Hvala podpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kao što je već kolega Đorđe Milićević rekao, ovlašćeni ispred poslaničke grupe, SPS će podržati objedinjavanje republičke agencije za elektronske komunikacije i republičke agencije za poštanski saobraćaj. S obzirom da je suština glavna ovih izmena i dopuna ova dva zakona. Kasnije će u kasnijem obraćanju malo se nadovezati i na Zakon o zaštiti potrošača, mada generalno mogu da se složim, koliko god to nekome smetalo mislim da ovako jedan ozbiljan zakon je trebalo malo više razmotriti i malo ga popraviti, iskorigovati. Koliko sam uspeo i što se tiče poslaničke grupe SPS mi smo se bazirali na ovaj deo što se tiče poštanskog saobraćaja i usluge u poštanskom saobraćaju, i u tom smeru uložili jedan amandman, da malo zaštitimo dodatno potrošače.
Ja bih pored onih finansijskih razloga i funkcionalnih razloga koji dovode do objedinjavanja ove dve agencije, mogao da izdvojim još par nekih suštinskih i najznačajnijih stvari, ono što se i u obrazloženju navodi, a to je da je dobro da građani čuju da se jednostavno, izuzimajući BiH, Makedoniju, u svim zemljama evro zone, ove dve agencije su spojene.
Kasnije ću reći da ima i primera da su još mnoge agencije spojene, što mislim da bi trebalo u narednom periodu da bude intencija Vlade Republike Srbije, da jednostavno vidimo šta tu škripi i gde su troškovi povećani. Mislim da u ovom cilju funkcionalnosti i finansijskih razloga, trebalo bi da objedinjavamo i dalje, mada nije to dobro, jer imamo slučaj 2010. godine kada smo donosili Zakon o elektronskim komunikacijama, a na snazi je bio Zakon o telekomunikacijama, pa se onda menjalo ime agencije, a to su neki troškovi, kao što će i sada imati određene troškove nova agencija, moramo tako da kažemo, čim će menjati ime.
Ovo je suštinski bitno, zato što su u pitanju dva regulatorna tela koja reguliše vrlo slične mrežne delatnosti, čija se tržišta posebno u ovim aktuelnim trenucima, uvođenjem komunikacionih tehnologija u poštansku delatnost, sve više preklapa, pa je prirodno da se i aktivnosti ove dve delatnosti generišu na jednom mestu.
Iz navedenog iskustva regulatornog tela, nadležnost za elektronske komunikacije u regulisanju procesa liberalizacije, pristupa državnoj infrastrukturi, utvrđivanju politike cena i odgovarajućih standarda, značajno će ubrzati ove procese i u poštanskoj delatnosti uz veće garancije njihovog efikasnijeg sprovođenja.
Kao što već možete da vidite, poštovane kolege, objedinjavanjem ove dve agencije, smanjiće se broj državnih funkcionera za pet, to nije mnogo, kao što je ministar rekao u svom izlaganju, to nisu neke velike finansijske uštede, ali ja ću kasnije navesti svoju neku rezervu, zbog čega još jedna organizacija koja, ne znam u kojim okvirima funkcioniše, gde troši otprilike 100 miliona godišnje državnih resursa, jer mislim da su tu uštede i da i nju treba da objedinimo. Šta se dešavalo, stvarno nisam upoznat na tim javnim raspravama i zbog čega je došlo do izuzimanja i te organizacije, ali reći ću, nemam razloga da krijem, jer sam ja tu spremio i materijale, da bude javnost upoznata, a da ne bude sada da ta partija nije više u parlamentu, jer je vanparlamentarna stranka, pa sada hajde da ih kritikujemo, jer tada smo bili zajedno u vlasti i ja sam tada ministarku, kada smo donosili zakon 2010. godine pitao, a mogu sam sebe da citiram, ali malo ću da prepričam, a to svi mogu da vide na otvorenom parlamentu i na našem sajtu, da me interesuje posebno zašto u Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, se ne vidi kako će biti regulisan rad registra nacionalno internih domena Republike Srbije. Koji zakon reguliše njihov rad? Trenutno ovaj posao, i dalje se bavim onim što sam tada pitao, a i dan danas radi, nevladina organizacija koja po osnovu toga i prikuplja neka značajna i to nisu neka, nego oko 100 miliona dinara godišnje, a mogu da navedem i kako se troše te pare i koliko košta upravni odbor i kolika je prosečna plata i mislim da ćete se zaprepastiti kako neko troši državne resurse, a to je neka, stvarno, uz poštovanje svih tih ljudi, jer oni ništa ne kriju, oni sve transparentno rade, oni to stavljaju na svoj sajt i finansijski plan za sledeću godinu, vrlo ambiciozno i rashode i prihode i to je baš lepo.
