovanje institucije. Sedmi deo se odnosi na kapacitete DRI, pre svega na prostorne kapacitete, kadrovske kapacitete, stručno usavršavanje zaposlenih, razvoj informatičke infrastrukture, saradnje sa Narodnom skupštinom, aktivnosti u oblasti borbe protiv korupcije, Izveštaja o evropskim integracijama, javnosti rada institucije. Osmi deo odnosi se na saradnju sa međunarodnim institucijama. Deveto poglavlje se odnosi na saradnju sa medijima, sredstvima javnog informisanja i građanima i postupanje po zahtevima građana, prijavama i informacijama.
Poštovani poslanici, pre nego što vam kratko izložim delove izveštaja, želim da naglasim da institucija u 2013. godini u potpunosti je ostvarila sve planirane zadatke. Kada je reč o subjektima revizije na osnovu programa revizije institucija je u 2013. godini izvršila revizije i finansijski izveštaj pravalnosti poslovanja 56 subjekata revizije. Međutim, objavili smo 66 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, jer smo revidirali i sastavne delove finansijskih izveštaja u okviru revizije završnog računa budžeta RS za 2012. godinu.
Revizijom 2013. godine obuhvatili smo javne rashod i izdatke u ukupnom iznosu od 2.683 milijarde dinara. Sprovedena je revizija završnog računa budžeta RS. Sprovedene su revizije četiri direktna i dva indirektna korisnika budžetskih sredstava, NBS, javnog duga RS u okviru Ministarstva finansija, dve agencije, 18 javnih preduzeća, 24 jedinice lokalne samouprave, dva fonda obaveznog socijalnog osiguranja i jednog kliničkog centra.
Takođe, u 2013. godini sprovedena je i prva revizija svrsishodnosti. Sada upravo razmatramo prigovore na predlog izveštaja koja su nam izjavila odgovorna lica u revidirani subjektima. Izveštaj će biti gotov kada budemo ispoštovali sve procedure u nadležnosti institucije.
Kada je reč o mišljenjima na osnovu sprovedene revizije izraženo je 66 mišljenja i to pet pozitivnih mišljenja, 59 mišljenja sa rezervom i dva uzdržavajuća mišljenja. Za pravilnost poslovanja takođe je izraženo 66 mišljenja. Izraženo je pet pozitivnih mišljenja, 58 mišljenja se sa rezervom i tri uzdržavajuća mišljenja. U dve revizije odazivnih izveštaja ocenjeno je da izveštaji nisu verodostojni jer nisu dostavljeni dokazi i nisu izvršene date preporuke kroz obavljene revizije. Iz navedenih razloga protiv odgovornih lica u ovim subjektima revizije podnete su krivične prijave.
Najznačajnije nepravilnosti koje smo utvrdili kod subjekata revizije, a da sada ne govori o samom sistemu finansijskog upravljanja, osvrnuo bih se upravo na popis imovine. U postupku revizije utvrđeno da nije izvršen popis imovine u vrednosti preko 18,5 milijardi dinara, od čega se 12 milijardi odnosi na nefinansijsku imovinu, na finansijsku imovinu 1,9 milijardi dinara i obaveze 4,6 milijardi dinara. Takođe nije izvršeno usaglašavanje potraživanja i obaveza u iznosu od 76,7 milijardi dinara. Revizijom smo utvrdili da subjekti revizije nisu postupali u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Izvršeni su rashodi i izdaci od preko 13,1 milijarde dinara koji nisu u skladu sa Zakon o budžetskom sistemu.
Takođe su subjekti revizije izvršili rashode za plate, podatke i naknade koji nisu u skladu sa propisima. Iznos nepravilnosti je 9,5 milijardi dinara. Vršili su usluge po ugovoru koje nisu u skladu sa Zakonom o radu i iznos tih nepravilnosti je 192 miliona dinara. Kada je reč o bilansu stanja u okviru završnog računa, koji smo revidirali, utvrdili smo da nije iskazana imovina u ukupnom iznosu od 1.684 milijarde dinara. Odnosi se na nefinansijsku imovinu u iznosu od 1.673 milijarde dinara, na novčana sredstva 2,4 milijarde dinara i na iskazana potraživanja devet.
Ono što jako interesantno je da smo se bavili revizijom i primenom Zakona o javnim nabavkama, revizijom pravilnosti poslovanja i primene Zakona o javnim nabavkama kod 56 subjekata ili na uzorku od 0,005 promila ukupnih subjekata koji podležu reviziji. Utvrdili smo da su, suprotno zakonu, sprovedeni postupci i nabavke dobara i usluga preko 31 milijarde dinara. Radi se o zaključenim ugovorima bez sprovedenih postupaka javnih nabavki, pregovaračkih postupaka sa objavljivanjem javnog poziva, pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva. Takođe su izvršene nabavke dobara roba i usluga koje nisu predviđene u godišnjem planu kod 27 subjekata ili 15 milijardi dinara.
Ostale nepravilnosti utvrđene su, rekao bih, po sledećim osnovama – odobravanje kredita suprotno važećim procedurama, pre svega mislim kod Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u iznosu od 28 miliona evra, odobravanje kredita odnosno zajma za stambene potrebe kod PIO osiguranja u iznosu preko 185 miliona, nedozvoljeno produžavanje rokova vraćanja kredita preko pet miliona evra, nepreduzimanje mera naplate dospelih kredita preko pet miliona evra, nepravilnosti kod javnih preduzeća koja nisu poslovana u skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima i bavljenjem delatnosti od opšteg interesa, odnosno nisu usaglasili osnovni kapital sa kapitalom iskazanim kod Agencije za privredne registre u iznosu preko 67 milijardi dinara. Nisu ni upisali osnovni kapital kod Agencije za privatne registre, preko devet milijardi dinara.
Stanje javnog duga RS na dan 31. decembra 2012. godine po nalazu revizije iznosio je 18,2 milijarde evra, a prema podacima Uprave za javni dug stanje je bilo 17,6 milijardi, što je manje 588 milijardi evra.
Moram posebno da istaknem da je u postupku revizije u gotovo svim revidiranim jedinicama lokalne samouprave bilo nepoštovanja Zakona o budžetskom sistemu. Od 24 revidovane lokalne samouprave u 23 nisu poštovane odredbe zakona, nisu poštovane odredbe ovih silnih aproprijacija, preuzimane su obaveze u većim iznosima od dozvoljenih, pa su tako budžeti zaduživani u visinama dva i tri puta većim od godišnjih iznosa u budžetu. Jedna opština je čak 256 dana u toku kalendarske godine bila u blokadi.
Državna revizorska institucija je u skladu sa zakonom podnela krivične prijave, ali smatram da je posebno važno da se hitno preduzmu inicijative da se analiziraju uzroci i razlozi ove pojave i da se preduzmu sve potrebne mere da se sa jedne strane zaštite javna sredstva, a sa druge strane prekine sa ovakvim ponašanjima u jedinicama lokalnih samouprava.
Ističem da je neophodna snažna podrška Narodne skupštine u naporima DRI. U Srbiji je više preko 11.000 mogućih subjekata revizije i važno je da se preporuke poštuju u svim delovima javnog sektora, da nam se ne dešava pojava uočena u velikom broju lokalnih samouprava da se iz godine u godinu ponavljaju iste greške.
Tokom 2013. godine, vršeći reviziju Finansijskog izveštaja za 2012. godinu, ukupno je dato 1.081 preporuka. Najviše preporuka je dato iz oblasti sistema finansijskog upravljanja – 262 preporuke, a u oblasti bilansa – 248. Značajni broj preporuka dat je i iz oblasti javnih nabavki – 87, popisa imovine – 56, prihoda i primanja – 38.
Ocenom odazivnih izveštaja tokom 2014. godine utvrdili smo da je izvršeno 595 preporuka, 367 je u toku, 33 nije izvršeno, a za 76 preporuka kod četiri jedinice lokalne vlasti izvršićemo reviziju odazivnih izveštaja. Tokom 2013. godine institucija je pratila i sprovođenje 811 preporuka putem odazivnih izveštaja i u tom smislu je institucija sastavila poseban izveštaj i dostavila ga nadležnom odboru, odnosno Odboru za finansije, organizacije tih preporuka.
Želim da napomenem da je u skladu sa zakonom DRI, na osnovu nalaza do kojih smo došli u podsticajima revizije, usvojila preporuke za donošenje novih zakona ili za izmenu i dopunu već važećih zakona. Državna revizorska institucija je preporučila da se izmeni i dopuni Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika i Zakon o radnim odnosima. Takođe smo preporučili da se predloži i usvoji zakon o platama u jedinicama lokalne vlasti i zakon o komunalnim taksama i subvencijama, čime bi se otklonili brojni propusti i problemi na koje smo naišli u postupcima revizije.
