Gospodine Arsiću, molim vas, toliko imate mogućnosti da to što ste sada rekli kažete, pre svega zato što ste i ovlašćeni predstavnik. Molim vas da onda ne zloupotrebljavate povredu Poslovnika, jer to nije povreda Poslovnika, bar ja ne vidim.
Da li želite da se o tome izjašnjavamo u danu za glasanje?
(Veroljub Arsić, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, gospodin Arsić je reklamirao član 102. Poslovnika. Član 102. glasi – kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje sednicu Narodne skupštine.
Gospodine Arsiću, molim vas malo koncentracije. Nemojte da se na ovakav način vodi rasprava. Obesmišljava se naš razgovor time. S obzirom na to da niste u stanju da citirate član Poslovnika za koji smatrate da je povređen…(isključen mikrofon)

Neću dozvoliti takav odnos. Zloupotrebu Poslovnika neću dozvoliti. Nemojte se direktno obraćati narodnom poslaniku.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.

Reklamiram povredu člana 103.
Narodni poslanik je dužan da ukaže na koji član prilikom povrede Poslovnika misli. Malopređašnji govornik nije to uradila i red je bio da je opomenete kada već drži slovo i soli pamet nekom drugom. Red je bio da ona, kada se poziva na Poslovnik, da zaista tako postupi i da se pozove na član. Hvala.

Gospodine Đukanoviću, smatram da sam na vreme reagovao. Tu ste u pravu, možda nisam insistirao na koji član se pozvala.
Imate pravo da kažete da li želite da se izjasnimo o ovome u danu za glasanje.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Prelazimo na raspravu od strane ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa.
Prva reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, dame i gospodo narodni poslanici, meni je šteta što na neki način ometamo ovu zanimljivu raspravu kako replika, tako i povrede Poslovnika, ali mislim da ću se baviti onim što je danas na dnevnom redu, a to su dva izveštajna perioda, odnosno dva izveštaja o radu upravo pomenute Republičke komisije za zaštitu prava.
Izveštaji kao izveštaji, kako za prvi izveštajni period, tako i za drugi izveštajni period jesu sveobuhvatniji, brojniji, napisani na velikom broju strana i sadrže veliki broj informacija. Kada kažem veliki broj informacija, jasno je da se taksativno mogu videti sve sprovedene javne nabavke, svi naručioci u postupcima javnih nabavki, podnosioci zahteva, predmeti procenjene vrednosti, kao i odluke, odnosno zakonom sve sadržane relevantne podatke o načinu na koji je odlučivala Republička komisija upravo o zaštiti prava.
Ono što je nesumnjivo jeste da se oba ova izveštaja ne mogu posmatrati mimo postojećeg, trenutno važećeg, Zakona o javnim nabavkama pa, kao što ste i sami pomenuli, tako ću se i ja truditi da upravo ova dva izveštaja i ono što se u njima nalazi analiziram upravo u kontekstu važećeg Zakona o javnim nabavkama. Naime, ova Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jeste državni ogran koji štiti prava ponuđača, koji štiti prava podnosioca zahteva, ali isto tako to je i državni organ koji štiti interese da se zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci za sve one koji smatraju da su im iz nekih razloga ta prava ugrožena, upravo u spomenutim postupcima.
Pored toga što inicijalno štiti prava ponuđača, Republička komisija, kao što sam napomenula, štiti interes države. Dakle, štiti interes same države, tako da pravo na podnošenje zahteva upravo za zaštitu prava ima i Državna revizorska institucija, ima i Uprava za javne nabavke, ima i građanski nadzornik, što se takođe u ovim izveštajima i napominje.
Naravno, trenutno, odnosno novim Zakonom o javnim nabavkama, koji je danas na pravnoj snazi, znatno su proširene upravo nadležnosti Komisije, pre svega u osam novih postupaka, a po značaju, bar lično meni koja dolazim iz sfere nekoga ko se bavi, ko primenom pripada pravosuđu, posebno se izdvajaju poslovi koji su dodeljeni, da tako kažem, kao nove nadležnosti, kao proširene nadležnosti Komisije. To je upravo vođenje prvostepenog prekršajnog postupka, poništavanje ugovora o javnim nabavkama, podnošenje tužbi za utvrđivanje ništavosti ugovora i izricanje novčane kazne. Naravno, tu su i drugi poslovi koji su novim zakonom dodeljeni u rad Komisiji, kao nove nadležnosti, što govori samo u prilog činjenici da je taj zakon o nabavkama, o kojem je ova Narodna skupština raspravljala i na kraju ga usvojila i za njega glasala, značajno i u velikom obimu, kako pojačao liste, tako i konkretizovao već postojeće nadležnosti koje izvorno i primarno vrši Republička komisija.
