Zahvaljujem se gospodine Stevanoviću.
Pošto gospodin Pavićević nije u sali, reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva izveštaja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Jedan se odnosi na period od 1. aprila 2013. do 30. juna 2013. godine, odnosno od primene ovog zakona, novog Zakona o javnim nabavkama, pa do šestomesečnog perioda za koji se obično radi izveštaj, a drugi je za drugi šestomesečni period u 2013. godini, od 1. jula do 31. decembra. Takođe imamo i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama u prethodnom periodu, koji je podnela Uprava za javne nabavke.
Što se tiče ova prva dva navedena izveštaja, mogu da konstatujem da su oni vrlo iscrpni i vrlo detaljni i što je nama omogućilo da lakše analiziramo i same izveštaje i primenu zakona, to je što su rađeni po istoj metodologiji i imaju iste podnaslove i ista pitanja su istim redom regulisana.
Ne bih se zadržavala na ovim prvim podacima, gde su navedeni postupci javnih nabavki u kojima je intervenisala Komisija. Ono što mi je privuklo pažnju i što mislim da zaslužuje pažnju svih nas jeste pod tačkom 6. u Izveštaju, koja glasi – nepravilnosti koje su česte u postupcima javnih nabavki i aktivnosti koje je Republička komisija preduzela, da se uočene nepravilnosti otklone.
Kroz postupanje Republičke komisije u postupcima zaštite prava, kao najčešće uočene nepravilnosti konstatovano je sledeće, pa kao prvo kaže – nepoštovanje odredbi podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije. Ovo je veoma važno, jer znamo da podzakonski akti preciziraju zakonske odredbe i zato je važno da se primenjuju.
Pod dva kaže – nejasna i neprecizna sadržina konkursne dokumentacije koja ne omogućava ponuđačima da primene ispravnu i prihvatljivu ponudu, odnosno ne omogućava da bude isključena subjektivnost i proizvoljnost u postupanju naručioca prilikom sprovođenja stručne ocene ponuda.
Sledeća primedba je definisanje tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki na način koji je diskriminatornog karaktera i svodi konkurenciju na ograničeni krug potencijalnih ponuđača ili na nedovoljno jasan i precizan način koji bi omogućio potencijalnim ponuđačima da sačine odgovarajuće ponude.
Zatim, sužavanje konkurencije među ponuđačima, tako što se određuju dodatni uslovi za učešće, koji po prirodi i obimu nisu prilagođeni predmetu javne nabavke ili nemaju logičku vezu sa istim.
Zatim, neophodno sprovođenje javnih nabavki u pregovaračkom postupku neopravdano svesti na što manju meru. Zatim, nepravilno sprovedena i ne obrazložena stručna ocena ponuda, izostanak provere postojanja procesnih pretpostavki za postupanje po podnetom zahtevu u fazi prvostepenog postupka koji sprovodi naručilac.
Mislim da je vrlo pohvalno što je Komisija navela sve ove nedostatke koji su bili u postupku sprovođenja javnih nabavki u ovom periodu, jer moramo da budemo svesni činjenice da se zakon nije sprovodio u punom kapacitetu.
Jedna od novina koju je uveo ovaj zakon jeste i prekršajni postupak, koji bi trebalo da vodi Komisija. U prvom periodu od aprila do juna nije bilo ni jednog prekršajnog postupka. U narednom periodu do kraja godine je bilo pokrenuto četiri prekršajna postupka, što po prijavama pravnih i fizičkih lica koja imaju aktivnu legitimaciju, što po službenoj dužnosti.
To jeste mali napredak, ali je ipak neki napredak da zaživi i ta institucija vođenja prekršajnog postupka, kako bi se kažnjavali oni učinioci prekršaja, jer nije slučajno što je to zakonom i predviđeno kao tako.
Ono što bih izdvojila iz ovog izveštaja o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za prethodnu godinu, koji je dostavila Uprava za javne nabavke, jeste pod tačkom 2. – normativni okviri, gde kaže koji su normativni, odnosno podzakonski akti doneti, ali isto tako i konstatujem da, s druge strane, još uvek nisu doneti svi podzakonski akti predviđeni Zakonom o javnim nabavkama, iako je rok za to prošao.