Mi smo do skoro čitali u medijima da je turistička agencija Komisije za hartije od vrednosti, a ovamo imamo i egzotične destinacije kada vidimo gde oni idu i gde učestvuju, a sve to o državnom trošku, od naših para.
Ja sam i tada sumnjao u neki sukob interesa, nisam tada hteo da navodim nikakva imena, neću ni danas, jer poštujem stručnjake iz te oblasti, ali mislim da mi moramo da uredimo tu oblast, da zakonski to regulišemo. Ne može ministar da dođe, ko god, i da sada prema svom nahođenju, da prepušta nešto što je državni resurs nekoj tamo nevladinoj organizaciji.
Možda sam ja u zabludi, možda grešim, a vi ćete me ministre ispraviti, ne morate ni danas da mi odgovorite na to pitanje, ali očekujem od vas da u nekom narednom periodu vidite šta se tu dešava, ne podnose se ti finansijski izveštaji, oni nikome ne podnose. Imali su nekog nezavisnog revizora, pa su ga zamenili, jer znate, ja sam se malo bavio, kada krenete da čačkate po njihovim izveštajima, pa po zapisnicima i upravnih odbora, pa onda njihove konferencije koje se održavaju u „Moskvi“, mislim na hotel „Moskva“, pa u „Holidej in“. To su vrlo zanimljive stvari.
Ja ću nastaviti sa tim, da ne bude da imam nešto lično protiv njih. Nikoga ne poznajem tamo. Tamo se oko 27 miliona za prošlu godinu, a 33 za ovu godinu odvaja za plate zaposlenih, a ima ih devet po onom finansijskom izveštaju, mislim na one koji su dostupni.
Za upravni odbor se godišnje izdvaja 15 miliona dinara, a da ne pominjem troškove upravnog odbora i njihovog rada. Putuje se od Ciriha, Amsterdama, Stokholma, pa do Barselone, Amsterdama itd. Onda se formiraju neka radna stalna savetodavna tela, pa su ta stalna tela na inicijativu nekih članova konferencije, koja je na bazi dobrovoljnog pristupa, pa se formiraju, pa su i ona plaćena za svoj rad.
Mogu da vam kažem šta bi trebalo da rade, pa kaže, vrsta tema zbog čega se sazivaju radna tela, konsultacije i nadzor u sferi finansija, konsultacije i nadzor u sferi prava, pa konsultacije, da ne nabrajam više dalje, jer ima dosta tih opisa, bar što se tiče marketinških aktivnosti, pa onda dalje kako se troše državne pare.
Tvrdim da su to državne pare, jer su to državni resursi, interni domen je državni resurs, pa kaže – unapređenje osnovne funkcije svake godine po 20 miliona, ja sam ekonomista, ne razumem se u te softvere, a gde god smo zagrebali oko tih softvera i tih unapređenja tih tehnologija, tu je uvek znak pitanja, pa razvoj poslovanja 14 miliona, pa finansiranje projekata od značaja 7 miliona, rekao sam za plate 27 miliona, upravni odbor 14 miliona, odnosno oko 14,9 pa sam zato rekao 15 i da ne pričam dalje. To je bez ikakve kontrole bilo kog odbora i bilo kog resornog ministarstva.
Mislim, ministre, da bi trebalo da vidimo šta ćemo u narednom periodu sa tim. Isto je to trebalo da bude integrisano u RATEL i da RATEL naplaćuje, a pri tom oni to ništa ne moraju da rade, oni internet provajderima ustupaju da rade za njihove interese.
Hajde da ne bude moja diskusija bazirana samo na R-NIC, ja ću dalje nastaviti sa RATEL-om.
