Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala lepo.
Potpuno se slažem da je finansiranje održavanja putne mreže jedan od najvažnijih naših zadataka kako ćemo da finansiramo održavanje, budući da jeste došlo do smanjenja.
Do smanjenja je došlo što smo imali jedan model finansiranja i održavanja, koji je ukinut 2011. godine. Dakle, ne uzima se više od akciza. Kada pogledamo zemlje oko nas, one upravo to rade iz akciza. Mi ćemo u narednom periodu morati da nađemo, kada kažemo naredni period, mislim u toku ove godine, ne mislim u godinama ispred nas, jedan stabilan način finansiranja i održavanja puteva. Tu ste potpuno u pravu.
S druge strane, lokalne samouprave, pokazalo se sada iz ovoga što mogu da vidim, čak i kada bih govorila o temi ministarstva koje sam prethodno vodila, bolja koordinacija mora da postoji između lokalnih samouprava i države i 30%, recimo, od naplate saobraćajnih prekršaja sliva se u budžet lokalne samouprave i treba da bude namenjeno za održavanje puteva. Ne kažem da je to dovoljno, daleko od toga, jer da je bilo dovoljno, ne bismo mnoge od tih puteva ponovo prebacili na nivo Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ da radi održavanje, jer lokalne samouprave, prosto, finansijski nisu u mogućnosti da to rade.
Dakle, pokrenuli smo taj proces, da vidimo na koji način da obezbedimo koliko je to moguće stabilnije finansiranje održavanja. Ima dosta tu ograničenja. Izaći ćemo zajedno sa lokalnim samoupravama sa tim predlogom i pred Vladu Srbije, a može da se desi, u zavisnosti kako to budemo radili, i pred parlament, ali da se vratim na rehabilitaciju i na kriterijume koje ste pomenuli.
Ovaj projekat se radi dve godine. Dve godine se zajedno sa predstavnicima i Svetske banke i IBRD I EIB radi na utvrđivanju prvo kriterijuma, a potom izbora deonica koje će se rehabilitovati. Stanje puteva, zatim bezbednost, pre svega stanje bezbednosti na toj putnoj mreži na određenoj deonici, zatim ekonomska isplativost kada to uradimo bili su jedan od ključnih kriterijuma.
Sada sam rekla da to nije konačno, zato što nakon godinu dana, kada se završi ova godina i kada budemo videli tih 210 kilometara što smo uradili i što treba da uradimo, gde su bili problemi, da li se nešto drugo pojavilo, mi ćemo, shodno tome, neke od deonica svakako promeniti.
Još jedna važna stvar koju bih želela da napomenem, biće formiran i nadzorni odbor koji će pratiti kako teče rehabilitacija. Unutar njega će biti i ljudi iz lokalne samouprave, u zavisnosti od dela gde se vrši rehabilitacija i, naravno, od tima za implementaciju svih ovih ljudi koji će raditi na ovom poslu.
Mislim da je vrlo značajno crne tačke koje ste pomenuli. Mi, između ostalog, sutra držimo Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja. Prva tačka dnevnog reda jesu crne tačke i u putnoj mreži i u železničkoj.
Pored toga, pominjali ste isto tako prelaze. Moram da priznam da meni nije jasno. Mi imamo inspekciju Ministarstva i imamo inspekcije lokalnih samouprava. Kada sam zatražila da vidim koliko je rešenja izdato u prethodnih nekoliko godina zbog toga što putni pravci nemaju bezbedne prelaze, moram da vam kažem da se taj broj merio otprilike na deset prstiju.
Mislim da nije problem ni u zakonu, ni u pravilima, ni u svemu što napišemo. Uglavnom problem bude u onome šta zaista realizujemo u praksi i da li mi to zaista primenimo u praksi. Tu se stvari menjaju. Od crnih tačaka kojih zaista ima mnogo, mi smo definisali one koje su… krećemo prvi, drugi, treći prioritet, pa ćemo u tom smislu i da radimo, koliko možemo u jednoj godini, koliko u drugoj itd. Mislim da to možemo da uradimo iz sredstava zajedno sa preduzećem „Putevi Srbije“. Sa njima smo već razgovarali o tome i to je onaj drugi deo onoga što trenutno radimo.