Potrebno je doneti sledeća podzakonska akta - kao prvo, spisak naručioca. Znamo da je veoma važno da on postoji i da bude objavljen javno kako bi postupak javnih nabavki bio transparentniji. On se na predlog Ministarstva finansija i Uprave za javne nabavke donosi i donosi ga Vlada Republike Srbije za budžetsku godinu. Mislim da je bilo uslova da se na početku ove godine, da je bilo dovoljno vremena od donošenja zakona da se za ovu godinu pripremi i donese spisak naručioca i to je zaista jedan veliki nedostatak što nije urađeno.
Dalje, spisak naručilaca koji primenjuju izuzetak iz člana 7. stav 1. tačka 1. i da ne nabrajam dalje, koji takođe donosi Vlada. To je izuzetak od naručilaca iz prethodnog stava. Zatim, Pravilnik o načinu i programu stručnog osposobljavanja i načina polaganja stručnog ispita za službenike za javne nabavke koji donosi Uprava za javne nabavke.
Pod četiri, plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama koji donosi Vlada, a koji su u skladu sa članom 21. zakona pripremili Uprava za javne nabavke i Agenciju za borbu protiv korupcije i dostavili Vladi. Jedan od osnovnih razloga kada je donošen Zakon o javnim nabavkama jeste da je tada važeći zakon bio vrlo koruptivan, da je nosio visok rizik od korupcije i da je taj rizik i zloupotrebljavan i da je postojao veliki stepen korupcije i da će se novim zakonom to regulisati. Vlada, iako je dobila ovaj plan za borbu protiv korupcije, još uvek nije našla vremena da ga i usvoji, da zaživi i da donese svoje rezultate, naravno, čim je predviđeno da bude donet.
Zatim, Uredba o javnim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti koju donosi Vlada u čijoj primeni je u proteklom periodu učestvovala Uprava za javne nabavke i Uredbu kojom se utvrđuju opšti rečnik nabavki koji donosi Vlada u skladu sa članom 56. koji je pripremila Uprava za javne nabavke, pribavila potrebna mišljenja nadležnih organa i uputila u dalju proceduru radi donošenja.
Uprava za javne nabavke očigledno je ispunila svoje zadatke ovde, ali je Vlada zakazala i mislim da bi morala da se angažuje i u što hitnijem roku donese ova podzakonska akta.
Sastavni deo ovog izveštaja jesu i zaključci i preporuke koje, mislim da, zaslužuju istu posebnu pažnju i malo ko se danas osvrtao na njih. Osnovni zaključak je da je neophodno raditi na jačanju transparentnosti i konkurencije bez suzbijanja netransparentnog i nekonkurentnog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, što je sasvim prihvatljivo da bude tendencija u narednom periodu. Ne znam koji su rezultati? Pitam koji su rezultati postignuti na ovom planu od primene novog zakona?
Drugi, važan instrument za jačanje transparentnosti i konkurentnosti u javnim nabavkama jeste suzbijanje neopravdanog izuzimanja od primene Zakona o javnim nabavkama i zaista treba voditi računa da se to izuzimanje svede na najmanju moguću meru samo u neophodnim slučajevima.
Sledeće važno zapažanje je da je potrebno nastaviti sa preduzimanjem mera kako bi se povećalo učešće ponuđača u postupcima javnih nabavki i time poboljšao pokazatelj intenzivne konkurencije i naravno da je razvoj zdrave konkurencije jedan od prioriteta razvoja uopšte naše privrede.
Takođe, je važno identifikovati preporuke za veće učešće malih i srednjih preduzeća u postupcima nabavki imajući u vidu da se ova preduzeća najranjivije kategorije ponuđača, posebno sa aspekta centralizacije javnih nabavki čiji se razvoj očekuje u predstojećem periodu.
Naravno, to smo govorili da je osnov za razvoj naše privrede, podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća, a da bi mogli neometano da rade, mora da im se obezbedi da mogu ravnopravno da učestvuju u postupcima javnih nabavki, da nude svoju robu i svoje usluge.
Sledeće zapažanje Uprave za javne nabavke u vezi primene novog zakona jeste – uvođenjem boljeg nadzora nad primenom zakona obezbeđeno je da naručioci koji su sebe neosnovano izuzeli od primene zakona, kao što su apoteke, ustanove, npr. počnu da primenjuju zakon. Da li je i u kojoj meri zaista to realizovano? Da li su ove ustanove zaista počele da primenjuju zakon i kako su to one same sebe do sada izuzimale? Zakonom je bila predviđena mogućnost izuzimanja.
