Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanice i poslanici SPO i DHSS u danu za glasanje podržaće predloge zakona o potvrđivanju sporazuma naše zemlje sa međunarodnim finansijskim institucijama koji su nam odobreni za rehabilitaciju puteva i za povećanje bezbednosti saobraćaja na njima.
Dobijamo značajna finansijska sredstva za opravku i održavanje naših puteva jer je to izuzetno značajno, s obzirom na to da su putevi krvotok jedne države, a oni važniji putni pravci su žile kucavice. Ako su dobri putevi na jednoj teritoriji u jednoj zemlji, onda nema zaostalih, nema, kako mi to kažemo, zabačenih, nema nerazvijenih krajeva.
Posebno sam zadovoljan što će izvođač radova na našim putnim pravcima biti domaća firma, državno javno preduzeće „Putevi Srbije“. Uslovi ovih zajmova su relativno povoljni. Postoji značajan grejs period, dugačak je rok otplate. Uz standardne kamate i druge uslove ovog zajma, mi dobijamo uz zajmove, uz sredstva koja moramo da vratimo i ne baš tako neznatna sredstva za donacije, tako da će biti angažovana domaća radna snaga, pre svega i mladi stručnjaci.
Ono što je posebno značajno i što mi iz SPO i DHSS podržavamo, jer je u skladu sa našim programskim opredeljenjem, jeste što će radovima na putnoj mreži biti obuhvaćena teritorija čitave Srbije. To doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju. To je doprinos decentralizaciji i to je veoma bitno zato što usled dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u održavanje i rekonstrukciju, putna mreža danas nije u zadovoljavajućem stanju.
Loši putevi su kočnica privrednog razvoja, a to usporava i ponekad i onemogućava i razmenu ljudi i usluga. To je brana integracijama naše zemlje povezivanju sa zemljama iz okruženja. Loši putevi dovode do povećanja troškova transporta, do oštećenja transportnih sredstava, do većeg broja saobraćajnih nezgoda.
Imao sam prilike da putujem. U skoro svim delovima Srbije sam bio i bio sam u zemljama u okruženju i samo Albanija, čini mi se, ima lošiju putnu mrežu od nas, ali i oni sada ubrzano rade na izgradnji autoputa koji povezuje albansko-jadransku obalu sa unutrašnjošću kontinenta. Izgrađen je i relativno dobar put koji povezuje Skadar i Tiranu. Zaista se oseti razlika, na našu štetu, kada se, recimo, iz Mađarske, iz Hrvatske, Republike Srpske, uđe na teritoriju Srbije, odmah osetite da su putevi lošijeg kvaliteta, da se vozi sporije i ne bezbednije.
Zbog takvog stanja puteva dešava se veliki broj saobraćajnih nesreća u kojima se gube ljudski životi, naročito u poslednje vreme strada i veliki broj mladih ljudi. Mi smo imali jedno vreme trend, posle donošenja Zakona o bezbednosti saobraćaja, smanjenje broja saobraćajnih nesreća i poginulih. Međutim, u poslednje dve godine taj trend se ponovo preokreće i ponovo se povećava broj stradalih.
Ova sredstava u iznosu od preko 270 miliona evra su značajna. Smatram da je potrebna mnogo veća kontrola kvaliteta izvedenih radova, utrošenih sredstava.
Ministarku Mihajlović zaista karakterišu aktivizam, dinamizam i odlično je što je odmah po preuzimanju mandata obišla brojne deonice na kojima se izvode radovi, gde ti radovi kasne, da su probijeni rokovi. Naročito bih istakao vaše angažovanje posle ovih katastrofalnih poplava, kada ste obišli sve one kritične tačke, gde je bilo brojnih oštećenja puteva, nadvožnjaka, mostova, već su pripremljeni ili se radi na planovima za obnovu ovih putnih pravaca. Siguran sam da za vreme vašeg mandata neće biti izvesnih zloupotreba koje su karakterisale prethodni period da se radi na određenim putevima pred izbore, a pogotovo ako se u nekom mestu održavaju lokalni izbori. Tada se u toj sredini izdvajaju sredstva, pa se ubrzano radi na putevima. Dakle, ne prema stvarnoj potrebi, ne prema prioritetima, nego gde se održavaju neki prevremeni izbori, pa ako su u tom mestu, onda se angažuje operativa i zarad dobijanja glasova se nešto radi.