Trudila sam se da pokušam da vam dogovorim na većinu vaših pitanja. Hvala.

Zahvaljujem se gospođi Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri ugovora, mogli bismo ih nazvati ugovori o kreditu, o zajmu, kojima se Republika Srbija zadužuje za novih 273 miliona evra.
Kreditori su Evropska investiciona banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ovo je ratifikacija ovih ugovora, odnosno sporazuma i prvo i osnovno pitanje za ministarku, pošto ministra finansija ovde nema danas, zbog čega ovi ugovori nisu ratifikovani u roku? Naime, 25. maja je istekao rok za ratifikaciju ovih ugovora. Pitanje moje za vas jeste – zbog čega Vlada nije uputila ove ugovore u Skupštinu u roku, nego smo morali kreditorima slati pisma da tražimo produžetak roka za ratifikaciju?
Drugo pitanje jeste, kao i prethodnih dana, zbog čega, kada se već toliko čekalo dugo, ovi ugovori stižu pred nas u hitnom postupku? Dakle, manje od 24 časa imali smo vremena da pogledamo i da analiziramo ove ugovore.
Ono što jeste činjenica, govori o tome da se ministri u Vladi Republike Srbije ovde pojavljuju uglavnom kada su u pitanju krediti, dakle, i ministar Krstić, pa evo i sada ministarka, odnosno potpredsednica Mihajlović je ovde da bi tražila od Narodne skupštine ratifikaciju ugovora o zaduživanju.
Neću da grešim dušu, bio je tu ministar finansija i po nekim drugim pitanjima, ali pre svega kada je trebao i u prethodnom i ovom mandatu da optereti budžet građana Srbije, odnosno da oporezuje profesore, lekare, radnike umetnosti itd. Ništa od tih najavljenih reformi nema, niti jedan reformski zakon nije ušao u Skupštinu, već se vrtimo u krug i opet su na dnevnom redu zaduženja i povećanja, ukupno povećanje zaduženja Republike Srbije, koje nikada nije bilo veće.
Ovaj opšti kontekst u kome će Narodna skupština Republike Srbije ratifikovati ove kredite, ugovore o kreditu, ne može se izbeći. Dakle, opšta zaduženost zemlje, iz meseca u mesec novi krediti, iz meseca u mesec manja kreditna sposobnost zemlje i da uzima kredite zbog kreditnog rejtinga i, naravno, da ih vraća. Bez obzira na grejs period, ovi će krediti jednog dana doći na naplatu i neko će morati da ih vrati.
Ovo je Vlada koja uzima, zadužuje se, nekada bez konkretnih projekata koji idu ka sređivanju infrastrukture, kao što su krediti za pokriće deficita. Danas su na dnevnom redu ugovori o zaduženju koji, mogli bismo reći, imaju smisla da nije dovedena u pitanje kreditna sposobnost zemlje.
Zašto imaju smisla? Imaju smisla zato što niko ne može osporiti da je putna privreda u našoj zemlji u veoma lošem stanju. Ministarka je rekla da je preko 70% putne privrede u lošem stanju, da ti putevi ugrožavaju bezbednost, oštećuju vozila i ugrožavaju život građana, odnosno putnika. Nije sporno da nam je signalizacija veoma loša i sigurno, neko je spominjao Albaniju, da nema nigde gore signalizacije od Srbije u Evropi. Ja bih rekao da tu u dobroj meri i ljudski faktor utiče i da oni koji gazduju putevima ne obavljaju svoj posao kvalitetno. Nešto ću kasnije o tome reći.
S druge strane, imali smo dokaze za činjenicu da ta signalizacija i obaveštavanje ne funkcioniše, kada smo imali zimus onaj kolaps na autoputu Novi Sad – Subotica, odnosno Subotica – Novi Sad, kada nije funkcionisao sistem po kome su trebali tegljači, teška vozila da budu isključeni iz saobraćaja, ako se znalo da će padati sneg ili makar kada je sneg počeo padati. Tu nešto ne funkcioniše, po svemu sudeći. Naravno, brojne nesreće, o kojima ste sami govorili, sa smrtnim posledicama su poseban dokaz da je potrebno uložiti u ovo.
