Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima ministar odbrane Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem se na jednoj konstruktivnoj diskusiji svih govornika.

Iako moje kolege, to jest saradnici kažu da možda nije potrebno, ali prosto želim da upoznam građane Srbije, a i vas, narodne poslanike, sa time kako otprilike ide rast broja učesnika i pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama od 2000. do 2013. godine.

Mi smo 2002. godine imali jednu misiju sa tri pripadnika Vojske Srbije, Timor; 2003. godine - tri misije, 16 pripadnika Vojske Srbije; 2004. godine - četiri misije, 23 pripadnika Vojske Srbije; 2005. godine - četiri misije, 20 pripadnika Vojske Srbije; 2006. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2007. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2008. godine - tri misije,15 pripadnika Vojske Srbije; 2009. godine - četiri misije, 46 pripadnika Vojske Srbije; 2010. godine - šest misija, 47 pripadnika Vojske Srbije; 2011. godine - pet misija, 82 pripadnika Vojske Srbije; 2012. godine - osam misija, 168 pripadnika Vojske Srbije; 2013. godine - osam misija, 327 pripadnika Vojske Srbije. Ove godine očekujemo oko 420 pripadnika Vojske Srbije angažovano u svim misijama koje su planirane u svim rotacijama. Naravno, zavisno od broja rotacija koje budemo imali.

Što se tiče rizika koje ste spomenuli i vi i gospodin Živković, vi u vašem materijalu, u odluci koju ste dobili, koju treba da usvojite, imate i procenu bezbednosnih rizika. Nabrojane su sve misije. O svakoj misiji je urađena i bezbednosna procena od strane naših agencija i naravno UN sa trenutnim stanjem tamo.

Naš vojni predstavnik u misiji UN u Njujorku informiše i sa terena dobijamo redovne informacije oko bezbednosnih rizika. Tu je situacija apsolutno kontrolisana. Naravno, najveći bezbednosni rizik jeste Somalija, Liban, ali su i visoke mere bezbednosti preduzete i preduslov za učešće u ovim misijama i želimo da smanjimo na minimalni, minimalni nivo stepen ugroženosti naših pripadnika u bilo kojoj od ovih misija.

Pitali ste za selekciju pripadnika Vojske Srbije koji odlaze i upućuju se na misije. Znači, selekcija je višestruka i nemoguće je, prosto, da dođe do bilo kakve zloupotrebe i odlaska nekoga ko nije prošao kroz sve bezbednosne i ostale selektivne metode, koji jesu već donete u ranijem periodu. To je jezik, lekarski pregled, psihološki pregled, bezbednosni pregled, fizička provera. Naravno, za to postoji komisija.

Ono što moram da napomenem, a stalno ističem u proteklih mesec i po dana, Vojska Srbije je jedan od najuređenijih sistema naše zemlje i tu prosto nema igre kada su pogotovo odlasci u ovakvim misijama.

Gospodin Živković je postavio pitanje kontribucije. Mi dobijamo nagradu ili naknadu za sve ono što je tamo angažovano. Naravno, ovo što smo predstavili u finansijskom planu je novac koji se dobija za broj ljudi koji su angažovani tamo. Naravno, mnogo veća kontribucija jeste da su angažovna naša sredstva, motorna vozila. Mogu da vam pročitam šta je u ovom trenutku angažovano. Recimo, u Libanu 13 transportera, 14 terenskih vozila, tri prikolice i pet kamiona. Da su naša materijalna sredstva Vojske Srbije u većem broju angažovana sigurno da bi nadoknada bila mnogo veća i mogli bi da pokrijem taj trošak sa mnogo više novca. Naravno, kako se povećava broj ljudi tamo, tako dobijamo i povratno od UN i veća novčana sredstva.