Takođe, u skladu sa nadležnostima institucije, zbog postojanja osnovne sumnje da je izvršen prekršaj u 2013. godini, institucija je podnela ukupno 208 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 18 prijava za prividni prestup i 51 krivičnu prijavu.
Kada je u pitanju organizacija institucije, danas institucija ima sedam sektora. Sedmi sektor je uspostavljen na početku ove godine i to je Sektor za metodologiju i kontrolu kvaliteta. Da bi dala efektivan doprinos kontroli koju sprovodi Narodna skupština, radi promovisanja dobrog upravljanja, Državna revizorska institucija mora da pre svega jača kadrovski. Pre svega želimo da iz godine u godinu povećamo broj subjekata revizije, da proširimo obuhvat revizije, da povećamo revidirane iznose kod subjekata, izrađujemo što veći broj kvalitetnih izveštaja, da svojim preporukama otklanjamo nepravilnosti i preduzimamo sve mere u našoj nadležnosti kada je u pitanju kršenje zakona i, naravno, da damo preporuke za izmenu propisa i zakona. Dakle, da bi postigli te rezultate, moramo ojačati u kadrovskom planu.
Na dan 31. decembar 2013. godine institucija ima 201 zaposlenog, a od toga je pet članova Saveta, 163 radi u revizorskim službama, 38 u pratećim. Od 163 u revizorskim službama na poslovima revizije rade šest vrhovnih revizora, rukovodilaca sektora, 17 ovlašćenih revizora i devet državnih revizora. Upravo su oni šefovi timova koji sprovode reviziju. Takođe ima 40 viših savetnika, 26 samostalnih savetnika, 12 savetnika, 38 mlađih savetnika, šest pripravnika i šest referenata.
Institucija danas koristi poslovni prostor u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu. U Beogradu institucija koristi i kancelarije na pet razdvojenih lokacija. To nam predstavlja problem u komunikaciji zaposlenih, povećava nam ukupne troškove poslovanja. Takva okolnost nije dovela u pitanje izvršenje programa revizije, ali je dodatno opteretila naše revizorske timove. U saradnji sa Vladom institucija preduzima sve mere i aktivnosti na pronalaženju adekvatnog i celovitog poslovnog prostora.
Kada je reč o budžetu institucije, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2013. godinu sredstva su opredeljena instituciji u ukupnom iznosu od 480.995.000 dinara, od čega se na prihode iz budžeta odnosi 463.472.000 dinara, a na ostale izvore 17.523.000 dinara. U 2013. godini institucija je za svoj rad utrošila sredstva iz budžeta Republike Srbije u visini od 413.475.738 dinara, odnosno 89,21% u odnosu na sredstva odobrena budžetom, a iz donacije 15.203.000 dinara.
U okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU institucija je nastavila aktivnu saradnju sa Kancelarijom za evropske integracije. Institucija je redovno izveštavala o napretku institucije i izvršavanju preporuka i obaveza iz dokumenata EU i dokumenata Republike Srbije iz ove oblasti. Učestvovali smo na tematskim sastancima i plenarnim sednicama. Takođe, institucija ima svoje predstavnike u pododborima za stabilizaciju i pridruživanje i u pregovaračkim timovima za poglavlje V – Javne nabavke i poglavlje XXXII – Finansijska kontrola.
U toku 2013. godine institucija je imala brojne kontakte i ostvarila je dobru saradnju sa međunarodnim institucijama i organizacijama, profesionalnim udruženjima i vrhovnim revizorskim institucijama drugih zemalja. Posebno želim da naglasim sprovođenje Tvining projekta, pod nazivom „Jačanje kapaciteta DRI“, koji EU finansira sa 1,4 miliona evra iz sredstava IPA 2011. godine. Partneri na tom projektu su nam Holandsko-britanski konzorcijum, odnosno Vrhovna revizorska institucija Holandije kao stari partner i Velika Britanija kao mlađi partner. Opšti cilj projekta jeste povećanje odgovornosti i efektivno upravljanje javnim sredstvima u Republici Srbiji. Svrha projekta je pružanje dalje podrške instituciji i usklađivanje njene organizacione strukture, procedura, prakse i celokupnih rezultata u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom evropskih institucija.
Samo da napomenem da institucija sarađuje sa SIGMA i UNDP na projektu jačanja mehanizma i odgovornosti u oblasti javnih finansija, Američkom agencijom za međunarodni razvoj na projektu za reformu pravosuđa i odgovornosti, Misijom OEBS, delegacijom EU u Republici Srbiji, Savetom, Svetskom bankom, Kancelarijom za evropske integracije.
Na kraju želim da istaknem da kada su u pitanju javna sredstva građani imaju legitimna očekivanja da će Narodna skupština uz pomoć DRI obezbediti efektivan javni nadzor i odgovornost. Smatram da će izveštaj koji sam predstavio ukratko pružiti Narodnoj skupštini i Odboru za finansije stabilan osnov za nadzor o trošenju javnih sredstava za budžetsku 2012. godinu. Državna revizorska institucija je dosadašnjim radom nastojala da opravda poverenje koje joj je Narodna skupština ukazala, pružajući joj podršku u parlamentarnom nadzoru nad trošenjem javnih sredstava i to ćemo činiti i u buduće.
Danas sam spreman da sa svojim saradnicima odgovorim na sva vaša postavljena pitanja koja se tiču izveštaja koji smo podneli Skupštini i druga pitanja vezana za rad Državne revizorske institucije. Hvala na pažnji.

Da li se još neko od predlagača izveštaja javlja za reč? (Da.)
Tatjana Babić, izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu, sve detaljne statističke podatke i informacije o našim rezultatima rada u prethodnoj godini možete pročitati u našem izveštaju.
Ono što želim da istaknem je da se 2013. godine od prethodnih izveštajnih perioda razlikuje po tome što je borba protiv korupcije proklamovana za vrhunski strateški prioritet države. Pre svega, treba poći od same uloge Agencije u sprečavanju i suzbijanju korupcije, koja ne samo da je značajna, već mogu slobodno da kažem da je nezaobilazna u ovom procesu. Agenciji su zakonom date brojne nadležnosti, koje su po svojoj prirodi preventivne, kontrolne i nadzorne prirode.
U prethodnoj godini Agencija je posebnu pažnju posvetila aktivnostima vezanim za rešavanje o sukobu interesa, kontrolu imovine i prihoda funkcionera i kontrolu finansiranja političkih aktivnosti, pa bih se ovom prilikom zadržala i osvrnula na ključne rezultate upravo iz ovih oblasti. Takođe smo posebnu pažnju posvetili postupanju po prestavkama građana i pravnih lica, iz razloga što smo ove godine dobili 400 više predmeta u ovoj oblasti, dakle 400 više prestavki u odnosu na ukupan broj prestavki u sve tri prethodne godine rada Agencije zajedno. Utrostručen je broj zahteva za zaštitu uzbunjivača.
Sada kada je reč o rešavanja o sukobu interesa, u toj oblasti je značajno povećan broj predmeta. Ove godine smo imali 530 predmeta više u odnosu na prethodnu 2012. godinu. Ono što je važno je da je u ovoj oblasti Agencija nastojala da postupa proaktivnije u odnosu na prethodni period rada, tako što je pokrenuto tri puta više postupaka po službenoj dužnosti, u odnosu na 2012. godinu. U oblasti rešavanja sukoba interesa podneli smo ukupno u 2013. godini 56 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i od tih 56 zahteva, do kraja izveštajnog perioda doneto je samo u devet slučajeva prvostepena presude prekršajnih sudova.
Kada je reč o ovom segmentu rada otežavajuća okolnost za rad Agencije predstavlja je nekonzistentnost propisa koji regulišu materiju sukoba interesa. Ovom prilikom bih vam ukazala na nešto o čemu ste vi već imali prilike i da raspravljate i odlučujete.
Tokom 2013. godine Agencija je vodila veći broj postupaka protiv funkcionera koji imaju drugu funkciju u tzv. zavisnim privrednim društvima, odnosno u privrednim društvima čiji su osnivači javna preduzeća. Dakle, oni se nalaze na vrlo odgovornim funkcijama i takođe imaju mogućnost da raspolažu javnim resursima i neophodna je kontrola trošenja tih javnih sredstava.