Međutim, ovi razlozi uvek imaju, u slučaju ove Vlade, i svoje „ali“. Dakle, šta će ovi krediti predstavljati ako mi ne znamo ili želim da čujem od vas odgovor da li mi ispunjavamo uslove, 5. ili 6. član, u zavisnosti od ugovora, za povlačenje prve tranše kredita? Tu ima nekoliko uslova koje treba da ispunimo da bi te tranše povukli. Dakle, da li mi ispunjavamo sve te pozicije po tim tranšama?
S druge strane, da li smo mi kao zemlja spremni da, kada povučemo tu prvu tranšu, realizujemo taj kredit u dogovorenom roku? Da li imamo spremljene projekte, da li imamo postupak javnih nabavki koji obezbeđuje efikasnost? Mislim da nemamo, jer ste doneli jedan veoma loš zakon koji usporava postupak javnih nabavki i omogućava nekim od ponuđača da odugovlače postupak u nedogled.
Naravno da je to sprečilo korupciju, moguće, ali je sprečilo i da se realizuju postupci javnih nabavki. Bojim se da tu može biti problema.
Neko govori o domaćim izvođačima. Ko kaže da će biti domaći izvođači? Nosilac posla, odnosno druga ugovorna strana jesu „Putevi Srbije“. Međutim, nemaju „Putevi Srbije“ mehanizaciju da obavljaju te poslove. Oni moraju da angažuju neke izvođače za to.
Da se ova dva uslova ispune, ko garantuje, ministarko, da će ova komunalna infrastruktura ili mobilijar preživeti ovu godinu? Šta hoću da vas pitam? Znate da se signalizacija, mislim na svetleću signalizaciju, vertikalnu i ostalu, uništava. Ako ste prolazili, a verovatno jeste, putevima Srbije, videli ste da neki znakovi ne postoje više, a bili su tu. Neki su na pola isečeni, nema ograde na putevima itd. Ko garantuje, da li mi imamo pravnu državu koja obezbeđuje da taj mobilijar neće biti uništen u nekom narednom periodu?
Doneli smo zakon kojim smo pooštrili kazne za ta krivična dela. Nismo dobili analizu efekata tog zakona. Ja bih rekao, po stanju na terenu, da se ništa nije promenilo.
Baš bih voleo da znam koliko je lica osuđeno za krivična dela protiv, da je tako nazovemo, uništavanja komunalne infrastrukture? Da li je uopšte kroz analizu primene ovih sporazuma, odnosno realizaciju neko govorio, odnosno pisao rizike, pošto zajmodavac traži da ta oprema bude u funkciji? Čitao sam elemente ugovora da ta oprema mora biti u funkciji, dakle, da bude ugrađena i da bude u funkciji. Kako ćete vi obezbediti da ta oprema bude u funkciji kada nemate saradnju sa drugim ministarstvima, odnosno kada pravna država ne funkcioniše, pre svega mislim na pravosuđe? I sami ste malopre spominjali inspekcijske službe koje u ovoj državi praktično ne postoje. To je poseban problem. one su rascepkane po ministarstvima. One su neefikasne, nikome ne odgovaraju. To i jeste problem po kome ćemo se složiti verovatno i mi iz opozicije i vi iz vlasti.
Poslanička grupa Nove demokratske stranke – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju i Zeleni neće kočiti realizaciju ovih ugovora niti može sa svojim brojem poslanika, ali postavlja ozbiljno pitanje kompetentnosti institucije koja treba da nosi ovaj posao, a to su „Putevi Srbije“ i menadžmenta te kompanije da oni mogu da izvedu taj posao.
Znamo da se na čelu te kompanije nalazi gospodin Drobnjak koji ima nekoliko krivičnih prijava, koji je sa svojim neodgovornim ponašanjem nekoliko puta uvredio i zdrav razum građana Srbije, govoreći o tome kada su neki ljudi nastradali na autoputu kod Novog Sada da bi slepac video te kamene pregrade ili zabrane u koje su ti ljudi te noći udarili. Da li sada tome čoveku treba dati u ruke da on realizuje kredit vredan od blizu 300 miliona evra, kredit, plus toga država će uložiti sa svoje strane određeni procenat? Da li treba čoveku koji je poznat i po činjenici da su poslovi koje je on vodio kasnili, da li kasnili poslovi na izgradnji Beščanskog mosta, da li su kasnili neki drugi poslovi, da li je održavanje puteva, putnih pravaca koje su bile u njegovoj nadležnosti bilo efikasno, kvalitetno, čime se on to preporučio da i dalje obavlja taj posao? Nije važno, on je preživeo dve-tri vlade, ne znam, ovo mu je četvrta vlada. Dakle, nije uopšte sporno ko ga je postavio. Sporno je da li je taj čovek pokazao da on može voditi ovaj posao i da li vi dajete tom čoveku i tom preduzeću na čelu koga je on da može da realizuje ovako jedan vredan i odgovoran posao.
