Zahvaljujem doktoru Veselinoviću.
Sada dajem redovnu pauzu od sat vremena.
Nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici nastavljamo sa radom.
Po redosledu govornika, narodni poslanik Ivana Dinić.
Da li je tu? (Ne.)
Onda, Borislav Stefanović. Dobro, ni on nije tu.
Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se pre svega ovima koji nisu tu, jer sam pre došao na red. Obično strpljivo čekam i obično budu polemike, pa mora da sačekam kolege da polemišu. Dakle, ja ću naravno glasati za ova sva tri zakona i pokušaću da obrazložim razloge za to.
Po pitanju zaštite potrošača, verujem da će se povećati bezbednost potrošača prilikom nabavke, ali mi nećemo rešiti sva pitanja potrošača ovim zakonom. Dakle, i mnoge druge zakone treba zbog potrošača izmeniti, recimo, navešću primer mesa. Zamrznuto meso u Evropskoj uniji ima rok trajanja od šest meseci, a u Srbiji ima 12 meseci. Ako naši potrošači pojedu ono što u Evropi ima kraći rok trajanja i na određen način mi postajemo neka vrsta korpe za otpatke, da ono što oni ne pojedu u prethodnih šest meseci naši potrošači to kupe, a time se pošto sam predsednik Narodne seljačke stranke, direktno ugrožava proizvodnja mesa, jer takva vrsta mesa je daleko jeftinija nego ona koju mi proizvedemo i koja je u svežem stanju. Dakle, to direktno utiče na stanje našeg stočnog fonda na poljoprivrednu proizvodnju.
Mi imamo tu praksu, treba štititi potrošače, moramo da ih zaštitimo na određen način i neku svoju proizvodnju na načine na koje nam je to dozvoljeno i na načine koji nisu suprotni propisima Evropske unije i drugim propisima.
Dakle, trebali bi da obezbedimo na neki način svoju proizvodnju, da koliko možemo da seljaci pre svega proizvedu dovoljno poljoprivrednih proizvoda, dovoljno u ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu, stočarstvu, a da radnici prerade ono što mi na njivama i u stajama napravimo i na takav način dođu do solidnih plata, odnosno da vraćamo dugove, servisiramo neke svoje obaveze, a i da obezbedimo naše ljude da imaju dovoljno novca, dovoljno hleba i da mogu da nabave robu, da se na takav način zaštite socijalno i ekonomski, da imaju dovoljno novca da kupuju ne samo stranu robu, već da kupuju domaću robu, a da kroz kupovinu domaće robe ostvare i određene profite, određenu dodatnu vrednost koja će biti podeljena između seljaka i radnika, ali će novac na ovaj ili onaj način doći do svih nas.
Mi treba u ime zaštite potrošača da izbegnemo sledeću praksu, da se enormno zadužujemo u inostranstvu i da za tuđi novac kupimo preko stranih trgovinskih lanaca tuđu robu, jer tu onda nema nikakvog razvoja domaće proizvodnje.
Dakle, sem ovih predviđenih Zakonom za zaštitu potrošača, naravno, kao neko koji se bavi poljoprivredom predlažem da ubuduće više pažnje posvetimo domaćoj proizvodnji i da na naše tržište dođe što više robe.
Što se Zakona o telekomunikacijama tiče, elektronskim telekomunikacijama, svakako da ću i njega podržati. Dobro je što se ove dve agencije ujedinjuju, da imamo jednu, donose se razne uštede itd, ali sam predložio i amandman da se višak prihoda upućuje namenski u budžet za razvoj informatike. Nadam se da će predlagač zakona tu vrstu mog amandmana prihvatiti, da taj višak prihoda bude namenjen ministarstvu koje se bavi telekomunikacijama, da razvoj informatike tu novu neku biznis oblast u potpunosti razvijamo, odnosno to je u poslednje vreme postalo veoma profitabilno svugde u svetu, pa i kod nas.
