Zahvaljujem.
Reč ima profesor doktor Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade. Izvolite.

Hvala vam lepo. Potpuno ste u pravu, mi se zaista trudimo da u svim krajevima Srbije, a naročito u ovom kraju Srbije, učinimo šta god je moguće. Vi znate da sam i kao ministar energetike u prethodnom periodu, da sam to činila.
Kada pogledamo ovaj plan rehabilitacije na puteve za ova tri zajma, evo mi smo sada gledali, 199 kilometara je opredeljeno za taj kraj. Da sada ne čitam kao što sam prethodno čitala sve te deonice. Naravno, da to nikada nije dovoljno. Naravno, da bi verovatno trebalo još, ali se iskreno nadam, takav nam je plan da sada nakon ovog plana rehabilitacije napravimo između ostalog sledeće prioritete i da kako se stvari pomeraju iz godine u godinu, a u tom smislu imamo nove prioritete i završimo i sve ono što nismo završili. To je ono što za sada mogu da kažem i hvala vam na komentaru.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas su pred nama predlozi, tri zakona, tri Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Projekata rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja između Republike Srbije i Evropske investicione banke za 100 miliona evra Evropske banke za rekonstrukcije i razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Dobra strana ovih zakona i ove rasprave je to što imamo jasno definisane ciljeve za ove zajmove, po 100 miliona evra od Evropskih banaka i 100 miliona dolara od Međunarodne banke.
Znači, bezmalo oko 300 miliona evra za održavanje puteva, jer ovo pitanje nije samo pitanje tehničko-tehnološko, kako izgledaju ovi zakoni, koje mislim bez potrebe, na ovakav način usvajamo u Skupštini po hitnom postupku i mislim da je bilo važno da i ove zakone, ali ostale koje su na ovom vanrednom zasedanju, razmatramo na jedan studiozniji i jedan ozbiljniji i odgovorniji način.
Sada kada smo ovde, želim da kažem još jednom, izražavam zadovoljstvo da znamo za šta se zadužujemo, ali nažalost u protekle dve godine, javni dug Srbije sa 15 milijardi evra, raste na 21 milijardu, i oko šest milijardi većeg javnog duga nismo videli u Srbiji u infrastrukturnim projektima i zbog toga izražavam svoje zadovoljstvo.
Jasno je da i Fiskalni savet ovih dana ukazuje na ovaj problem, a to je, rast učešća javnog duga u BDP u Srbiji od 65% sa njihovim procenama da će to iznositi oko 70% na kraju ove godine.
I ovi zakoni praktično ukazuju na veliki broj problema. Mislim da je ovo vrlo ozbiljno državno pitanje, ne samo pitanje načina na koji će se utvrditi prioriteti, jer svako od nas poslanika koji smo došli iz svojih krajeva će se svakako zalagati za infrastrukturne projekte u svojim gradovima i u svojim regijama.
Mislim da je vrlo važno, na osnovu kojih kriterijuma usvajamo realizaciju ovih 300 miliona evra.
Videli smo u obrazloženju sva tri zakona, iste stavove praktično, jer se na isti način obrazlažu, ali smo videli i to da od 2005. do 2011. godine od nekih, u proseku 360 miliona evra odvojenih za održavanje puteva u Srbiji, taj iznos 2011. godine dolazi do nivoa od 168 miliona evra ili oko 290 miliona evra u proseku potrošenih za održavanje puteva.
Građani Srbije tada nisu bili najzadovoljniji tim nivoom održavanja, uvek je potrebno više, mnogo više, a znamo da za ovu godinu imamo isplaniranih oko 90 miliona evra, bar se tako najavljivalo u projekciji budžeta za 2014. godinu uz stavove mnogih stručnih institucija koje su to pokazale više puta u javnim nastupima, a to je da je nedostajućih 24 miliona evra.
Da li se vi slažete sa tim, ja to ne znam, ali neke procene pokazuju da je potrebno minimalno oko 220 miliona evra da bi se održao nivo kvaliteta puteva u Republici Srbiji.
Mi se sada zadužujemo na duži rok sa pristojnim uslovima, od ovih važnijih institucija, u nivou od 300 miliona evra, što bi trebalo da znači da je to neki prosečni nivo održavanja puteva, dakle, potrebnih sredstava za jednu godinu.
To otvara sledeće pitanje i našu brigu o stanju u budžetu Republike Srbije.