U daljim zaključcima i preporukama poziva se i na preporuke EU i tu opet spominje – da izuzeća od primene zakona bude svedeno na što manju meru, da naručioci prevashodno se okrenu sprovođenju otvorenog postupka, da se prati izvršenje ugovora, što je takođe veoma važno, posle ću reći zašto, i navodi se da postoje slabosti u organizaciji i sprovođenju centralnih nabavki koje mogu da izazovu i razne praktične promene u funkcionisanju zdravstvenih ustanova. Pored navedenog, one su prinuđene da pokreću pregovaračke postupke po hitnosti ukoliko postupak koje pokrene centralno telo ne uspe. To smo već govorili ranije, da je zaista, pogotovo kada je zdravstvo u pitanju neophodno da se zakon što bolje primenjuje i da se što bolje pripreme javne nabavke.
U jednom segmentu konstatuje – efekti početnih slabosti u primerni centralizovanih nabavki za državne organe i organizacije slično kao i kod zdravstva mogu biti teškoće u redovnom snabdevanju naručilaca, kao i povećan broj zahteva za pokretanje pregovaračkog postupka po hitnosti od strane onih organa kako bi se eventualne nestašice i posledice vanrednih situacija prevazišle.
Opet upućuje na dogovore, na pravljenje planova za javne nabavke, što znači da u tom delu zakon nije profunkcionisao u meri u kojoj je trebalo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Još bih samo ukazala na to da treba uložiti veliki napor u javnim nabavkama u pravljenju planova i dogovaranju za razne segmente pojedinačno. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Imate dva minuta.

Hvala predsedavajući.
Nismo čuli odgovore na neka pitanja, a to je pre svega – koliko dugo traju postupci po zahtevima za ocenu kada se pojedini ponuđači žale Komisiji?
Sa druge strane, poslanici NDS su jasno ukazali na probleme koji prate primenu ovog zakona. Na neke od tih pitanja su ukazali i poslanici pozicije, na činjenicu da postoje tzv. profesionalni ponuđači koji se gotovo isključivo bave tim poslom i poslom rušenja tendera. Ukazali smo na problem javnih nabavki u zdravstvu koji sprečava da se otklone kvarovi na važnim aparatima koji služe u zdravstvu i da se nabave novi. U tom smislu smatramo da je potrebno ići ka nekim izmenama zakona.
Generalno, mi u Novoj demokratskoj stranci smatramo da je prošlo dovoljno vremena i da su se identifikovali problemi u primeni ovog zakona, neki su dati u vašem izveštaju, a neki nisu dati, čuli smo ih danas u raspravi, i da bi bilo vreme da se ti loši segmenti koji su u zakonu poprave, da se donesu nove izmene i dopune ovog zakona, kako ne bi, recimo, jučerašnji kredit za rehabilitaciju puteva, o kome smo raspravljali, bio ugrožen zbog toga što će javne nabavke u nekim segmentima realizacije tog kredita biti usporene i koje će dovesti te radove u jesen i na zimu, kada neće moći da se realizuju. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Veselinoviću.
Reč dajem Saši Varincu, predsedniku Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ja sam namerio da sačekam kraj vaših izlaganja i postavljenih pitanja i da onda odgovorim na sva ta pitanja. Sigurno nije bila namera da ostane bilo koje vaše pitanje bez odgovora.
Mogu da vam se zahvalim jer smo ovde čuli dosta konstatacija. Te konstatacije su bile i u obliku primedbi, a i u obliku pohvala. I jedne i druge nam jako znače u našem radu. I jedne i druge ćemo ozbiljno shvatiti i nastojati da ih uvažimo i nastojati da postupamo u skladu sa njima, jer nama je ovo važno. Smatramo da smo na ovaj način dobili priliku, ne samo da se obratimo vama kao narodnim poslanicima, nego i građanima ove zemlje koje predstavljate, da ukažemo na rezultate svoga rada, ali svakako i na stanje u sistemu javnih nabavki, kako ga mi vidimo, a takođe i da predložimo neke mere koje bi pomogle da se stanje u tom sistemu i sam sistem unaprede u budućem periodu.
Krenuo bih sa odgovorima na postavljena pitanja.
Uvažena narodna poslanica Olgica Babić je postavila pitanje u vezi sa novčanim uštedama koje su ostvarene ovim zakonom. Bilo je još takvih pitanja. Bilo je i pitanja da se izjasnim o tome koliko je planirano za javne nabavke, a koliko je potrošeno u prethodnoj godini, da uporedimo te iznose i da dođemo do zaključka koliko je zaista realizovano, odnosno koliko nabavki nije realizovano. Ono što mogu da vam kažem jeste da podatke o tome ima pre svega Uprava za javne nabavke, na osnovu izveštaja koji pribavljaju i koje su naručioci u obavezi da im dostave o svakom sprovedenom postupku javne nabavke. Te analize radi, priprema i objavljuje Uprava za javne nabavke. Mislim da su takvi izveštaji i objavljeni na njihovoj internet stranici i na portalu.