Što se tiče telekomunikacija i operatera, podržavam i onaj deo gde je Ustavni sud proglasio neustavnim određeno snimanje podataka, ali moram da upozorim i operatere i one koji kontrolišu operatere, da ako slučajno čuju krčanje, da to nije kvar do opreme, da to nije kvar na frekvencijama, to obično krče creva narodu, pa ne moraju da menjaju opremu, a na to obrate pažnju, jer u poslednje vreme glad nije protesna pojava, već postaje opštenarodna pojava u Srbiji. Više se u Srbiji ne posti samo za vreme velikog posta, već nam je prethodni režim sa majstorima tranzicije omogućio da naš narod, radnici i seljaci, gotovo poste cele godine i da to više nije crkveno pitanje, već je pitanje propale politike.
Što se tiče Zakona o poštanskim uslugama, svakako ću ga podržati. Ovde je bilo nekih prigovora po pitanju nekih doktorata, taj koji je umešao neke doktorate u ove tri oblasti sasvim je pogrešio, to nema nikakve veze sa tim i to je poslednja osoba koja treba da priziva doktore akademskih titula. Mislim, da je on pre svega pacijent za neku drugu vrstu doktora. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, u okviru današnjeg objedinjenog pretresa, pažnju ću posebno obratiti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama, jer smatram da je bezbednost u svim vrstama saobraćaja jedan od glavnih osnova za sociološki razvoj i napredak društva, prava i slobode svakog građanina ponaosob, posebno u informatičkom dobu, u kakvom mi danas živimo.
Mišljenja smo da planirane izmene i dopune Zakona o elektronskim komunikacijama treba iskoristiti da bi se korigovale određene nepravilnosti, propusti i nedoslednosti u važećem zakonskom tekstu, koje su se ispoljile tokom njegove dosadašnje primene.
Zakon o elektronskim komunikacijama je potrebno izmeniti i dopuniti tako da se odražava izmenjene i dopunjene odredbe u odnosu na one koje danas postoje u Evropskoj uniji u oblasti komunikacija, posebno u pogledu dela zakona koji uređuje bezbednost i zaštitu podataka, kao i pristup zadržanim podacima.
Iskoristiću ovu priliku da još jednom istaknem da je Ustavom Republike Srbije zajamčena tajnost komunikacije ultimativna obaveza svih organa u Republici Srbiji. Na ovo smo više puta apelovali i zbog toga smatram da je ovaj predlog zakona zapravo jedan zdrav pravni temelj, za bezbedan razvoj elektronskih komunikacija.
Posebno je bitno istaći da se do ovog predloga zakona došlo korespondencijom i dijalog sa širom stručnom javnošću, čija je nadležnost u oblasti elektronskih komunikacija.
Podržavam volju i transparentnost rada nadležnog ministarstava da se izmeni aktuelni Zakon o elektronskim komunikacijama, u skladu sa Odlukom Ustavnog suda Srbije, jer će se njome regulisati zaštita osnovnih prava i sloboda, naročito prava na privatnost i poverljivost u pogledu obrade podataka o ličnosti u Sektoru elektronskih komunikacija, ali takođe i obezbediti slobodno kretanje takvih podataka i elektronskih komunikacionih uređaja i usluga. Upravo polazeći od Ustava Republike Srbije, nepovredivosti tajnosti komunikacija, značaj o bezbednosti podataka, ali i od ličnog ubeđenja da je krajnje vreme da se ova oblast adekvatno uredi, SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Ono što bih možda istakla kao jednu konstruktivnu sugestiju, jeste propisivanje obaveze formiranja i vođenja registara pretplatničkih usluga javnih telefonskih operatora, uključujući i kupce SIM kartica, jer prisutna praksa otvara širok prostor za neograničene i masovne zloupotrebe, pretnje, prevare, a u mnogim državama i članicama EU, ovaj problem je rešen uvođenjem obavezne registracije prilikom kupovine SIM kartice na samom prodajnom mestu.
Takođe, postoji još jedan benefit usvajanja ovog predloga zakona. Zapravo, radi se o tome da je Vlada Republike Srbije još 2012. godine preuzela obavezu da preispita postojanje potrebe zadržavanja regulatornih tela i da u skladu sa tim razmotri predloge kojim bi se racionalizovali i smanjili troškovi budžeta Republike Srbije. Jedinstvenim stavom i stvaranjem uslova za objedinjavanje delokruga nadležnosti republičkih agencija u jedno regulatorno telo, umesto u dva regulatorna tela, obezbeđena je veća efikasnost u radu organa državne uprave i drugih nosioca javnih ovlašćenja, što je i praksa većine zemalja EU.