Ono što je posebno značajno jeste, pre svega, činjenica što su poslovi koji su bili u nadležnosti sudova opšte nadležnosti, ali isto tako koji su bili u nadležnosti prekršajnih sudova, sada zapravo predstavljaju izvorne nadležnosti Republičke komisije. Tu pre svega mislim na poslove poništavanja ugovora o javnim nabavkama i vođenja prvostepenog prekršajnog postupka.
Takođe, pomenutim novim Zakonom o javnim nabavkama regulisan je način rada Republičke komisije. Ono što zasigurno predstavlja novinu u odnosu na prethodni važeći Zakon o javnim nabavkama jeste, ono što ste i vi u svom izlaganju spomenuli, to što se odluke upravo donose u većima za razliku rešenja koje je predviđao prethodni Zakon o javnim nabavkama, a po kome su se odluke upravo donosile većinom glasova na sednicama na kojima je prisustvovala većina članova Republičke komisije.
Smatram da je važno na ovom mestu napomenuti da je upravo Republička komisija za zaštitu prava za svoj rad odgovorna Narodnoj skupštini. Mislim da je to jako dobro, na taj način se ojačava i kontrolni mehanizam Narodne skupštine. Mislim da tako i treba da bude i da to jačanje mehanizma nadzora Narodne skupštine upravo nad radom Republičke komisije, možda u nekom budućem periodu, čak treba da bude ostvareno i u većoj meri, naravno, kroz, recimo, izmene i dopune zakona, ali o tome ću nešto kasnije pričati.
Naravno da mi je drago što je ovo prvi put što se raspravlja o izveštajima, bez obzira što se radi o izveštajnim periodima govoriću izveštaj Republičke komisije po prvi put od donošenja novog, odnosno važećeg Zakona o javnim nabavkama. Ono što je iz oba ova šestomesečna izveštaja Republičke komisije proizilazi jeste što se može videti, kroz ovako taksativno i decidno nabrajanje, da su postupci javnih nabavki u najvećoj mogućoj meri poništavani, delimično ili u celini, ako se pažljivo pročitaju oba izveštaja, dok su u manjem broju oni obustavljeni ili još u manjem broju, koliko se da primetiti, da su zahtevi za zaštitu prava ponuđača odbijeni.
Važećim Zakonom o javnim nabavkama, kao što sam već napomenula, uspostavljena je ta parlamentarna kontrola nad radom Republičke komisije. Izveštaj pred nama sadrži obiman broj podataka, ali i oni sami pružaju svakom od narodnih poslanika uvid u informacije, koji su sve to postupci javnih nabavki sprovedeni, na koji način, da ne nabrajam sve ono što sam prethodno spomenula.
U cilju dalje realizacije te parlamentarne kontrole, resorni skupštinski odbor Narodne skupštine ima ovlašćenje da pozove svakog člana Veća Republičke komisije, a koje je odlučivalo u konkretnom predmetu, da usmeno obrazloži stav komisije o konkretnom predmetu i donetoj odluci, što svakako ukazuje na jednu veću transparentnost u radu Republičke komisije, jer smatram da se transparentnost Republičke komisije ogleda kroz nove mogućnosti koje su joj pružene prilikom učešća u resornim odborima Narodne skupštine, s tim što ne treba zanemariti ono što je već rečeno, a to je da se objavljivanje odluke Republičke komisije vrše na internet stranici, na portalu javnih nabavki.
Ono što takođe smatram da treba ovom prilikom ukazati, a radi se o izveštajima i samoj Republičkoj komisiji, a u skladu je i vezano je za važeći Zakon o javnim nabavkama, jeste ta bitna novina što se važećim zakonom taj zahtev za zaštitu prava ponuđača podnosi Republičkoj komisiji, a predaje naručiocu, jer za razliku od prethodnog, po kome se taj zahtev za zaštitu prava podnosio naručiocu, a postupak se nastavlja pred Republičkom komisijom samo na osnovu izjašnjavanja podnosioca zahteva o nastavku postupka.
Smatram da je takvo rešenje bilo loše, da je takvo rešenje moralo biti menjano ovim postojećim zakonom zato što je naručilac kao prvi stepen odlučivanja izgubio ovlašćenja koja je do sada imao. Na primer, ukoliko je neko podneo zahtev za zaštitu prava, recimo, Agenciji za javne nabavke ili ukoliko je taj isti zahtev podneo Gradskoj upravi grada Beograda, sada za razliku od rešenja koji je predviđao prethodni zakon ne može da bude odbijen ukoliko ga smatra neosnovanim tim zahtevom se obraća i celokupnu dokumentaciju dostavlja Republičkoj komisiji na dalje odlučivanje i naručilac je ovakvim jednim zakonom ovlašćen da ispita postojanje procesnih pretpostavki i da eventualno usvoji zahtev.