Mislim da je urađeno puno koraka koji otvaraju to pitanje na jedan ozbiljan način, a tu su i neke moje kolege i sadašnji predsednici opština ili gradonačelnici i bivši predsednici opština koji pamte neke odluke ove vlade, a to je da je deo prihoda lokalnih samouprava, njima pripadajućih prihoda sa smanjenjem poreza od 12% na 10% i prelivanjem tih sredstava u Fond PIO smanjili za grad Niš, izvornih prihoda od 850 miliona dinara, a da se za uzvrat nije napravila kompenzacija uz uzimanje novih odgovornosti za održavanje lokalnih ili regionalnih puteva, kada se smanji nivo potrebnog budžeta „Puteva Srbije“ za održavanje državnih puteva i prebaci na odgovornost lokalnim samoupravama.
Dakle, minus pet milijardi na državnom nivou, a minusi i u budžetima lokalnih samouprava i onda je normalo da će to dovesti do jednog ozbiljnog zabrinjavajućeg stanja u održavanju infrastrukture u čitavoj Srbiji.
Sada to treba nadoknaditi, ali to nije jednostavno niti lako. Treba razmišljati na takav studiozan način šta su to prioriteti. Posebno, sa jednim ključnim pitanjem, pre svega za ministra finansija koji nije ovde, jer je najavljen kao neko ko će prisustvovati, uz vaše prisustvo, potrebno i neophodno ovde, a to je šta su planovi sa lokalnim samoupravama, jer mislim da je i to važno pitanje, jer govorimo o, ne samo održavanju pet hiljada državnih puteva, nego o bezbednosti u saobraćaju, jer to nije pitanje bezbednosti na auto-putevima ili regionalnim putevima, nego i na lokalnim putevima i onome što svi kao vozači vidimo na ulicama u našim gradovima, ali i aspekt bezbednosti koji ovde do sada nije pomenut, a to su i veliki broj rizičnih tačaka neobezbeđenih železničkih prelaza, pružnih prelaza, a statistika kaže da ih u Srbiji ima oko 2.400, a da je samo manje od 500 obezbeđeno.
Dakle, to su neke tačke koje treba tretirati i u ovom razmišljanju, jer mislim da to odnosi mnoge živote u Srbiji, a mnogi ljudi iz gradova to jasno prepoznaju.
Kolega je pomenuo i Niš i na neki način pozvao ljude koji su učestvovali u projektu izgradnje tada važnog infrastrukturnog objekta, kakav je aerodrom u Nišu, a to pominjem zbog toga što to jeste jedna od mogućnosti koja pruža mogućnosti za podsticaj klaster projekata, a sada dodirujemo i važnost ovih zakona u vezi sa podsticajem i lokalnog i regionalnog razvoja i uopšte odnosa Vlade Republike Srbije prema decentralizaciji i jačanju lokalnih samouprava i regionalnih projekata koji mogu da podstaknu na takav način razvoj čitavih delova Srbije.
Pošto sam iz Niša, razmišljam o čitavoj južnoj Srbiji, mislim da je važno u utvrđivanju ovih prioriteta i načinu realizacije ovih para, oko 300 miliona evra, vrlo važno razmišljati i o tome na koji način će se najefikasnije podsticati i nivo razvoja, ali i održavanja, ta demografska odgovornost za čitavu Srbiju, a naravno i bezbednosnu odgovornost.
Pominjanje važnih projekata kao što je Stara Planina i razvoj turizma u Staroj Planini, treba razmišljati o putnom pravcu između Pirota i Babinog Zuba, a znamo u kakvom je stanju taj put između Knjaževca i dolaska u taj zimski centar, a naravno i od Niškog aerodroma do Kopaonika i prema Kuršumliji, jer je potrebno investirati u te putne pravce, da bismo očekivali pravi razvoj tog dela Srbije, i smanjenje odliva stanovništva, jer smo čuli da se Beograd puni i u jednom trenutku ćemo ostati prazne Srbije sa punim Beogradom i sa još većim problemom u infrastrukturnom smislu, a jedan od preduslova je održavanje putne mreže i načina da utvrdimo te ključne prioritete.
Naravno da su klaster projekti i Vlasinsko jezero i mogućnost da se podstakne razvoj tog dela Srbije i zaštita tog stanovništva koje će razmišljati o ostanku i opstanku na tim prostorima.
