Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 124 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Molim vas kolege, da budete malo tiši, da bi predsedavajući mogao da vodi sednicu. Ne čujem samu sebe uopšte od buke u sali. Zahvaljujem.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Poštovana predsednice, tražim od vas objašnjenje, po kom članu Poslovnika je Odbor za ljudska i manjinska prava, jutros, održao sednicu na kojoj je raspravljao o amandmanima na predlog zaključka na koji je juče data završna reč, čime je završen jedinstveni pretres?
Kako i zbog čega je danas Odbor razmatrao nešto što je prošlo. Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava je juče bez odluke i mišljenja Odbora o amandmanima u svojoj završnoj reči ovde odbijao amandmane koji smo mi podneli. Juče sam tražio da mi kažete po kom osnovu je on to učinio. Jedno je kad je ovlašćeni ispred Odbora, a sasvim drugo su odluke Odbora. On je ovde juče sam donosio odluke u ime čitavog Odbora i omogućili ste da jedan narodni poslanik odbija amandmane koji su podneli tri narodna poslanika.
Ova sednica je presedan u svetu i ovakav skandal ne postoji ni u jednom parlamentu civilizovanih zemalja. U jednom trenutku imate demonstraciju parlamentarne diktature koji izvode dva poslanika SDPS. Da li je to slučajnost ili nije, ja to ne znam. Imate situaciju kada jedan od njih…

Poslaniče Imamović, molim vas samo nemojte da iznosite kvalifikacije, pitanje je u redu. Molim, da ne iznosite kvalifikacije. Izvolite, možete da nastavite.

U redu. Imate situaciju kada jedan od njih koji predsedava Skupštinom osporava pravo Povereniku i zaštitnicima da govore, zbog čega oni sa punim pravom su napustili sednicu. Drugi njegov partijski kolega koji u tim trenucima bez zvaničnog mišljenja Odbora za ljudska i manjinska prava i bez ikakve konsultacije u ime svih članova Odbora odbija amandmane manjinskih narodnih poslanika podnesenih na tekst predloženog zaključka.

Zahvaljujem.
Dakle, pitanje je upućeno predsedniku parlamenta. Nisam u trenutku kada se to dešavalo bila predsedavajući.

Predsednice, imam tri minuta da postavim pitanje, a nisam završio.

Niste završili? Meni se učinilo da ste završili. Izvolite. Izvinjavam se. Da, vratićemo vam vreme.

Juče je završen jedinstveni pretres, data je završna reč predsedniku Odbora koji je ovde odbijao amandmane, a jutros kada je video šta je uradio, brže bolje je zakazao sednicu Odbora da ispravljate te greške. To je čovek koga ste vi zadužili da se bavi ljudskim i manjinskim pravima.
Ukoliko je vladajuća većina dala zadatak potpredsedniku Skupštine i predsedniku Odbora da upropaste sednicu i ukoliko je svom privatnom Bošnjaku…
(Predsednik: Poslaniče, sada je već prošlo vaše vreme. Dala sam vam minut jedan.)
Molim vas, dali ste mi vreme. Nije prošlo vreme, vi ste mi uzeli 30 sekundi. Molim vas, dali ste jednom poslaniku mogućnost da odbija amandmane i sada mi vi uzimate vreme.