Naravno, iz ovih izveštaja, koji su pred nama, u oba ova izveštajna perioda, video se i tabelarni prikaz načina rešavanja, odnosno koliko je usvojenih predloga za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Da su nepravilnosti kada se govori o postupcima javnih nabavki… Mogu reći da su do skora te nepravilnosti u postupcima bile, sinonim za javne nabavke, učestale, a to se vidi po tome što kroz najčešće nepoštovanje odredaba podzakonskih akata i ono što je najbitnije nepoštovanje tih odredaba podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije, jako loše pripremljena konkursna dokumentacija koja pravi problem ponuđačima prilikom primene ispravne ponude. Ono što se ne sme smetnuti sa uma jeste jedna velika rasprostranjena diskriminacija, kao jedna opšta tendencija koja je bila prisutna, a pre svega kada je bilo učestalo, a vodilo se do toga da se neko favorizuje ili da se neko marginalizuje uslovima, odnosno kriterijumima kada se radilo o tehničkim specifikacijama.
Često je zapravo cilj bio da se smanji broj potencijalnih ponuđača ili ciljano navođenje ponuđača da sačine neispravno, odnosno njihovo jednostavno dovođenje u stvarnu zabludu da sačine jednu neispravnu, odnosno prihvatljivu ponudu.
Jedan od najvećih problema u praksi, a konkretno se tiče sprovođenja javnih nabavki, bilo je i neprimereno, neodgovorno, neprikladno, ne znam koji izraz da upotrebim, neopravdano sprovođenje pregovaračkog postupka koji je ostavljao najveći mogući prostor za mahinacije, ako hoćete i za zloupotrebe koje su u krajnjoj instanci uvek pogodno tle za dalji razvoj korupcije i za vršenje nekih od krivičnih dela koje spadaju u glavu koruptivnih krivičnih dela, pa samim tim sve ono što sam napred pomenula je čest problem, a bio je i sam dignitet ljudi koji su učestvovali u sprovođenju javnih nabavki, u tim postupcima, što je naravno rezultiralo nepravilno sprovedenim postupcima javnih nabavki i to najblaže rečeno.
Nepokretanjem prekršajnih postupaka uzrokovana je činjenica, što ste to dobro i objasnili u ovim izveštajima, a to je da je u izveštajnom periodu Narodna skupština bila ta koja je donela Zakon o prekršajima, a koji je stupio na pravnu snagu 1. marta 2014. godine. Dotle ste bili u nemogućnosti, odnosno nalazili ste se u svojevrsnom interregnumu i niste mogli da pokrenete prekršajne postupke jer bi bilo besmisleno da to činite po odredbama prethodnog zakona za koji smo znali da će prestati da važi, a novi Zakon o prekršajima je bio u proceduri.
Ono što me zanima i to je neko moje konkretno pitanje čitajući ova dva izveštaja ili izveštajna perioda, kako god želite, zanima me kolika je novčana ušteda bila, ako mogu da kažem, ako je uopšte ima i to na nivou države a od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama?
Dalje, znam da ste na samom početku prilikom svog rada bili onemogućeni i tehnički i organizaciono i kadrovski da radite u punom obimu sve ono što vam je u nadležnost stavljeno. Novim zakonom imate poprilično velike nadležnosti, pa me zanima, to je moje drugo pitanje, pa bih volela da dobijem odgovor, šta je do sada Komisija učinila u pogledu jačanja kadrovskih kapaciteta i ne samo kadrovskih nego i organizacionih?
Kada pominjete probleme u izveštajima na koje vi nailazite u toku svog rada, kažete u jednom od izveštaja da je aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za zaštitu prava preširoko postavljena, te da kao takva upravo iz razloga što je preširoko postavljena ona za posledicu može imati neopravdano pokretanje velikog broja postupaka zaštite prava, kao i zastoj u sprovođenju postupka javnih nabavki, pa me isto zanima po tom pitanju – da li ćete nešto vi samo preuzeti i kada ste govorili o svim onim razlozima koji donekle opravdaju možda donošenje novih izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, da li ste konkretno po ovom pitanju i u tom smislu imali nekakve zakonske izmene kako bi mogli da nesmetano obavite svoj posao?
Moje pitanje jeste kada govorite o problemima pribavljanja dodatne dokumentacije i o svemu navedenom, kao i o postavljenim rokovima, nemogućnosti da postupate u rokovima koji se vezuju za podnosioce zahteva za zaštitu prava i žalbe na zaključak naručioca, bez obzira da li je dokumentacija o osporenom postupku javne nabavke kompletna ili nekompletna, jeste – da li već to imate formiran stav da su u nekom skorijem roku potpuno neophodne izmene i dopune važećeg Zakona o javnim nabavkama?
Kada govorimo o međunarodnoj saradnji, iz oba izveštaja vidimo da ste ostvarili međunarodnu saradnju kao što je recimo OEBS, JNDP, iskoristiću ovu priliku i reći da se nadam da ćete ostvariti saradnju i sa Nacionalnim ogrankom GOPAK-a koji jeste neparlamentarno telo, ali je formirano u prošlom sazivu i koji je dosta toga učinio u cilju sprečavanja i u borbi protiv korupcije, a budući da smo sa drugim nezavisnim regulatornim telima imali zajedničke radionice, nadam se da ćemo u nekoj budućnosti imati radionice i sa vama. Značilo bi nam vaše mišljenje i da nam date neke konkretne odgovore na naša konkretna pitanja.