Jedan predloga za moguće razmišljanje i vama, gospođo ministarka, jeste da, onako kakva su iskustva nekih zemalja, može da se otvori dijalog sa najvećim osiguravajućim kućama, jer znamo da je procena godišnje štete od udesa u Srbiji procenjena na između 500 miliona evra do milijardu evra. Ako govorimo o logici održavanja, dakle, to je trogodišnje potrebno održavanje sa visoko dignutom lestvicom od 300 miliona evra.
Mislim da je dobar interes, naravno, pre svega države, iz odgovornosti prema građanima, ali i tih osiguravajućih kuća koje imaju sopstvene troškove, svoje troškove u tom delu da rade zajedno sa državom na preventivi, jer mnoga iskustva nekih ozbiljnih zemalja, dobro organizovanih su da osiguravajuće kuće investiraju u osvetljavanje autoputeva, uz mogućnost da rešavaju upravo one ključne najkritičnije tačke u kojima se ponavljaju stalno udesi i gde gubimo desetine ljudskih života, što je najtragičnije. Naravno, tu treba tražiti i motivaciju tih osiguravajućih kuća da, još jednom kažem, u partnerstvu sa državom učestvuju u tim projektima rešavanja tih ključnih tačaka. To jeste najvažnije o ljudskim životima, ali i o potencijalnim rizicima kakve donose transporti opasnih materija kroz te železničke pravce koji prolaze kroz naše gradove, a znamo da je vrlo aktuelna tema izmeštanja tih teretnih transporta pružnih iz grada Niša.
Važno je zadržati putnički saobraćaj, ali mislim da je najvažnije obezbediti sigurnost svih građana, jer mislim da to nosi ogromne rizike i uveren sam da to potpada upravo pod ove zakone, a ne samo rehabilitacija i krpljenje rupa. Mislim da većina nas prvo pomisli na to. Mislim da je važno sanirati neobezbeđene pružne prelaze i mislim da je važno obezbediti siguran transport opasnih materija koje često idu kroz naše gradove i jezgra gde nosimo velike rizike i svako od nas će snositi veliku odgovornost, ukoliko se, ne daj Bože, loše desi iz takvih uslova.
Jedno od mojih pitanja na kraju ovog izlaganja jeste - na koji način su se utvrdili, vi ste delom rekli kakvi su kriterijumi bili u utvrđivanju tih prioriteta, ja sam dao neke od predloga i načina razmišljanja, pre svega u razvojnom smislu, zbog demografije, zbog bezbednosti određenih delova Srbije. Mislim da je to važno reći ću svima nama i naravno čitavoj javnosti Srbije i mislim da je to bio jedan od važnih razloga da se upoznamo sa kompletnim predlogom rešavanja i ovih zakona uz još jednom isticanje mog zadovoljstva da sada znamo zašta se zadužujemo. Srbija će vraćati taj novac i svakako je to dug koji će neke sledeće generacije vraćati, pošto imamo grejs period od četiri godine i rok na nekih 15 godina, a da je to nivo sredstava koji će se praktično potrošiti u ovoj godini i sanirati zaista loše poteze koji su doveli do toga.
Još jednom pominjem smanjenje kapaciteta lokalnih samouprava, da odgovorno i sa dovoljno sredstava saniraju stanje na lokalnim i regionalnim putevima, jer smo imali i taj slučaju da su mnoge lokalne samouprave dobile usmeno obećanje o nivou sredstava koje mogu da realizuju u održavanju lokalnih i regionalnih puteva, da su sproveli javne pozive, javne tendere, verovatno ima i u ovoj sali svedoka i sa jedne, druge, treće, pete političke strane, a da onda nisu podržani tim iznosom sredstava i posle realizovanih tendera nisu uspeli da dovedu do saniranja i popravljanja uslova na putnoj mreži Srbije. To sada nas dovodi u situaciju da se zadužujemo za sledećih 15 godina, saniramo sa tim potrebnim godišnjim nivoom sredstava od 300 miliona, a onda ćemo se pitati šta sledeće godine, jer mislim da ovo otvara upravo to ključno pitanje stabilnog finansiranja, održivog finansiranja i održavanja putne mreže u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala lepo.
Potpuno se slažem da je finansiranje održavanja putne mreže jedan od najvažnijih naših zadataka kako ćemo da finansiramo održavanje, budući da jeste došlo do smanjenja.
