Prvo, svakako da bih se zahvalio na lepim rečima koje smo malopre čuli, ali to nije bio ni moj rezultat, to nije bio rezultat angažovanja samo mog, već jednog velikog tima, a pre svega vojnika i oficira Vojske Srbije. Oni su izneli najveći teret svih ovih dešavanja poplava. Hvala vam u svakom slučaju na tome.
Što se tiče aerodroma, naravno, već je izdato pre teksta u pojedinim časopisima i novinama naređenje za zaposedanje tog objekta, jer je u prethodnom periodu taj isti objekat dat kroz master plan u prodaju, tako da ja se iskreno nadam da ćemo mi krenuti sa raščišćavanjem terena tog aerodroma o kome vi pričate, gospodine Maksimoviću, u narednom periodu.
Gospodine Milisavljeviću, morate da znate da i vojna bolnica u Nišu i VMC u Novom Sadu već godinu dana rade sa stanovništvom, sa civilnom sektorom i pružaju sve usluge sekundarnog nivoa medicinske zaštite. Znači, primarni i tercijalni nisu obuhvaćeni time, jer prosto nemamo kapacitete za sve to. To obuhvata i sve postojeće specijalističke službe. Naravno, ne radimo opštu praksu, tako da smo u taj deo uključeni.
Gospodine Stojanoviću, upoznati ste. Naravno da ćemo da ispitamo sve zloupotrebe koje su se dešavale u prethodnom periodu. Kažete malopre da vidimo za šta su utrošena ta sredstva i kod „Satelita“ i kod svega. To je opet na tužilaštvu i na sudstvu da donesu svoje odluke o tome kako je to potrošeno, ali sigurno da u narednom periodu nećemo imati bilo kakve zloupotrebe kada je u pitanju i prodaja vojnog naoružanja i vojne opreme.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dušan Milisavljević. Izvolite.

Samo jedna dopuna što se tiče građana koji se leče u Nišu i Novom Sadu. To jeste tačno, ali ono što ja vidim da možemo da uradimo to je da se oni u vojnim bolnicama pregledaju kao što se pregledaju u Kliničkom centru u Nišu, kao što se pregledaju u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, a ne da se posebno ugovaraju i da se posebno iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja dodatno ta sredstva, koja se ostvare pregledom u vojnoj bolnici, plaćaju u vojnoj bolnici. Znači, mi iz jednog siromašnog budžeta finansiramo srpsko zdravstvo.
Vojno i civilno to mora da bude jedno zdravstvo koje u ovom trenutku može da pruži zdravstvenu zaštitu građanima Srbije. To je ideja, a ne da dodatno jedni druge oporezujemo. Jesu to dva različita sistema – Ministarstvo zdravlja i vojno zdravstvo pri Ministarstvu vojske, ali konkretno ove dve bolnice da budu jedan pilot projekat, jer ni Novi Sad ni Niš nemaju gradske bolnice.
Ovaj model koji postoji jeste da građani mogu, ali se onda dodatno plaćaju po pregledu, pa ja pitam zašto bi lekari, koji su već plaćeni od Ministarstva vojske, a Ministarstvo vojske dobija novac iz budžeta Republike Srbije, zašto da dva puta plaćamo nešto kada smo siromašni? Znači samo je to, dobra volja i ništa više. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.

Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovana gospodo oficiri, uvažene kolege narodni poslanici, daću nekoliko svojih komentara, pre svega na ovu temu o kojoj danas razgovaramo, uz poseban osvrt na taj vojno-sanitetski deo, dakle, zdravstveni deo cele priče.
U savremenim međunarodnim odnosima, pre svega, međunarodne multinacionalne mirovne operacije zaista imaju vrlo značajno mesto i predstavljaju jedno vrlo moćno oruđe u rešavanju posledica konflikta.
