Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, imamo ovde tri zakona koja, kao što su neke moje kolege govorile danas, a ja sam siguran da se vi negde slažete, su zaista doneti potpuno neobjašnjivo po hitnom postupku.
Nije nam jasno, voleo bih da nam odgovorite zašto je moralo ovako biti urađeno, zašto nije bilo temeljnije rasprave o svemu što se ovde predlaže, a što nije beznačajno i zbog čega ova vlada koju vi danas predstavljate ima taj manir u poslednje vreme da bez bilo kakve javne rasprave dostavlja zakonske predloge u Skupštinu.
Ne razumem takođe potrebu da od svih ministara u Vladi Srbije, od svih obećanja, najava i svega ostalog, uvek se ministar Ljajić nađe kao ministar koji, čini mi se, agilno donosi regulativu iz svoje oblasti, a one silne najave i ogroman broj zakona, koji treba da dođe, nikako da ih ugledamo.
Mi se često družimo sa vama, vezano za promenu propisa koje su mogle da se, bez ikakve ljutnje to kažem, ostave možda za mesec ili dva kasnije.
To je meni neobjašnjiva stvar. Voleo bih ako možete, da se na to osvrnete.
Ova regulativa koja postoji ovde je dosta jasna i precizna, vi ste se zaista potrudili, a moram da kažem da ima značajnog napretka, naročito, vezano za Zakon o zaštiti potrošača.
Taj zakon je nov, ali ima jednu manjkavost koja je po meni značajna i koju vi znate, a to je nedostatak definisanja mogućnosti kolektivne zaštite potrošača kroz kolektivne tužbe.
To je nešto o čemu niko od kolega danas nije govorio, a to je jedna od osnovnih stvari, a ako hoćete, u evropskom zakonodavstvu omogućava potrošačima da kroz kolektivnu tužbu dođu do ostvarivanja svojih prava i nadoknade štete.
Ovaj zakon to nema u sebi, zato što je ta odredba neustavna i proglašena neustavnom od strane Ustavnog suda, ne znam pre kog vremena.
Opet imamo sličnu situaciju kao kod nekih drugih ministara koji su ovde dolazili, da se oslanjaju na promenu nekog drugog propisa da bi moglo da se uradi nešto što je njihov domen, resor, što treba da predvidi za ostvarivanje prava i interese građana Srbije.
U ovom slučaju, to je Zakon o parničnom postupku. To može da znači nekoliko stvari, ili ne postoji koordinacija sa Ministarstvom pravde ili Ministarstvo pravde nema vremena da se bavi Zakonom o parničnom postupku koji je odavno najavljen, ili vi prosto morate ovu stvar da regulišete, zato što je to evropska pravna tekovina i ako hoćete, nešto što život pritiska.
Šta sada mi da radimo? Dok se ne promeni Zakon o parničnom postupku, ako sam ja dobro razumeo, stvar je u tome što su odredbe o kolektivnoj tužbi loše formulisane u Zakonu o parničnom postupku, te kao takve odredbe su odbijene i odbačene kao neustavne.
Moguće je kroz organizaciju i kroz kolektivne mere Ministarstva, a vi znate da to postoji kao opcija, ali ona se pokazala kao nedovoljno nepreciznom i nešto što ne odgovara potrebama, pre svega, organizacija koje okupljaju i štite prava potrošača, a koje su razvijene u svim evropskim zemljama. Tu je samim tim i pitanje redistribucije i nadoknade štete između onih koji su pogođeni i samih organizacija.
Sve su to stvari koje sada nisu izvodljive, u ovom zakonskom predlogu koji, osim toga, nema nekih značajnih zamerki, bar da ja kažem sa moje strane.
Smatram da je ovo stvar od velikog značaja, da ljudi koji pokušavaju da se zaštite od značajnih kršenja prava potrošača oko namirnica koje ne odgovaraju svom sirovinskom sastavu, oko masovnih tehničkih problema koji postoje u tehničkoj robi, oko zaštite vezane za račune za struju koje smo gledali, a kao što su kolege govorile, ništa živo se posle nije desilo da javnost zna, niti je bilo ko odgovarao, ni za onakve račune za struju, ni za maltretiranje koje je priređeno građanima Srbije.
Ovako kada nemate mogućnosti kolektivne tužbe, postavlja se pitanje ko će to da plati, koliko korisnika, oštećenih građana će moći da plati sudsku taksu, da uđe u proces samostalno, da tuži i da isteruje pravdu. U srpskim sudovima, poslovično, nažalost, neefikasnim, zatrpanim, nerešenim predmetima, iako su najavljivane reforme pravosuđa.
Imamo endemski rast crnog tržišta i imamo užasne nedostatke naših inspekcijskih službi. Nedostaci su u broju izvršitelja, okviru njihovih nadležnosti, jedne situacije u kojoj ti ljudi, iako rade 48 sati dnevno, kao premijer, ne mogu da pokriju sve ono što treba da pokriju kao inspektori u našoj državi.
Bez jasne, dobro definisane, motivisane i organizovane i brojne inspekcijske službe, nema demokratije u Evropi. Ne možete ostaviti nekome ko uporno krši prava građana ili u ovom slučaju prava potrošača, svest da on sam to promeni, zato što on misli da to tako treba ili ne treba. Treba da postoji efikasna inspekcijska služba, nema je sada ministre i vi to znate i to je ogromna šteta.
