Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovana gospodo pripadnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da iz diskusija mojih prethodnika nema nekih bitnih sporenja da se danas predlog plana i predlog odluke o učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama u ovoj godini bude usvojen. Stoga je ne bih mnogo trošio vreme na to, samo bih napomenuo da je misija učešća u mirovnim operacijama jedna od tri proklamovane misije Vojske Srbije, da je ova misija u saglasju sa strateškim dokumentima ove zemlje, kao što je strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane, i strategijski pregled odbrane.
Kolika je korist od učešća pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacija? Svaki od nas poslanika je dobro zapazio, ja bih naveo samo četiri. Jedna od bitnih i najvećih, ja bih rekao, koristi koje ova zemlja ima jeste da se time jasno šalje poruka da Srbija sa svojim kontigentom učestvuju u uspostavljanju mira i stabilnosti u svetu. Drugi benefit ili druga povoljnost korisna za našu zemlju jeste što se time jača spoljnopolitički kredibilitet naše zemlje. Treće svakako jeste da naši pripadnici vojske kroz učešće u mirovnim operacijama stiču izuzetno iskustvo i veštine u ratovanju savremenijih armija danas u svetu. Četvrto, time se jača ukupan ugled Vojske Srbije danas u svetu.
Ovde je bilo dosta reči oko refundacije sredstava preko Fonda Ujedinjenih nacija, pa je ministar rekao da oko milijardu košta ove godine učešće našeg kontingenta u mirovnim operacijama, da od toga 800 miliona je iz budžeta Ministarstva odbrane, odnosno budžeta Republike Srbije, a oko 200 miliona će se kroz sredstva Ujedinjenih nacija, koja su za to predviđena, refundirati.
Lepo je objašnjeno zašto je to tako. Na Odboru za odbranu unutrašnje poslove ja sam zatražio od predstavnika Ministarstva i dobio objašnjenje da za sada, obzirom na tehnološku opredeljenost i kapacitete Vojske Srbije, mi, nažalost, mahom učestvujemo sa živom silom, da tako kažem, bez prateće opreme. Onog trenutka kada budemo tehnološki osavremenili našu vojsku i kada budemo u mogućnosti da učestvujemo i sa pratećom opremom i sredstvima, onda će i ta refundacija biti daleko veća.
Ono što raduje jeste i objašnjenje predstavnika Ministarstva odbrane da taj odnos koji se plaća iz budžeta i koji se refundira iz Ujedinjenih nacija u našoj zemlji je kompatabilan sa odnosom u drugim zemljama, tako da mi nismo u diskriminatorskom položaju u odnosu na druge zemlje koje danas učestvuju u mirovnim operacijama.
Prvo se zahvaljujem ministru odbrane što je, kao retko do sada od njegovih prethodnika, prisustvovao sastanku Odbora za odbranu unutrašnje poslove, da je izložio plan rada Ministarstva, a danas i prisustvuje sednici. Znamo da smo ranije predloge odluka i planove upotrebe mahom izlagali pred predstavnicima Ministarstva, bez prisustva ministra, čime ministar jasno pokazuje svoju čvrstu rešenost da neke stvari u Ministarstvu odbrane dovede u red.
Ja sam zamolio na Odboru za odbranu unutrašnje poslove ministra i sada koristim i ovu priliku da tema tehnološkog zaostajanja vojske, tema dimenzioniranja vojske prema realnim potrebama ove zemlje, a ja bih rekao prema realnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama kojima je Republika Srbije još uvek izložena, da se napravi neki sklad, jer smatram da smo tri proklamovana cilja - manje, bolje plaćenu i efikasnu vojsku, mi kroz ovu reformu vojske dobili zabrinjavajuće malu vojsku, tehnološki zaostalu vojsku u odnosu na zemlje okruženja, a da ne govorim o odnosu na vodeće zemlje EU danas.
Bilo je ovde dosta reči i primedbi iz opozicionih stranaka. Ja ne bih hteo ovo pitanje da politizujem, ali bih morao da kažem i da iskoristim prisustvo ministra odbrane, ja znam s kojim problemima se ministarstvo danas suočava i koliko je skroman budžet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali jednako znam da u prošlosti i to malo u budžetu što je bilo je u velikoj meri nenamenski trošen, pa bih uputio ministra odbrane na razmišljanje, a to je i moj kolega Rističević ili neko od diskutanata izneo. Mi smo profesionalizovali Vojsku Srbije i ja shvatam da mi moramo u Vojsci za neke osetljive dužnosti da imamo vrhunske profesionalce, recimo operatere na složenim raketnim sistemima, recimo nišandžije na artiljerijskim oruđima i da ne nabrajam, na nekim specifičnim vesovima, ali ja ne vidim da mi moramo imati profesionalne vojnike na nekim sporednim dužnostima u Vojsci.
Ako svaki laik danas izračuna koliko košta profesionalni vojnik i koliko košta ročni vojnik, videće da daleko više košta profesionalni vojnik. Od tih sredstava ako bi delimično deprofesionalizaciju, da tako uslovno kažem, izvršili vojske i zadržali samo kritične neke, osetljive specijalnosti, mi bi našli sredstava da danas opremimo vojsku savremenijim sredstvima ratne tehnike. Mislim da su uštede višestruke.
Drugi razlog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, ja ne bih ovde pominjao aferu „Satelit“, aferu uvoza moderne telekomunikacione opreme iz Francuske bez ateste i razne druge sumnjive transakcije oko prometa naoružanja i vojne opreme preko firme SDPR, gde su naše namenske fabrike radile danonoćno, gde se ogromna sredstva iz naših namenskih kapaciteta prodavala trećim zemljama. Voleo bih da znam gde su ta sredstva završavala i da li su trošena u osavremenjavanje i opremanje vojske?
Ja bih molio da se preispitaju sva ta nenamenska trošenja budžetskih sredstava kada je u pitanju vojska. Mislim da nismo mogli u periodu od 2012. godine do danas na tom planu, a ja pouzdano znam da o tome postoje relevantni podaci, da vidimo da li smo nešto mogli za te akumulatore za startovanje aviona, da li smo nešto mogli da uradimo od tih sredstava koja su završila na nekom drugom mestu?
Na kraju bih rekao da će Poslanička grupa Srpske napredne stranke podržati sasvim sigurno Predlog ove odluke i plana upotrebe Vojske u učešću u mirovnim operacijama u ovoj godini. Zahvaljujem se.