Ono što Predlogom izmena i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama opet nije predviđeno, a mi smo uložili amandman, s tim što želimo da se iskonsultujemo i sa vama i sa kolegama iz vladajuće većine, da li je RATEL nezavisno regulatorno telo ili je javna agencija? Mi svi znamo da RATEL ima ozbiljnih problema u daljem funkcionisanju. Ja nisam advokat RATEL-a, ja čuvam instituciju, u prethodnom mandatu sam bio predsednik resornog odbora, oni ljudi dostavljaju uredno izveštaje, uredno finansijske planove, mi vršimo taj nadzor, zajedno s vama kao resornim ministarstvom, što znači – onog trenutka kada su potpali pod onu zabranu o ograničenju plata, automatski su njima stručnjaci iz te oblasti, iz elektrotehnike, napustili RATEL.
Ne bih sada da se preterano hvalim, ali, mi smo i 2010. godine upozoravali ministarku koja je tada imala određenih sukoba, zbog čega, šta i koji su razlozi, sa rukovodećom garniturom u RATEL-u, i tada smo upozoravali da se brinemo da ovaj predlog zakona, tadašnji, 2010. godine, može da utiče na rad nezavisnog regulatornog tela i s tim u vezi iznosimo i podnosimo jedan amandman u kome jasno gledamo da definišemo šta je to agencija, šta je javna agencija a šta je nezavisno regulatorno telo. To pitanje je ignorisano i mi smo došli u situaciju da danas imamo ozbiljnih problema, a vi znate da, da bi neko mogao nekog da kontroliše, nema su stručnjaci iz RATEL-a svi prešli da rade kod operatera.
Mi smo predali amandman, pa ćemo se iskonsultovati. Znate šta kaže preporuka Ustavnog suda – da su oni nezavisno regulatorno telo na osnovu onoga što propisuje EU i kakva je praksa u drugim zemljama. Znači, mislimo da oni treba da budu uključeni kao i ostale agencije, kao što su Agencija za energetiku, Agencija za borbu protiv korupcije, Komisija za zaštitu konkurencije, itd. Mislim da oni stvarno imaju problem. Koliko sam mogao u poslednjem izveštaju da vidim, oni su se i obratili da im se, pošto im odlaze ljudi, odobri novo zapošljavanje, pošto potpadaju pod Zakon o zabrani zapošljavanje i imaju problem u radu.
Rekao sam da nisam advokat, samo upozoravam, kao što sam upozoravao i 2010. godine. Ne bih želeo da sutra imamo problem na putu evropskih integracija u tome da nam neko kaže da nam ne funkcioniše nezavisno regulatorno telo.
Malo bih prokomentarisao i pitanje predloženog objedinjavanja ove dve agencije. Naime, sve što je napred navedeno je imalo pozitivne aspekte spajanja. Moraću da navedem jedan primer, što se tiče ostalih agencija. U Nemačkoj su sve mrežne delatnosti objedinjene u jednu agenciju. Dakle, telekomunikacije, pošta, energetika, železnica. Barem kada je u pitanju poštansko tržište, mogu da kažem da jedna ovakva organizacija omogućuje da Nemačka ima najliberalnije a istovremeno jedno od najbrže rastućeg poštanskog tržišta u Evropi.
Više bih se vezao na poštanski sektor, jer sam dugo vremena proveo u javnom preduzeću PTT Srbija. Mislim da se samo postavlja pitanje majorizacije ovog poštanskog sektora, kada se ono integriše u agenciju za elektronske komunikacije. Naime, sve ove prednosti koje sam naveo u objedinjavanju ove dve agencije mogu da padnu u vodu ako ovome pristupimo čisto demagoški.