Takođe se i naša zemlja obavezala na prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, najkasnije do juna 2015. godine. Ovo znači da je svakom domaćinstvu koje zavisi od zemaljskog prenosa potrebno da nabavi STB uređaj. To je uređaj koji predstavlja zapravo prijemnik za prijem digitalnog signala. Međutim, mi moramo da uzmemo u obzir i da budemo svesni teške ekonomske situacije u kojoj se trenutno nalazi Republika Srbija i moramo sagledati, ne samo stepen siromaštva, već i stepen geografske nedostupnosti mnogih područja i domaćinstava.
Nažalost, mnogi naši građani nisu u mogućnosti da nabave i ugrade opremu za prijem signala digitalne televizije, ali to ne sme dovesti do toga da ti građani i te porodice budu socijalno isključene. Baš zbog toga i ovim predlogom zakona je predviđena pomoć Vlade Republike Srbije, po različitim modelima subvencija za ugrožene grupe stanovništva, u vidu finansijske pomoći za nabavku neophodne opreme, za primaoce socijalne pomoći, za porodice koje ostvaruju pravo na dečiji dodatak, pravo na dodatak za tuđu negu, izbeglice, interno raseljena lica, staračka domaćinstva na selu.
Naravno, određivanje kriterijuma za definisanje ugroženih potrošača pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije, vršiće se u skladu sa propisom o zaštiti potrošača.
Zbog svega ovde navedenog, SPS će u Danu za glasanje podržati i glasati za sve predloge zakona u okviru ovog objedinjenog pretresa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, imamo ovde tri zakona koja, kao što su neke moje kolege govorile danas, a ja sam siguran da se vi negde slažete, su zaista doneti potpuno neobjašnjivo po hitnom postupku.
Nije nam jasno, voleo bih da nam odgovorite zašto je moralo ovako biti urađeno, zašto nije bilo temeljnije rasprave o svemu što se ovde predlaže, a što nije beznačajno i zbog čega ova vlada koju vi danas predstavljate ima taj manir u poslednje vreme da bez bilo kakve javne rasprave dostavlja zakonske predloge u Skupštinu.
Ne razumem takođe potrebu da od svih ministara u Vladi Srbije, od svih obećanja, najava i svega ostalog, uvek se ministar Ljajić nađe kao ministar koji, čini mi se, agilno donosi regulativu iz svoje oblasti, a one silne najave i ogroman broj zakona, koji treba da dođe, nikako da ih ugledamo.
Mi se često družimo sa vama, vezano za promenu propisa koje su mogle da se, bez ikakve ljutnje to kažem, ostave možda za mesec ili dva kasnije.
To je meni neobjašnjiva stvar. Voleo bih ako možete, da se na to osvrnete.
Ova regulativa koja postoji ovde je dosta jasna i precizna, vi ste se zaista potrudili, a moram da kažem da ima značajnog napretka, naročito, vezano za Zakon o zaštiti potrošača.
Taj zakon je nov, ali ima jednu manjkavost koja je po meni značajna i koju vi znate, a to je nedostatak definisanja mogućnosti kolektivne zaštite potrošača kroz kolektivne tužbe.
To je nešto o čemu niko od kolega danas nije govorio, a to je jedna od osnovnih stvari, a ako hoćete, u evropskom zakonodavstvu omogućava potrošačima da kroz kolektivnu tužbu dođu do ostvarivanja svojih prava i nadoknade štete.
Ovaj zakon to nema u sebi, zato što je ta odredba neustavna i proglašena neustavnom od strane Ustavnog suda, ne znam pre kog vremena.
Opet imamo sličnu situaciju kao kod nekih drugih ministara koji su ovde dolazili, da se oslanjaju na promenu nekog drugog propisa da bi moglo da se uradi nešto što je njihov domen, resor, što treba da predvidi za ostvarivanje prava i interese građana Srbije.
U ovom slučaju, to je Zakon o parničnom postupku. To može da znači nekoliko stvari, ili ne postoji koordinacija sa Ministarstvom pravde ili Ministarstvo pravde nema vremena da se bavi Zakonom o parničnom postupku koji je odavno najavljen, ili vi prosto morate ovu stvar da regulišete, zato što je to evropska pravna tekovina i ako hoćete, nešto što život pritiska.