Moramo da priznamo da Srbija ima trenutno loše puteve. Nadamo se da će to biti izmenjeno, da će biti bolje, jer značajan broj tih puteva, čak i onih državnih imaju zastarele deonice.
Frapirao me je podatak da, recimo, čak dve petine naših puteva imaju kolovoze od tucanika ili su u pitanju zemljani putevi. Dakle, oni nemaju ni one najstandardnije elemente vertikalnog i horizontalnog profila. Uverio sam se da ste vi na licu mesta kontrolisali kako se radovi izvode, da ste razgovarali sa predstavnicima svih domaćih građevinskih firmi i stranih koje su angažovane na radovima u našoj zemlji, da se više ne kasni, da se ne probijaju rokovi.
Imamo slučaj da se ne poštuju rokovi ni na onim najvažnijim putnim pravcima, da su ogromna zakašnjenja. Tako kasne radovi na Koridoru 11, na Koridoru 10, na obilaznici oko Beograda, na putnom pravcu od Kragujevca do Lapova. Recimo, ovaj deo puta od Lajkovca do Uba na Koridoru 11 je dug 12,5 kilometara, a gradi se četiri godine. To ste i vi konstatovali. To znači da svake godine se izgradi po tri kilometra. Ako bismo hteli da napravimo put od Beograda do granice sa Crnom Gorom, prema Jadranu, ako bi tu trebalo izgraditi put punog profila u dužini od 300 kilometara, ako bi se gradilo ovim tempom od tri kilometra godišnje, onda bismo taj autoput završili za 900 godina. Nadam se da tako neće biti i da će uz izgradnju puteva biti građeno i sve ono što čini infrastrukturu.
Dakle, mi smo 2007. godine izgradili tunel u Ovčar banji na Ibarskoj magistrali. To je bio prvi tunel u Srbiji koji je izgrađen posle punih 17 godina. Ne znam da li smo posle 2007. godine izgradili još neki novi tunel. Obilaznica oko Beograda gradi se pune 24 godine. To znači jedan kilometar se gradi godišnje i pitanje je kada će ta obilaznica biti završena. Mnogo puta smo čuli obećanja da će biti završena. To je stalno najavljivano, stalno je prolongirano, tvrđeno je da će biti gotovo i pre roko, ali ne samo da nije u obećanim rokovima, nego u onim pomerenim i mnogim drugim rokovima.
Od 2008. godine do sada je u Srbiji izgrađeno oko 200 kilometra puteva. Od toga je samo 50 kilometara autoputa. Kada se to podeli sa brojem godina onog ministra koji je u to vreme, punih šest godina, bio na čelu resornog ministra, ispadne da se godišnje gradilo manje od 10 kilometara autoputa. Da ironija bude veća, nedostatak novca nije bio osnovni razlog što Srbija danas nema završeni autoput na, recimo, Koridoru 10.
Preduzećima „Železnica Srbije“, „Koridori Srbije“, „Putevi Srbije“ odobrena su sredstva, odobreni su krediti u vrednosti od preko 1,5 milijardi evra. Međutim, od tog iznosa je iskorišćeno oko 300 miliona. Zbog tih nepovučenih sredstava, koja su nam od međunarodnih finansijskih institucija odobrena, Srbija mora da plaća penale. Samo „Železnica Srbije“ je zbog toga platila nekoliko miliona evra, a da ne pominjem i afere koje su bile u prethodnom periodu vezane za hapšenje vlasnika „Nibens grupe“ Mila Đuraškovića ili Borovice koji su bili vlasnici nekoliko putarskih firmi koje su sada u blokadi. Od 29 tih firmi 15 je u blokadi.