Kada pogledamo statistiku, kada pogledamo iz ovih izveštaja detaljan pregled primljenih predmeta, rešenih predmeta onda se uočava da je daleko veći broj postupaka iniciran zahtevom za zaštitu prava, pa onda sledi žalba na zaključak naručioca, dok je procenat rešenih veći od broja primljenih predmeta i to primenom Zakona o javnim nabavkama koji je trenutno na snazi.
Budući da imam još malo vremena, što se tiče ovog prvog izveštaja u periodu od 1. aprila do 30. juna 2014. godine, pored detalja koji su samim izveštajem sadržani, veoma je bitan podatak i njega treba javno izgovoriti, a koji se odnosi na odluke Upravnog suda i Višeg prekršajnog suda u vezi sa odlukama Republičke komisije i ovde je navedeno da je od 26 odluka donetih u upravnim sporovima, pokrenutim po tužbi odluka Republičke komisije, sud odbio 20 tužbi, dve tužbe su odbačene, tri uvažene, jedan postupak obustavljen i smatram da je ovo zadovoljavajući podatak, pre svega imajući u vidu količinu predmeta kojima se Komisija bavi.
Budući da mi vreme ističe, u drugom izveštajnom periodu od 1.7. do 31.12, u periodu koji se nadovezuje stoji da je Komisija u skladu sa zakonom uvela novu organizacionu strukturu i to je ono što je započeto u periodu. Čini mi se da se polako privodi kraju. Tako su i formirane te nove organizacione jedinice. Pre svega mislim na Sektor za realizaciju posebnih ovlašćenja Odeljenja za poslove vođenja prekršajnog postupka, Odeljenja za analitiku, odnose sa javnošću, saradnjom sa državnim organima i drugim institucijama, Grupa za poslove u postupku izricanja novčane kazne itd.
Najzad ono što na kraju želim da kažem i time ću završiti ovo izlaganje, jeste da se vidi, budući da ova Komisija ima u svojim izvornim nadležnostima jako obiman i jako velik krug poslova, ali isto tako vidi se i napor Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima za zaštitu prava, da na najbolji mogući način sprovede nužne promene koje joj je nametnuo važeći Zakon o javnim nabavkama za koji lično mislim da se u određenim delovima mora menjati, a za koje i vi napominjete. Na žalost, kao i u svakoj tranziciji, mislim da je i ovde, kao što je navedeno, bilo malo kašnjenja u radu. Niste krivi vi, ali svakako verujem da će kroz protok vremena i kroz bolju praksu da se problemi u radu svedu na neku najmanju moguću meru i za sam kraj, naravno da će mehanizmi kontrole nad radom Republičke komisije dobiti na značaju, posebno kada se radi o pravu te iste Komisije da zauzima načelne pravne stavove.
Budući da sam probila vreme, hvala vam puno.

Zahvaljujem se gospođice Batić.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS mr Dejan Radenković.

Hvala, potpredsedniče.
Uvažene kolege i koleginice, uvaženi predsedniče Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, malo mi je žao što se čuje žamor kroz salu, možda bi moglo nešto lepo i korisno da se čuje i da se nauči, ali, dobro. Svako ima pravo da radi onako kako misli. Ali dajte bar da se saslušamo i da čujemo i koleginicu i predsednika komisije i ovlašćenog predlagača, tj. izvestioca.
Što se tiče poslaničke grupe SPS, moram da kažem da sa ponosom ističemo da smo učestvovali u donošenju novog Zakona o javnim nabavkama, da smo bili aktivni i kada je bio predložen nacrt i da je 90% naših primedbi tada prihvaćeno. U raspravi smo aktivno učestvovali i nekim smo amandmanima dodatno popravili Zakon o javnim nabavkama, kao i kasnije, u radnoj grupi koja je sprovela konkurs i izbor pitanja.
Mogu samo da kažem da bih želeo da se ovako nastavi i u budućnosti i da taj model koji smo mi primenili, kada je bio izbor i konkurs za izbor članova Komisije, da se nastavi sa svim nezavisnim regulatornim telima. Jer, tu nema favorizovanja bilo koga, takav je bio princip. Ali, da nije bilo tako, mi bismo danas imali niz primedbi na izbor članova Komisije.
Ono što moram da kažem, a i na Odboru sam rekao, mi kao poslanička grupa dajemo punu podršku u radu Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i mislim da moramo svi da joj pomognemo da ona postane kredibilno i nezavisno telo. Nije lako, nov je zakon. Bilo je ogromnih pritisaka. Bilo je pokušaja da se prikaže javnosti da je zakon loš, neprimenjiv, izazivane su veštačke nestašice lekova i mnogih drugih stvari, itd. Ali, na tom polju treba izdržati.
