Uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, do sada je u diskusiji bilo dosta analize Predloga zakona koji su danas pred nama. Moram da se vratim na način zakazivanja ove sednice i dostavljanja predloga zakona poslanicima. Imali smo samo dva dana, i to vikend, da analiziramo predloge ovako važnih zakona, što nas je ograničilo samo na naše znanje i iskustvo i onemogućilo da obavimo konsultacije sa stručnjacima i zainteresovanim grupacijama građana iz ove oblasti. Ovakav način rada već postaje manir ove vlade, bez ikakve ozbiljne potrebe za tim, a istovremeno predstavlja omalovažavanje Narodne skupštine i narodnih poslanika, jer nam šalje poruku da narodni poslanici ne moraju da proučavaju predloge zakona i ovako i onako biće izglasani od strane većine.
Što se tiče predloga zakona o zaštiti potrošača, čuli smo od ministra i u diskusiji do sada bilo je reči i piše u obrazloženju da je važeći Zakon o zaštiti potrošača donesen 2010. godine predstavljao značajan pomak u smislu obezbeđenja visokog nivoa zaštite potrošača i usaglašavanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije , s obzirom da je u taj propis ugrađeno 15 direktiva EU.
Iz izlaganja ministra čuli smo da je bilo problema u primeni ovog zakona zbog specifičnosti u našem sistemu, kako u oblasti pravne regulative, tako i u praksi, pa da npr. nije stvorena sudska praksa koja je trebala da bude formirana.
Pitam – da li je prilagođavanje, koje je izvršeno u tekstu ovog Predloga zakona, sa našim ostalim važećim propisima i sa našom ustaljenom praksom na štetu potrošača? Da li će izmene instituta iz važećeg zakona ipak biti na štetu potrošača? Da li će ograničiti neka od sada postojećih prava potrošača?
Ovakav način stavljanja Predloga zakona u proceduru uvek budi sumnju, pogotovo kada se ima u vidu da nismo dobili izveštaj koje su sugestije i predlozi iz javne rasprave uvaženi i zašto, a koje nisu i zašto nisu. Takođe, Agencija za borbu protiv korupcije je dala mišljenje na Nacrt Zakona o zaštiti potrošača i o proceni rizika od korupcije za Nacrt zakona, a u kome se kaže da Nacrt zakona nosi visok nivo rizika od korupcije zbog određenih odredbi.
Pitam – da li su te odredbe usklađene, da li su izvršene ispravke da se otkloni tako visok rizik od korupcije? Vlada nije našla za shodno da nas o tome obavesti.
Značaj Zakona o zaštiti potrošača je nesumnjivo veliki. Potrošači smo svi mi, svi građani Srbije, jer svi imamo potrebe za nekom robom i za nekim uslugama. Kada se ima u vidu postojanje važećeg zakona, ne vidi se razlog za donošenje novog po hitnom postupku, pogotovo nije jasno šta je tu tako hitno kada se primena ovog zakona odlaže za tri meseca.
Donosili smo razne zakone po hitnom postupku, kao što je nedavno bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakoni koji su se odnosili na prava osoba sa invaliditetom, zakoni koji imaju za cilj sprečavanje nasilja nad ženama i decom, i slično. Svi oni su se odnosili na određene grupe koje imaju posebne karakteristike i potrebe ili koje su na neki način ugrožene.
Nažalost, moram da kažem da će kod nas, ako se nešto bitnije ne promeni u politici vladajuće većine, potrošači postati zaštićena vrsta. Sve je manji broj građana koji imaju stalna mesečna primanja. Uveden je solidarni porez, priprema se smanjenje plata, pa čak i penzija. Sve to utiče na to da je veliki broj građana sveo potrošnju na kupovinu hleba i mleka i osnovnih životnih namirnica.
Navedenim merama će se još više smanjiti potrošnja, a suprotno tome, bez povećanja potrošnje svega što je proizvedeno i usluga koje se nude, nema razvoja društva. Zato je Vlada trebala da da prioritet u odnosu na ovaj zakon propisima kojim bi podstakli proizvodnju, stvorili bolje uslove za poslovanje preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, propisa u izdavanju građevinskih i upotrebnih dozvola, drugih propisa vezanih za privlačenje stranih investicija.
Do sada preduzete mere na ovom planu su neznatne i nedovoljne, iako je vladajuća većina, u prethodnom mandatu, obećavala i isticala kao cilj otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje. Zapošljavanje je osnov za povećanje kupovne moći potrošača, a tek onda dolazi do izražaja njihova zaštita. Primer za to je što se u članu 2. propisuju osnovna prava potrošača, pa u tački 4. se kaže – mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet. To je lepo, ali treba da postoji kupovna moć u društvu i proizvodnja koja će omogućiti taj izbor.
U analizi efekta, u tački 8, postavlja se pitanje – da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju? Nažalost, odgovor je ne. Ne, između ostalog, zbog kaznenih odredbi koje su, koliko sam stigla da proverim, zadržale iste iznose novčanih kazni za prekršaje, u istim rasponima, jer u ovakvim uslovima privređivanja, moram da kažem, predviđene kazne su izuzetno visoke, barem njihovi minimalni iznosi. Za to ću da iznesem jedan primer, jer sam zastupala preduzeće koje trguje semenskom robom i stočnom hranom i ima samo jedan maloprodajni objekt.
Inspektor kada je došao zatekao je da je otpala cena i etiketa, jer su bile prilepljene selotejpom, jer čak ne sme da se buši drugačije, nisu mogli drugačije da zakače etiketu i cenu i pošto je to palo i nije bilo na vidnom mestu to preduzeće je kažnjeno. Minimalna kazna za pravo lice je 300.000 dinara. To preduzeće je odmah stavilo ključ u bravu i prestalo sa radom.
Mislim da o svemu tome moramo da vodimo računa. Naša poslanička grupa Boris Tadić, Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni – Srbije su analizirali i podneli amandmane, o kojima ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinosti i njima pokušavamo da utičemo da ovaj tekst bude bolji. Zbog načina na koji su dostavljeni ovi predlozi zakona za sada nećemo podržati u Danu za glasanje. Hvala na pažnji.