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije je zauzeo stav za sprovođenje ovog dela zakona, na taj način što je protumačio da se zakonska definicija funkcionera, ovako kako sada postoji u važećem zakonu odnosi i na ova lica. Dakle, Republika, autonomna pokrajina, opština, grad su na posredan način vlasnici tih privrednih društava. Međutim, to vama mora biti poznato, Narodna skupština je donela autentično tumačenje ove odredbe zakona tako što je zauzela stav da ova lica nisu obuhvaćena definicijom javnih funkcionera. Agencija je, naravno promenila svoju praksu i prosto u tim postupcima zastala ili ih obustavila.
Mi ćemo sada, a to će biti do kraja juna, podneti inicijativu za praktično donošenje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, svakako predložiti da se ova lica uključe u definiciju funkcionera. Koristim ovu priliku da vas zamolim da tu inicijativu ozbiljno razmotrite, zato što je zaista od javnog interesa da postoji kontrola nad radom tih funkcionera.
Kada je reč o kontroli imovine i prihoda javnih funkcionera u 2013. godini kontrolisali smo ukupno 599 izveštaja, od čega 282 izveštaja čija kontrola nije okončana u 2012. godini i ukupno 317 izveštaja, po utvrđenom godišnjem planu provere i po prijavama, odnosno po službenoj dužnosti u slučaju sumnje da funkcioner nije prijavio imovinu ili je dao lažne podatke o imovini. Kontrolisali smo dakle 287 izveštaja narodnih poslanika iz saziva Narodne skupštine od 2012. godine. Izveštaje sudija Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda, Privrednog suda u Beogradu i vršilaca funkcija predsednika privrednih sudova u Srbiji.
Preostale kontrole, dakle, trideset kontrola bile su vanredne. Dakle, njih smo pokretali i vodili u slučajevima funkcionera za koje je postojala sumnja da nisu prijavili potpune i tačne podatke o svojoj imovini i prihodima. Kao rezultat sprovedenih kontrola u 2013. godini nadležnim tužilaštvima podneto je devet krivičnih prijava zbog krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini.
Takođe je Republičkom javnom tužilaštvu i drugim nadležnim organima podneto 20 izveštaja zbog postojanja osnovane sumnje da su funkcioneri učinili neko drugo krivično delo koje nije predviđeno Zakonom o agenciji za borbu protiv korupcije, nego Krivičnim zakonikom ili nekim drugim zakonom. U pitanju je najčešće primanje i davanje mita, pranje novca, poreska utaja, trgovina uticajem, zloupotreba službenog položaja. Poređenja radi u prethodne tri godine rada Agencije, dakle, 2010, 2011. i 2012. godine ukupno je podneto tri krivične prijave. Dakle, u 2013. godini podneli smo devet krivičnih prijava. Kada imamo u vidu da su ovi izveštaji po svojoj sadržini praktično krivične prijave, to znači da je Agencija u prethodnoj godini u 2013. godini, bila skoro deset puta aktivnija u oblasti kontrole imovine i prihoda javnih funkcionera i to suštinskoj kontroli imovini prihoda javnih funkcionera u odnosu na sve tri prethodne godine zajedno.
Rekla bih takođe da je u ovoj oblasti podneto, odnosno pokrenuto je ukupno 450 postupaka pred Agencijom zbog povrede zakona i od ukupnog broja tih postupaka više od 50% postupaka se odnosi na nepodnošenje, odnosno ne blagovremeno podnošenje izveštaja o imovini i prihoda funkcionera. To nažalost govori o tome da jedan broj funkcionera se prilično nemarno odnosi prema svojim zakonskim obavezama što je posebno zabrinjavajuće kada imamo u vidu da obaveza prijavljivanja imovine u našem pravnom sistemu postoji još od 2004. godine ili 2005. godine kada je počeo sa radom Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa kome su funkcioneri takođe bili u obavezi da podnose izveštaje o imovini.
U oblasti kontrole imovine i prihoda javnih funkcionera podneto je ukupno 168 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i od tog broja u toku izveštajnog perioda u 15 slučajeva su donete osuđujuće presude. Ono što je zabrinjavajuće da su izrečene novčane kazne na granici zakonskog minimuma ili se u pojedinim slučajevima čak i kreću ispod zakonskog minimuma, odnosno ublažavaju se kazne propisane zakonom. To svakako nije dobro sa preventivnog aspekta. Dakle, o tome treba razmišljati, treba kaznenu politiku pooštriti.
U cilju efikasnije, efektnije primene zakona Agenciji nastojali smo u 2013. godini da uspostavimo što tešnju saradnju sa svim državnim organima koji raspolažu podacima koji su potrebni Agenciji za obavljanje poslova iz njene nadležnosti, posebno kada je u pitanju kontrola imovine i prihoda javnih funkcionera i kontrola finansiranja političkih aktivnosti.
Dakle, uspostavili smo tesnu saradnju sa nadležnim tužilaštvima, posebno sa Republičkim javnim tužilaštvom, Odeljenjem za borbu protiv korupcije, sa prekršajnim sudovima, Ministarstvom unutrašnjih poslova, poreskom upravom, a sa Agencijom za privredne registre i Centralnim depoom i kliring hartija od vrednosti, Centralnim registrom depo i kliring hartija od vrednosti uveli smo elektronsku razmenu podataka na osnovu on lajn upita za razmenu podataka, što značajno ubrzava postupke kontrole.
U cilju unapređenja saradnje i sistemske borbe protiv korupcije, jer samo takva borba protiv korupcije može da da rezultat, Agencija je u 2013. godini inicirala koordinacione sastanke svih relevantnih državnih organa na kojima su prisustvovali najviši predstavnici svih državnih organa. Na tim koordinacionim sastancima razmatraju se sporna pitanja iz oblasti borbe protiv korupcije i razmenjuju najvažnije informacije, i kada je reč o konkretnim slučajevima i kada je reč o sistemskim problemima.
Do sada je održano šest takvih sastanaka, na kojima su, primera radi, bili razmatrani problemi korupcije u zdravstvu i prosveti. Na temu korupcije u prosveti održano je više posebnih sastanaka koji su rezultirali konkretnim preporukama za unapređenje normativnog i institucionalnog okvira u ovoj oblasti. Ono što iskustvo Agencije govori, to je da je jedan od najvećih problema u oblasti prosvete nepotizam.
Kada je reč o kontroli finansiranja redovnih aktivnosti, kao i aktivnosti koje se razvijaju tokom izbornih kampanja, u 2013. godini Agencija je nalaze kontrole finansiranja političkih aktivnosti javnosti predstavila u dva štampana izveštaja, od kojih se jedan odnosi na troškove izborne kampanje 2012. godine, a u drugom su predstavljeni nalazi kontrole godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata za 2012. godinu.
U ovom segmentu rada podneto je ukupno 335 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, od čega su u 28 slučajeva donete osuđujuće presude, od kojih je postalo pravosnažno osam.
Ovo je vrlo važno zbog primene jedne specifične sankcije koja je predviđena Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti, a to je donošenje rešenja o obustavi sredstava za finansiranje političke stranke u narednoj kalendarskoj godini. Da bi Agencija mogla da donese takvo rešenje, potrebno je da odluka suda bude ne samo osuđujuća, potrebno je da bude izrečena novčana kazna i da odluka suda postane pravosnažna. Nažalost, u samo dva slučaja smo mogli da primenimo ovu vrlo važnu zakonom propisanu sankciju, zato što je u više slučajeva izrečena opomena, u kom slučaju Agencija ne može da donosi ovakvo rešenje.
Prepreke sa kojima smo se suočavali u ovom segmentu rada bile su brojne. Pre svega, postoji neusaglašenost važećih zakona, razmena podataka sa drugim državnim organima i pravnim licima nije u dovoljnoj meri efikasna, nisu svi spremni da ažurno odgovaraju na zahteve Agencije i velike smo probleme imali sa pribavljanjem podataka koji se odnose na odgovorna lica u političkim subjektima, koji su zapravo okrivljeni u prekršajnom postupku.
Da bi rad Agencije u oblasti kontrole finansiranja političkih aktivnosti bio efikasniji, potrebno je pre svega unaprediti zakonski okvir u ovoj oblasti. Dakle, upravo se na tome i radi – na izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ali, ono što je vrlo važno, to je da bi Agencija bila u mogućnosti da sprovodi efikasniju suštinsku kontrolu, potrebno je da se predvidi krivična odgovornost za prikrivanje izvora finansiranja i za odgovorno lice u političkom subjektu.