Iz svih ovih razloga, neophodno je obezbediti odgovarajuće uslove i za Republičku komisiju i za Upravu za javne nabavke i za DRI. Oni moraju da imaju svoj prostor, ne smeju da budu razuđeni. Oni su osuđeni jedni na druge i moraju da koordiniraju u svojim aktivnostima. To se često nameće na svim okruglim stolovima na kojima učestvujemo a koje organizuje OEBS.
Republička komisija kao nezavisno regulatorno telo ima veliku kontrolnu ulogu u postupku javnih nabavki. Njene aktivnosti, ono što građane pre svega interesuje, su usmerene na uštedu sredstava svih poreskih obveznika. Iz tog razloga, opet ponavljam da mi svi moramo da im pomognemo da oni imaju kredibilitet.
Ona je u ovom sastavu, kao što smo već čuli a mogli smo da vidimo iz Izveštaja, formirana 1. aprila 2013. godine. Izveštaji koji su dostavljeni se odnose na periode, kao što je i predsednik Komisije rekao, od 1. 07. do 31. 12, a pre toga se odlučivalo po starom zakonu.
Ono što su glavne novine, neko zna a neko ne zna, jeste: povećanje broja članova i rad u većima. Ali, predsedniče, mene interesuje kako se konkretno održava na svakodnevni rad Komisije i uspešnost u rešavanju predmeta, jer se to vidi iz izveštaja, konstantno povećanje broja predmeta? Pogotovo zato što su veća, pa da ne dođe do različitih odluka. Kako to uopšte kanališete da ne bi došlo do nekih dvostrukih aršina, kako je bilo u prošlosti? Nisam rekao da to ima, ali, nije lako.
Pored ovoga, proširena je i nadležnost Republičke komisije. Što se tiče svih ovih posebnih ovlašćenja – vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu za prekršaje iz oblasti javnih nabavki, poništenje ugovora o javnoj nabavci i podnošenje tužbe za utvrđivanje ništavosti. Izriče se i novčana kazna u Zakonom propisanim slučajevima.
Kad je bio Zakon o javnim nabavkama, bilo je polemike i predloga pojedinih poslaničkih grupa da su to prevelike nadležnosti. Hajde da pustimo da vreme pokaže da li je bilo preambiciozno dati ovolika ovlašćenja jednom ovakvom telu. Ali, ja verujem da će oni dobijeno poverenje opravdati. Jer, na njima je velika odgovornost.
U izveštaju ste naveli da je u toku 2013. godine predato 1.595 zahteva za zaštitu prava. To je samo jedan od inicijalnih akata koji mogu da se predaju Komisiji. Mogu da konstatujem da je to najveći broj zahteva za zaštitu prava primljenih u toku jedne kalendarske godine. Ali, ako posmatramo kako ste vi rekli, to je ozbiljan porast od 38,66% u odnosu na isti period 2012. godine. Postoji i ona tabela u Izveštaju, koju mislim da nema potrebe da sada nešto posebno pokazujemo.
Ono što mene posebno interesuje, predsedniče, vi ste u svom izveštaju, što je za svako poštovanje, priznali da niste postupili u zakonskim rokovima: „U periodu od 1. 07. do 31. 12. Komisija nije postupala u zakonom predviđenom roku u 295 predmeta formiranih po zahtevima za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, 30 predmeta formiranih po žalbama na zaključak naručioca, tri predmeta formirana po izjašnjenju o nastavku postupka, u sedam predmeta formiranih po zahtevu za naknadu troškova, u tri predmeta formirana po predlogu za povraćaj u prethodno stanje, kao i u tri predmeta formirana radi postupanja po odluci Upravnog suda.“
Šta činite po tom pitanju i kakva je trenutna situacija?
Moram na ovo da se nadovežem, vi ćete to reći najbolje, ali ja moram da konstatujem da znaju ljudi da je ovo ipak jedna početna faza u primeni zakona i da je u tom smislu ovo jedan specifičan period i te odluke imaju poseban značaj, jer se stvara neka potpuno nova praksa u primeni novog Zakona o javnim nabavkama, pri čemu mi moramo da idemo ka tome da se dosledno primenjuju novi propisi i jednako je postupanje Republičke komisije veoma važno.
Nastaviću još sa nekoliko pitanja. Kao što sam već pitao, ovo što se tiče veća, kako se kontroliše to što npr. različita veća ne donose različite odluke? To sam već rekao.
Takođe, pitanje koje je vrlo bitno, a to interesuje i građane, glasi - koliko odluka je osporavano pred Upravnim sudom? Mada, ja ću reći koliko, jer se vidi iz izveštaja, ali je suština da mi kažete na koje greške Republičke komisije se tu ukazalo, ono što je Upravni sud vratio. Ja mogu da vas pohvalim, jer od ukupno 112 pokrenutih pred Upravnim sudom 98 su potvrđene odluke Komisije, a uvažene tužbe su u 14 slučajeva. Čisto me interesuje koje su te greške Komisije. Možda se ne odnosi to na vas, možda nešto nije u redu sa zakonom, ali o tome ću kasnije, da ne bude nejasnoća.