Nadam se, pošto je ovaj drumski saobraćaj dominantan oblik transporta u Srbiji, jer 80% robe i 74% putnika na ovaj način se prevozi, da će doći na red i siguran sam da ćete se posvetiti i tome da se razvijaju i drugi oblici transporta, pre svega rečni koji je najjeftiniji da se iskoriste plovni putevi, ali ne ovim kanalom koji na sreću neće biti građen, a jedan ministar je pričao o njemu, od Soluna preko Makedonije, preko klisura. Nego da se iskoriste postojeći rečni pravci i da se razvijaju i grade aerodromi.
Imamo praktično jedan jedini aerodrom u funkciji. To je Aerodrom „Nikola Tesla“. Postoji i u Nišu. Žao mi je što taj niški nije malo više iskorišćen. Ne znam da li sleti jedan avion sedmično. To kolega iz Niša može da kaže nešto više o iskorišćenosti Aerodroma „Konstantin Veliki“. Voleo bih da i on bude mnogo više u funkciji. Ne samo sada preko leta kada se otvaraju te sezonske linije.
Nama su potrebni i drugi aerodromi. Malo izlazim iz okvira ovoga, ali moram da istaknem da je neophodno nastaviti radove na osposobljavanju Aerodroma „Lađevci“ kod Kraljeva, da se i ti aerodromi osposobe za domaći i međunarodni avio saobraćaj. To će u mnogome da doprinese i fluktuaciji putnika i ekonomskom povezivanju jer ovako ljudi moraju da dođu, strani investitori u Beograd. Oni će brže doći do Beograda. Možda im treba dva sata da dođu iz najudaljenijih delova Evrope, ali im posle treba pet ili šest sati da se voze do Priboja da bi videli fabriku automobila u tom gradu, da li može da se tamo investira, da se zarađuje ili u Novom Pazaru, ako je neko zainteresovan za povezivanje sa tim krajem. Znamo koliko vremena treba da se ljudi prevezu.
Meni su na Zlatiboru rekli – ne vredi nam sve ovo što imamo turističkih kapaciteta. Radi privlačenja stranih turista i turista iz regiona moramo da imamo dobar put, tu Ibarsku magistralu, ako to ne bude autoput i ako ne bude u blizini neki aerodrom koji će moći da služi za prihvat turista.
Da to može da se izvede primer su zemlje iz regiona. Hrvatska koja recimo ima dvostruko manje stanovnika od Srbije, ona ima četiri miliona stanovnika, a ima devet aerodroma u Osjeku, Zagrebu, Splitu, Dubrovniku, Rijeci, Zadru, Braču, Lošinju, Puli.
Rumunija, takođe susedna zemlja, zemlja koja je nekada bila u ekonomskom i svakom drugom pogledu i u pogledu saobraćaja daleko iza Srbije, danas ima 17 aerodroma. U neposrednoj blizini Beograda na 160 kilometara nalazi se aerodrom u Temišvaru. Na 50 kilometara dalje nalazi se aerodrom u Aradu. Bukurešt, glavni grad ima dva aerodroma i mnogi drugi gradovi. Da ne govorim o Grčkoj koja ima danas 40 aerodroma. Ona ima tek malo više stanovnika od Srbije. Od tih 40 aerodroma čak 15 su međunarodni.
Nemoguće je razvijati turizam na našim planinama i u banjama i jezerima ako nemamo dobre puteve, kvalitetne i brze železnice i ako nemamo aerodrome.