Pitali ste, gospodine Živkoviću, a to mogu da odgovorim u kompletu na celu situaciju oko vanrednih nepogoda i angažovanje Vojske Srbije. Pitali ste za broj amfibija. Nemojte da očekujete od mene da vam danas iznesem tačan broj ovde, ali Vojska Srbija ima daleko veći broj amfibijskih vozila u svom sastavu. Naravno, on je mnogo manji nego što smo ga imali u periodu od pre 2000. godine do 2012. godine, kada je veliki deo materijalnih sredstava Vojske Srbije kao robni višak stavljen na raspolaganje i prodat. To je činjenica. Tu se ne radi ni o politici, radi se o brojkama i tačno se vidi koliko i kada su prodata ta materijalna sredstva Vojske Srbije.

Zašto su bila angažovana tri amfibijska vozila? Prosto, u ulicama Obrenovca, procena je kriznog štaba, koji je vodio general Živković, komandant kopnene Vojske Srbije, nije bilo moguće ući sa tako velikim vozilima u te ulice i imati mogućnost, a vi znate i gledali ste na našim televizijskim kanalima koliko je to vozila ostalo ispod vode, koja se nisu videla, koja su na sredini ulice. Narod kako je bežao od tog poplavnog talasa, ostala su dole.

Procena generala Živkovića je bila da nemamo razloga, jer ne bi mogli da stignemo da pomognemo, bez obzira i da smo sva amfibijska vozila doneli u Obrenovac. Tu je, pored toga, i komunikacija motornih čamaca naših koja je bila. Znate, vi ne možete amfibijom da idete od kuće do kuće. Morate da uđete u velike stambene blokove na jednom mestu, da bi mogli da okrenemo, da bi mogli da se vratimo, da manevrišete sa tim.

Sigurno imamo veći broj sredstava, ali je procena generala Živkovića u tom trenutku i pukovnika Božovića bila da je ovo dovoljan broj amfibija koje su tamo bile angažovane.

Takođe je bilo pitanje za ishranu. Znate, i u vanrednim situacijama to je nadležnost Crvenog krsta. Moramo da vodimo računa o jednoj stvari o kojoj kada pričamo i kada žurimo da našim sugrađanima pomognemo da što pre dobiju to svoje sledovanje, prvo da smo u redovima u Obrenovcu zaticali ljude i pored otvorenih prodavnica, koji primaju preko 100.000 dinara platu, koji su sedeli po šest sati da prime to sledovanje Crvenog krsta.

Tamo se jasno vodila evidencija od strane Crvenog krsta ko je sve tog dana i ovih dana dobijao sledovanje. Nije nas iznenadilo, na neki način, da su se tamo pojavili ljudi koji su na visokim i političkim položajima, a koji su čekali svoje sledovanje.

Mi smo pomogli da naše sledovanje, koje je Vojska Srbije imala tamo, a imamo preko 1.500 pripadnika danas u Obrenovcu, podelimo i sa građanima, ali zbog bezbednosti hrane, zbog načina deobe, mnogo je bolje bilo da u ovom periodu bude podeljen samo SDO, kako mi to kažemo iz nekog ranijeg perioda, znači suvi obrok, da izbegnemo da se desi bilo kakvo trovanje hranom, jer na tom terenu je bilo nemoguće izbaciti.

Mi smo u kasarne, gde nam je smešteno oko 400 raseljenih ljudi, omogućili našoj kuhinji koja je takođe godinama bila ugašena, uredili smo i električnu instalaciju i vodovodnu instalaciju i stavili smo pokretne kuhinje da možemo za makar tu decu koja su tamo i roditelje njihove da kuvamo taj obrok. Napominjem, sa aspekta bezbednosti hrane, to nije dobro u ovakvim situacijama da se kuvani obrok deli, jer možemo da dođemo do problema, ali ćemo sigurno da ostanemo koliko god je potrebno u Obrenovcu da pomognemo tim ljudima.

Kad kažete, gospodine Stefanoviću, malo je vojnika angažovano. Ovde vam je izveštaj i prezentacija koju smo mi predali i Vladi Republike Srbije i prezentovali je na Odboru za bezbednost, ovde u Narodnoj skupštini.