Šta sada mi da radimo? Dok se ne promeni Zakon o parničnom postupku, ako sam ja dobro razumeo, stvar je u tome što su odredbe o kolektivnoj tužbi loše formulisane u Zakonu o parničnom postupku, te kao takve odredbe su odbijene i odbačene kao neustavne.
Moguće je kroz organizaciju i kroz kolektivne mere Ministarstva, a vi znate da to postoji kao opcija, ali ona se pokazala kao nedovoljno nepreciznom i nešto što ne odgovara potrebama, pre svega, organizacija koje okupljaju i štite prava potrošača, a koje su razvijene u svim evropskim zemljama. Tu je samim tim i pitanje redistribucije i nadoknade štete između onih koji su pogođeni i samih organizacija.
Sve su to stvari koje sada nisu izvodljive, u ovom zakonskom predlogu koji, osim toga, nema nekih značajnih zamerki, bar da ja kažem sa moje strane.
Smatram da je ovo stvar od velikog značaja, da ljudi koji pokušavaju da se zaštite od značajnih kršenja prava potrošača oko namirnica koje ne odgovaraju svom sirovinskom sastavu, oko masovnih tehničkih problema koji postoje u tehničkoj robi, oko zaštite vezane za račune za struju koje smo gledali, a kao što su kolege govorile, ništa živo se posle nije desilo da javnost zna, niti je bilo ko odgovarao, ni za onakve račune za struju, ni za maltretiranje koje je priređeno građanima Srbije.
Ovako kada nemate mogućnosti kolektivne tužbe, postavlja se pitanje ko će to da plati, koliko korisnika, oštećenih građana će moći da plati sudsku taksu, da uđe u proces samostalno, da tuži i da isteruje pravdu. U srpskim sudovima, poslovično, nažalost, neefikasnim, zatrpanim, nerešenim predmetima, iako su najavljivane reforme pravosuđa.
Imamo endemski rast crnog tržišta i imamo užasne nedostatke naših inspekcijskih službi. Nedostaci su u broju izvršitelja, okviru njihovih nadležnosti, jedne situacije u kojoj ti ljudi, iako rade 48 sati dnevno, kao premijer, ne mogu da pokriju sve ono što treba da pokriju kao inspektori u našoj državi.
Bez jasne, dobro definisane, motivisane i organizovane i brojne inspekcijske službe, nema demokratije u Evropi. Ne možete ostaviti nekome ko uporno krši prava građana ili u ovom slučaju prava potrošača, svest da on sam to promeni, zato što on misli da to tako treba ili ne treba. Treba da postoji efikasna inspekcijska služba, nema je sada ministre i vi to znate i to je ogromna šteta.
Mislim da vi kao ministar biste trebali sada u ovom trenutku, po meni, da kažete nešto oko rešavanja problema kolektivnih tužbi, tj. nemogućnosti da se one primene. Ja znam da vi vrlo dobro znate u čemu je tu problem. To i jeste glavna zamerka, po meni, ovom nacrtu i mislim da bi mogla da se otkloni sadejstvom, koordinacijom između dva ministarstva i da se ta stvar već jednom reši, da ljudi mogu normalno, organizovano da dođu do svojih prava.
U Srbiji u poslednje vreme, da budem precizan, u poslednje dve godine građani su pokazali visok stepen samoorganizovanja u zaštiti svojih prava, što znači dve stvari. Jedna je dobra, jedna je loša. Dobra stvar je da građani imaju svest o svojim pravima, da uče ubrzano kako da se izbore za ta prava nekada pred sudom u Strazburu, a nekada na nasipima sa vrećama peska. Ona druga loša stvar je da država nije organizovana na nivou kako su građani u stanju sami da se organizuju i to je porazno za državu Srbiju. To jeste rezultat višedecenijskog zapostavljanja ne samo donošenja regulative, već njegovog pre svega sprovođenja.
Javašluk, neefikasnost, nerad. Jednostavno, država nam grca u ogromnim problemima. Kada na to dodate neefikasnu državnu upravu, kada na to dodate spore sudove, kada na to dodate javašluk u policiji onda imate ovo što imate danas i to je ta siva slika naše realnosti.