Hrvatska je dobar primer. Hrvatska je gotovo izgradila mrežu autoputeva. Povezala je istok i zapad, sever i jug svoje države. Postoji kroz Slavoniju autoput. Postoji autoput od Zagreba do Istre. Znate li šta znači kada iz metropole stignete za svega sat i po vremena na more? Za toliko vremena ste u Rijeci, Opatiji. Hrvatska je izgradila tzv. „Dalmatinu autoput“ koji je povezao Zagreb sa Splitom. Taj put se produžava. Gradi se ka Dubrovniku. Logičnim rešenjem gradi se sa obe strane. Povezuju se i spajaju. Istovremeno niko nije oštećen zato što živi dalje od glavnog grada. Šta je Hrvatska time dobila? Mnogo više turista. Mnogo više investitora. Povećana je cena nekretnina u svim primorskim mestima. Više se od Zagreba ne putuje osam sati nego svega tri sata do morske obale. Sve su to benefiti koje donosi izgradnja kvalitetnih puteva.
Siguran sam da će ova sredstva koja sada dobijamo biti iskorišćena na pravi način i dobrobit svih građana, a vaš rad na početku mandata mi se čini garancijom za to. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.

Samo nekoliko komentara. Kada ste govorili o projektima i o tome da kasne, moram da kažem da gotovo svi projekti nažalost kasne izuzev jednog. Jedan projekat ne kasni jedino. To je most Zemun-Borča. Sve drugo kasni. To nije dobro. Nije dobro za ekonomiju i saobraćaj. Nije dobro ni za ove sve penale koje nažalost Srbija unazad plaća.
Ministarstvo je imenovalo mentore iz Ministarstva, ljude zaposlene u Ministarstvu, svaki ponaosob koji je zadužen za određenu investiciju i pokušavamo svaki dan, ne samo da razgovaramo sa izvođačima i nadzorom nego da vidimo gde su problemi. Na primer, problem kod Žeželjevog mosta itd. Da realno vidimo šta možemo da ubrzamo. To su Ub-Lajkovac koje ste pomenuli, za četiri godine 12 i po kilometara. To je ozbiljan problem.
Prema tome, jednog trenutka stvari moraju da se prekinu, pa čak i po cenu toga da neko možda ne može da završi svoje poslove. Ako ne može, naći će se ko može.
U svakom slučaju, preuzeli smo stvari. Iskreno se nadam da ćemo ove godine ne samo po pitanju ovog projekta, rehabilitacije puteva imati 210 kilometara rehabilitovanih puteva, ali ćemo po onome svemu što smo do sada mogli da vidimo imati 50 kilometara novih puteva. Iskreno se nadam da ću na kraju godine moći da stanem ovde i da kažem da smo to uradili. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik NS Dragan Jovanović.

Uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku uvek kada kao narodni poslanik treba da glasam za nova zaduženja, to glasam nerado i vrlo teško. Međutim, svi smo svesni da mi bez zaduživanja ne možemo popraviti našu putnu infrastrukturu i zbog toga će poslanički klub NS u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Od kolega smo čuli da su uslovi takvi i takvi. Ne bi ih pominjao. Gospođo ministre, upitao bih vas, ovde je kolega koji je govorio pre mene iz SPO rekao da će izvođači radova biti domaće firme, a pomenuo je JP „Putevi Srbije“. Meni iz ovog teksta koji smo dobili je jasno da će „Putevi Srbije“ vršiti proceduru javnih nabavki za sve ove deonice, a nikako da će automatski biti izvođači radova i voleo bih da to kasnije prokomentarišete, čitavu ovu priču.
Zatim, nešto što me posebno interesuje, a to je još jedno pitanje koje su moji prethodnici pomenuli, a to je da mi precizno, gospođo ministre kažete – koliko je do danas neiskorišćeno novca iz međunarodnih kredita, a vezano je za državne puteve neračunajući autoputeve odnosno koridore? To bi nam zbog nas i zbog sredina iz kojih dolazimo bilo vrlo bitno da se to precizira.