Rekli ste da objavljujete odluke redovno na portalu javnih nabavku i na sajtu Republičke komisije. Rekli ste da se to ažurno radi i to je za svaku pohvalu. Nadam se da Uprava, s obzirom na kapacitete koje poseduje, može da ispoštuje sav ovaj teret koji smo i njoj nametnuli novim zakonom. Ali, mene sada interesuje da li se naručioci ponuđači pozivaju na te odluke koje vi objavljujete?
U Izveštaju ste naveli nepravilnosti koje su najčešće, a i ovde ste nam izneli neke koje ste primetili u svom dosadašnjem radu. Vrlo ću kratko, možda i ponoviti što ste vi rekli, ali bitno je da bi došli do suštine zbog čega i ovo navodim. Jedna od nepravilnosti je nepoštovanje odredbi podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije. Onda, nejasna i neprecizna sadržina konkursne dokumentacije koja onemogućava ponuđačima da pripreme ispravnu, prihvatljivu ponudu, odnosno onemogućava da bude izbegnuta subjektivnost.
Definisana je tehnička specifikacija u postupcima javnih nabavki na način koji je… Ovo je sve iz izveštaja, ali navodim da bi došao do suštine, do onoga što me interesuje i da vidimo kako ćemo dalje, da ovu raspravu vodimo u tom smeru. Neopravdano je sprovođenje javnih nabavki u pregovaračkom postupku koji predstavljaju najtransparentniju vrstu postupka javnih nabavki i nepravilno je sprovedena i neobrazložena stručna ocena ponude.
Molio bih da mi objasnite šta je uzrok tim greškama? Vi ste rekli nepoštovanje pozdakonskih akata. To su izgleda isključivo radnje kojima pribegava naručilac, naravno pravdajući se tim nejasnoćama iz podzakonskih akata. Mislim da to dovodi do jedne konfuzije i mislim da zbog toga imate povećan broj predmeta.
Upravo ovde imam spisak koji ste vi isto objavili, a to su naručioci koji nisu dostavili traženu dokumentaciju i izveštaje. Prosto je to nedopustivo. Vi ste to tražili od njih. Kako ste postupili u takvim slučajevima, neću da čitam o kome se radi, da ne bi ispalo da, ima njih devet na ovom spisku. Nepojmljivo je za mene da bilo ko može tako da se ogluši o zahtev Republičke komisije, i tu rekao sam, imate punu podršku i nas kao poslaničke grupe SPS a i Odbora za finansije koji je vaš resorni odbor.
Česte primedbe koje mi možemo da čujemo u javnosti, a i u ovoj oblasti odnose se na profesionalne obarače tendera. To je neki put za neke možda i novina, ali i takvi postoje. Oni koriste zakonsko pravo da podnesu žalbu i onda kada su svesni da neće uspeti u tom postupku zaštite, ali oni utiču na proces trajanja javne nabavke. Na taj način oni često „trguju“ i uslovljavaju druge učesnike u postupcima javnih nabavki i mislim da pokušavaju da se dogovaraju sa njima, i to je jedan ozbiljnih problema.
Mislim da su u javnosti poznate te firme koje se bave isključivo podnošenjem zahteva za zaštitu prava i od toga praktično žive, a to je onaj deo gde, a ja sam to ostavio za kraj kao problem, ali ću se nadovezati na ovo, mislim da se ovde postavlja pitanje aktivne legitimacije. Da li neko, pekar iz Beograda, ili iz nekog grada, može da, naravno po zakonu može, ali kakve on veze ima sa javnom nabavkom koju je sprovela konkursnu dokumentaciju npr. za remont „Hidrocentrale Đerdap“. Da li je to logično i da li u narednom periodu treba izvršiti korekciju na ovom polju.
U poslednjem delu izveštaja ste predložili uvođenje obaveze ponuđača da od naručioca prethodno traži pojašnjenje konkursne dokumentacije kao zakonski preduslov za podnošenje zahteva za zaštitu prava u fazi pre isteka roka za podnošenje ponuda, uz dodatno ograničenje da se sa zahtevom za zaštitu prava može prijaviti samo onaj koji je to već osporavao konkursnu dokumentaciju.
Mislim da je svačije pravo, ne ovaj primer pekara, da može to da radi, nego naravno onog ko je učesnik, da i nakon postupka uloži zahtev za zaštitu, ali mislim da bi to mogli možda da rešimo povećanjem taksi. To nije loše. Zašto to kažem? Zato što se iz izveštaja vidi da se preko polovine podnetih zahteva usvaja, što znači da su ponuđači u pravu kada podnose zahteve za zaštitu prava i da su oni opravdano ukazivali da je prekršen zakon. Tako da, kada bi povećali taksu, boga mi, debelo bi se zamislili ovi koji prave konkursnu dokumentaciju koja je da tako kažem, subjektivna.