Do smanjenja je došlo što smo imali jedan model finansiranja i održavanja, koji je ukinut 2011. godine. Dakle, ne uzima se više od akciza. Kada pogledamo zemlje oko nas, one upravo to rade iz akciza. Mi ćemo u narednom periodu morati da nađemo, kada kažemo naredni period, mislim u toku ove godine, ne mislim u godinama ispred nas, jedan stabilan način finansiranja i održavanja puteva. Tu ste potpuno u pravu.
S druge strane, lokalne samouprave, pokazalo se sada iz ovoga što mogu da vidim, čak i kada bih govorila o temi ministarstva koje sam prethodno vodila, bolja koordinacija mora da postoji između lokalnih samouprava i države i 30%, recimo, od naplate saobraćajnih prekršaja sliva se u budžet lokalne samouprave i treba da bude namenjeno za održavanje puteva. Ne kažem da je to dovoljno, daleko od toga, jer da je bilo dovoljno, ne bismo mnoge od tih puteva ponovo prebacili na nivo Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ da radi održavanje, jer lokalne samouprave, prosto, finansijski nisu u mogućnosti da to rade.
Dakle, pokrenuli smo taj proces, da vidimo na koji način da obezbedimo koliko je to moguće stabilnije finansiranje održavanja. Ima dosta tu ograničenja. Izaći ćemo zajedno sa lokalnim samoupravama sa tim predlogom i pred Vladu Srbije, a može da se desi, u zavisnosti kako to budemo radili, i pred parlament, ali da se vratim na rehabilitaciju i na kriterijume koje ste pomenuli.
Ovaj projekat se radi dve godine. Dve godine se zajedno sa predstavnicima i Svetske banke i IBRD I EIB radi na utvrđivanju prvo kriterijuma, a potom izbora deonica koje će se rehabilitovati. Stanje puteva, zatim bezbednost, pre svega stanje bezbednosti na toj putnoj mreži na određenoj deonici, zatim ekonomska isplativost kada to uradimo bili su jedan od ključnih kriterijuma.
Sada sam rekla da to nije konačno, zato što nakon godinu dana, kada se završi ova godina i kada budemo videli tih 210 kilometara što smo uradili i što treba da uradimo, gde su bili problemi, da li se nešto drugo pojavilo, mi ćemo, shodno tome, neke od deonica svakako promeniti.
Još jedna važna stvar koju bih želela da napomenem, biće formiran i nadzorni odbor koji će pratiti kako teče rehabilitacija. Unutar njega će biti i ljudi iz lokalne samouprave, u zavisnosti od dela gde se vrši rehabilitacija i, naravno, od tima za implementaciju svih ovih ljudi koji će raditi na ovom poslu.
Mislim da je vrlo značajno crne tačke koje ste pomenuli. Mi, između ostalog, sutra držimo Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja. Prva tačka dnevnog reda jesu crne tačke i u putnoj mreži i u železničkoj.
Pored toga, pominjali ste isto tako prelaze. Moram da priznam da meni nije jasno. Mi imamo inspekciju Ministarstva i imamo inspekcije lokalnih samouprava. Kada sam zatražila da vidim koliko je rešenja izdato u prethodnih nekoliko godina zbog toga što putni pravci nemaju bezbedne prelaze, moram da vam kažem da se taj broj merio otprilike na deset prstiju.
Mislim da nije problem ni u zakonu, ni u pravilima, ni u svemu što napišemo. Uglavnom problem bude u onome šta zaista realizujemo u praksi i da li mi to zaista primenimo u praksi. Tu se stvari menjaju. Od crnih tačaka kojih zaista ima mnogo, mi smo definisali one koje su… krećemo prvi, drugi, treći prioritet, pa ćemo u tom smislu i da radimo, koliko možemo u jednoj godini, koliko u drugoj itd. Mislim da to možemo da uradimo iz sredstava zajedno sa preduzećem „Putevi Srbije“. Sa njima smo već razgovarali o tome i to je onaj drugi deo onoga što trenutno radimo.
Trudila sam se da pokušam da vam dogovorim na većinu vaših pitanja. Hvala.

Zahvaljujem se gospođi Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri ugovora, mogli bismo ih nazvati ugovori o kreditu, o zajmu, kojima se Republika Srbija zadužuje za novih 273 miliona evra.