Zatim, jedan podatak koji sam video u obrazloženju, gospođo ministre, a koji me interesuje, da prosto malo dobijemo pojašnjenje i od vas, a i zbog gledalaca koji gledaju ovaj prenos. Ovde sedi veliki broj poslanika koji su kritikovali našeg predsednika Velimira Ilića, a ovde ste sada dali podatak da je npr. 2006. godine, kada je on bio ministar za puteve, u održavanje puteva ulagano 360 miliona evra. U 2011. godini to je iznosilo 168 miliona evra, što znači da je drastičan pad. Naravno, neko će reći da je 2010. godine ministar Mlađan Dinkić izbacio iz budžeta „Puteva Srbije“ akcize, vi ste to malo pre i spomenuli i ja se sa tim slažem, ali se nadam i uzdam se u vaš politički autoritet da ćete uspeti da u narednom rebalansu budžeta vratite pare u budžet od akciza, ali u budžet „Puteva Srbije“, jer mi bez tog novca ne možemo nikako održavati putnu mrežu u zadovoljavajućem nivou. Mi možemo na ovakav način, ja to nazivam povremeno gasiti požar. To je nešto što je, na kraju krajeva, razumno i dobro, jer nemamo izbor u ovom trenutku. Ali, da bismo kvalitetno održavali puteve, bez realnih izvora finansiranja putne mreže u Srbiji, nama će putevi biti ovakvi, a svi dolazimo iz različitih sredina i svesni smo da su oni nezadovoljavajući.
Pomenuo bih da mi konkretno imamo državne puteve, odnosno, kako se nazivaju, regionalne puteve koji su državni od šezdeset i neke godine, kao jedan put između Topole i Rače, odnosno većinom je na teritoriji opštine Rača između sela Saranovo i Donje Trnave, koji je zemljani put, a državni je put od 1965. ili 1966. godine prošlog veka. Nikada čak ni pun makadam nije dobio. To je vojska radila. On je u kategorizaciji državnog puta drugog reda i takav je kakav je.
Ono što me takođe interesuje, uvažena gospođo ministre, jeste da mi samo još neke stvari pojasnite vezano npr, hajde da uzmemo ovaj najmanji kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, od 73.800.000 evra. Ako pogledate na strani 40 tabelu koju ste nam dali sa samim troškovnikom kredita, ako mogu tako da ga nazovem, ulazi u oči jedan detalj, a tiče se konsultantskih usluga, obuka i inkrementalni operativni troškovi. To je, verujte, skoro pet miliona evra. Voleo bih da ja i moje kolege prosto od vas čujemo objašnjenje šta je to što je pet miliona evra samo u jednom kreditu, koji je inače najmanji.
Zatim, u samom pojašnjenju, a nešto se oko toga dotakli i na početku vašeg izlaganja, rekli ste da je potrebno da se rehabilituje oko 5.000 kilometara državnih puteva u samoj Srbiji, sa čime se apsolutno slažem. Takođe, u obrazloženju smo dobili da je generalni master plan transporta u Srbiji predvideo da se u rehabilitaciju i održavanje državnih puteva u Srbiji u periodu od 2009. do 2027. godine uloži između 4,6 i 5 milijardi evra. Voleo bih, uvažena ministre, da čujemo, danas je 2014. godina, što znači da smo već dobrim delom zagazili u realizaciju ovog generalnog master plana, koliko je do sada uloženo sredstava u rehabilitaciju državnih puteva.
Slažem se, mi smo ovde dobili spisak deonica. Pomenuli ste da je u pitanju 54 deonice koje će se finansirati iz ova tri kredita. Mogu da se složim da je regionalna zastupljenost i to je potpuno u redu. Voleo bih da čujem od vas, pošto su uslovi samog kredita dogovarani pre nego što ste vi postali ministar saobraćaja, odnosno infrastrukture, ali verovatno su same deonice određivane od strane Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, pa bih voleo da čujem od vas koliko su one podložne promenama? Pošto u samom tekstualnom delu imamo pojašnjenje da su pojedine deonice puta koje su date međunarodnim kreditorima podložne promenama, voleo bih da čujem od vas i koji su kriterijumi da bi se pojedine deonice promenile i ko je taj ko će na kraju konačan tekst samih deonica dati za strane kreditore?