Tako da, teško sa stanovišta prakse Republičke komisije možemo da govorimo o tome koliko je zaista ostvareno ušteda, a koliko je nabavki sprovedeno ili nije sprovedeno. Jedino čime mi možemo da se bavimo u ovom izveštaju i ono što mi radimo, to je odlučivanje o podnetim zahtevima za zaštitu prava i o pokrenutim ostalim postupcima, kroz koje vršimo naša ovlašćenja, naročito ova posebna ovlašćenja koja su u nekoliko navrata i pomenuta.
Takođe, pitanje poslanice Olgice Babić je bilo da li je bilo…

Izvinjavam se, narodna poslanica Olgica Batić.

Izvinite molim vas. Izvinjavam se i narodnoj poslanici, a i vama se izvinjavam.
Pitanje je bilo u pogledu jačanja kadrovskih kapaciteta – da li je bilo podrške od strane Narodne skupštine? Mogu da kažem da smo imali punu podršku Administrativnog odbora, da smo u dva navrata tražili da ojačamo svoje kadrovske kapacitete i da povećamo broj zaposlenih. Na osnovu toga i na osnovu saglasnosti koju smo dobili, od 1. aprila prošle godine do danas smo zaposlili 17 novih savetnika koji rade na predmetima zaštite prava.
Ono što smatramo da je naš zadatak bio do sada, a i od sada će biti, jeste da realno sagledamo kakve su potrebe i u tehničkom i u kadrovskom smislu, da bismo mogli zaista da vršimo sva ovlašćenja koja smo dobili i sve one poslove koji su nam dati u nadležnost. Tako da, mogu da kažem da ćemo se i u narednom periodu, u zavisnosti od potrebe koju utvrdimo, u tom smislu obraćati Administrativnom odboru i uopšte Narodnoj skupštini i ukazati šta je to nama potrebno da bismo mogli da vršimo ova ovlašćenja.
Svakako da je zadatak u narednom periodu i da utvrdimo, a to je već i pomenuto, u kojoj meri su realna ovlašćenja, da li je potrebno nešto korigovati u zakonskim odredbama kako bismo time unapredili sistem i omogućili ostvarenje onog osnovnog načela javnih nabavki, a to je ekonomičnost i efikasnost javnih sredstava, odnosno potrošnje javnih sredstava.
Takođe je postavljeno pitanje od strane poslanice Olgice Batić u pogledu aktivne legitimacije – da li imamo nekih sugestija, da li je potrebno izmeniti aktivnu legitimaciju? Aktivna legitimacija je ovlašćenje za podnošenje zahteva za zaštitu prava koje je dato određenom broju lica. Čak i pojedine državne institucije, kao što su Uprava za javne nabavke i DRI, imaju to ovlašćenje. Moguće je, to smo i naveli, analizirati i moguće je da u toj početnoj fazi svakog postupka javne nabavke, a to je objavljivanje konkursne dokumentacije, pre toga objavljivanje poziva za podnošenje ponuda, sve do isteka roka za podnošenje ponuda imamo preširoko određenu aktivnu legitimaciju.
Praktično, svako zainteresovano lice koje može da dokaže na neki način interes da zaključi ugovor bi moglo da podnese zahtev za zaštitu prava, kada imate u vidu da Zakon o privrednim društvima dozvoljava svakom privrednom subjektu da obavlja sve delatnosti, osim onih za koje se traži posebna dozvola, pa nema tu posebnu dozvolu. U nekim zakonima u uporednom pravu je donekle sužena ta aktivna legitimacija, ali nigde se nije toliko suzila da se baš značajno smanji broj podnetih zahteva za zaštitu prava.