U ovoj situaciji je bilo angažovano ukupno 15.133 vojnika. Kao što sam vam pričao o amfibijama, tako ću da vam pričam i o brojnom angažovanju pripadnika Vojske Srbije, ali da li su istog dana svih 15.000 bili na ulicama Obrenovca, Šapca, Sremske Mitrovice, Smederevske Palanke, Paraćina, Jagodine, širom Srbije, Valjeva, Uba, Ljiga? Nisu, ali 10.949 pripadnika Vojske Srbije i tačno imamo po rodovima vojske ko je, gde i kada bio angažovan, plus onih dodatnih koji su radili na obezbeđenju utovara helikopterskih jedinica, utovara hrane, remonta helikopterskih jedinica, jer je normalno u takvoj situaciji, kada helikopteri budu 20 sati u letu, u vazduhu, da dolazi do kvara, svih onih koji su bili angažovani na popravci svih materijalnih sredstava koje smo i gubili u tim trenucima, jer to nam je bilo manje važno nego ljudski životi. Tako da, ovo je tačan broj pripadnika Vojske Srbije koji su u ovih mesec i po dana angažovani, do momenta 5. juna, jer ovaj deo angažovanih oko Obrenovca, Krupnja, pre svega inžinjerijske jedinice, nismo računali u ovom izveštaju koji smo dali Vladi.

Takođe, bilo je puno polemika oko toga koliko je to sredstava Vojske Srbije bilo angažovano. Deset helikoptera Vojske Srbije su non-stop bili u vazduhu. Tačno je, mnogi naši piloti su ostajali i prekovremeno, a koje im je dozvoljeno za letenje na lični zahtev da bi pomogli građanima Srbije i neizmerna zahvalnost tim ljudima na takvom trudu i na takvom angažovanju.

Inžinjerijskih mašina u tom trenutku je bilo devet, jer u vodi ništa niste mogli da radite sem da radite zaprečavanje određenih vodnih puteva, da voda ne dolazi da plavi neka nova područja, 123 motorna vozila, cisterni za vodu 33 širom Srbije, danas je taj broj mnogo veći, čamaca aluminijumskih 25, gumenih čamaca 28, amfibije tri.

Tačno imamo izvedeno koliko je sa ugroženog područja Vojska Srbije evakuisala ljudi. Od toga je, recimo, vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana 3.301 građanina Srbije evakuisala, pripadnici kopnene vojske 6.857 itd. Naravno, i ovaj izveštaj biće pred Narodnom skupštinom onog trenutka kada Vlada sublimira to i preda na razmatranje.

Imamo sam pitanje od gospodina Đukanovića o broju žena. Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 – „Žene, mir i bezbednost“ i našeg nacionalnog Akcionog plana za primenu Rezolucije 1325. Žene su u Ministarstvu odbrane zastupljene od oko 47%, u Vojsci Srbije oko 8,5%. Od 789 pripadnika Vojske Srbije koji su bili angažovani u mirovnim operacijama u periodu od 2000. do 2013. godine, 69 su bile žene. To čini otprilike oko 8,7% ukupnog broja. Bile su angažovane u okviru medicinskih timova za evakuaciju vazdušnim putem u Kongu, medicinski tim u Republici Čad, pešadijski vod u mirovnoj operaciji na Kipru, kao i pešadijski vod u mirovnoj operaciji u Libanu, 15 žena smo tamo imali. U 2013. godini angažovano je 23 pripadnice Vojske Srbije. Trenutno je u mirovnoj operaciji UN na Kipru, Kongu i Libanu angažovano devet pripadnica Vojske Srbije.

Gospodine Šutanovac, vi ste postavili pitanje – zašto se sad donosi ovaj plan, a nije na početku godine? Ministarstvo odbrane je izradilo Godišnji plan upotrebe za 2014. godinu, pokrenulo ga krajem juna 2013. godine. Interno usaglašavanje nacrta teksta Godišnjeg plana upotrebe za 2014. godinu završeno je 28. decembra 2013. godine. Procedura interresornog usaglašavanja sprovedena je u januaru 2014. godine i kada je na predlog Vlade, predsednik Republike Srbije 29. januara 2014. godine raspustio Narodnu skupštinu i raspisao izbore, čime je Narodnoj skupštini i Vladi prestao mandat, predmetni materijal je vraćen i prosleđen Vladi Republike Srbije na usvajanje. Zato to ide sada. Nadam se da ćemo ove godine i taj deo mnogo brže da rešimo.