Poseban napredak je prema rečima ponuđača, napravljen na polju javnih nabavki male vrednosti. To mora da istaknemo kao vrlo bitnu stvar iz Zakona o javnim nabavkama. Tim zakonom smo omogućili učešće u postupcima širem krugu ponuđača. Da na portalu kada se objavi mala nabavka, može da učestvuje svako ko prati portal javnih nabavki. Ranije je to bila praksa, znate sve tri ponude, a uvek jedan dobije, i teraj, što bi reko naš narod, dok ti je volja. Troši budžetska sredstva, narodne pare, a ovamo ćemo da primenjujemo onu najnepopularniju meru, da smanjujemo plate.
Znači, suština je jačati Zakon o javnim nabavkama. Suština je jačati nezavisno regulatorno telo. Suština je uvesti red u javnim nabavkama. Tu ćemo obezbediti ogromne uštede.
Mi smo tada tražili, nije tada prihvaćeno, pa na okruglim stolovima se vrlo često, čak u Evropskoj komisiji se vodila polemika sada kada je bila naša delegacija na skriningu, upravo plan javnih nabavki. Mi smo tada predložili amandman, kao poslanička grupa, da se svi planovi javnih nabavki objavljuju na portalu javnih nabavki. To nije prihvaćeno,a sada se na svim okruglim stolovima nameće to kao pitanje – zbog čega to nije tako.
S ponosom ističem, mislim da ćete doći na naše vrlo brzo, da ćemo kada menjamo, kažem, zakon trebamo menjati samo u pozitivnim, slažem se i sa predsednikom odbora, da mi treba da ga menjamo samo posle nekih tehničkih prepreka, da ga poboljšamo, da se njegova primena olakša, a ne da se liberalizuje, znači, da sada neko ovde zastupa neke centre moći, da im ponovo omogućimo da rade ono što su radili. Ne, znam da se to mnogima to ne sviđa, pa čak sada kada bih imao priliku, kada bi imali priliku, mi bi dodali da se odluke i ugovori, izvinite odluke se objavljuju, ali ugovori o javnim nabavkama objavljuju, pa da svi vidimo kome je dodeljen posao, zašto bi to krili, nema nikakvih razloga, kao ni plan koji donosite na početku godine, zbog čega bi ga krili. Znači, neko je favorizovan ko ima priliku da dobije plan javnih nabavki, čak i oni koji su u obavezi u svojim informatorima da objavljuju planove oni to ne čine. Imamo čak i mišljenje Poverenika za dostupnost informacijama.
Znači, ovo što se tiče aktivne legitimacije, to sam već rekao. Ono što bih na samom kraju istakao da u ovih godinu, godinu i po dana, ostvaren je napredak u oblasti javnih nabavki i naravno da tu ne treba stati i da se unapređuje ovaj sistem. Poboljšati uslove rada kako Republičke komisije tako i ostalih nezavisnih regulatornih tela.
Takođe je potrebno izvršiti analizu stanja i dosadašnjih efekata primene zakona uz organizovanje, a to sam i na odboru, a mislim da smo se i svi složili, jednog javnog slušanja na kome bi se pojavili naručioci, ponuđači, regulatorna tela i sve zainteresovane strane i da malo razmeni mišljenja i da vidimo šta će tu da se iskristališe. Kaže jedan kolega, otvorićemo pandorinu kutiju, nema potrebe za pandorinom kutijom. Kakva pandorina kutija, mislim nema razloga da se plašimo kada smo tada izneli taj zakon pored svih pritisaka kojih je bilo, naravno da ćemo moći da uradimo i njegove izmene i dopune u onom smeru koji će samo ojačati.
Ono što bih rekao da istaknem kao posebno, a evo šta stoji u Izveštaju Evropske komisije o napretku u oblasti javnih nabavki – Republička komisija treba da izgradi svoj kredibilitet i solidan učinak u izvršenju time što će se postarati da njene odluke budu sprovedene. Zaključak, ostvaren je dobar napredak u oblasti javnih nabavke, novi Zakon o javnim nabavkama dodatno usaglašava zakonske propise sa komunitarnim pravom i unapređuje postupke javnih nabavki. Potrebno je da se obezbedi efikasna koordinacija rada između glavnih interesnih strana. Sve u svemu kod usaglašavanja u oblasti javnih nabavki ostvaren je umeren napredak.
Nadam se da će se takav trend nastaviti i u budućnosti kroz podršku svih institucija poslovnog parlamenta i resornog odbora. Mi ipak iz SPS smatramo da je to interes pre svega svih građana Srbije. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine Radenkoviću.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski, ovlašćeni predstavnik NS. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, imamo priliku danas da razgovaramo o izveštaju Komisije za javne nabavke po primeni novog zakona koji je prethodni saziv parlamenta doneo 1. aprila 2013. godine. Vi u ovom izveštaj navodite predmet konkretnih pregleda i situacija u kojima je Komisija postupila u periodu od početka primene novog Zakona o javnim nabavkama, pa zaključno sa krajem prošle godine.