Mislim da on nema za to nikakve kompetencije. Mislim da će on i ovaj kredit koristiti kako je do sada koristio druge kredite u smislu da će poslovi biti usporeni, da će kontrola, nadzor biti loš, da će izvođači ispadati iz posla jedan po jedan i da će se dovesti u pitanje realizacija ovog kredita. Ja to ozbiljno sumnjam na bazi njegovih dosadašnjih kompetencija.
U tom smislu jeste naša ozbiljna ograda ovih nekoliko pitanja koje sam pomenuo. To je pre svega kreditna sposobnost zemlje, to je s druge strane pripremljenost za realizaciju kredita i to je menadžment koji treba da ovo sprovede.
Gospođo ministarko, svakako kao član Vlade, kao potpredsednik treba da odgovarate ne samo za vaše postupke, nego i za postupke vaših direktora koji vode određene poslove. Vi svakako znate kome dajete sredstva na raspolaganje i u svakom slučaju vi treba da dobro razmislite da li ćete na tom mestu zadržati tog čoveka. Ukoliko to učinite, vi praktično rizik preuzimate na sebe.
Iz ovih nekoliko ograda bili bi veoma zadovoljni ukoliko bi ovi krediti bili realizovani namenski i ukoliko bi se bezbednost saobraćaja povećala. Iskreno sumnjamo, uz sva ova pitanja koja se stavljaju na put realizacije ovog posla, da će to biti tako. Hvala.

Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade.

Evo nekoliko informacija. Da krenem opet s kraja. Vezano za JP „Putevi Srbije“ itd, odmah da znate, ovi krediti koji se uzimaju imaju drugačiju vrstu kontrole i daleko od toga da ovako veliki iznos i uopšte i bilo koji iznos i da je milion evra, a da ne govorim o 300, mogu da zavise prvo od jednog čoveka i da se taj jedan čovek zove direktor „Putevi Srbije“ ili v.d. direktor.
Dakle, postoji nadzorni odbor ovog projekta. Postoji stalna kontrola ovog projekta. Čak i ako to ne želimo, mi to imamo od Svetske banke i od institucija od kojih u stvari uzimamo kredit. U tom nadzornom odboru, pored Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, je i MUP, državne uprave, tu su lokalne samouprave i predstavnici Svetske banke, EIB-a. Daleko od toga da to može da zavisi… Na kraju krajeva, ne bih čak pričala o tome da li će jedan direktor „Puteva Srbije“ da nešto uradi ili neće. Žao mi je, ali on mora da sprovede kredit. Ako ne bude mogao da ga sprovede, onda on neće moći to da radi.
Da se vratimo na javne nabavke, koje ste pomenuli, a vezano za ove kredite. Prvo, vezano za zakon, uštede koje su učinjene tim zakonom nisu male. Ne bih rekla da je zakon loš. Da li iz prakse treba nešto da se promeni, pa da on bude efikasniji? Da, i to smo svi konstatovali, pogotovo kada govorimo o javnim preduzećima, od „Srbija gasa“, pa nadalje, a koji imaju problem sa ovim zakonom.
Kada govorimo o ovom kreditu, postoji skraćeni postupak. U roku od 21 dana daje se javni poziv. Daje se javni poziv poseban i za izvođača i poseban javni poziv za nadzor.
Kada govorite o putnim preduzećima, da, radiće i putna preduzeća. Trudićemo se. Imamo 25 putarskih preduzeća i 10 hiljada zaposlenih u njima. Ne kažem da su sva sjajna. Daleko od toga. Pričala sam sa većinom od njih. Nije dobra situacija. Sasvim sigurno, uz određene garancije, u odnosu na ono što oni mogu da urade, oni će raditi. Treba da budu angažovani. U pitanju je rehabilitacija.