Kreditori su Evropska investiciona banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ovo je ratifikacija ovih ugovora, odnosno sporazuma i prvo i osnovno pitanje za ministarku, pošto ministra finansija ovde nema danas, zbog čega ovi ugovori nisu ratifikovani u roku? Naime, 25. maja je istekao rok za ratifikaciju ovih ugovora. Pitanje moje za vas jeste – zbog čega Vlada nije uputila ove ugovore u Skupštinu u roku, nego smo morali kreditorima slati pisma da tražimo produžetak roka za ratifikaciju?
Drugo pitanje jeste, kao i prethodnih dana, zbog čega, kada se već toliko čekalo dugo, ovi ugovori stižu pred nas u hitnom postupku? Dakle, manje od 24 časa imali smo vremena da pogledamo i da analiziramo ove ugovore.
Ono što jeste činjenica, govori o tome da se ministri u Vladi Republike Srbije ovde pojavljuju uglavnom kada su u pitanju krediti, dakle, i ministar Krstić, pa evo i sada ministarka, odnosno potpredsednica Mihajlović je ovde da bi tražila od Narodne skupštine ratifikaciju ugovora o zaduživanju.
Neću da grešim dušu, bio je tu ministar finansija i po nekim drugim pitanjima, ali pre svega kada je trebao i u prethodnom i ovom mandatu da optereti budžet građana Srbije, odnosno da oporezuje profesore, lekare, radnike umetnosti itd. Ništa od tih najavljenih reformi nema, niti jedan reformski zakon nije ušao u Skupštinu, već se vrtimo u krug i opet su na dnevnom redu zaduženja i povećanja, ukupno povećanje zaduženja Republike Srbije, koje nikada nije bilo veće.
Ovaj opšti kontekst u kome će Narodna skupština Republike Srbije ratifikovati ove kredite, ugovore o kreditu, ne može se izbeći. Dakle, opšta zaduženost zemlje, iz meseca u mesec novi krediti, iz meseca u mesec manja kreditna sposobnost zemlje i da uzima kredite zbog kreditnog rejtinga i, naravno, da ih vraća. Bez obzira na grejs period, ovi će krediti jednog dana doći na naplatu i neko će morati da ih vrati.
Ovo je Vlada koja uzima, zadužuje se, nekada bez konkretnih projekata koji idu ka sređivanju infrastrukture, kao što su krediti za pokriće deficita. Danas su na dnevnom redu ugovori o zaduženju koji, mogli bismo reći, imaju smisla da nije dovedena u pitanje kreditna sposobnost zemlje.
Zašto imaju smisla? Imaju smisla zato što niko ne može osporiti da je putna privreda u našoj zemlji u veoma lošem stanju. Ministarka je rekla da je preko 70% putne privrede u lošem stanju, da ti putevi ugrožavaju bezbednost, oštećuju vozila i ugrožavaju život građana, odnosno putnika. Nije sporno da nam je signalizacija veoma loša i sigurno, neko je spominjao Albaniju, da nema nigde gore signalizacije od Srbije u Evropi. Ja bih rekao da tu u dobroj meri i ljudski faktor utiče i da oni koji gazduju putevima ne obavljaju svoj posao kvalitetno. Nešto ću kasnije o tome reći.
S druge strane, imali smo dokaze za činjenicu da ta signalizacija i obaveštavanje ne funkcioniše, kada smo imali zimus onaj kolaps na autoputu Novi Sad – Subotica, odnosno Subotica – Novi Sad, kada nije funkcionisao sistem po kome su trebali tegljači, teška vozila da budu isključeni iz saobraćaja, ako se znalo da će padati sneg ili makar kada je sneg počeo padati. Tu nešto ne funkcioniše, po svemu sudeći. Naravno, brojne nesreće, o kojima ste sami govorili, sa smrtnim posledicama su poseban dokaz da je potrebno uložiti u ovo.
Međutim, ovi razlozi uvek imaju, u slučaju ove Vlade, i svoje „ali“. Dakle, šta će ovi krediti predstavljati ako mi ne znamo ili želim da čujem od vas odgovor da li mi ispunjavamo uslove, 5. ili 6. član, u zavisnosti od ugovora, za povlačenje prve tranše kredita? Tu ima nekoliko uslova koje treba da ispunimo da bi te tranše povukli. Dakle, da li mi ispunjavamo sve te pozicije po tim tranšama?
S druge strane, da li smo mi kao zemlja spremni da, kada povučemo tu prvu tranšu, realizujemo taj kredit u dogovorenom roku? Da li imamo spremljene projekte, da li imamo postupak javnih nabavki koji obezbeđuje efikasnost? Mislim da nemamo, jer ste doneli jedan veoma loš zakon koji usporava postupak javnih nabavki i omogućava nekim od ponuđača da odugovlače postupak u nedogled.
Naravno da je to sprečilo korupciju, moguće, ali je sprečilo i da se realizuju postupci javnih nabavki. Bojim se da tu može biti problema.
Neko govori o domaćim izvođačima. Ko kaže da će biti domaći izvođači? Nosilac posla, odnosno druga ugovorna strana jesu „Putevi Srbije“. Međutim, nemaju „Putevi Srbije“ mehanizaciju da obavljaju te poslove. Oni moraju da angažuju neke izvođače za to.
Da se ova dva uslova ispune, ko garantuje, ministarko, da će ova komunalna infrastruktura ili mobilijar preživeti ovu godinu? Šta hoću da vas pitam? Znate da se signalizacija, mislim na svetleću signalizaciju, vertikalnu i ostalu, uništava. Ako ste prolazili, a verovatno jeste, putevima Srbije, videli ste da neki znakovi ne postoje više, a bili su tu. Neki su na pola isečeni, nema ograde na putevima itd. Ko garantuje, da li mi imamo pravnu državu koja obezbeđuje da taj mobilijar neće biti uništen u nekom narednom periodu?
Doneli smo zakon kojim smo pooštrili kazne za ta krivična dela. Nismo dobili analizu efekata tog zakona. Ja bih rekao, po stanju na terenu, da se ništa nije promenilo.
Baš bih voleo da znam koliko je lica osuđeno za krivična dela protiv, da je tako nazovemo, uništavanja komunalne infrastrukture? Da li je uopšte kroz analizu primene ovih sporazuma, odnosno realizaciju neko govorio, odnosno pisao rizike, pošto zajmodavac traži da ta oprema bude u funkciji? Čitao sam elemente ugovora da ta oprema mora biti u funkciji, dakle, da bude ugrađena i da bude u funkciji. Kako ćete vi obezbediti da ta oprema bude u funkciji kada nemate saradnju sa drugim ministarstvima, odnosno kada pravna država ne funkcioniše, pre svega mislim na pravosuđe? I sami ste malopre spominjali inspekcijske službe koje u ovoj državi praktično ne postoje. To je poseban problem. one su rascepkane po ministarstvima. One su neefikasne, nikome ne odgovaraju. To i jeste problem po kome ćemo se složiti verovatno i mi iz opozicije i vi iz vlasti.
Poslanička grupa Nove demokratske stranke – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju i Zeleni neće kočiti realizaciju ovih ugovora niti može sa svojim brojem poslanika, ali postavlja ozbiljno pitanje kompetentnosti institucije koja treba da nosi ovaj posao, a to su „Putevi Srbije“ i menadžmenta te kompanije da oni mogu da izvedu taj posao.
Znamo da se na čelu te kompanije nalazi gospodin Drobnjak koji ima nekoliko krivičnih prijava, koji je sa svojim neodgovornim ponašanjem nekoliko puta uvredio i zdrav razum građana Srbije, govoreći o tome kada su neki ljudi nastradali na autoputu kod Novog Sada da bi slepac video te kamene pregrade ili zabrane u koje su ti ljudi te noći udarili. Da li sada tome čoveku treba dati u ruke da on realizuje kredit vredan od blizu 300 miliona evra, kredit, plus toga država će uložiti sa svoje strane određeni procenat? Da li treba čoveku koji je poznat i po činjenici da su poslovi koje je on vodio kasnili, da li kasnili poslovi na izgradnji Beščanskog mosta, da li su kasnili neki drugi poslovi, da li je održavanje puteva, putnih pravaca koje su bile u njegovoj nadležnosti bilo efikasno, kvalitetno, čime se on to preporučio da i dalje obavlja taj posao? Nije važno, on je preživeo dve-tri vlade, ne znam, ovo mu je četvrta vlada. Dakle, nije uopšte sporno ko ga je postavio. Sporno je da li je taj čovek pokazao da on može voditi ovaj posao i da li vi dajete tom čoveku i tom preduzeću na čelu koga je on da može da realizuje ovako jedan vredan i odgovoran posao.