Moram da se osvrnem na to. Mislim da je veliki problem sprovođenje zakona u praksi zbog ovoga. Mislim da je to suočavanje sa negativni završetkom jedne dobre ideje.
Mislim da ste vi, ministre, u stanju da povežete niti između institucija, što nije jednostavno, da biste uopšte omogućili da ovaj propis zaživi. Bez instituta kolektivne tužbe, njegovog omogućavanja, ovo će ostati samo papir i ništa više od toga.
Hteo sam da vas pitam i stvari koje se tiču onoga što jeste ogroman problem punjenja našeg budžeta, a to je rast sivog tržišta, crnog tržišta, kako god hoćete. Drago nam je da ste ovde i uvek se odazovete i dođete u Skupštinu lično, što mislim da je dobra stvar. Mogli biste da nam bar kratko kažete šta vi u vašem resoru u domenu onoga što vi radite planirate da se ta stvar nekako reši. Šta je bilo sa pokušajima uticaja na tržište, na marže, na sve ono o čemu ste i vi vrlo detaljno u javnosti pričali, što jako opterećuje naše građane? Na žalost, ne vi lično, ali često je odgovor iz Vlade bio – to je stvar tržišta, mi ne možemo da se mešamo.
Sećate se da je bilo neuspešnih pokušaja sa SOS marketima. To se dosta neslavno završilo. Mene kao građanina zanima, ili ako hoćete kao demokratu, da li vi imate neki plan ili neku viziju, pošto sam primetio da ste se potrudili u svom resoru da uradite što više za kratko vreme bez traženja opravdanja u tom smislu sa žaljenjem jer ste deo režima i ja moram da pohvalim to? S druge strane, ovaj nedostatak, čini mi se da je i vama jasno, ne znam zašto smo to izbegli u dosadašnjoj raspravi, mora da se reši.
Imamo objedinjavanje dva regulatorna tela. To je dobro. Isto tako, nismo čuli šta to konkretno znači za budžetske uštede. Čuli ste stvar koja se tiče ovoga fonda, fondacije Agencije za nacionalni domen, to je skandalozno. Koliko još ima agencija koje troše državne, naše, građanske pare i da niko nema kontrolu na šta ih troše, na kakva putovanja, koje plate? Mislim da morate pokušati da to rešite. Ja znam da su to Augijeve štale i da bi se to očistilo, neko će morati kao Herkules da se ponaša, što reče gospođa Pak. Ali, bojim se da je naš „Herkules“ zauzet u verbalnom ratu sa OEBS, tako da ćete morati vi, ministre Ljajiću.
Takođe, mislim da smo bili suočeni sa obećanjem ukidanja mnogih agencija. Evo vam primer. Imamo sada nešto što je već rađeno i tokom prethodne Vlade u kojoj ste vi bili takođe ministar, a to je da se par agencija spoji, ali da se broj zaposlenih i troškovi ne smanjuju. Imamo sada sličnu situaciju. Ovo ne govorim o funkcionalnoj opravdanosti. Smatram da funkcionalno jeste opravdano, ali da li je opravdano da imate taj broj zaposlenih, ovakvo trošenje na određene stavke koje čini mi se nisu dovoljno transparentne.
Suočeni sa ovim primerom, za koji mi je drago da je došao iz jedne od stranaka koje čine većinu, zaista čovek treba da se upita šta se tu dešava. Takođe, iskoristiću vaše prisustvo, iako znate da sam vrlo pozitivan bio prema vašem dosadašnjem radu u svim vladama u Srbiji, da vas pitam za ovaj slučaj doktora Božovića koji je konkurisao u vašem ministarstvu. Znate o čemu se radi. Ne bih išao u detalje. Samo ću reći da je u pitanju doktor elektrotehnike koji je imao prosek preko devet. Nije primljen kod vas, a navodno je primljen neko iz vaše partije koji je filozof po profesiji.
Mislim da bi bilo zgodno da kada već navodno postoji organizovana medijska hajka na Vladu, evo vi bar taj segment raščistite ovde pred narodnim poslanicima. Mislim da bi bilo korisno. Molim vas ako možete da odgovorite oko crnog tržišta koje na žalost raste, siva ekonomija koja raste u Srbiji i da odgovorite oko omogućavanja kolektivnih tužbi za naše građane. Hvala.