Ovaj izveštaj je nadzorni odbor Narodne skupštine Republike Srbije za finansije, i usvojio i apsolutno smatram da u svojstvu jačanja kontrolne uloge Narodne skupštine Republike Srbije, u obavezi smo da razmatramo ovaj izveštaj, da analiziramo preporuke koje ste nam dali, sa jednim jedinim ciljem da u praksi smanjimo razloge za neadekvatno, odnosno, pre svega bih rekla, otežanu primenu ovog zakona koji se u određenim situacijama pojavljuje.
Pripremajući se za raspravu o izveštaju Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, došla sam do podataka koje je izneo direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović, i koji je izneo krajem 2013. godine, istakavši da se vrednost javnih nabavki u prvih devet meseci 2013. godine, dakle od 1. aprila do 31. decembra 2013. godine iznosi 178 milijardi dinara, što je za 25,6 milijardi manje, nego u istom periodu 2012. godine. To znači da je oko 220 miliona evra manje potrošeno u javnim nabavkama od kada se primenjuje novi Zakon o javnim nabavkama.
Takođe, prema njegovim rečima, od početka primene novog zakona, učešće u pregovarački postupcima je 10%, a 2012. godine je bilo, recimo, 28%, što znači da je tri puta smanjen ovaj netransparentan i nekonkurentan postupak, a istovremeno otvoreni postupak kao najpoželjnije povećan sa 56 na 79%.
Svakako da ovi podaci ohrabruju i pokazuju da je novi Zakon o javnim nabavkama već u prvih devet meseci svoje primene dao određene rezultate, ali vi takođe, u svom izveštaju uočavate i ističete nam i brojne nepravilnosti koje se pojavljuju u primeni ovog zakona.
Izneli ste ih nekoliko, pre svega, nepoštovanje odredbi podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije, zatim nepreciznu i nejasnu konkursnu dokumentaciju u primeni postupka javne nabavke, zatim definisanje tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki na način koji je diskriminatornog karaktera, sužavanje konkurencije među ponuđačima određivanjem dodatnih uslova i ipak, forsiranje pregovaračkog postupka.
Moje pitanje za vas je, kako pooštriti primenu zakona i kako po vašem mišljenju eliminisati ove nepravilnosti koje ste izneli? Sve navedene primedbe komisije zapravo pokazuju da se loše navike teško iskorenjuju, da se postojeći dugogodišnji odnosi između tradicionalnih naručilaca i ponuđača zasnivaju na već ustaljenim šemama, i da mi i dalje imamo probleme u primeni zakona koje zajedno sa vama i drugim organima nadležnim u narednom periodu moramo rešiti.
Ja podržavam kadrovsko jačanje komisije u svim sektorima i nadam se da ćete sa stručnim i kvalitetnim ljudima, novim ljudima u komisiji upravo efikasnije i lakše rešavati probleme koje sam navela.
Kada pominjem adekvatnu primenu zakona, smatram da je komisija u pravu kada konstatuje da je ujednačena primena propisa kojima se reguliše oblast javnih nabavki, osnova stabilnog i efikasnog sistema javnih nabavki. Smatram da je potpuno u redu i slažem se sa ova četiri načelna pravna stava koja ste vi zauzeli u skladu sa tumačenjem i primenom članova 75, 78, 85. i 153. Zakona o javnim nabavkama.
Svakako da veća transparentnost u primeni javnih nabavki je značajna i treba nastojati da se ona u narednom periodu još poveća. Dobro je što je ustanovljena praksa kontinuiranog komuniciranja na relaciji Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Uprava za javne nabavke i DRI, na taj način je sigurno da vi postižete međusobnu koordinaciju koja je u pitanju zauzimanja jedinstvenih pravnih stavova po određenim pitanjima veoma važna.
Mislim da je veoma bitna i edukativna funkcija Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da je ona od neprocenjivog značaja.
Nerealno je i očekivati da primena zakona od samog početka teče bez poteškoća, ali ja mislim da ovi podaci koje je izneo direktor Uprave za javne nabavke ohrabruju, da ćemo ih u narednom periodu zajedno otkloniti i naravno.
Kao član Gopaka očekujem da ćemo u narednom periodu uspostaviti saradnju i da ćemo zajedno raditi na otklanjanju ovih teškoća. Mislim da imate podatke, da ste upoznati sa činjenicom da je Nacionalni ogranak Gopaka u Srbiji osnovan pre godinu dana i da je sastavljen od članova svih političkih stranaka i poslaničkih klubova u Narodnoj skupštini Srbije i da je naš prevashodni cilj uspostavljanje nadzora nad trošenjem javnih finansija.
Takođe, želim da vas obavestim da će poslanička NS u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj.