Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da postavim nekoliko pitanja ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću i visokom predstavniku Vlade Srbije u stalnom sastavu Mešovitog komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji profesoru Etinskom.
Kao što je javnosti poznato 2001. godine predstavnici država naslednice bivše Jugoslavije potpisali su Bečki sporazum o sukcesiji kojim je predviđeno da se konačno reše niz problema koji su opterećivali međusobne odnose država članica bivše Jugoslavije. Nakon potpisivanja sporazuma 2001. godine, tri godine je trebalo da države naslednice ratifikuju taj sporazuma u svojim parlamentima i konačno 2. juna 2004. godine Bečki sporazum o sukcesiji je stupio na snagu.
Pre desetak dana tačno je prošlo 10 godina od kada je Bečki sporazum stupio na snagu, međutim, od sedam aneksa tog sporazuma, jedan aneks je potpuno gurnut u stranu, nalazi se pod tepihom punih 10. To je Aneks „G“ Bečkog sporazuma o sukcesiji koji se zove „Privatna svojina i stečena prava“. To je aneks u kojim gledaju već 10 godina pola miliona proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, preko 100 hiljada građana Srbije koji nisu rodom iz tih krajeva, ali su između 1945. godine i 1990. godine u tim krajevima stekli svoju imovinu, vikendice, stanove, dinarsku, deviznu štednju, radni staž itd. U taj aneks takođe gledaju i stotine preduzeća iz Srbije koji su imali svoju imovinu na području Hrvatske i BiH.
Šta se desilo sa tim Aneksom „G“ Bečkog sporazuma o sukcesiji? Čim je Bečki sporazum stupio na snagu 2. juna 2004. godine tužilaštvo Republike Hrvatske je stalo na stanovište da taj sporazum nije moguće da se sprovodi direktno, odnosno taj Aneks „G“, nego da je potrebno da se potpišu bileteralni sporazumi za njegovo sprovođenje. Pet godina je Hrvatska, od 2004. godine do 2009. godine nastojala da uveri vlade Srbije da je potrebno potpisati bileteralni sporazum da bi konačno počelo njegovo sprovođenje. Važno je naglasiti da je odmah državno tužilaštvo Hrvatske dalo preporuku svojim sudovima da odbijaju sve zahteve fizičkih i pravnih lica Srbije da se vraća njihova imovina i druga stečena prava. Konačno 2009. godine, septembra, održan je treći sastanak stalnog mešovitog Komiteta u Beogradu, gde je tadašnja Vlada Srbije stala na stanovište Hrvatske da se ipak potpiše bilateralni sporazum za sprovođenje Aneksa „G“.
Zaista, Vlada Mirka Cvetkovića je 31.12.2009. godine, dakle, tri meseca posle tog sastanka, poslala je nacrt bilateralnog sporazuma Hrvatskoj strani za sprovođenje Aneksa „G“ Bečkog sporazuma. Od 31.12.2009. godine do dan danas Hrvatska strana se nije udostojila da makar odgovori na taj nacrti i da kaže šta nije dobro u tom nacrtu. Pet godina je tražila da se stane na njeno stanovište o potpisivanju bilateralnog sporazuma, a punih šest godina neće da odgovori na taj nacrt. Činjenica je da su vlade Srbije 2009. godine četiri puta slale urgencije hrvatskoj strani da konačno odgovori na taj nacrt, međutim, to je bilo bez uspeha.
Želim da postavim tri pitanja u vezi ovog problema, kao što sam rekao ministru spoljnih poslova, gospodinu Dačiću i visokom predstavniku Vlade Srbije za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji, gospodinu Etinskom. Prvo, kada će biti konačno održan sledeći sastanak stalnog Mešovitog komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji, pošto je poslednji održan, kao što sam rekao, tek septembra 2009. godine? Dakle, punih šest godina mi nismo imali sednicu tog komiteta koji treba da radi na rešavanju ovih problema.
Drugo pitanje, kada će Vlada Srbije da pokrene, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, da pokrene inicijativu prema Hrvatskoj strani da se formira jedna međudržavna komisija za sprovođenje Aneksa „G“ koja bi imala zadatak da pripremi konačno rešavanje ovih brojnih problema vezano za oduzeta stanarska prava, penzije, radni staž itd.
Konačno i treće pitanje, kada će i da li će Ministarstvo spoljnih poslova da upozna UN koje su depozitar Bečkog sporazuma o sukcesiji EU i druge međunarodne organizacije da Hrvatska odbija punih 10 godina da započne dijalog o sprovođenju Aneksa „G“ Bečkog sporazuma o sukcesiji koji je ponavljam ključan za pola miliona proteranih Srba koji čekaju da im se vrate njihova prava i stotine preduzeća iz Srbije. Hvala.