Kada govorim o poštanskoj delatnosti, mislim na onih 1.500 objekata, a tu je i kolega Ćirić koji je bio jedan od uspešnih direktora u PTT-u, u svakom naselju u Srbiji oni su jedan info-komunikacioni i transportno povezani i kada je u pitanju Pošta Srbije, gde je tu još pet globalnih poštanskih operatora koji posluju u Srbiji, a još je tu barem četiri-pet privatnih poštanskih operatora koji pokrivaju gotovo celu teritoriju Srbije sa svojom infrastrukturom. To je preko 20 hiljada direktno zaposlenih i na hiljade zaposlenih indirektno povezanih – štamparije, održavanje vozila i sl. Pošto se stalno spominje kako je pošta monopolista, mi moramo poštu da sačuvamo u tim okvirima u kojima ona posluje, ali moram da napomenem jedan vrlo bitan podatak. Treba reći da „Pošta Srbije“ pruža 94,5% usluga i učestvuje u ukupnom prihodu od samo 53,1%, dok privatni poštanski operatori sa svega 5,5% učešća u obimu poštanskih usluga učestvuju u prihodu od 46,9%. Toliko o monopolu, pošto se stalno o tome govori. Po principu – drž`te lopova, figurativno.
I pored zakona koje smo imali, iako smo insistirali ranije kada je u pitanju bio Zakon o poštanskim uslugama, pre četiri godine, kada su takođe vršene manje izmene Zakona o poštanskom saobraćaju, SPS jeste glasao za te predložene izmene uz obaveze koje su tadašnji predstavnici nadležnog ministarstva preuzele, da se po hitnom postupku usvoji novi zakon o poštanskim uslugama i tada smo rekli da ćemo glasati za izmene i dopune bez imalo dilema, koje nažalost imamo kada glasamo za predložene izmene i dopune.
Kažem vam kao predsednik u prethodnom mandatu resornog odbora, kada Republička agencija za poštanske usluge podnosi svoj izveštaj, mi smo stalno insistirali u svojim zaključcima da se što hitnije donese zakon o poštanskim uslugama zato što ga je vreme već pregazilo. Mi jednostavno moramo što pre da to uradimo, ministre.
Ne znam da li se razumemo zbog čega je ta potreba? Poslednji zakon je donet 2005. godine, a da ne pričam o tome koliko je direktiva u međuvremenu proteklo i da ne pričam zbog čega moramo da zaštitimo i poštu i kako smo je štitili u prethodnom periodu. Iako smo imali zakon, mi smo morali politički da vršimo pritisak da naša državna i javna preduzeća ne daju to nekim operatorima koji nisu ni registrovanu za tu delatnost.
Bilo je raznih slučajeva. Možemo da navedemo, nije problem – Infostan, mnoge firme u Novom Sadu. Radi se o firmama gde je jednostavno za takve stvari predviđena bila kazna. I tada smo upozoravali i dali amandman i niko nije hteo da nas čuje. Dvadeset hiljada dinara je bila kazna ako neko ne postupa, pa na primer nosi pošiljku na određeni deo teritorije, a neće da isporuči, jer pošta mora da, iako ima trošak, i u Sjenici isporuči tu pošiljku. Kazna od 20.000 dinara je smešna, s obzirom da je kazna do 200.000 dinara ako se ne poštuje radno vreme koje je istaknuto.
Koleginica me obaveštava da sam prekoračio svoje neko dogovoreno vreme. Imao bih još mnogo toga da kažem, ali, imaću prilike u raspravi u pojedinostima.
Ono što bih posebno da napomenem je tehnička stvar. I tu smo dali ta dva amandmana da uskladimo, jer u Zakonu o elektronskim komunikacijama stoji da RATEL treba da preuzme u roku od tri meseca i sve obaveze i radnike Republičke agencije za elektronske… Pardon, jedna republička, druga… Mislim da nije tu precizirano što se tiče izmena i dopuna Zakona o poštanskim usluga. Tamo stoji da Agencija za poštanske usluge prestaje sa radom automatski danom donošenja zakona. Da li je tako? Ovamo ovi imaju obavezu u roku od tri meseca. Znači samo tu da napravimo taj prostor, pa ćemo i te amandmane pogledati i dogovoriti se da li je to realno da tako bude, da damo neki rok i RAPUS-u da u naredna tri meseca izmiri svoje obaveze, da završi neke postupke koje otpočela i da jednostavno te obaveze i te radnike u tom nekom roku preuzme.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Izvinjavam se još jednom što sam malo odužio.
Dozvolite mi samo da još jednom potvrdim da će poslanička grupa SPS… (Isključen mikrofon)