Zahvaljujem.
Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, iskreno, jako sam bio zadovoljan tokom same diskusije od jutros kada je ova tema u pitanju, jer prosto smo svi bili saglasni i imali smo želju da donesemo određene odluke, jednu kao prvu pred ovim sazivom, a odnosi se na vojsku i daje nam mogućnost da sutradan sa tom slogom i načinom koji smo imali od jutros u razmišljanju možemo da dođemo do upravo onoga što svi kažemo i pričamo, a to je modernizacija vojske, jedno veliko saglasje.
Prosto ne želim da o ovim temama koje jesu za Vojsku Srbije jako ozbiljne, nešto što nam je prioritet, jedna od naših misija, uopšte ulazimo sa političkog terena u raspravu, jer prosto time ne dajete prostora Vojsci Srbije da može brže da dođe u proces modernizacije. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Sada dajem redovnu pauzu od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 13,40 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo s radom.
Reč ima narodni poslanik dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, vi znate da ja kad se javim pričam o zdravstvu i lekarima, pa tako i o ovom predlogu zakona, gde ima i te kako veze sa lekarima i zdravstvenim radnicima koji se upućuju u mirovne misije.
Kao prvo, želim da kažem da istorijat vojnih posmatrača srpskih vojnika ide jako daleko u prošlost. Samo ću pomenuti ono što se danas u raspravi nije čulo, da je prva vojna misija bila 1897. godine, kada su naši vojnici bili angažovani kao posrednici u grčko-turskom ratu i oni su posredovali i praktično bili vojni posmatrači dve godine, od 1897. do 1899. godine.
Jedna od brojnih i praktično naših najvećih vojnih misija je bila između 1956. i 1967. godine u Sinaju, gde je više od 14.000 naših vojnika iz bivše Jugoslavije boravilo u tom kontingentu.
Ovo moje izlaganje želim da počnem sa konstatacijom da je slanje naših vojnika jedna dobra stvar i da su oni bukvalno ambasadori naše zemlje, ambasadori mira i ambasadori mirovne politike u zonama koje su nestabilne i zone koje trebaju da razgraničenjem i nekim mirovnim uticajem dođu do mira za svoje građane.
Uvek kada ste posrednik u jednom sporu, a pogotovo pod pokroviteljstvom UN, to je jedan dobar znak da je Srbija zemalja stabilnosti, da je srpska vojska nešto što je uvek bila na liniji saveznika i da učestvuje u procesu pomirenja naroda koji su imali probleme.
Ono što ja želim da kažem je da u ovim misijama gde se šalju srpski vojnici ima i lekara i medicinskih tehničara i to je jedan dobar potez za naše zdravstvo, zato što oni već dobro stečeno medicinsko znanje primenjuju u ovim vojnim operacijama. Konkretno, u državi Kongo, naš sanitetski tim učestvuje u evakuaciji stanovništva i evakuaciji vojnika vazdušnim putem, ukoliko su oni povređeni, učestvuju u pružanju urgentnih hirurških intervencija u cilju stabilizacije pacijenata i njihove pripreme za dalju evakuaciju, pružanju stručne pomoći lokalnim zdravstvenim ustanovama, rendgen dijagnostika, stomatološko zbrinjavanje i sanitetsko snabdevanje bolnica i pacijenata lekovima iz sopstvene apoteke.
Sve su ovo jako dobri primeri dobre prakse naših lekara koji učestvuju u ovim misijama. Naši lekari koji učestvuju tamo, pored tog znanja koje oni već poseduju, stiču dodatno znanje u zbrinjavanju ratnih povreda, u zbrinjavanju teških telesnih povreda koje, kada se dese neke vanredne situacije u našoj državi, mogu da primene.
Želim takođe da vam kažem da kao profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, nažalost, kada smo bili suočeni sa bombardovanjem 1999. godine, da je naš ratni raspored bio klinički centar i zbrinjavanje povređenih od kasetnih bombi, ali i zbrinjavanje svih povređenih sa KiM, jer su Niš i niški klinički centar bili prva stanica gde su se dovozili naši mladi vojnici koji su bili ranjeni u ovom bombardovanju. Mogu da vam prenesem veliki entuzijazam lekara i medicinskih sestara, ne samo Kliničkog centra Niša, ali prvenstveno govorim o njemu, gde smo, nažalost, imali prilike da se upoznamo sa ratnim povredama, ratnim ranama, sa kojima nismo imali iskustva kao što su ga imali vojni lekari.
Nažalost, taj jedan nesrećan slučaj koji nam se desio i ta jedna nepravda prema našem narodu, to bombardovanje, veliki broj mladih vojnika i momaka je bio povređen. Mi smo u Nišu pružali tu neku prvu pomoć, ti mladi vojnici su bukvalno dovoženi helikopterima, pa kad je NATO avijacija krenula da gađa te naše helikoptere, oni su dovoženi bukvalno gradskim prevozom, „Niš ekspres“ autobusima, onim zglobnim i tako su bili isporučivani nama da im pružamo pomoć.
To je jedno iskustvo koje imaju lekari Srbije, nažalost, stečeno u zbrinjavanju ratnih povreda tokom NATO bombardovanja. Imamo veliko iskustvo i za lekare koji učestvuju u ovim misijama, tako da ja kao lekar maksimalno podržavam ovo. Ovo je jedan dobra stvar gde imate mogućnosti da pošaljete vaše zdravstveno osoblje da pruža pomoć u nekim zemljama gde besni rat, gde stanovništvo ima probleme, gde vojnici imaju problema, da oni zbrinjavaju te povrede.
Mislim da je to jedna dobra stvar i kao poslanik DS ću glasati za odobrenje ovih vojnih delegacija, smatrajući još jedanput da su vojni posmatrači i slanje naših vojnika, a pogotovo naših lekara, medicinskih tehničara, dobra stvar. To su naši ambasadori jedne mirovne politike, politike jedne zemlje koja želi mir, ne samo na svojoj teritoriji nego na teritoriji svih ostalih zemalja gde se šalju te vojne misije. Tako da je to dobra stvar i kažem da ću kao poslanik DS glasati za ovo.
Pri kraju bih iskoristio priliku, s obzirom da je ovde ministar vojske da postavim jedno pitanje tj. da podelim jedno mišljenje sa vama. S obzirom da sektor vojnog zdravstva u Srbiji je pravljen u bivšoj Jugoslaviji za vojsku bivše Jugoslavije. On je pravljen dobro i ima veliki prostor, ima velike kapacitete, dobro opremljene bolnice. Međutim, nakon profesionalizacije Vojske Srbije mi imamo mnogo manji broj vojnika, a time imamo mnogo manji broj mogućih pacijenata, a sa druge strane imamo jako dobro opremljene vojne bolnice, konkretno u Nišu, vojnu bolnicu u Novom Sadu.
Moje pitanje koje sam uputio već dvojici vojnih ministara pre vas – da li postoji mogućnost da se uključe vojne bolnice, konkretno u Nišu i Novom Sadu u sektor zdravstvene zaštite Republike Srbije? Svakako da je to analiza i Ministarstva vojske i Ministarstva zdravlja i da te vojne bolnice budu gradske bolnice grada Niša i grada Novog Sada gde bi se kapaciteti tih bolnica iskoristili na najbolje mogući način za građane koji su zdravstveni osiguranici.
Imajući u vidu da su te bolnice sada stvarno prazne, da nemaju pacijenata zato što nema puno profesionalnih vojnika, a sa druge strane kapaciteti su dobri, imate dobro opremljene operacione sale, dobro opremljene radiološke centre, dobro opremljen kadar, dobre lekare koje smatram da u ovoj situaciji kada je ekonomska situacija loša, kada imamo liste čekanja, a veliki broj ljudi čeka na operacije da treba da budu uključeni, uvršteni, praktično u sistem zdravstva Republike Srbije. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović, a neka se pripremi narodni poslanik Momo Stojanović.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege poslanici, uvaženi oficiri Vojske Srbije, poštovani ministre Gašiću, ja pripadam onim ljudima koji misle da nije sve u prošlosti bilo tako loše, i utoliko se čudim nekim kolegama narodnim poslanicima koji su sa ovoga mesta pre nekoliko dana izgovorili da je maltene sve što je u proteklim decenijama bilo, bilo je sve loše, a moram da kažem da su oni stariji od mene, i da su možda u nekom periodu u ovoj državi ili Jugoslaviji ili Srbiji uživali i određene privilegije. No, neka to ide njima na dušu.