Poslaniče, isključila sam vas zato što ste zaista prekoračili ovlašćenja poslanika povodom traženja obaveštenja ili objašnjenja iznoseći grube diskvalifikacije poslanika koji su u parlamentu, govoreći da imamo privatne poslanike i privatne pripadnike nacionalnih manjina.
Kao predsednik parlamenta neću dozvoliti takav način obraćanja poslanika jedan drugom, bez obzira iz koje su političke stranke. Bez obzira da li su iz vladajuće većine ili, ovoga puta iz opozicije. Dakle, sa svim posledicama koje mogu da snosim od vas, neću dozvoliti da se pripadnici vređaju jedni druge po nacionalnoj osnovi i diskvalifikaciji.
Ako želite da vam odgovorim na vaše pitanje koje je bilo pre diskvalifikacije, dakle, u delu sednice koji ste označili kao „skandaloznu“, pokušavam da citiram, ali videćemo tačne izraze koje ste upotrebili, nisam bila predsedavajuća. Dakle, ne mogu da sudim o tome. Pojedini poslanici su tražili povredu Poslovnika i mi ćemo se kao parlament izjasniti o tim povredama Poslovnika. Dakle, od toga zavisi ocena da li je predsedavajući u tom momentu prekršio Poslovnik, prekoračio svoja ovlašćenja ili je na neodgovarajući način vodio sednicu.
Iako je gospodin Imamović napustio parlament zbog javnosti, dakle, ne stoji izjava njegova da je rasprava zaključena. Rasprava nije zaključena. U momentu kada sam ušla u parlament prekinula sam sednicu i nakon Kolegijuma objavila da će nastavak sednice biti dana u 10,00 časova.
Što se tiče amandman, kako rasprava nije zaključena nadležni odbori su jutros zasedali i Odbor za ustavna pitanja i Odbor za ljudska i manjinska pitanja i dali svoje mišljenje na predložene amandmane. Rasprava povodom izveštaja koju smo juče započeli je objedinjena rasprava, dakle, zajednički se raspravlja i o predlogu izveštaja i o amandmanima koje su poslanici predložili. Zahvaljujem.
Za reč se javio poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Uvažena predsednice, tražim objašnjenje od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kakve rezultate je do sada dala Strategija za podsticanje razvoja koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2008. godine, odnosno šta će ovo resorno ministarstvo da predloži Narodnoj skupštini ili šta će da preduzme iz svog domena da se zaustavi i preokrenu negativni demogratfski trendovi u našoj zemlji?
Sada samo za trenutak hipotetički da zamislimo jednu strašnu vest da je objavljeno da je danas stradalo u Srbiji 120 ljudi. I da čujemo da je i prethodnog dana 120 stanovnika Srbije izgubilo život. I da takve vesti slušamo čitavih devet godina.
To se zapravo događa a da toga nismo ni svesni, jer popis stanovništva koji je u našoj zemlji obavljen 2011. godine pokazao je da je u odnosu na prethodni popis stanovništva koji je obavljen 2002. godine, dakle za period od devet godina, u Srbiji je registrovano čak 380.000 stanovnika manje.
Znači da je nestao sa karte Srbije jedan grad veličine Novog Sada sa okolinom. Dakle, to je svakoga meseca u proseku 3.700 ljudi manje. To je 45.000 ljudi na godišnjem nivou manje u Srbiji. To znači da nestaje svake godine jedan grad veličine Pirota ili recimo Kikinde.
Dakle, popis je pokazao da je u Vojvodini 115.000 stanovnika manje za devet godina, da je u regionu Šumadije i zapadne Srbije to smanjenje 120.000 a da je najtragičnija situacija u jugoistočnoj Srbiji gde se praktično prazni teritorija od stanovništva i gde je čak 200.000 ljudi manje od jedne decenije. To znači da je praktično iz tog regiona nestalo stanovnika koliko danas živi Nišu.
Mi imamo i nepovoljnu demografsku strukturu zato što je Srbija u svetskim razmerama šesta po starosti stanovništva. Broj penzionera, to je i notorna činjenica je praktično nadmašio broj zaposlenih. Dva su osnovna razloga za to – mali broj novorođenih i iseljavanje iz Srbije.
Imamo velike problem sa odlivom, kako se to kaže mozgova, odnosno obrazovanih ljudi i Srbija je po tom parametru od 139 zemalja koje su ispitivane, na čak 136 mestu u rangu sa Lesotom, Svazilendom i Kikizijom, dakle po broju ljudi koji su visoko obrazovani, a napuštaju Srbiju i odlaze u druge zemlje.
Dakle, ja tražim objašnjenje, tražim odgovor na ovo pitanje.
(Predsednik: Vreme.)
Još jednom da ponovim – šta će preduzeti i resorno ministarstvo, naravno i Vlada u celini. Hvala vam.