Gospodin Milićević, nažalost, nije tu, ali je malopre primetio i izrekao da je tačno, Vojska Srbije je jedina od svih bivših republika stare Jugoslavije naslednik ovih aktivnosti koje je tadašnja Jugoslavija imala od 1956. do 1967. godine na Sinaju. Tačno je gospodin Đukanović rekao, 22 rotacije, preko 15.000 vojnika u to vreme je angažovano i onda imamo presek od devedesetih godina do 2002. godine.

Naravno, kao što je gospodin Milićević primetio, prošle nedelje nas je posetio gospodin Edmon Mulet, zamenik pomoćnika generalnog sekretara UN i ocenio nas najvećom mogućom ocenom profesionalnosti i disciplinovanosti naših vojnika u UN u mirovnim operacijama širom sveta, tako da je to još jedna potvrda da je Vojska Srbije visoko kotirana u međunarodnim okvirima.

Mislim da je gospodin Čotrić malopre pitao – šta je to baza „Jug“? Imamo Centar za mirovne operacije u Beogradu, gde se rade individualna obuka i kursevi, a u bazi „Jug“ obuka jedinica za pripremno angažovanje u mirovnim operacijama.

Takođe, postojalo je pitanje kako se koriste iskustva? Naravno, po principu naučenih lekcija. O svakoj misiji se vode elaborati, sva iskustva se ugrađuju u obuku narednih kontigenata, tako da i ta iskustva nam jako puno znače. Naravno, ono što je najbitnije i meni kao aktuelnom ministru, tačno je, Vojska Srbije, nažalost, ne može da se pohvali socijalnim statusom svojih pripadnika.

Na nama je da u narednom periodu izradimo jasne planove i da procese koji su započeti u drugoj polovini 2012. godine, pre svega modernizacija vazduhoplovstva… Takođe, nije tačno da Vojska Srbije nema čime da odgovori u ovom trenutku. Akumulatori nisu sredstva koja mogu da se skinu sa nekog motornog vozila, pa ćemo mi da upalimo migove 29, ali prosto naše nebo nije nebranjeno i naravno razumete da danas javno o tome ne želim da govorim. Zarad javnosti i građana Srbije, to ste imali prilike juče da vidite na „Plavom odgovoru 2014. godine“, avijacija sadejstvuje zajedno sa rečnom flotilom i svima ostalima.

Bio bih jako zadovoljan da za vreme koje provedem na mestu ministra odbrane, Vojska Srbije dobije to što je tada razgovarano i počeće proces za modernizaciju, pre svega vazduhoplova, helikoptera. Razgovaramo u ovom trenutku sa „Airbus“ da se u našim pogonima radi i nastavi rad „Gazela“ oko naših velikih helikoptera. Radimo na tome, ali mislim da ćemo uspeti da u ovoj godini i veliki broj stanova pripadnicima Vojske Srbije podelimo, jer je to nešto što postoji unazad šest i više godina.

Nadam se iskreno da sam odgovorio na veći broj pitanja u ovom prvom delu diskusije. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Gospodine ministre, hvala na odgovoru. Mogu da kažem da ste u većem delu odgovorili na moja pitanja, samo ima par stvari koje ipak bih ponovio.
Dakle, vi ste lično izjavili da je bilo angažovano 1.200 pripadnika Vojske. Sada nam kažete da je bilo 15.000 pripadnika angažovano, pri čemu to vešto prikazujete kao angažovanje pripadnika Vojske Srbije na raznim poslovima, kojima se oni inače bave.
U okviru odbrane od poplava i katastrofalnih posledica, vi ste rekli da je bilo 1.200 pripadnika Vojske. Samo u Smederevsku Palanku je došao jedan kamion sa šest pripadnika Vojske i jednim pukovnikom unutra.

Molim vas da govorite o temi.