Reč ima ministar Ljajić.

Što se tiče kolektivnih tužbi, ja nemam da dodam ništa od onoga što ste vi rekli. To je sve tačno.
Ako pogledate naš prvi predlog zakona, vidite da ima institut kolektivnih tužbi. Mi smo smatrali da je to najbolji oblik zaštite kolektivnih interesa potrošača, ali vi ste sami naglasili da je Ustavni sud celo jedno poglavlje u Zakonu o parničnom postupku proglasio neustavnim, koje govori o kolektivnim tužbama i mi smo morali da menjamo tu glavu u zakonu i da bi napravili neki kompromis zadržali smo institut kolektivne zaštite potrošača u domenu nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredbi.
Inače, direktiva EU iz 2009. godine priznaje pravo, dozvoljava i sudski ili upravni postupak kada se govori o kolektivnim interesima zaštite potrošača. Pošto ovde u formalno-pravnom smislu nismo mogli to da uradimo, slažem se da je bilo bolje, ali naprosto postoji pravna prepreka koju u ovom trenutku mi nismo mogli da otklonimo.
Što se tiče inspekcijskih službi, takođe nešto novo da vam kažem. Mi smo još za vreme one vlade pre 2012. godine, dakle, od 2008. do 2012. godine, vodili jednu unutrašnju debatu na koji način da reformišemo inspekcijske službe u Srbiji. Tu su dva modela provejavala kao moguća modela koja imamo u zemljama EU. Jedan je da imamo generalni inspektorat koji bi obuhvatio sve inspekcijske službe i drugi model koji je neko kompromisno rešenje, da postojeće inspekcijske službe reformišemo, modernizujemo i uspostavimo bolju koordinaciju nego što je sada, jer u ovom trenutku svaka od tih službi radi potpuno nezavisno jedna od druge, bez ikakve koordinacije i onda se dešava u praksi da u pet dana imate pet različitih inspekcija koje posećuju da li jednog privrednika, trgovca ili bilo koji privredni subjekat. Potpuno neracionalno, nelogično i, na kraju krajeva, stvara se jedan loš poslovni ambijent u zemlji.
Sada su obe opcije na stolu. Sigurno da bi opcija generalnog inspektorata bila daleko bolja. Ne znam u ovom trenutku koliko je ona realnija, s obzirom na veći zahvat koji bi morao da se napravi. Generalni remont bi morao da se napravi svih inspekcijskih službi, a sami znate kakav je otpor. Veliki broj ljudi radi u tim službama koji se plaše svake promene, svake reforme. Ovde se radi o jednoj ozbiljnoj reformi. Bukvalno okretanje čitavog sistema naglavačke. Ali, sigurno je da jedna služba ne može da smanji sivu ekonomiju. Jedna inspekcija pojedinačno tu ne može ništa da učini. Mi smo formirali jednu posebnu grupu u ministarstvu koja se bavi smanjenjem sive ekonomije, ali verujte, od toga neće biti prevelike koristi ukoliko nešto generalno ne napravimo kada govorimo o svim inspekcijskim službama u zemlji.
Što se tiče doktora Božovića, stvar stoji da je bio konkurs u ministarstvu. Čovek je tražio da dođe kod mene. Nisam znao kojim povodom. Ja sam ga primio. Pokazao mi je dokumenta da je konkurisao, da nije primljen i da je primljen čovek iz moje stranke. Istog momenta sam poništio konkurs. Verujte, nisam znao ko je primljen, ali je tačno bilo ono što je on rekao. Poništio sam konkurs. Konkurs je ponovljen, ne znam ko je primljen. Mislim da sigurno nije čovek iz stranke.
Znam da smo se raspitivali za doktora Božovića u institucijama i firmama u kojima je radio. Možda nije lepo ovo što ću reći, ali smo dobili manje-više negativnu ocenu od svih gde je radio. Ne znam ko je primljen. Tu su ljudi iz ministarstva, možda oni mogu da mi pomognu, ali verujte, nemam pojma ko je sada primljen i da li je uopšte on konkurisao na tom ponovljenom konkursu.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.