Zbog samih građana koji nas gledaju, treba da kažemo da je rok za završetak ovih 54 deonice 2018. godina i da će nakon završetka rehabilitacije ovih deonica Srbija imati znatno bolju putnu mrežu, kako na auto-putevima, tako i na magistralnim državnim putevima prvog reda i regionalnim putevima, odnosno putevima drugog reda.
Uvažena gospođo ministre, imate ogroman posao koji je ispred vas. Treba odraditi sve ovo u situaciji kada je nama pre svega putna privreda u vrlo teškoj situaciji. Na samom početku svog izlaganja pomenuo sam „Puteve Srbije“, ali ovde su moje kolege pomenule i samu privatizaciju firmi iz putne privrede. Ovde se postavlja pitanje i voleli bismo od vas da čujemo konkretne odgovore – koliko će uopšte danas naših putarskih firmi moći da uđe sa bankarskim garancijama da bi učestvovali na tenderu koji će raspisati „Putevi Srbije“ za konkretno ove deonice, da bi ovaj novac koji će otplaćivati svi građani Republike Srbije preko ovih firmi i ostao u Srbiji, da nam se ne bi desilo kao što se dešavalo na nekim ranijim lotovima, tzv. tim deonicama puta, da su gro izvođača radova bile strane firme, a koje su onda domaće firme uzimale samo kao podizvođače? One su skidale tzv. kajmak, a domaćim firmama su ostavljale samo mrvice. Ovo su neka konkretna pitanja koja sam izneo.
Pošto ste vi ispred Vlade Srbije kao resorni ministar određeni za nekoga ko će koordinirati sanaciju štete nastale usled ovih nesrećnih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju, upitao bih vas nešto. Dolazim iz opštine Topola i mi, nažalost, imamo takođe dosta urušenih infrastrukturnih objekata, gde bih naročito izdvojio most na reci Jasenici, na putu između Topole i Stragara. To je pojedinačno, bar kako sam obavešten od strane „Puteva Srbije“, da kažem u celoj Srbiji pojedinačno jedna od najvećih šteta na infrastrukturnom objektu, pa bih vas zamolio da se zbog negde oko 4.000 ljudi koji su zbog tog mosta odsečeni od Topole, da se tu sami radovi na tom putnom pravcu i na mostu ubrzaju, kako bismo bar narednu školsku godinu, a to je od 1. septembra, mogli da koristimo u komunikaciji i taj most.
Zahvalio bih vam se. Nadam se da ćete vašom energijom pre svega uspeti da se već u narednom rebalansu budžeta, koji će ovde, nadam se, vrlo brzo biti ispred narodnih poslanika, izborite da se novac od akciza, a to je ključno, vrati u budžet „Puteva Srbije“, da vi kao resorni ministar, naravno, to možete da ispratite, da se on pravilno iskoristi. Voleo bih da čujem od vas i pitanje nadzora. Sada kada pominjem „Puteve Srbije“ i da će preko njih ići i javne nabavke za izvođače radova, vrlo je važno da nam kažete da li će „Putevi Srbije“ ili na koji način će tačno biti određeni nadzorni organi, jer će u mnogome od toga zavisiti i kvalitet izvođenja samih radova. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade.

Zahvaljujem na svim ovim pitanjima.
Krenuću od ovog kraja, od nadzora i, naravno, konsultantskih usluga koje plaća Svetska banka. Vezana su pre svega za proces projektovanja, ali izvođači radova i nadzor će biti birani javnim pozivom u roku od 21 dana. Kada govorimo o izvođačima, gledaće se da se pozove najmanje pet izvođača sa geografskog terena sa onog dela gde se u stvari izvode putevi.
To je pravilo banke. Nismo to mi izmislili. Mislim da je to dobro. Naravno, i nadzor mora biti kroz javni poziv. Kada sam preuzela svoju dužnost u Ministarstvu, bilo je dosta projekata koji nisu imali svoj nadzor ili su imali nadzor gde nije bio sproveden javni poziv. Na primer, kod „Uba“ Lajkovca mi smo sada dali javni poziv da se imenuje nadzor.