Danas osećam jednu posebno zadovoljstvo što su se i neke kolege poslanici korigovali na neki način, jer su u nekom periodu o srpskoj vojsci, o jugoslovenskoj vojsci, o jugoslovenskim sjajnim oficirima izgovarali najružnije reči, proglašavali su ih čak da su izdajnici, da se nisu borili za svoj narod i za svoju državu ili da su se borili zarad nekog.
Ja tako ne mislim. Ja mislim da je naša vojska do sada položila sve moguće ispite, da je naša vojska branila svoj narod onda kada je narodu bilo teško, jer na kraju krajeva, za to se vojska i osposobljavala i za to su se vojnici, tj. oficiri i školovali.
Uvaženi ministre Gašiću, nas dvojica se dobro poznajemo. Pod jedan iz Kruševca smo, pod dva, protekle dve godine smo radili na zajedničkim zadacima i zajednički radili u interesu grada Kruševca, vi na mestu gradonačelnika, a ja na mestu vašeg zamenika.
Potpuno sam siguran da ćete ovu svoju misiju uraditi onako kako treba, sve u interesu građana Kruševca, građana Srbije i u interesu Vojske Srbije. Imate težak zadatak, a još dok ste putovali prema vašem kabinetu, vi ste se sreli sa jednim od teških zadataka, sa velikim poplavama i velikim nevoljama koje su zadesile jedan deo naše zemlje.
Moram da vam kažem po oceni, ne mojoj, nego po oceni jednog broja građana, vrlo uspešno ste položili taj zadatak. Jednostavno kako se to kaže u vašem vojničkom žargonu podigli ste vojsku i oficire na noge. Bilo je zadovoljstvo u takvoj situaciji gledati sposobnost naših oficira i vojnika koji rizikujući svoje živote spašavaju narod i imovinu. Hvala vam na tome.
Vi ćete, gospodine ministre, imati težak zadatak da sada u ovo teško vreme radite na tome da se ponovo vrati ugled Vojske Srbije. Teška su vremena, malo para se izdvaja iz budžeta Srbije, treba ponovo vojsci obezbediti materijalne uslove i naravno, obezbediti i veća primanja ljudima koji u vojsci rade.
Ali, sam siguran da ćete i na tom zadatku uspeti. Znam garantovano, da ćete vrlo brzo otići na Sjeničko-Peštersku visoravan i da vidite šta je sa tim našim avionima koji su tamo zarušeni još 1999. godine, a da niko nije otišao da vidi o čemu se radi. Samo niste stigli da se upoznate sa tim problemom ili ga već znate ali niste uspeli fizički da to odradite.
Mi ćemo kao poslanici, i evo danas, gotovo, svi smo saglasni, pružiti punu pomoć za sve ono što bude vojsci trebalo a naravno iz razloga što je vojska potrebna narodu. Srbija je slobodarska zemlja.
Nikada nije nikoga napadala, niti pak imamo nameru kao narod, kao građani da ugrožavamo ničiju slobodu ili da kročimo van teritorije naše države. Mi smo i herojski narod.
Mi imamo nameru da jačamo našu vojsku. Da naša vojska bude osposobljena ne samo za ovakve prilike kao što su bile pre mesec dana, nego i eventualno od nekih drugih, da tako kažem, nezgoda koje bi mogle da se dese našim građanima.
Mi smo na kraju krajeva, i u proteklom periodu vojska je pokazala punu borbenost, punu sposobnost da to radi i ja želim ovom prilikom da se zahvalim svima onima koji su u teškim vremenima branili Srbiju, a posebno nažalost, i jedan broj ljudi su izgubili živote i ova država mora njihovim porodicama da se na adekvatan način, nije moguće naravno zameniti živote, ali njihovoj deci, njihovim očevima, njihovim majkama, mora pružiti maksimalno ono što im na neki način i pripada.