Mislim da vi kao ministar biste trebali sada u ovom trenutku, po meni, da kažete nešto oko rešavanja problema kolektivnih tužbi, tj. nemogućnosti da se one primene. Ja znam da vi vrlo dobro znate u čemu je tu problem. To i jeste glavna zamerka, po meni, ovom nacrtu i mislim da bi mogla da se otkloni sadejstvom, koordinacijom između dva ministarstva i da se ta stvar već jednom reši, da ljudi mogu normalno, organizovano da dođu do svojih prava.
U Srbiji u poslednje vreme, da budem precizan, u poslednje dve godine građani su pokazali visok stepen samoorganizovanja u zaštiti svojih prava, što znači dve stvari. Jedna je dobra, jedna je loša. Dobra stvar je da građani imaju svest o svojim pravima, da uče ubrzano kako da se izbore za ta prava nekada pred sudom u Strazburu, a nekada na nasipima sa vrećama peska. Ona druga loša stvar je da država nije organizovana na nivou kako su građani u stanju sami da se organizuju i to je porazno za državu Srbiju. To jeste rezultat višedecenijskog zapostavljanja ne samo donošenja regulative, već njegovog pre svega sprovođenja.
Javašluk, neefikasnost, nerad. Jednostavno, država nam grca u ogromnim problemima. Kada na to dodate neefikasnu državnu upravu, kada na to dodate spore sudove, kada na to dodate javašluk u policiji onda imate ovo što imate danas i to je ta siva slika naše realnosti.
Moram da se osvrnem na to. Mislim da je veliki problem sprovođenje zakona u praksi zbog ovoga. Mislim da je to suočavanje sa negativni završetkom jedne dobre ideje.
Mislim da ste vi, ministre, u stanju da povežete niti između institucija, što nije jednostavno, da biste uopšte omogućili da ovaj propis zaživi. Bez instituta kolektivne tužbe, njegovog omogućavanja, ovo će ostati samo papir i ništa više od toga.
Hteo sam da vas pitam i stvari koje se tiču onoga što jeste ogroman problem punjenja našeg budžeta, a to je rast sivog tržišta, crnog tržišta, kako god hoćete. Drago nam je da ste ovde i uvek se odazovete i dođete u Skupštinu lično, što mislim da je dobra stvar. Mogli biste da nam bar kratko kažete šta vi u vašem resoru u domenu onoga što vi radite planirate da se ta stvar nekako reši. Šta je bilo sa pokušajima uticaja na tržište, na marže, na sve ono o čemu ste i vi vrlo detaljno u javnosti pričali, što jako opterećuje naše građane? Na žalost, ne vi lično, ali često je odgovor iz Vlade bio – to je stvar tržišta, mi ne možemo da se mešamo.
Sećate se da je bilo neuspešnih pokušaja sa SOS marketima. To se dosta neslavno završilo. Mene kao građanina zanima, ili ako hoćete kao demokratu, da li vi imate neki plan ili neku viziju, pošto sam primetio da ste se potrudili u svom resoru da uradite što više za kratko vreme bez traženja opravdanja u tom smislu sa žaljenjem jer ste deo režima i ja moram da pohvalim to? S druge strane, ovaj nedostatak, čini mi se da je i vama jasno, ne znam zašto smo to izbegli u dosadašnjoj raspravi, mora da se reši.
Imamo objedinjavanje dva regulatorna tela. To je dobro. Isto tako, nismo čuli šta to konkretno znači za budžetske uštede. Čuli ste stvar koja se tiče ovoga fonda, fondacije Agencije za nacionalni domen, to je skandalozno. Koliko još ima agencija koje troše državne, naše, građanske pare i da niko nema kontrolu na šta ih troše, na kakva putovanja, koje plate? Mislim da morate pokušati da to rešite. Ja znam da su to Augijeve štale i da bi se to očistilo, neko će morati kao Herkules da se ponaša, što reče gospođa Pak. Ali, bojim se da je naš „Herkules“ zauzet u verbalnom ratu sa OEBS, tako da ćete morati vi, ministre Ljajiću.
Takođe, mislim da smo bili suočeni sa obećanjem ukidanja mnogih agencija. Evo vam primer. Imamo sada nešto što je već rađeno i tokom prethodne Vlade u kojoj ste vi bili takođe ministar, a to je da se par agencija spoji, ali da se broj zaposlenih i troškovi ne smanjuju. Imamo sada sličnu situaciju. Ovo ne govorim o funkcionalnoj opravdanosti. Smatram da funkcionalno jeste opravdano, ali da li je opravdano da imate taj broj zaposlenih, ovakvo trošenje na određene stavke koje čini mi se nisu dovoljno transparentne.
Suočeni sa ovim primerom, za koji mi je drago da je došao iz jedne od stranaka koje čine većinu, zaista čovek treba da se upita šta se tu dešava. Takođe, iskoristiću vaše prisustvo, iako znate da sam vrlo pozitivan bio prema vašem dosadašnjem radu u svim vladama u Srbiji, da vas pitam za ovaj slučaj doktora Božovića koji je konkurisao u vašem ministarstvu. Znate o čemu se radi. Ne bih išao u detalje. Samo ću reći da je u pitanju doktor elektrotehnike koji je imao prosek preko devet. Nije primljen kod vas, a navodno je primljen neko iz vaše partije koji je filozof po profesiji.
Mislim da bi bilo zgodno da kada već navodno postoji organizovana medijska hajka na Vladu, evo vi bar taj segment raščistite ovde pred narodnim poslanicima. Mislim da bi bilo korisno. Molim vas ako možete da odgovorite oko crnog tržišta koje na žalost raste, siva ekonomija koja raste u Srbiji i da odgovorite oko omogućavanja kolektivnih tužbi za naše građane. Hvala.