Možda neću redom odgovarati na vaša pitanja, ali, odgovoriću na sve.
Kada ste pitali vezano za kredite koji nisu iskorišćeni, reći ću vam da kod „Puteva Srbije“ taj iznos je oko 30 miliona evra, s tim što smo već u razgovoru sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj da taj novac iskoristimo za još jedan deo koji je potreban, a to je obilaznica, da ne govorim tačno o detaljima i deonica, ali, sasvim sigurno, taj novac ćemo iskoristiti.
Kod Koridora Srbije iskorišćeno je 300 miliona evra, a imamo kredit od 1,2 milijarde. Svakako postoje određena kašnjenja. Kao što sam maločas rekla, gotovo da nema projekta u Srbiji koji ne beleži kašnjenje.
Da budemo potpuno iskreni – bilo je i loših projekata, bilo je možda ne uvek dobrog nadzora, firme koje su odlazile u stečaj, itd. Mnogo je stvari i faktora bilo zbog čega imamo kašnjenja. Negde su ona delom opravdana, u većini slučajeva nisu. Ali, šta je tu je. Sada je to tako i sada gledamo kako iz toga da izađemo a da država ne trpi zbog toga, a pre svega da ne trpi putna infrastruktura koja nam je neophodna da bismo funkcionisali.
Pitali ste za kontrolu. Šta je specifičnost ova tri zajma? Specifičnost je ta da će svake godine da se vrši kontrola šta je urađeno, na kojim deonicama i da li je to tog kvaliteta koji je ugovoreno. Takve vrste zajmova do sada nismo imali, kada govorimo o putnoj infrastrukturi.
Takođe, pitali ste da li ove deonice mogu da se menjaju. Da, moguće je da se promene, kada vidimo da je možda prioritet možda još neka dodatna deonica gde je, ne daj bože, možda bilo više poginulih, saobraćajnih nesreća, itd, pa je to uslovilo da možda tu deonicu sada stavimo, a ne neku drugu. Dakle, svakako mogu stvari da se promene, uz jedno jasno i veliko obrazloženje zašto to radimo.
Što se tiče poplava, štete na putevima Srbije koje su procenjene iznose, govorim o putevima prvog i drugog reda, oko 40 miliona evra, na lokalnim putevima 20. Ta šteta mosta koju ste spomenuli jeste jedna od najvećih šteta. Dogovor je, između ostalog, i dinamički plan kojeg mi imamo, da do 1. oktobra sve bude rešeno. Školska godina mora početi 1. septembra, prema tome, iskreno se nadam da će se to završiti. Kao i ono što sada radimo na putevima vezano za maline. Znači, to je prioritet, bez obzira na sve drugo. Tako ćemo isto, vezano za školsku godinu, pokušati da uradimo sve da školska godina počne neometano i da tu ne bude problema.
Ako sam nešto preskočila, oprostite.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvaženi poslanici, uvažena ministarko, sve ovo što smo do sada čuli, zaista raduje. Pogotovo vaše objašnjenje da će javnim pozivom najverovatnije biti angažovane naše firme i da će i to pokrenuti našu industriju.
Mi znamo da se u Srbiji 87% transporta vrši drumskim putem, a 80% ukupnog transporta se vrši drumskim putem. Sva ova tri zajma su izuzetno povoljna i mogu reći da će se na pravi način upotrebiti.
Nas u kraju odakle ja dolazim, a to je Novi Pazar, posebno raduje što ste vi preuzeli ovu odgovornost, jer mi široko otvorenih očiju gledamo da li će moći da se reši rak rana i problem našeg kraja, a to je slaba povezanost Sandžaka s ostalim delovima Srbije, slaba povezanost i slaba putna mreža u regiji odakle ja dolazim, koja zaista koči razvoj ovog kraja.
Sve ovo što su rekli prethodnici, zaista je nešto što znamo i svi znamo koliki je značaj kvalitetnih puteva. Mi imamo sniženje smrtnih slučajeva, smanjen broj u odnosu na prethodne godine, međutim, putevi odakle ja dolazim su takođe izuzetno opasni.