Gospodine ministre, znam da jedno pitanje ne zadire u vašu oblast, ali vas molim da obratite pažnju malo na sva spomen obeležja koja pripadaju vojsci. Posebno da vidimo šta je to što je moguće da država Srbija uradi kada je u pitanju obnova Solunskog vojničkog groblja „Zejtlinik“.
Mislim da kao dolazeće generacije imamo obavezu da to obeležje na neki način malo popravimo, da vidimo šta je to što treba da uradimo jer veliki broj i naših građana i građana iz sveta svakoga dana dolaze tamo, a naravno i svako drugo obeležje koje je podignuto našim hrabrim vojnicima i oficirima u zemlji.
Socijalistička partija Srbije, kao što su i pre mene rekli, mi ćemo podržati ove dve odluke, ali imam jedan predlog.
Pošto je Kruševac dobitnik najviših priznanja UN, „Kurir mira“ i „Vesnik mira“, i Kruševac ima jedini spomenik u svetu koji je posvećen miru, da jedan kontigent, jedna grupa naših vojnika i oficira, upravo sa ovog mesta iz Kruševca od spomenika mira krene u svet da brani i čuva mir, nešto najsvetlije što treba svaki narod i svaku naciju da krasi, to je očuvanje i borba za mir.
Na kraju želim svim onim ljudima koji budu odlazili u mirovne misije po svetu, da ih na tom putu prati dobro zdravlje i lična sreća. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.
Neka se pripremi, narodni poslanik Darko Laketić.

Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovana gospodo pripadnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da iz diskusija mojih prethodnika nema nekih bitnih sporenja da se danas predlog plana i predlog odluke o učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama u ovoj godini bude usvojen. Stoga je ne bih mnogo trošio vreme na to, samo bih napomenuo da je misija učešća u mirovnim operacijama jedna od tri proklamovane misije Vojske Srbije, da je ova misija u saglasju sa strateškim dokumentima ove zemlje, kao što je strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane, i strategijski pregled odbrane.
Kolika je korist od učešća pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacija? Svaki od nas poslanika je dobro zapazio, ja bih naveo samo četiri. Jedna od bitnih i najvećih, ja bih rekao, koristi koje ova zemlja ima jeste da se time jasno šalje poruka da Srbija sa svojim kontigentom učestvuju u uspostavljanju mira i stabilnosti u svetu. Drugi benefit ili druga povoljnost korisna za našu zemlju jeste što se time jača spoljnopolitički kredibilitet naše zemlje. Treće svakako jeste da naši pripadnici vojske kroz učešće u mirovnim operacijama stiču izuzetno iskustvo i veštine u ratovanju savremenijih armija danas u svetu. Četvrto, time se jača ukupan ugled Vojske Srbije danas u svetu.
Ovde je bilo dosta reči oko refundacije sredstava preko Fonda Ujedinjenih nacija, pa je ministar rekao da oko milijardu košta ove godine učešće našeg kontingenta u mirovnim operacijama, da od toga 800 miliona je iz budžeta Ministarstva odbrane, odnosno budžeta Republike Srbije, a oko 200 miliona će se kroz sredstva Ujedinjenih nacija, koja su za to predviđena, refundirati.
Lepo je objašnjeno zašto je to tako. Na Odboru za odbranu unutrašnje poslove ja sam zatražio od predstavnika Ministarstva i dobio objašnjenje da za sada, obzirom na tehnološku opredeljenost i kapacitete Vojske Srbije, mi, nažalost, mahom učestvujemo sa živom silom, da tako kažem, bez prateće opreme. Onog trenutka kada budemo tehnološki osavremenili našu vojsku i kada budemo u mogućnosti da učestvujemo i sa pratećom opremom i sredstvima, onda će i ta refundacija biti daleko veća.
