Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, kao što znate vanredna situacija u Obrenovcu još uvek traje kao posledica poplave koje su bile, a posledice se još uvek osećaju u Obrenovcu. Na žalost, situacija još uvek nije normalizovana. Zasigurno znam to za Obrenovac. Kao što neki mediji pišu ili kažu, daleko je situacija od normalne i normalizovane.
Situacija jeste daleko bolja, posebno se osećaju pozitivni efekti od kako je Vojska Srbije sa građanima Obrenovca i negde se oseća potreba da kažemo da Vojska ostane i par dana duže. Bolje je da bude sa građanima malo duže nego da ode ranije, da se ispostavi da je otišla pre vremena.
Moje pitanje se odnosi generalno na poplavljena područja i prvo pitanje je za ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine, s obzirom da je razvoj komaraca i da se larve gomilaju u poplavljenim područjima, posebnu pažnju da obrati na poplavljena područja. Mnoge lokalne samouprave nemaju dovoljno novca da intervenišu kada su u pitanju komarci, a mogu biti prenosioci raznih bolesti.
Na drugoj strani grad Beograd to relativno dobro radi i Sekretarijat za zaštitu životne sredine dobro održava situaciju pod kontrolom, kada je u pitanju i Obrenovac i Lazarevac i grad Beograd. Međutim, mnogo veće pitanje i mnogo više problema ima u funkcionisanju građana, male privrede, ljudi koji se bave nekim privatnim biznisima.
Postavljam pitanja i ministru privrede i ministru finansija – da li postoji način da se pomogne građanima i privatnim firmama koje su praktično uništene u poplavama? Mi imamo puno preduzetnika, imamo puno poljoprivrednih proizvođača u Obrenovcu, znam zasigurno, koji su apsolutno uništeni i koji očekuju da im se na neki način pomogne. S jedne strane imamo situaciju da su oni apsolutno zaduženi. Zaduženi su jer je trebalo sprovesti setvu, zaduženi su zato što kupuju repromaterijal, zaduženi su zbog obrtnih sredstava itd, itd.
Da li postoji mogućnost da država utiče na to da banke naprave konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana na poplavljenim područjima, da dozvole grejs period od dve godine, da daju petogodišnje beskamatne kredite i da praktično tek u osmoj godini građani poplavljenih područja počnu sa otplaćivanjem kredita koje imaju danas? Vi danas imate kredite za stanove koji su apsolutno neupotrebljivi, neuseljivi, vi imate kredite za automobile koji ne mogu da se voze, vi imate poljoprivredne površine…
Pokušavam da budem glasniji od svojih kolega, ali ne ide mi baš najbolje.
Naš apel, apel naše poslaničke grupe NDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, je da država utiče na banke da se napravi konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana i male privrede, na jednoj strani, ili da se napravi jedan fond solidarnosti za razvoj privrede i preduzetništva.
Mi ovde ne govorimo o fondu solidarnosti da bi nekog spasli, nego da bi nekom dali šansu da se vrati u privredu i u preduzetništvo. Država može da osnuje taj fond. Taj fond takođe može da daje beskamatne kredite sa grejs periodom od dve godine, sa petogodišnjim periodom za povrat tih sredstava.
Mi imamo jedan vrlo konkretan predlog, a to je 0,5% za sve transakcije na području grada Beograda kada su u pitanju Obrenovac i Lazarevac, 0,5% do 1% za sve transakcije u Srbiji kada su u pitanju poplavljena područja u Srbiji. Govorimo tu od naplate parking servisa do bilo koje bankarske transakcije. To je jedan od načina da se puni taj fond. Ljudi koji su poplavljeni ne očekuju milostinju, ljudi koji su poplavljeni očekuju pomoć i država ima obavezu da im pomogne. Nadam se da će ovi naši predlozi biti prihvaćeni i da mogu dalje da se razrađuju. Hvala puno.