Kada govorite o tome da li preduzeća kasne ili ne kasne, proces, odnosno posao investitora je preuzelo drugo preduzeće formirano u Vladi DS, a to su „Koridori“. Dakle, „Putevi Srbije“ rade održavanje putne mreže, i to je njihov glavni zadatak, a investiranje i izgradnju rade „Koridori“. Mislim da sam dovoljno odgovorila, ali ako bude bilo potrebno, dodaću.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri zakonska predloga, rekao bih, od velike važnosti i značaja. Ovde je reč o tri zakonska predloga koja jesu deo jednog izuzetno važnog i značajnog projekta, a koji se finansira sredstvima Republike Srbije, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, međunarodne banke u ukupnom iznosu od oko 390 miliona evra, koliko mi se čini.
Ovo o čemu danas govorimo je prva faza ovog značajnog projekta, odnosno Nacionalnog programa rehabilitacije putne infrastrukture, a koja obuhvata, kako ste između ostalog rekli u uvodnom izlaganju vrlo precizno, oko 1.100 kilometara od ukupno 5.000 kilometara putne državne infrastrukture. To je nešto što je u ovom projektu definisano kao prioritet u procesu rehabilitacije.
Projekat o kojem govorimo obuhvata 54 deonice. Ja neću govoriti pojedinačno o deonicama, neću vam sugerisati, ali razumem potrebe i odgovornost kolega poslanika koji dolaze iz različitih okruga, regiona, gradova i opština. Ono što želim da kažem, kada je reč o izboru deonica, u ime poslaničkog kluba jeste da verujemo da su ovo pravi prioriteti koji su odabrani na osnovu precizno, jasno definisanih kriterijuma. Verujemo u ono što ste rekli, osnov za kriterijume jesu bili ekonomska opravdanost i stanje na putnoj infrastrukturi, odnosno kolovozima, deonicama o kojima danas govorimo.
Poslanički klub SPS u danu za glasanje će podržati ova tri zakonska predloga, jer usvajanjem ovih zakonskih predloga biće omogućeno ulaganje u obnavljanje postojeće putne infrastrukture, održavanje i poboljšanje bezbednosti, što je veoma važno.
Dva su, po našem mišljenju, po mišljenju poslaničkog kluba SPS, ključna cilja koja se žele postići usvajanjem ova tri zakonska predloga. To jeste kvalitet putne mreže i sigurnost putne mreže.
Tačno je, i o tome je već bilo reči tokom današnje rasprave, da kvalitet putne mreže nije na zavidnom nivou i da taj kvalitet godinama unazad opada. Vi ste vrlo jasno u obrazloženju ovog zakonskog predloga izneli neke podatke koji jesu značajni i važni.
Sa druge strane tačno je i da iznos sredstava koji se na godišnjem nivou izdvaja za održavanje putne infrastrukture nije na žalost dovoljan i tačno je na žalost upravo da i bezbednost saobraćaj jeste i veliki uzrok saobraćajnih nezgoda. Mislim da ste istakli neke podatke koji su takođe veoma važni, poput toga da procenat asfaltirane mreže kada je reč o Srbiji jeste najniži u regionu, 62%, Crna Gora ima recimo 64%. Takođe, u odnosu na broj stanovnika da Srbija ima oko dva i po puta manju infrastrukturu u odnosu na ostale države EU.
Kada je reč o lokalnim putevima to svakako jeste u neku ruku i poražavajući podatak, da od ukupnog broja kilometara lokalnih puteva samo 8% je u dobrom stanju. Sigurno da je razlog tako loše putne infrastrukture na lokalnom nivou i nedostatak finansijskih sredstva. Treba naći način kako isfinansirati i stvoriti mogućnosti da se putna infrastruktura na lokalnom nivou na pravi i adekvatan način održava.
Dakle, ovo su samo neki podaci koji govore upravo u prilog konstataciji koliko je važno, koliko je značajno ulagati u postojeću infrastrukturu i koliko je potrebno i neophodno ulagati u postojeću infrastrukturu. Takođe, otežavajuća okolnost svakako jeste to što elementarne nepogode jesu svakako ruinirale još više postojeću putnu infrastrukturu i mi kao poslanički klub u potpunosti podržavamo nameru i stav Vlade Republike Srbije da jedan od prioriteta, pored naravno izgradnje stambenih objekata, bude svakako i obnova kritične putne infrastrukture.