Mislim da on nema za to nikakve kompetencije. Mislim da će on i ovaj kredit koristiti kako je do sada koristio druge kredite u smislu da će poslovi biti usporeni, da će kontrola, nadzor biti loš, da će izvođači ispadati iz posla jedan po jedan i da će se dovesti u pitanje realizacija ovog kredita. Ja to ozbiljno sumnjam na bazi njegovih dosadašnjih kompetencija.
U tom smislu jeste naša ozbiljna ograda ovih nekoliko pitanja koje sam pomenuo. To je pre svega kreditna sposobnost zemlje, to je s druge strane pripremljenost za realizaciju kredita i to je menadžment koji treba da ovo sprovede.
Gospođo ministarko, svakako kao član Vlade, kao potpredsednik treba da odgovarate ne samo za vaše postupke, nego i za postupke vaših direktora koji vode određene poslove. Vi svakako znate kome dajete sredstva na raspolaganje i u svakom slučaju vi treba da dobro razmislite da li ćete na tom mestu zadržati tog čoveka. Ukoliko to učinite, vi praktično rizik preuzimate na sebe.
Iz ovih nekoliko ograda bili bi veoma zadovoljni ukoliko bi ovi krediti bili realizovani namenski i ukoliko bi se bezbednost saobraćaja povećala. Iskreno sumnjamo, uz sva ova pitanja koja se stavljaju na put realizacije ovog posla, da će to biti tako. Hvala.

Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade.

Evo nekoliko informacija. Da krenem opet s kraja. Vezano za JP „Putevi Srbije“ itd, odmah da znate, ovi krediti koji se uzimaju imaju drugačiju vrstu kontrole i daleko od toga da ovako veliki iznos i uopšte i bilo koji iznos i da je milion evra, a da ne govorim o 300, mogu da zavise prvo od jednog čoveka i da se taj jedan čovek zove direktor „Putevi Srbije“ ili v.d. direktor.
Dakle, postoji nadzorni odbor ovog projekta. Postoji stalna kontrola ovog projekta. Čak i ako to ne želimo, mi to imamo od Svetske banke i od institucija od kojih u stvari uzimamo kredit. U tom nadzornom odboru, pored Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, je i MUP, državne uprave, tu su lokalne samouprave i predstavnici Svetske banke, EIB-a. Daleko od toga da to može da zavisi… Na kraju krajeva, ne bih čak pričala o tome da li će jedan direktor „Puteva Srbije“ da nešto uradi ili neće. Žao mi je, ali on mora da sprovede kredit. Ako ne bude mogao da ga sprovede, onda on neće moći to da radi.
Da se vratimo na javne nabavke, koje ste pomenuli, a vezano za ove kredite. Prvo, vezano za zakon, uštede koje su učinjene tim zakonom nisu male. Ne bih rekla da je zakon loš. Da li iz prakse treba nešto da se promeni, pa da on bude efikasniji? Da, i to smo svi konstatovali, pogotovo kada govorimo o javnim preduzećima, od „Srbija gasa“, pa nadalje, a koji imaju problem sa ovim zakonom.
Kada govorimo o ovom kreditu, postoji skraćeni postupak. U roku od 21 dana daje se javni poziv. Daje se javni poziv poseban i za izvođača i poseban javni poziv za nadzor.
Kada govorite o putnim preduzećima, da, radiće i putna preduzeća. Trudićemo se. Imamo 25 putarskih preduzeća i 10 hiljada zaposlenih u njima. Ne kažem da su sva sjajna. Daleko od toga. Pričala sam sa većinom od njih. Nije dobra situacija. Sasvim sigurno, uz određene garancije, u odnosu na ono što oni mogu da urade, oni će raditi. Treba da budu angažovani. U pitanju je rehabilitacija.
Kada govorite o tome da li preduzeća kasne ili ne kasne, proces, odnosno posao investitora je preuzelo drugo preduzeće formirano u Vladi DS, a to su „Koridori“. Dakle, „Putevi Srbije“ rade održavanje putne mreže, i to je njihov glavni zadatak, a investiranje i izgradnju rade „Koridori“. Mislim da sam dovoljno odgovorila, ali ako bude bilo potrebno, dodaću.