Ono što je jako bitno jeste i da u novijoj istoriji nikada nije bilo značajnije učešće u tim mirovnim operacijama. Tu treba imati u vidu da postoji jedna međunarodna obaveza svake države da učestvuje u mirovnim operacijama. Ta obaveza nije tako eksplicitna, ali u svakom slučaju, država koja učestvuje u mirovnim operacijama predstavlja ozbiljnu državu, stabilnu državu, državu koja je posvećena bezbednosti u svetu i miru, a u isto vreme, samim tim činom učešća, definitivno predstavljamo i partnere nekoj od velikih sila, zato što znamo da su nosioci takvih vrsta operacija najčešće neke od velikih sila i njihovi finansijeri.
Ono što je naročito bitno za svaku zemlju, za svaku državu, jeste to da je mnogo bolje da država daje svoje trupe u mirovne misije nego da na sopstvenoj teritoriji prima mirovne kontigente. Sumiraću svoje izlaganje u ovom delu time da se na taj način omogućava jedan ogroman politički benefit za svaku zemlju.
Sada bih se osvrnuo, pošto sam lekar, po vokaciji, na učešće predstavnika vojnog zdravstva. Aktivno učešće predstavnika vojnog zdravstva u mirovnim operacijama po meni ima zaista veliki značaj, ne samo zato što je to lični i profesionalni izazov za lekare i medicinsko osoblje, već zato što smatram da se na taj način zaista može usvojiti mnogo novog znanja i to u vrlo specifičnim, rekao bih, vanrednim okolnostima na terenu.
S druge strane, lično mislim da se učešćem vojno-sanitetskih timova zaista podiže kredibilitet Vojno-medicinske akademije kao značajne institucije u tom sistemu, ali i Ministarstva odbrane i države u celini.
Ministar odbrane je ovde, i on verovatno više o tome zna, ali bih zaista pomenuo jedan primer sanitetske misije u Čadu. To je primer gde je i sam izaslanik generalnog sekretara UN pohvalio aktivnosti naših sanitetskih timova na terenu. U tom izveštaju se pominje izuzetno visok nivo profesionalizma naših lekara, našeg medicinskog osoblja i ono što je naročito značajno jeste da smo više nego ravnopravni sa svim vodećim oružanim snagama, ne samo u regionu, već i na svetskom nivou.
Kao lekar i urolog po vokaciji, dakle, hirurške specijalnosti, ne mogu a da ne pomenem i ne pohvalim hirurške timove koji se nalaze u mirovnim misijama, pre svega iz razloga što su naši hirurzi imali u prošlosti mnogo zbrinjavanja u tim ratnim okolnostima, u tim vanrednim uslovima i pokazali visok stepen profesionalizma.
S tim u vezi, mogu samo konstatovati da ono što su naši lekari, naši hirurzi radili mnoge kolege iz inostranstva su učile samo na fakultetu. Na taj način i prezentacija onoga što znaju u samim mirovnim misijama čini ih neuporedivo boljim i poželjnijim na terenu.
Ne bih više da dužim, sumirao bih ovo svoje izlaganje činjenicom i zaključkom da se učešće u mirovnim misijama, uz aktivno očuvanje globalnog mira i bezbednosti, visoko podiže kredibilitet i VMA kao sanitetske ustanove i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i države u celini.
Još bih se osvrnuo pre svega na komentare vezano za vojno zdravstvo, koje sam čuo danas. Slažem se da vojno i civilno zdravstvo predstavljaju jedan sistem koji mora služiti samo jednom, a to je pre svega zadovoljstvo korisnika, odnosno pacijenta koji mora biti u središtu sistema, ali s druge strane, isto tako mislim da je ključ pre svega u razgovoru i dogovoru na nivou Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, lep šlagvort, obzirom da je Vojska Srbije jako ponosna na svoju VMA, a u kontekstu ovoga što ste vi sad izgovorili, gospodine Laketiću, upravo u Libanu naš vojni lekar i pored misije i vojnika koji su u misiji, pored diplomatskih predstavnika na tom terenu, svakodnevno leči i sve stanovnike mesta gde se nalazi naša misija, tako da potvrda angažovanosti naših ljudi, stručnosti naših ljudi, naše medicinsko osoblje se ogleda u tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo pukovnici, dame i gospodo narodni poslanici, tema učešća naših odbrambenih snaga u mirovnim operacijama je izuzetno značajna iz razloga naše bliske prošlosti i svežeg pamćenja svih nesrećnih događanja na prostoru stare Jugoslavije i na KiM, sa jedne strane, a s druge strane, medijski se o toj temi vrlo malo piše i vrlo malo se ona medijski eksploatiše, tako da ova rasprava može da otvori mnoge nedoumice koje postoje kod naših građana, kada je u pitanju učešće naše vojske u mirovnim operacijama.
Imamo apsolutno moralno pravo da kažemo – ne, gospodo, posle duplih standarda koje ste primenili protiv Srbije i srpskog naroda, ne moramo da učestvujemo u tim operacijama. Dupli standardi na prostorima stare Jugoslavije bili su što se koristilo ili međunarodno pravo za teritorijalni integritet i suverenitet s jedne strane ili pravo na samoopredeljenje naroda. Kad je bio problem stare Jugoslavije, onda se protiv srpskog naroda koristilo međunarodno pravo teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a kada je bilo otimanje KiM, onda se koristilo pravo na samoopredeljenje, i kod jednog i kod drugog uvek na štetu srpskog naroda.
Srbija je odlučila da se okrene budućnosti. Srbija je odlučila da definiše svoje interese i mnoge stvari da zaboravi i sve to što je na neki način bilo nepravedno prema njoj. Ako je neko osetio nesreću građanskog rata, težinu i te još uvek sveže rane, onda smo to mi. Zbog toga smo možda i najviše osetljivi na tu temu i najviše želimo da pomognemo na svim onim mestima gde se takve nesreće i događaju.
Građanski rat je veliko zlo. Zna se kako počinje, zna se ko ga izaziva, ali nikad se ne zna koliko će da traje i kako će da se završi. Jedino što se zna je da onaj ko ga izaziva obično u njemu ne učestvuje i obično i nema i ne oseća tu nesreću njegovog trajanja.
Zbog toga naše mirovne snage, koje su uvek bile izuzetno cenjene i naša vojska i naši plavi šlemovi su bili tada na Golanskoj visoravni i najpoštovaniji, a i danas, siguran sam, da će u svetu biti među poštovanijim kada budu učestvovali u tim mirovnim operacijama, imaju zadatak da budu naši ambasadori, imaju zadatak da izuzetno poprave i doprinesu popravci našeg ugleda u svetu s jedne strane i našeg međunarodno-pravnog i političke situacije.
Vojska Srbije je uvek bila poštovana u Srbiji i bila je među prvim institucijama. Narod voli svoju vojsku i uvek je voleo. To je deo naše tradicije, naše istorije. To je, u stvari, naš karakter. Što je rekao Miloš Obrenović: „Srbin tri stvari ne da, a to je puška, to je žena i to je vlast“. Tako smo vaspitani, tako to radimo, tako to poštujemo. Sa druge strane, vojska je svojim odgovornim radom, ozbiljnošću, odgovornošću i disciplinom to i potvrđivala.
Ono što je izuzetno bitno, mi smo krenuli sa malim brojem naših snaga. To su bile medicinske ekipe. Vojnomedicinska akademija ima kapacitete, ima iskustvo, znanje i ona je probila led učešća naših odbrambenih snaga, jer te misije tamo nisu samo mirovne, one su i humanitarne, pre svega. Danas smo došli da formacijski možemo da šaljemo i čete, što je jako bitno, jer tada koristimo svoju logistiku. Niže formacije obično moraju da se naslanjaju na logistiku drugih zemalja i tada je to problematično, jer treba uskladiti kako našu opremu, treba uskladiti obuku, a treba uskladiti, normalno i znati, jezik. Ovako nam je lakše i ovako operativno možemo bolje da delujemo.
Potpuno sam siguran da će pripadnici naših snaga koje budu tamo učestvovale doprineti ugledu naše zemlje u svetu, doprineti miru na tim prostorima, doprineti poboljšanju naše pravno-političke situacije i da će na neki način, kao naši ambasadori tamo, u svakom slučaju pokazati sve vrednosti ove zemlje u nekom kako humanom, tako i stručnom i vojnom aspektu. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, doktore Blažiću.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun, a neka se pripremi narodni poslanik Željko Sušec.