U Novom Pazaru i kraju odakle ja dolazim živi veliki broj ljudi koji se bavi auto-prevozom koji voze u Crnu Goru i ostale delove Srbije i regiona i praktično vrše transport roba. Bojim se da ako se nešto ne učini na poboljšanju infrastrukture u toj regiji, da će ti ljudi zaista biti i dodatno ugroženi i smanjiće se razvoj.
Novi Pazar sa Srbijom je vezan jedino Ibarskom magistralom. Ono što ja mogu ovde pohvalno da kažem, a video sam u ovom pregledu da ste vi planirali obnovu nekoliko pravaca, sve su to pravci po Ibarskoj magistrali – Novi Pazar-Ribarići, Raška-Novi Pazar. Izuzetno me raduje što će biti obnovljeno 37 km Ivanjica-Sjenica, što je zaista put koji je ruiniran, kao i put Prijepolje-Sjenica, regija preko Aljinovića.
Međutim, uvažena moja ministarko, put od Novog Pazara do Sjenice, put od Novog Pazara do Tutina je u zaista strašnom stanju i mi moramo na svaki način pokušati da to uradimo. Zato vam i postavljam pitanje – je li ovo konačna verzija ovog što smo mi dobili ili će se to još menjati? Jer, vi znate da smo mi u prošlosti imali tri puta započinjanje revitalizacije tog puta od Novog Pazara do Sjenice? Najgora je deonica od Novog Pazara do Bijelih Voda, što je praktično izuzetno serpentinasta zona i izuzetno nesigurna zona. Za nas je izuzetno bitno vezivanje Novog Pazara sa Sjenicom, kao i ovaj put koji ste vi najavili – Prijepolje-Sjenica.
Imamo mi takođe u Novom Pazaru još mnogo problema. Vi znate da imamo zaobilaznicu koja je otvarana nekoliko puta, urađeno je nekoliko kilometara. Mi smo izvršili eksproprijaciju oko tri kilometara i sve je spremno da se ta zaobilaznica odradi. Još jedna zaobilaznica oko manastira Sopoćani, gde smo mi hteli da izađemo u susret ljudima koji tamo žive i bivstvuju, da se praktično izbegne buka i prohodnost kroz tu regiju, a to je izuzetno bitna regija za celu ovu državu i kulturološki, istorijski i na svaki način.
Želim da kažem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove zajmove, jer oni duboko zalaze u mogućnost razvoja naše zemlje, ali vas posebno molim da posebnu pažnju obratite na ovaj kraj gde su putevi zaista ruinirani. Mi želimo da se bolje uvežemo sa Srbijom. Vi znate da je Novi Pazar univerzitetski centar, da puno ljudi dolazi i gravitira. Iz Novog Pazara svaki dan kreću konvoji ka Srbiji i u drugim pravcima.
Molim vas da, ako je ikako moguće, regiju odnosno put ka Tutinu i ka Sjenici revitalizujemo i omogućimo da Pešter, koja je druga žitnica i koja može da bude druga žitnica ove države, približimo drugim delovima Srbije. Sada se opredeljujemo i ova Vlada ide pravim putem, opredeljuje se poljoprivredi, opredeljuje se stočarstvu.
Mi moramo na svaki način napraviti da ti ljudi mogu da budu bolje uvezani, jer jedina stvar koju ljudi iz mog kraja traže jeste bolja infrastruktura da bi mi pokrenuli privredu, a vi znate u mom kraju koliko žive vredni i sposobni ljudi, bave se i malom privredom, mikropreduzećima, za bilo koji bolji razvoj nama je neophodna bolja infrastruktura.
Mi se radujemo što ste vi ministar, što ste se prihvatili ovog posla, jer smo videli da ste zaista energični, da znate da radite posao na pravi način i zbog toga želim dodatno da obratite pažnju na ovaj kraj i na mogućnost razvoja ovog kraja kao i cele Srbije. Hvala vam.