Odgovaram na ono što je ministar rekao.
Dakle, to mi nije jasno. Da li ste vi u pravu od dve nedelje ili ste vi u pravu od danas. Ono što mi je drago što ste potvrdili da postoji normalna selekcija, ali primećujem kada pričate o amfibijama, da su neke prodate do 2012. godine, a posle ništa nije prodato, nego je sve bilo idealno. To je moj neki laički zaključak. Zašto su prodate?

Gospodine Stefanoviću, zamolio bih da se vratite na dnevni red.)

Hoćete da mi dozvolite da odgovorim ministru na ono što mi je rekao. Nemojte kršiti Poslovnik.
Dakle, možda je amfibijama istekao rok trajanja, možda su bile zrele za staro gvožđe, to treba da nam precizirate, ili su bile idealne, nove i operativne, pa ih je neko kao takve prodao. Što jeste po meni prekršaj, ali to treba precizirati, slažete se sigurno sa mnom.
Mislim da Vojska Srbije ima jedan veliki problem kojeg ste se vi delimično dotakli u vašem odgovoru, a to je budžetski problem. Vaš odgovor, po meni, nije dovoljan kada kažete – imali smo vežbu, koja je sama po sebi dokaz da je vojska u redu. Vi znate da imamo mi i „Orao“…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Stefanoviću.)
… imamo mi i G-4 avion, ali imamo mi i MiG-29 i MiG-21 koji su već u vrlo lošem stanju i teško funkcionišu i ne mogu da polete.
Moje pitanje – kada ćete ispuniti obećanje koje je dao tada ministar Vučić, sada premijer, oko remonta ili kupovine novih sredstava. To vi nama recite. Da li ovaj budžet ili novi rebalans, koji planirate, omogućava tako nešto.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Gospodine Stefanoviću, morate da razgraničite šta je dnevno angažovanje u momentu kada sam dao tu izjavu, a verujem da jesam, i šta je angažovanje Vojske Srbije u određenim trenucima shodno situaciji. Da li je to angažovanje tada samo u Obrenovcu tolikog broja pripadnika ili u tom trenutku na većoj teritoriji Srbije koja je bila ugrožena? Morate da znate da ne možete da date da vam izađe Vojska koja nije stručna u spašavanju i samo da bude na ulici, nego tada izlaze specijalne jedinice, specijalna brigada, kobre i ostali koji jesu kvalifikovani, ronioci koji jesu kvalifikovani da spasu narod iz bujične vode koja je u tom trenutku bila u Obrenovcu. Takođe, u Obrenovcu nisu danas iste snage angažovane kao tada. Morali smo da zamenimo, jer smo 24 sata bili na terenu i da odmorimo pojedince. Pričam vam o ukupnom angažovanju svih jedinica Vojske Srbije u tim trenucima. Žao mi je što gospodin Šutanovac nije unutra da vam potvrdi, kao bivši ministar, dnevno imate izveštaj, on kao ministar, danas ja, svi prethodnici, šta je dnevno angažovanje i motornih vozila, a i ljudstva na pojedinim mestima.
Voleo bih da se vratimo na temu, da ne otvaramo ovu temu. Apsolutno imamo za svaku godinu od 2000. do 2012. godine koliko je prodato, kada i na koji način materijalnih sredstava Vojske Srbije. To ne znači da smo ostali u ovoj teškoj situaciji i da ne možemo da pomognemo građanima. Naprotiv, čak smo pojedinim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova morali da pozajmljujemo određeni deo opreme, kao što su i oni nama pozajmljivali određeni deo opreme.
Mi smo davali naše aluminijumske čamce, koji su pokazali da u Obrenovcu mogu bo lje da funkcionišu, jer niste videli ograde, i ogroman broj gumenih čamaca je presečen, a tako se stavljaju u opasnost i spasioci i ljudi koji se evakuišu. Oni su imali vanbrodske motore koji su daleko jači i spremniji od nekih drugih, pa su vršene zamene, ali to je samo jedno saglasje, jedna subordinacija Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva Vojske koja se pokazala kao jako dobra. Ovo su podaci koje je Vlada Republike Srbije dobila, a koje ćete i vi da dobijete, a koji su izneti na Odboru za bezbednost ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.