Sada važeći Zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa krivičnu odgovornost samo za davaoca sredstava, pri tom za dokazivanje krivične odgovornosti, potrebno je dokazati nameru davaoca sredstava, koju nije moguće dokazati iz činjenice da politički subjekat nije prijavio neke podatke. To je neophodno da se uradi, ako mislimo da postignemo neke efekte na suštinskoj kontroli finansijskih izveštaja političkih subjekata.
Takođe, još jedna prepreka sa kojom se suočavamo je činjenica da nismo ovlašćeni predlagač zakona, zbog čega je to jedna od najznačajnijih prepreka u našem radu. Agencija u martu prošle godine je inicirala izmene i dopune Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, koja je inicirala na osnovu svog iskustva u primeni ovog zakona.
Nažalost, ta inicijativa do danas nije razmatrana, a da smo ovlašćeni predlagač zakona, prosto ovde bi Skupština sasvim sigurno bila u obavezi da razmatra tu našu inicijativu.
U svako slučaju, s obzirom da je u međuvremenu doneta nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i da je praksa Agencije za tih godinu i nešto dana pokazala da još neka zakonska rešenja treba unaprediti i poboljšati, mi ćemo do kraja juna uz konsultaciju sa ekspertima EU ovu inicijativu novelirati i to će, s obzirom na potreban broj izmena i dopuna praktično biti inicijativa za donošenje novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ovom prilikom se ne bih zadržavala na svim tim potrebnim izmenama, pošto ćete vrlo uskoro od Agencije za borbu protiv korupcije, dobiti i detaljno obrazloženu inicijativu, kao i resorna ministarstva.
Što se tiče samih propisa i rizika od korupcije u propisima, Agencija analizira te rizike i resornim ministarstvima, pa i odborima Narodne skupštine, dostavlja svoja mišljenja na rizike od korupcije u propisima i tako smo u prethodnoj godini analizirali rizike od korupcije u 20 nacrta zakona, dva Predloga zakona i dva Predloga uredbi.
Nažalost, moram da kažem da efekat u ovoj oblasti rada nije bio zadovoljavajući, odnosno bio je vrlo skroman, zbog toga što ovlašćeni predlagači zakona nisu u obavezi da uzmu naše mišljenje u obzir.
Međutim, s obzirom na to da je novom Nacionalnom strategijom predviđeno da će svi predlagači propisa biti obavezni da primenjuju metodologiju za analizu rizika od korupcije u propisima koje će izrađivati Agencija i da će Agencija potom davati mišljenje na primenjenu metodologiju i da će to mišljenje biti sastavni deo Predloga zakona, onda će Narodna skupština sasvim sigurno uz Predloge zakona razmatrati i mišljenje Agencije, tako da je važno da je taj važan antikoruptivni mehanizam prepoznat u novoj Nacionalnoj strategiji.
Istakla bih još i to da Agencija u ovom momentu ima trenutno, ima zaposlenih 77 od ukupno predviđenog broja zaposlenih, a to je 123.
Kada je reč o budžetu Agencije, moram da kažem da se 98% budžeta Agencije, odnosi na plate zaposlenih i tekuće troškove, tako da se mi i dalje u najvećoj meri oslanjamo na podršku donatora, da bismo mogli da sprovedemo sve programe i aktivnosti koje smo dužni da sprovedemo u skladu sa strategijom i akcionom planom i zakonom.
Hoću da kažem da je Agencija smeštena u prostoru koji je dovoljan za smeštaj 95 zaposlenih, čak i da imamo mogućnosti da popunimo sva sistematizovana radna mesta i da sve bude kako treba, i da naiđemo na razumevanje svih nadležnih državnih organa, za popunjavanje tih kapaciteta, mi te zaposlene nemamo gde da smestimo.
Na samom kraju, želela bih da ukažem na pojedine segmente rada Agencije u kojima je po mom mišljenju moguće suštinsko unapređenje naše saradnje, saradnje Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skupštine.
Najpre, Agencija ima jednu od važnih nadležnosti, a to je da vrši nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i pratećeg akcionog plana. O tome Agencija podnosi detaljan izveštaj Narodnoj skupštini. Po sada važećem zakonu, taj izveštaj je Aneks godišnjeg Izveštaja o radu, podnosimo ga do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Narodna skupština je u obavezi da taj izveštaj razmatra i da donese određene zaključke. Verujem da ste svi upoznati sa zaključcima Evropske komisije u kojima je ukazano na to da Narodna skupština u prethodnom periodu nije u dovoljnoj meri razmatrala izveštaje i preporuke nezavisnih institucija, a ja ću sada citirati deo njihovih preporuka da: „Narodna skupština mora da razvije proaktivniji pristup kada je reč o razmatranju i praćenju preporuka nezavisnih tela“.
Dosadašnja praksa je pokazala da Agencija, nažalost, iz godine u godinu ponavlja iste preporuke, da Narodna skupština u dovoljnoj meri ostvarila svoju kontrolnu funkciju u tom smislu.
Nova strategija predviđa da će se Poslovnik Narodne skupštine izmeniti. Biće jasno definisan postupak praćenje primene preporuka Agencije i mere koje će Narodna skupština biti ovlašćena da preduzme u slučaju da izvršna vlast iste ne sprovodi, a Vlada će sa svoje strane imati obavezu da u roku od šest meseci od usvajanja zaključaka Narodne skupštine, Narodnoj skupštini podnese izveštaj o tome šta je urađeno na sprovođenju tih zaključaka.
Institut javnog slušanja je od izuzetnog značaja kada je reč o kontrolnoj funkciji Narodne skupštine nad izvršnom vlašću i taj institut, ukoliko bi bio delotvorno primenjivan, mogao bi da bude delotvoran i u pogledu preporuka Agencija za borbu protiv korupcija.
Sada važeći Poslovnik Narodne skupštine predviđa da nadležni odbori mogu da organizuju javna slušanja i da traže obrazloženja od predstavnika izvršne vlasti. Ovo bi svakako mogao da postane važan kontrolni mehanizam, gde bi saradnja Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skupštine imala efekata u suzbijanju korupcije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slobodanu Homenu, izabranom sa Izborne liste BORIS TADIĆ - Nova demokratska stranka - Zeleni, Liga socijaldemokrata Vojvodine - Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno za Vojvodinu, Demokratska levica Roma.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slobodanu Homenu.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
Poštovani narodni poslaniče, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
„ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!“
Molim narodnog poslanika da potpiše tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam poželim uspešan zajednički rad u predstojećem mandatnom periodu.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reče, predlagači? (Da.)
Reč ima gospodin Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i danas nastavljamo rad kada su u pitanju nezavisni organi, pa bih hteo da i kao predlagač zaključka, a i kao narodni poslanik da i sa rukovodstvom Agencije, državnog revizora  malo kroz ovu javnu debatu razmenimo neka iskustva i vidimo šta je suština njihovih izveštaja.
Prvo ono što bih hteo da kažem jeste da se osvrnem na ustavnu nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije i šta su to u suštini nezavisni organi i često neka regulatorna tela.
Uloga Narodne skupštine je prvenstveno zakonodavna i kontrolna. Narodna skupština nema kapacitet da samostalno vrši svoju kontrolnu ulogu. Zato imamo nezavisna tela kojima smo mi poverili svoja javna ovlašćenja da za nas i u naše ime vrše tu kontrolnu ulogu.
To kažem zato što ni u jednom trenutku, ni u jednom momentu ne bih želeo da se Narodna skupština odrekne svojih izvornih nadležnosti, već da ih isključivo poverava zato što su narodni poslanici direktni nosioci suvereniteta građana Srbije koji su ih birali na poslednjim izborima. To su osnove neke političke demokratije.
Potpuno se slažem da razni organi koji obavljaju ove poslove za ime i u ime Narodne skupštine, jer da ne rade to u ime Narodne skupštine ne bi ni podnosili izveštaje Narodnoj skupštini, imaju određene probleme u svom radu, pogotovo kada su u pitanju i neodgovorni državni organi i neodgovorni pojedinci u državnim organima, pa čak i nosioci nekih javnih funkcija, koje su jako vezane baš za rad Narodne skupštine i koji podležu kontroli rada Narodne skupštine.