Ono što želim da kažem, kada je reč o ulaganju u putnu infrastrukturu, dakle nema ekonomskog bezinfrastrukturnog razvoja. Infrastrukturni razvoj je preduslovi ekonomskog razvoja, ali rekao bih i privrednog rasta. Ulaganjem u putnu infrastrukturu i izgradnju puteva jača se domaća operativa, stvaraju se uslovi za nova ulaganja, za zapošljavanje, ali i za privredni rast. Naše je mišljenje da samo kroz razvojne projekte koji su pre svega usmereni ka putnoj infrastrukturi mi možemo na neki način delimično da rešimo ono što danas u Srbiji jeste gorući problem, a to je pitanje nezaposlenosti.
Srbija kao država ima veoma povoljan geografski položaj, tranzitna zemlja koja povezuje istok i zapad, sever i jug kontinenta. Mislim da ovakav položaj daje ogromne komparativne prednosti i za razvoj tranzitnog turizma i razvoj saobraćajnog tranzita. Upravo da bismo po ovom osnovu i onome što jesu za nas komparativne prednosti u odnosu na ostale mogli da u narednom periodu ubiramo veće prihode, neophodno je da daleko više sredstava ulažemo u putnu infrastrukturu, da putna infrastruktura bude i dobro opremljena, ali da bude svakako i bezbedna za saobraćaj. Da tome Srbija pridaje veliku važnost, da tome i Vlada Republike Srbije pridaje veliki značaj govore i strateški projekti čija je realizacija u toku. O tome je tokom današnje rasprave bilo reči, naravno mislim pre svega na Koridor 10, Koridor 11, ali mislim i na železničku infrastrukturu.
Već sam rekao da ovaj projekat obuhvata i 54 deonice i uglavnom je tu reč i u pitanju je veliki broj regionalnih puteva čije popravljanje znači mnogo za svaki od tih krajeva. Jasno je da je dobra saobraćajna veza sa velikim centrima jedan od najvažnijih segmenata za umereni, intenzivniji, regionalni razvoj.
Neću govoriti o uslovima ovih zaduženja. Svakako da su povoljni sa finansijskog aspekta, odnosno u finansijskom smislu.
Ono što na samom kraju još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ova tri zakonska predloga. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS Katarina Rakić.

Hvala poštovani potpredsedniče.
Poštovana ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo tri zakona o potvrđivanju sporazuma, a svi su na osnovu jednog projekta, Projekta o rehabilitaciji i bezbednosti stanja na putevima.
Što se tiče same realizacije ovog projekta, prosto nije nam potrebno da čitamo obrazloženje samog zakona, odnosno samih predloga zakona. Dovoljno je da se provozamo u bilo kom pravcu bar 20 do 50 km pa ćemo se uveriti i sami kakvo je stanje naših puteva i im je zaista rehabilitacija i potrebna.
Ono što bi takođe navela, što piše u obrazloženju, što predstavlja i sramotu za državu, jeste da se Srbija našla prema istraživanju iz 2012. godine na 122 mestu od 144 zemlje po kvalitetu puteva. Daleko, daleko iznad nas su zemlje našeg okruženja. Recimo, Hrvatska se našla na 29, Slovenija na 38, pa i Albanija koja se našla na 58 mestu.
No, da nismo najgori u regionu govori to da se BiH recimo našla na 134 mestu. Svakako to ne treba da nas teši.
Činjenica je da je to zaista tako i nadam se da su to na žalost osetili svi oni koji su imali priliku da se autom ili autobusom voze po zemljama regiona. Na žalost, vožnja odnosno sam kvalitet vožnje i udobnost na putevima tih država je drastično bolji. Što se tiče same bezbednosti, to ne bih ni pominjala. O tome ću nešto kasnije govoriti.
Podatak koji sam takođe pročitala u obrazloženju ovih predloga zakona odnosi se na količinu sredstava za namenu održavanja puteva izdvajali iz budžeta RS. Podatak koji sam pročitala jeste da je taj iznos tokom 2006. godine iznosio 360 miliona evra i godinama se smanjivao. Godine 2010. iznos koji je uplaćen za održavanje puteva iznosio je 194 miliona, dok se taj iznos 2011. godine smanjio skoro duplo i iznosio je 168 miliona evra.