Ono što raduje jeste i objašnjenje predstavnika Ministarstva odbrane da taj odnos koji se plaća iz budžeta i koji se refundira iz Ujedinjenih nacija u našoj zemlji je kompatabilan sa odnosom u drugim zemljama, tako da mi nismo u diskriminatorskom položaju u odnosu na druge zemlje koje danas učestvuju u mirovnim operacijama.
Prvo se zahvaljujem ministru odbrane što je, kao retko do sada od njegovih prethodnika, prisustvovao sastanku Odbora za odbranu unutrašnje poslove, da je izložio plan rada Ministarstva, a danas i prisustvuje sednici. Znamo da smo ranije predloge odluka i planove upotrebe mahom izlagali pred predstavnicima Ministarstva, bez prisustva ministra, čime ministar jasno pokazuje svoju čvrstu rešenost da neke stvari u Ministarstvu odbrane dovede u red.
Ja sam zamolio na Odboru za odbranu unutrašnje poslove ministra i sada koristim i ovu priliku da tema tehnološkog zaostajanja vojske, tema dimenzioniranja vojske prema realnim potrebama ove zemlje, a ja bih rekao prema realnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama kojima je Republika Srbije još uvek izložena, da se napravi neki sklad, jer smatram da smo tri proklamovana cilja - manje, bolje plaćenu i efikasnu vojsku, mi kroz ovu reformu vojske dobili zabrinjavajuće malu vojsku, tehnološki zaostalu vojsku u odnosu na zemlje okruženja, a da ne govorim o odnosu na vodeće zemlje EU danas.
Bilo je ovde dosta reči i primedbi iz opozicionih stranaka. Ja ne bih hteo ovo pitanje da politizujem, ali bih morao da kažem i da iskoristim prisustvo ministra odbrane, ja znam s kojim problemima se ministarstvo danas suočava i koliko je skroman budžet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali jednako znam da u prošlosti i to malo u budžetu što je bilo je u velikoj meri nenamenski trošen, pa bih uputio ministra odbrane na razmišljanje, a to je i moj kolega Rističević ili neko od diskutanata izneo. Mi smo profesionalizovali Vojsku Srbije i ja shvatam da mi moramo u Vojsci za neke osetljive dužnosti da imamo vrhunske profesionalce, recimo operatere na složenim raketnim sistemima, recimo nišandžije na artiljerijskim oruđima i da ne nabrajam, na nekim specifičnim vesovima, ali ja ne vidim da mi moramo imati profesionalne vojnike na nekim sporednim dužnostima u Vojsci.
Ako svaki laik danas izračuna koliko košta profesionalni vojnik i koliko košta ročni vojnik, videće da daleko više košta profesionalni vojnik. Od tih sredstava ako bi delimično deprofesionalizaciju, da tako uslovno kažem, izvršili vojske i zadržali samo kritične neke, osetljive specijalnosti, mi bi našli sredstava da danas opremimo vojsku savremenijim sredstvima ratne tehnike. Mislim da su uštede višestruke.
Drugi razlog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, ja ne bih ovde pominjao aferu „Satelit“, aferu uvoza moderne telekomunikacione opreme iz Francuske bez ateste i razne druge sumnjive transakcije oko prometa naoružanja i vojne opreme preko firme SDPR, gde su naše namenske fabrike radile danonoćno, gde se ogromna sredstva iz naših namenskih kapaciteta prodavala trećim zemljama. Voleo bih da znam gde su ta sredstva završavala i da li su trošena u osavremenjavanje i opremanje vojske?
Ja bih molio da se preispitaju sva ta nenamenska trošenja budžetskih sredstava kada je u pitanju vojska. Mislim da nismo mogli u periodu od 2012. godine do danas na tom planu, a ja pouzdano znam da o tome postoje relevantni podaci, da vidimo da li smo nešto mogli za te akumulatore za startovanje aviona, da li smo nešto mogli da uradimo od tih sredstava koja su završila na nekom drugom mestu?
Na kraju bih rekao da će Poslanička grupa Srpske napredne stranke podržati sasvim sigurno Predlog ove odluke i plana upotrebe Vojske u učešću u mirovnim operacijama u ovoj godini. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine Stojanoviću.
Reč ima ministar odbrane Bratislav Gašić. Izvolite.