Zato imamo ove izveštaje, da bi se svi narodni poslanici informisali o tim problemima i u onom delu koji je zakonodavna aktivnost te probleme rešili i kada je u pitanju nadzor nad radom nekih organa, a imamo nadzor čak i nad tužilaštvima, zašto ne postupaju, zašto se ne postupa po prijava koje su podneli državni revizori i zašto se ne postupa po prijavama koje su podneli kolege iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Svrha svih ovih debata jeste u suštini da unapredimo zakonodavstvo i da sve one koji su podređeni Narodnoj skupštini nateramo da u punoj meri sarađuju sa svim državnim organima kojima je Narodna skupština poverila svoju kontrolnu ulogu.
Saslušao sam i voleo bih ako se uskoro nešto ne preduzme kada su u pitanju krivične prijave koje podnosi državni tužilac ili Agencija, da se o tome obavesti i Odbor za pravosuđe, koji ima pravo zakonom da pozove republičkog javnog tužioca da se informiše o stanju tih predmeta da li su u procesu, da li su već pravosnažno okončano i već su upućeni sudu ili je to odbačeno, s tim da kada se odbacuje krivična prijava, tužilac nema obavezu da napiše obrazloženje, ali nadležnom odboru moraće da napiše.
Samo na taj način ovo najveće zlo koje je snašlo Srbiju oko ove korupcije može da se privede i dovede u stanje koje može da bude prihvatljivo do konačnog iskorenja, ali tu je potrebna saradnja i između Agencije, i DRI, i javnih tužilaca, i drugih koji vode ovaj postupa i, naravno, Narodne skupštine Republike Srbije, jer ona je ta koja ima procenu i ona je ta koja treba, ako nešto nije regulisano zakonom i ometa sprovođenje zakona, da dovede u jednu takvu situaciju da to bude rešeno.
Isto tako, pažljivo sam slušao direktorku Agencije za borbu protiv korupcije i sa mnogim od ovih vaših predloženih izmena se slažem, koje treba uvrstiti u zakonodavstvo, ali moramo biti svesni da i mi kao narodni poslanici i Narodna skupština, pa i vi, imamo određena ograničenja. Ta ograničenja se zovu – Ustav Republike Srbije.
Ne bih voleo da donosimo zakon sa najboljom namerom, a da kasnije bude oglašen od strane Ustavnog suda neustavnim. Ipak, moram da vam kažem da je samo naš izbor, moj lični i kolega poslanika da se bavimo politikom i da budemo javni funkcioneri. Razmislite malo o tome, da ne kršimo nečija druga ustavna prava, jer ako neki deo zakona koji bismo doneli, bude oglašen neustavnim, dovešće u pitanje i one jako dobre karakteristike zakona.
Slažem se, isto tako, da mere koje donosi Agencija, pogotovo kada su imenovanja javnih funkcionera i zabrane koje može da izrekne postoje, ali kao što rekoh, Narodna skupština ima još jednu ulogu, a to je izborna uloga. Znači, ima pravo da imenuje lica na određene funkcije, pa koliko mi je poznato, i revizora itd.
Sada postavljam pitanje – šta ako Narodna skupština dobije kompletnu biografiju nekog kandidata, bude upoznata sa svim dužnostima i funkcijama koje ima, nadležan Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo kaže da je sve u skladu sa zakonom i pravnim sistemom, nadležan odbor Narodne skupštine kaže da je sve u skladu sa zakonom, Narodna skupština je ta koja autentično tumači zakon, kaže da je sve u skladu sa zakonom i izaberu tog funkcionera, a onda Agencija utvrdi da on ima sukob interesa?
Da nismo malo pomešali zakonske nadležnosti? Može posle imenovanja koje ostvari Narodna skupština da budu u sukobu interesa, ne može pre, ako stupi na neku dužnost u međuvremenu, po imenovanju koje je izvršila Narodna skupština. Da stvar bude gora, za taj postupak ni nadležni skupštinski odbori nisu bili upoznati i to je ta komunikacija koja, čini mi se, nedostaje u celoj ovoj priči.
Da li treba da postoji poslovnička obaveza oko javnih slušanja? Može, nemam ništa protiv. Ali, ne verujem da bi bilo koji predsednik odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iz bilo koje oblasti, odbio Agenciju za borbu protiv korupcije da dođe da održi javno slušanje, ni državnog revizora, ni Zaštitnika građana i sve ostalo. Čini mi se da je to opet bio jedan problem u vezi komunikacije.
Uopšte, kada pišemo zakone, nažalost, imamo jedan problem da su se često u prošlosti donosili zakoni koji su bili neprimenjivi u praksi, odnosno donosili su se zakoni, da oni koji treba da ih sprovode, da bi došli do svog cilja moraju da krše zakon. Hajdemo da stavimo to konačno u jedan zakonski okvir da zakon bude i ostvariv, primenljiv, u skladu sa svim međunarodnim propisima i standardima.
Prethodni Zakon o finansiranju političkih stranaka je bio takav. Sadašnji zakon je bolji, ali ni on nije sjajan i on ima velike nedostatke.
Čini mi se da su u izradi tog zakona, vama ništa ne mogu da zamerim, koji je donošen 2010. godine, čini mi se, ili 2011. godine, tada poslanici SNS bili isključeni iz donošenja tog zakona i ne smeta mi ako neko misli da sam zato sujetan, ali smo mnogo toga naučili sprovodeći stari zakon šta ne treba da se nađe u novom, a našlo se opet.
Tako da, spremni smo da o svim ovim predlozima koje daje Agencija i koje daje državni revizor, stavimo u određeni zakonski okvir, da on bude prihvatljiv za Ustav Republike Srbije i ono što je najvažnije, da bude sprovodljiv. Ako napravimo zakon koji ne može da živi u praksi, onda imamo probleme i onih koji treba da vrše nadzor nad sprovođenjem tog zakona i onih koji sprovode taj zakon.
Mogu samo još da obavestim Narodnu skupštinu, a i ovde prisutne kolege iz Agencije i iz DRI, da je Odbor za finansije trebao u narednih nekoliko dana da imenuje pododbor koji će isključivo da se bavi preporukama iz nadležnosti odbora svih nezavisnih organa u vezi izmene zakona, da bi mogli da ostvare svoju punu funkciju u pravom smislu reči.
Unapred vam kažem da već skoro dve godine svako ko želi da unapredi zakonodavstvo u Republici Srbiji, da iznese svoje probleme koje ima ukoliko sprovodi neki zakon i vrši nadzor nad sprovođenjem zakona, ne mora da kuca na otvorena vrata. Dobro ste došli, zato što smatramo da zajedno sa tužilaštvom, zajedno sa DRI, zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije, zajedno sa nadležnim odborima i Skupštinom Republike Srbije, naravno i MUP, konačno možemo da u punom kapacitetu iskorenjujemo jedno zlo koje se zove korupcija i koje nam je razorilo zemlju i dovelo i državu i njene građane bukvalno do prosjačkog štapa.
Zato je i Odbor za finansije doneo zaključak da se vaš izveštaj usvoji na plenarnoj sednici i da, u skladu sa preporukama, Narodna skupština i Odbor za finansije nastave svoj rad. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo, kolege i koleginice, i juče smo bili u prilici da razmatramo predloge zaključka povodom razmatranja godišnjih izveštaja nekih drugih nezavisnih regulatornih tela. Danas to činimo kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije i DRI.
Čini mi se, ukoliko bi se samo letimično pogledalo, da je posle godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana, gospodina Saše Jankovića, izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije najobimniji. Naravno, na ovom mestu, uz opasku da obimnost bilo kog dokumenta, ma kako se on zvao, nije ujedno i relevantan pokazatelj njegovog samog kvaliteta, a sem toga pohvalno je što ovi izveštaji u svom delu, kao sastavni deo ili kao jednu vrstu priloga, sadrže izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao i Akcioni plan za njenog sprovođenje, što je uvek bitnije od nečega što samo po sebi nosi naziv strategija i samo po sebi bez akcionog plana predstavlja spisak lepih želja.
Na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kome je gospođa Babić prisustvovala, dotakli smo se mnogih tema. Pre svega, mislim da smo otvorili neka pitanja koja se Agenciji uvek iznova mogu postavljati i kojima se sam rad Agencije uvek može osporavati, počev od pitanja prijavljivanja imovinskih karata funkcionera, bojazni da, recimo, prilikom prijave imovine, odnosno imovinskih karata funkcionera, takve informacije mogu procureti u javnost što opet, sa druge strane, može predstavljati bojazan i otvara jednu potencijalnu mogućnost da upravo ta imovina nekog funkcionera bude sutradan, ne daj bože, mogućnost da neko izvrši neko krivično delo na štetu nekog od funkcionera, pa do onog često postavljanog pitanja - da li poslanik koji vrši funkciju narodnog poslanika u dva ili više mandata, a nema promene imovine, opet treba iznova da popunjava obrazac i opet iznova da navodi celokupnu svoju imovinu ili je dovoljno da samo putem obaveštenja učini da nema nikakvih promena i time da se stavi tačka na to pitanje.