Ovo smanjenje, tačnije ovaj trend smanjenja tadašnje vlasti, odnosno oni koji su tada rukovodili sredstvima, pravdali se time da se država nalazi u jednoj teškoj ekonomskoj situaciji i da je potrebno da se ovaj novac koji je planiran u ovu svrhu preusmeri na neke druge bitnije infrastrukturne objekte.
Međutim, za sve to vreme, iako je država bila u krizi, po nekoj mojoj logici, ako je država u krizi onda su građani u krizi, građani su plaćali putarinu na naplatnim rampama koja se godinama nije smanjivala, a opet, naglašavam, budžet za namenu se smanjivao. Mislim da smo svi ovde upoznati sa činjenicom da smo u prethodnom periodu kroz naplatu registracije vozila, odnosno kroz plaćanje registracije vozila imali jednu uplatnicu koja se odnosila na javne puteve i sredstva koja smo tada uplaćivali trebala su da idu na održavanje putne mreže.
Prema podatku koji sam dobila iz saobraćajne policije imamo negde oko dva miliona registrovanih vozila, što znači da je svaki četvrti građanin u Srbiji plaćao tu naknadu za održavanje puteva. Sa jedne strane, imamo situaciju da je Vlada smanjivala budžet, sredstva koja su u tu namenu postojala u budžetu, a građani su uredno plaćali tu taksu za održavanje puteva, koja se nije smanjivala, mogu slobodno da kažem da su građani za registraciju svojih vozila bezmalo davali do polovinu svoje teško zarađene plate, da ne kažem i više.
Opet sa druge strane, imali smo objašnjenje da se taj deo za održavanje puteva prebacivao za izgradnju nekih infrastrukturnih objekata. Nisam mogla da se setim nekih infrastrukturnih objekata koji su se izgradili u periodu od 2006. do 2011. godine, a zaista bih volela da znam, ako smo kao građani ulagali u neke od njih, da znamo koji su to objekti, pa da sutra kada upadnem u rupu na putu, ne zbog brzine jer nije moguće po našim putevima voziti na mnogim mestima brže od 50 km na čas, kada mi otpadne guma na brzini od 50 km i to zbog dubine rupe, da budem srećna jer je novac koji smo baš mi ulagali da se taj put popravi uložen u neki objekat koji služi, koji nam znači.
U svom tom razmišljanju i traženju koji su to objekti, jedino čega sam se setila jeste Most na Adi. Most na Adi je svakako jedan objekat koji bez sumnje predstavlja samo spomenik bivšeg režima. Zaista se slažem da su mostovi potrebni i Beogradu i Srbiji, ali ne tako skupi mostovi i ne tako nefunkcionalni.
Molila bih i vas da mi pomognete da se setim da li postoji još neki objekat u koji smo uložili, a da su to u stvari bila sredstva koja su trebala da idu u rehabilitaciju, tačnije u obnavljanje putne mreže.
Želim da navedem da samo stanje na putevima direktno utiče i na bezbednost u saobraćaju. Nažalost, do dosta teških saobraćajnih nezgoda dolazi upravo zbog lošeg stanja na našim putevima, posebno noću i posebno kada sam put nije vidljiv jer se nalazi u neosvetljenom predelu, a mi prosto ne možemo ni da pretpostavimo na šta ćemo naleteti na putu.
Svakako je novi zakon koji je usvojen 2009. godine o bezbednosti saobraćaja svojom primenom tokom 2010. godine doneo značajno smanjenje broja saobraćajnih udesa sa smrtnih ishodom, ali po broju saobraćajnih nezgoda, nažalost, prednjačimo u zemljama regiona.
Ono što bih takođe želela da pomenem jeste da je i ovako teško stanje na našim putevima dodatno pogoršale i katastrofalne poplave koje su se dogodile tokom maja ove godine i znam da sredstva iz ovih zajmova neće ići za investiranje u ove puteve, ali želim da naglasim da podržavam odluku Vlade da će se ovi putni pravci i ova putna infrastruktura popraviti do kraja oktobra ove godine. Prema nezvaničnim informacijama koje sam uspela da dobijem, što se tiče same popravke, potrebno je 40 miliona evra.