Dobro je što ste u ovom sazivu dali uputstvo koje ste prosledili svim poslanicima i nama, da kažem starijima, kojima ovo nije prvi saziv, ali novim sa svim onim objašnjenjima koji su sadržani na CD-u, a koji su prosleđeni apsolutno svim poslaničkim grupama. To je dobra praksa, dobar način za upoznavanje, a iz razloga jer smo upravo u prethodnom sazivu, moram primetiti, gotovo sve poslaničke grupe, nailazili na potpuno oprečna stanovišta po pitanju ovog navedenog pitanja. Mislim da je tu bilo najčešće spora, jer smo dobijali suprotne informacije od strane agencije, dakle, Agencije za borbu protiv korupcije.
Dotakli smo se i pitanja - kako narodni poslanik može istovremeno da obavlja i funkciju javnog preduzeća? Imali smo takve narodne poslanike, imamo i dalje takve narodne poslanike. Jedna od nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije je da se bavi i pitanjem sukoba interesa i nespojivosti funkcije narodnog poslanika sa drugim funkcijama. Time je, ja ću se osvrnuti na prethodni saziv Narodne skupštine, flagrantno kršen i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali zato takva spojivost funkcije bila je omogućena, ali zato, recimo, odbornik u nekoj lokalnoj samoupravi, takvo je stanovište, da on ne može da bude zamenik pokrajinskog sekretara, pa do svih onih neformalnih pitanja koje sam bila u prilici da iskoristim vaše prisustvo.
Šta recimo da rade sada poslanici iz onih poplavljenih područja, koji su recimo izgubili svu imovinu, nepokretnu i pokretnu, koji su ostali vlasnici nepokretnosti, ali na takav način, samo što su formalno upisani u katastar nepokretnosti kao nosioci prava svojine, a suštinski imaju temelje i gole zidove ili, recimo, nemaju više pokretne stvari, automobile, stvari koje su upotrebljive? Otuda je moje pitanje koje sam vam postavila – da li svi mi, koji dolazimo, a ima ovde poslanika iz poplavljenih područja, treba da uzmemo i odjavimo celokupnu našu imovinu?
Naravno, mnogo je pitanja koja bi se na ovom mestu mogla postaviti, ali neću to učiniti, jer mislim da nije ni vreme ni mesto. Ono u čemu smo svi saglasni, vi ispred Agencije za borbu protiv korupcije, a i mi narodni poslanici, to smo se složili, pretpostavljam da je i na drugim odborima takvo pitanje otvarano, a to je da Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ovakav kakav je, sadrži mnoštvo manjkavosti, sadrži puno pravnih praznina, otvara mogućnost zloupotrebe i čini mi se da danas niko nije zadovoljan, ni vi, koji ste prinuđeni da postupate po tom zakonu, ali ni mi, kao narodni poslanici. Kada kažem narodni poslanici, ne podrazumevam samo nas, nego bilo koje funkcionere na koje se ovaj zakon sprovodi, a sprovodite ga vi, jer to spada u okvir vaših nadležnosti.
To je samo jedan segment nadležnosti koje Agencija obavlja i koje ima prilikom ostvarivanja javnog interesa u suzbijanju korupcije, pored gore već pomenutog, a to je nespojivost javnih funkcija i sukoba interesa, ali i ono što je takođe vredno spomena - kontrola finansiranja političkih subjekata. Naravno, nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije jesu one koje su usmerene i rekla bih da su to one nadležnosti koje su upravljane isključivo zarad postizanja opštih ciljeva. Neću ih nabrajati, budući da ste vi to izričito naveli u vašem godišnjem izveštaju, a oni su decidno navedeni u zakonu pod koji potpadate i po kome se ovlašćeni da postupate.
Činjenica je, stvarno sam upoznata sa tehničkim mogućnostima, bila sam u prostorijama Agencije za borbu protiv korupcije i znam u kakvim uslovima radite. Potpuno sam svesna činjenice da je Agencija za borbu protiv korupcije, pored prostornih, uopšte tehničkih uslova, finansijskih, prostornih problema sa kojima se ona suočavala, ne mislim samo na ovu godinu i na proteklu i na prethodne godine, u 2013. godini učinila dobre pomake. Mislim da dobre stvari jesu vredne pomena i treba ih javno izgovoriti. Kada kažem dobri pomaci, to je ono što ste naveli u svom godišnjem izveštaju o radu, a to je da je Agencija za borbu protiv korupcije bila ta koja je sama inicirala i podnela inicijativu za promenu zakona, o kome ne mislim ništa dobro, a još uvek je na pravnoj snazi, ne mislim samo iz razloga da ste to učinili da bi sebi stvorili neke bolje uslove i da bi samo svoj rad učinili efikasnijim, već i da propisi, odnosno odredbe budu jasnije propisane i potpuno eksplicitno i decidno određene, razumljive samom građaninu, a ne samo onima na koje se odnose. Time bi se, čini mi se, izbeglo ono posezanje koje smo u prošlom sazivu mogli da vidimo, a to je onaj instrument zvan autentično tumačenje.
Međutim, ovde moram uputiti jednu kritiku, a to je da je i sama Agencija, da se tako izrazim, lutala prilikom tumačenja pojedinih odredaba, pa ste tako, recimo, pojedine zakonske odredbe po pitanju statusa funkcionera proširivali mimo onoga što je u samoj zakonskoj odredbi navedeno. Nadam se, barem je to moja nada, da će nekim novim zakonskim rešenjem, koje će se u skupštinskoj proceduri naći u što kraćem roku, sadržati rigorozna pravila odgovornosti državnih funkcionera, jer stojim na tom stanovištu da takva pravila moraju biti rigorozna, da sa time moraju biti upoznati svi građani.
U prošlom sazivu smo po prvi put pročitali prvi izveštaj o kontroli troškova političkih subjekata. To se odnosilo na izbornu kampanju, na izbore koji su održani 2012. godine. Sve poslaničke grupe mogle su se upoznati sa vašim temeljno obrađenim materijalom, koji se ticao održanih izbora 2012. godine, a opet naveli ste i obuhvatili tim izveštajem sve političke subjekte. To je sasvim pohvalno, i to na vrlo sistematičan način, ali naravno i manjkavosti koje su proizilazile iz takve jedne izborne kampanje uz decidno navođenje, počev od toga koje su to zakonske odredbe kršene, preko toga čiji opštinski odbori nisu otvarali namenske račune u svrhu izborne kampanje, pa recimo do pobrajanja koji to politički subjekti su ispunili sve uslove za pokretanje prekršajnih postupaka. Neki od postupaka su pokrenuti. Sa time smo upoznati, barem sam ja upoznata, a nadam se i moje kolege.
Drago mi je i na ovom mestu moram reći da je Narodna skupština u prošlom sazivu, barem po nekim istraživanjima, relevantnim istraživanjem smatram svako istraživanje CESID-a, donelo jedan zaključak, a to je da se polako vraća poverenje u Narodnu skupštinu, u institut predsednika Narodne skupštine, da se vraća poverenje u narodne poslanike kao nosioce zakonodavne vlasti. Ako ćemo striktno po slovu Ustava, nosioce ustavotvorne i zakonodavne vlasti.
Drago mi je što smo počev od prošlog saziva počeli da jačamo institut javnog slušanja, gde su svoje mesto pronalazile, kako Agencija za borbu protiv korupcije tako i DRI, budući da smo bili u mogućnosti da pratimo javna slušanja na kojima ste bili prisutni nezavisno od teme koja se mogla čuti u maloj sali ovog visokog Doma.
Kada se govori o vašem Izveštaju o izrazitom povećanju broja primljenih predstavki građana, to je čini mi se činjenica, ali i potvrda tog da mi još uvek nemamo dovoljno izgrađene institucionalne mehanizme, a to je, takođe, ujedno i potvrda nečeg drugog, nepoverenja građana u postojeće i mislim da to treba isto javno izgovoriti. Uz svo dužno poštovanje, mislim da to u svom Izveštaju niste trebali da navedete kao razlog sve veće prepoznatljivosti u javnost, jer to je zapravo, ukoliko idemo nekom logikom, sa druge strane neprepoznatljivost izgrađenog pravnog sistema u zemlji Srbiji i neprepoznatljivost ili uopšte prisutnost vladavine prava u našoj zemlji.
Naravno, na ovom mestu moram da spomenem nekoga ko je stvarno vredan pomena, a to je gospođa Verica Barać, koja se nalazila na čelu Agencije za borbu protiv korupcije i koja je, čini mi se, sama po sebi bila dovoljna da personifikuje celu Agenciju. Mislim da je o njenom radu apsolutno sve poznato i mislim da je to žena koja je imala hrabrosti i smelosti da u onim nemilim vremenima iznosi sve ono što je danas pokrenuto, pre svega mislim na sporne privatizacije. Preko je potrebna izmena postojećeg Zakona Agencije i mislim da ćemo se po tom pitanju svi složiti.
Ovde bih iznela, takođe, neko svoje mišljenje, a to je, lično bih volela da i vi, recimo, dakle Agencija za borbu protiv korupcije funkcioniše na način kao što se čini u nekim susednim zemljama. Uzmimo primer Slovenije, tačnije vaš pandan u Sloveniji, a to je Komisija za preprečevanje ili, izvinite me, ne znam slovenački, ali ću tako nazvati, preprečevanje komisije, odnosno sprečavanje komicije, pa da i vi, na primer, u stvari to zapravo predstavljate jednu mešavinu i agencije ali i DRI.
Tamo je to svojevrsna vrsta supervizora, da i vi imate takve aportal aplikacije. Naravno, znam da vam fale tehničke mogućnosti, pa nemate, ali mislim da vam fale još neke druge mogućnosti, ali o tome ćemo nekom drugom prilikom. Taj projekat transparentnosti gde tamo u svako doba dana svako ko je zainteresovan, budući da se podaci ažuriraju svakodnevno, može videti potrošnju apsolutno svog državnog novca, može videti imovinu svakog državnog funkcionera, može videti kako se sprovode tenderi javnih nabavki, može videti koliko je koje ministarstvo kao nosilac izvršne vlasti potrošilo novca.
To je tamo urađeno na način da je stvoren jedan svojevrstan vid tripartitne saradnje koju bih ja predstavila kao Agenciju za borbu protiv korupcije, Agencije za privredne registre i Narodne banke. Kada bi kod nas postojao jedan tako povezan sistem apsolutno bi svi u svakom momentu mogli da pratimo ono što nas sve najčešće zanima, a to je gde se troši državni novac. Mislim da takva saradnja koja je uspostavljena u Sloveniji i njihovo delovanje obezbeđuje jednu sveobuhvatnu transparentnost u najširem obimu.
Naravno, ispred nacionalnog Gopaka, budući da smo imale radionice i sa Agencijom za borbu protiv korupcije, ali i sa DRI, mislim da smo ostvarili kvalitetnu saradnju bar u prošlom sazivu i sa moje strane, kao tadašnjeg zamenika Gopaka, a sada već predsednika Gopaka, zahvaljujem vam na toj saradnji, budući da je, kao što sam navela, bila dobra, a nadam se da dobre stvari ne treba ni menjati.
Najzad, u potpunosti razumem i vaš zahtev da ostvarujete jedan neposredan uvid u dokumenta apsolutno svih državnih organa. To je ono što Agencija, na kraju krajeva, treba i da radi, jer upravo zbog navedenih manjkavosti u postojećem Zakonu i sami kontrolori ne mogu da provere tačnost podataka, jer jedno je kada vam javni funkcioner nešto kaže ili vas obavesti i popuni obrazac, a drugo je kada se ode na teren pa se izvrši stvarno i faktički uvid u stanje, vidi se da li je to potvrda onoga što je navedeno.
Budući da imam još malo vremena, ovde ću završiti i pohvaliti Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i na kratko se osvrnuti na Izveštaj DRI.
Kao najviši državni organ revizije javnih sredstava DRI i jeste da koja je prvo pozvana da građanima naše zemlje pruži uvod u to da li se javna sredstva troše racionalno, da li se troše efikasno i da li se troše celishodno. U podnetom Izveštaju može se videti da je DRI izvršila revizije finansijskih izveštaja pravilnosti poslovanja 56 subjekata, da su sprovedene revizije četiri direktna i dva indirektna korisnika budžetskih sredstava, NBS, javnog duga RS, 18 javnih preduzeća, 14 jedinica lokalnih samouprava, fondova obaveznog socijalnog osiguranja itd. Sve je to eksplicitno i decidno navedeno u Izveštaju koji ste podneli.
Uz konstataciju da smo vam radi popune slobodnih radnih mesta kao Administrativni odbor Narodne skupštine RS zapravo izašli u susret i dali saglasnost na vaš zahtev da izvršite popunu 75 mesta, čija se popuna planira i koja je predviđena, što se uklapa u vaš doneti kadrovski plan za 2014. godinu, nadam se da ćete po realizaciji popune tih slobodnih radnih mesta i zaista povećati broj subjekata revizije, jer mislim da to treba da činite i da se to čini u tom pravcu, jer jedino njihovim povećanjem, govorim i dalje o subjektima revizije i sveobuhvatnijim revizijama finansijskih izveštaja i poslovanja na taj način i doprineti uštedama sredstava na apsolutno svim nivoima, ali i u cilju revizije da izrazite da li je njihovo to poslovanje odgovorno, da pokažete rezultate njihovog poslovanja i novčane tokove i na sve to primenite i mehanizme koji vam stoje na raspolaganju, a vi takvih mehanizama imate. Pre svega, mislim na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a kako smo mogli da čujemo 208 takvih zahteva ste podneli u 2013. godini protiv 228 lica, podnošenje prijave za privredni prestup, ali najzad i krivične prijave kojih je ukupno bilo 51, a koliko sam zapamtila iz Izveštaja protiv 2 osobe.
Moj savet je da kada su u pitanju novi subjekti revizije pođete od jedinica lokalne samouprave. Nemojte da se ograničite samo na ovih 24 i iskreno se nadam da ćete u budućem periodu, u sledećem izveštaju taj broj, bar što se tiče jedinica lokalne samouprave premašiti ovaj iznos od 24.
Trudiću se da završim pošto mi vreme ističe. Nadam se da ćete nastaviti da radite onako kako treba u skladu sa svojim ovlašćenjima i neću hvaliti ono što ste radili, jer se kod mene rad podrazumeva, ali sa željom da tako nastavite i opet sledeće godine budemo u mogućnosti da potpuno decidno pročitamo vaše sveobuhvatne izveštaje, a svakako poslanička grupa DHSS SPO glasaće za Izveštaj i Agencije za borbu protiv korupcije i DRI. Hvala.

Pošto nema drugih prijavljenih, za reč se javio…
Izvolite, prijavite se.
Narodni poslanik dr Branko Đurović.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti i građana Srbije naveo bih koje su osnovne nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije – ostvarivanje javnog interesa i suzbijanje korupcije, dva – podrška građanima u razotkrivanju korupcije koju učine pojedinci ili grupe bez obzira na njihov ekonomski, socijalni i politički status, tri – edukacija predstavnika javnog sektora i drugih ciljnih grupa uključujući i opštu javnost o pitanjima značajnim za antikorupcijsko delovanje, četiri – obezbeđivanje mehanizama za uspostavljanje i unapređenje integriteta u institucionalnom i regulatornom okviru.
Ovde pod pojmom „integriteta“ podrazumevamo sposobnost samoprocene pojedinih privrednih subjekata da definišu izloženostima rizika korupcije i da naprave plan mera za borbu protiv korupcije u određenom vremenskom intervalu.
Pet - predstavljanje rada Agencije u javnosti i međunarodna saradnja.
U Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije navedeno je da se njihov izveštaj za prethodnu 2013. godinu bitno razlikuje u odnosu na prethodni izveštaj za 2012. godinu, zato što je borba protiv korupcije postala određena kao strateški prioritet države.
Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i akcionim planom za njeno sprovođenje uvode se nove obaveze za Agenciju i predviđaju mere koje će biti novina u radu Agencije. U Izveštaju Agencije kaže se da je upravo zbog toga potrebno što pre doneti odgovarajuće izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Agencija je u 2013. godini u javnosti predstavila prvi Izveštaj o kontroli troškova političkih organizacija u toku izbornog ciklusa za 2012. godinu. U prethodnoj godini povećan je broj predstavki građana, jer je kod građana poraslo poverenje u ovu instituciju i broj pokrenutih postupaka po službenoj dužnosti četiri puta je veći nego u 2012. godini.