Što se tiče samog projekta koji predstavlja i sam osnov za donošenje ova tri sporazuma, želim da naglasim da će se projekat finansirati iz sredstava Republike Srbije, iz Evropske investicione banke, iz Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Svetske banke, u ukupnom iznosu od 390 miliona evra, i to na sledeći način: Republika Srbija učestvovaće sa 116,2 miliona evra, što predstavlja 29% od ukupnih sredstava za projekat; Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj po 100 miliona evra, što predstavlja 26% od ukupnih sredstava koja su potrebna za realizaciju projekta i Svetska banka sa 100 miliona dolara, odnosno 73,8 miliona evra, i to predstavlja 19% ukupnih sredstava za ovaj projekat.
Želim da napomenem da su sva ova tri sporazuma potpisana 27. decembra 2013. godine, a ugovor kojim je javno preduzeće „Srbija putevi“, koji su ovlašćeni kao preduzeće koje je odgovorno za sprovođenje ovog projekta, potpisan je 3. decembra prošle godine. Ovim ugovorom o projektu, definisane su mnoge stvari koje se tiču same realizacije ovog projekta.
Posebno je definisano formiranje tima za implementaciju, koje će biti sastavljeno od stručnjaka koji imaju značajno iskustvo sa radom u međunarodnim finansiranim projektima. Takođe, ovaj tim će imati obavezu da koordinira sve državne ustanove koje će biti uključene u davanje projekata i ostalo.
Predviđeno je formiranje i nadzornog odbora koje će kontrolisati samo sprovođenje ovog projekta. Nadzorni odbor planirano je da čine ljudi iz Ministarstva finansija, unutrašnjih poslova, Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, kao i Ministarstva saobraćaja, koje je u stvari i nosilac čitavog ovog projekta.
Kao što smo već čuli od kolega, ovaj projekat predstavlja samo prvu fazu u Nacionalnom programu za obnavljanje putne infrastrukture i on podrazumeva obnavljanje 1.100 km putne mreže od ukupno 5.000 km koje je predviđeno celim Nacionalnim programom za obnavljanje putne infrastrukture. Takođe, ono što smo već čuli, u ovih 1.100 km ušlo je 54 različite deonice, po kriterijumima koji su bili utvrđeni samim projektom.
Sam projekat predviđa realizaciju u tri komponente. Prva komponenta su svakako investicioni radovi. To su oni radovi koji će se prvo primeniti, radovi na terenu, proširenje samih kolovoza, postavljanje signalizacije na putevima, itd. Druga komponenta predstavlja jačanje institucija. Znači, radiće se na mnogim kampanjama za podizanje svesti o bezbednosti puteva. Treća komponenta podrazumeva projektovanje, nadzor, upravljanje projektima, kao i monitoring i revizija.
Sam projekat je planiran da se izvede u tri faze. Prva faza je pripremna faza, tačnije, faza pre izvođenja radova. U ovoj fazi je potrebno snimanje čitave lokacije, kao i donošenje potrebnih projekata. Zatim sledi faza u kojoj će se vršiti sama izgradnja. Treća faza je faza gde će se dobijati razne saglasnosti i otklanjati neki mogući nedostaci.
Kao što sam već rekla, planirano je u okviru ovog projekta realizacija odnosno obnavljanje 54 deonice. Od toga je 37 deonica planirano da bude finansirano sredstvima Republike Srbije iz zajmova Evropske investicione banke i Svetske banke, dok će 17 deonica biti finansirano isključivo sredstvima iz Evropske banke za obnovu i razvoj.
Realizacijom ovog projekta svakako će se podići nivo bezbednosti u saobraćaju i mogućnost boljeg transportnog saobraćaja kroz Srbiju, što će doprineti našoj privredi.
Ono što smo čuli na Odboru jeste da su ovo jako povoljni krediti za nas. Ja nisam ekonomista pa ne bih taj deo da obrazlažem, ali smo čuli da su to neki od jeftinih kredita. Ono što bih ja lično mogla da kažem, jeste da bih volela da ministri više nikada ni na jednom gradilištu ne čuju cvrkut ptica nego da čuje buku mašina, jer je prosto to nešto što garantuje sprovodljivost ovog projekta. Hvala.