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu prvi put je objavljeno blizu 8.000 obrađenih izveštaja o imovini i prihodima funkcionera. Podneto je 142 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kojih u 2012. godini uopšte nije ni bilo. Održavaju se zajednički sastanci sa drugim nezavisnim državnim organima, u cilju koordinacije rada u borbi protiv korupcije.
Nova aktivnost su i planovi integriteta koji su do određenog roka u prošloj godini dostavljeni Agenciji i evidentirani kod Agencije u spiskovima subjekata, koji su dostavili i koji nisu izradili i dostavili planove.
Agencija je u svom izveštaju utvrdila niz preporuka upućenih Narodnoj skupštini i Ministarstvu pravde i državne uprave, koji imaju za cilj efikasniju borbu protiv korupcije.
Preporuke Agencije upućene Narodnoj skupštini, a u vezi sa unapređenjem normativnog okvira, u cilju efikasnije borbe protiv korupcije, su sledeće. Ove preporuke su i prihvaćene na nadležnim odborima za pravosuđe i finansije. Zbog upoznavanja javnosti i građana Srbije, mislim da ih treba apostrofirati u svakom slučaju, tako da ću ih ja i navesti ovom prilikom.
Propisati da javna funkcija na koju je funkcioner stupio protivno odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije prestaje po sili zakona ukoliko nadležni organ ne donese odgovarajuću odluku u roku od osam dana od dana prijema odluke Agencije.
Predvideti duži rok zastarelosti za prekršaje predviđene Zakonom o Agenciji, a u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije.
Isključiti mogućnost za obavljanje više od jedne javne funkcije, tako što će izuzeci biti dopušteni samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom, a ne i drugim propisima.
Proširiti obavezu prijavljivanja prihoda imovine na sve krvne srodnike javnog funkcionera u pravoj liniji.
Ovlastiti Agenciju na neposredan i neometen pristup evidencijama i dokumentaciji državnih organa.
Proširiti obavezu dostavljanja dokumenata i informacija na zahtev Agencije, banke, finansijske organizacije i privredna društva.
Propisati ovlašćenja Agencije da organizuje javna slušanja radi raspravljanja pitanja koja se odnose na sukob interesa, nedozvoljene uticaje na javnog funkcionera i finansiranje političkih aktivnosti.
Propisati zabranu za organe koji su nadležni za nominovanje na javnu funkciju da predlože kandidata kome je Agencija izrekla neku od zakonom propisanih mera.
Propisati obavezu za sve funkcionera koji poseduju više od 3% akcija ili udela u pravnom licu da prijave, ne samo svoje učešće u tom pravnom licu, nego i akcije i udele tog pravnog lica u drugim pravnim subjektima.
Sa liste ovlašćenih predlagača za članove odbora Agencije potrebno je izostaviti predsednika Republike i predsednika Vlade i na taj način smanjiti uticaj izvršne vlasti i političkih partija.
Detaljnije urediti kako i kada Agencija postupa po predstavkama u kojima se ukazuje na koruptivne radnje u postupanju organa javne vlasti.
Ovlastiti Agenciju da postupa po anonimnim predstavkama.
Obavezati sve javne funkcionere da pohađaju obuke iz oblasti etike i integriteta.
Propisati prekršajnu odgovornost rukovodioca za neusvajanje plana integriteta.
Usaglasiti Zakon o finansiranju političkih aktivnosti sa Zakonom o platnom prometu, u delu koji se odnosi na otvaranje računa za redovan rad i izbornu kampanju u grupama građana.
Propisati novo krivično delo neprijavljivanja ili lažnog prijavljivanja troškova izborne kampanje.
Propisati političkim subjektima zabranu bavljenja humanitarnim i sličnim aktivnostima.
Predvideti efikasnije mehanizme protiv funkcionera koji postupaju suprotno Zakonu o Agenciji.
Propisati da obrazloženja predloga zakona kao svoj obavezni element sadrže analizu rizika korupcije i obavezati Vladu da nacrte zakona i predloge propisa dostavlja na mišljenje i Agenciji i da ta mišljenja prilaže uz predloge zakona koji se upućuju Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Kada je reč o Izveštaju DRI, u njemu je naglašeno da treba povećati stepen simbioze između DRI i same Narodne skupštine.
Gospodin Sretenović je u svom izveštaju naglasio koja je misija i vizija DRI, ali opet zbog javnosti treba to ponoviti.
Misija DRI, kao najvišeg i nezavisnog državnog organa revizije i javnih sredstava, jeste da pruža profesionalno uverenje Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije da se javna sredstva koriste efikasno, efektivno i ekonomično, i to treba podvući.
Vizija DRI jeste da postane prepoznatljiva, pouzdana i nezavisna institucija koja ima za cilj da doprinosi parlamentarnoj kontroli i dobrom upravljanju u javnom sektoru.
U ovom godišnjem izveštaju pobrojane su brojne nepravilnosti koje su uočene u postupcima revizije u opštinama i gradovima, u državnim i lokalnim preduzećima, ali delom i u završnom računu budžeta Republike Srbije za 2012. godinu.
Nije moguće sada konkretno govoriti o svim ovim nepravilnostima, zato što postoji veliki broj podataka vezano za te nepravilnosti, ali ono što treba opet zbog javnosti ponoviti i apostrofirati jeste koje su glavne preporuke iz izveštaja: da se u Narodnoj skupštini dosledno primenjuju Zakon o državnim službenicima i drugi propisi; da Ministarstvo regionalnog razvoja uspostavi registar projekata Nacionalnog investicionog plana; da Ministarstvo prosvete donese uredbu o merilima za utvrđivanje visine troškova studija na visokim školama i visokim školama strukovnih studija; da pokrene izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u pogledu regulisanja materije, honorarnih saradnika u inostranstvu; da Ministarstvo rada odluke kojima se odobravaju sredstva za finansiranje projekata izabranih po javnom pozivu donosi u skladu sa Uredbom o sredstvima za podsticanje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja.
Ključne preporuke radi otklanjanja nepravilnosti u finansijskom poslovanju državnih organa su sledeće: uspostavljanja sistema interne kontrole, donošenje internog akta o vrsti, načinu i pravu korišćenja usluga reprezentacije, davanja poklona, korišćenju službenih automobila i troškova mobilnih telefona. Razgraničenje i jasno regulisanje pojedinačne odgovornosti pri utvrđivanju, kontroli i naplati izvornih javnih prihoda. Priznavanje, evidentiranje i plaćanje troškova, izdataka na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Planiranje javnih nabavki u skladu sa finansijskim planovima, utvrđivanje i evidentiranje vrednosti kapitala javnih preduzeća i privrednih društava čiji je osnivač lokalna vlast.
Bitne odredbe Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana, tj. mere koje treba primeniti su: jačanje kapaciteta DRI za efikasnost sprovođenje revizije parlamentarnih političkih stranaka, uspostaviti evidenciju o postupanju prekršajnih sudova, tužilaštava i sudova opšte nadležnosti na nepravilnosti utvrđene u izveštajima DRI.
Sve ovo ukazuje da su oba ova nezavisna tela radila studiozno na pripremi ovih izveštaja koji su praktično verifikovani na odgovarajućim resornim odborima. Sama borba protiv korupcije i praktično revizija javnih prihoda Republike Srbije su temelj, praktično daljeg razvoja naše republike. Mi možemo sada ovde da kažemo – uspostavljanjem ove dve nezavisne institucije potpuno je drugačija klima u Srbiji. Srbija pre uspostavljanja ovih nezavisnih institucija je bila jedno, po vašem uspostavljanju mi imamo jednu drugu Srbiju.
Sve ove nepravilnosti u vašim izveštajima ukazuju da i pored postojanja ove dve važne institucije koje rade svoj posao, odgovorno i profesionalno, i dalje postoji povećan odliv sredstava, prevashodno kroz javne nabavke i kroz neke druge vrste zloupotreba.
Jačanjem vašeg funkcionisanja, znači, jačanjem rada Agencije za borbu protiv korupcije i DRI mi treba s jedne strane da smanjimo procenat odlivanja tih sredstava i da pokušamo da smanjimo stepen korupcije u našim uslovima, tako da dovedemo našu zemlju u jednu ravan sa drugim zemljama, za koje možemo da kažemo i da tvrdimo da su uređene zemlje, gde praktično prihodi građana koji se slivaju u budžet se troše na adekvatan način.
Naravno, poslanički klub SDPS će podržati vaše izveštaje i ponuditi svaku pomoć u vašem budućem radu. Hvala na pažnji.