Bilo je reči i o povećanju iznosa takse. Mislim da se pre svega to odnosi na taksu za zahteve za zaštitu prava kojima se osporava baš ta faza postupka i konkursna dokumentacija, jer sada imamo rešenje da je to uvek fiksni iznos – 40.000 ili 80.000, u zavisnosti od toga da li se radi o postupku javne nabavke male vrednosti ili o tzv. velikoj nabavci. Mi u kasnijoj fazi postupka javne nabavke imamo rešenje da se taksa za zahtev za zaštitu prava vezuje za procenat, 0,1%, i to bilo od procenjene vrednosti ili od iznosa koji je ponuđen u ponudi izabranog ponuđača. Tako da, može se postaviti pitanje da li korigovati odredbu koja reguliše iznos takse na zahtev koji se podnosi protiv konkursne dokumentacije? Zašto bi u tom slučaju bio neki fiksni iznos, nezavisno od toga kolika je vrednost javne nabavke?
Kada pričamo, a pomenuto je to, jedan termin koji lično ne bih koristio previše u izlaganju „profesionalni obarači tendera“, rekao bih zloupotreba prava na podnošenje zahteva za zaštitu prava. Postoji odredba koja nas ovlašćuje da sankcionišemo takve slučajeve, međutim, kao i kod svake zloupotrebe i kod takvih slučajeva moramo utvrditi nameru. To što je nečiji zahtev odbijen tri puta u šest meseci kako je navedeno u odredbi i dalje ne znači da je neko imao nameru da zloupotrebljava svoje pravo i da namerno opstruiše jedan postupak javne nabavke. Mi sprovodimo određene provere. U nekoliko situacija u kojima smo posumnjali da postoje ovakve zloupotrebe i tu ćemo zaista sankcionisati te zloupotrebe ukoliko utvrdimo da ih je i bilo.
Upravo možda nekakva korekcija odredbi u budućem periodu koja će dovesti do toga da bud možda veći iznos taksi ili da bude realniji, bolje rečeno iznos takse za zahteve koji se podnose u toj početnoj fazi, kao i jedan mehanizam koji smo predložili, kao neku našu ideju, a to je da se prvo podnosioci zahteva, odnosno oni koji smatraju da su oštećeni radnjama naručioca obrate naručiocu da mu ukažu na greške, da se pokuša neko mirno rešenje tog spora koji je nastao, pa tek onda da se pokreće čitav mehanizam zaštite prava i da se uplaćuje taksa. Smatramo da bi na taj način sve možda bilo efikasnije i da bi se smanjio broj tih zahteva koji su, hajde da kažem, zlonamerni.
Uvaženi narodni poslanik Dejan Radenković je postavio pitanje u vezi sa usklađivanjem u radu veća Republičke komisije. Rekao sam na početku u predstavljanju izveštaja da Republička komisija po odredbama novog zakona odlučuje u većima od po tri člana. To nam omogućava da u isto vreme postupamo po više predmeta, radeći u dva veća. Republička komisija ima šest članova i predsednika, tako da nam to omogućava da u isto vreme odlučujemo o više podnetih zahteva za zaštitu prava i naravno o drugim pitanjima iz naše nadležnosti.
Ono što mogu da vam kažem jeste da su pre svega načelni pravni stavovi su ti koji usklađuju rad veća i zbog toga kad god prepoznamo da postoji neko pitanje koje će se često pojavljivati i može da stvori neke dileme kod onih koji primenjuju zakon, samim tim će stvoriti dileme i kod članova Republičke komisije. Onda sa tim izlazimo na sednicu, na opštu sednicu kojoj prisustvuju svi članovi i predsednik Republičke komisije. Usvaja se načelni pravni stav i taj načelni stav svakako obavezuje sve članove, a i predsednika Republičke komisije.
Takođe, ustaljeno je već jedno pravilo da kad god članovi Komisije i članovi tih veća koji postupaju po predmetima zaštite uoče da postoji problem, da postoji neka tema koja zahteva da i ostali članovi i predsednik čuju u čemu se sastoji problem, šta je osporeno od strane podnosioca zahteva, da se obaveštavam ja kao predsednik, da me obaveštavaju kao predsednika. Tada sazivam kolegijum, jednu vrstu zajedničkog okupljanja, sednice, sastanka na kome razmatramo to pitanje pre nego što se odluči u veću.
Imamo takođe i neke razrađene mehanizme kontrole odluka koje se ekspeduju, koje izlaze iz Republičke komisije i na taj način je ustaljena neka vrsta kao sudske prakse koju imamo u sudovima.
Drugo vaše pitanje se odnosilo na ažurnost u postupanju Republičke komisije i da li je nešto preduzeto u tom smislu da bi se zaista postigli ovi rokovi koji su propisani novim Zakonom o javnim nabavkama. Mogu da vam kažem da smo u ovom izveštajnom periodu, drugom izveštajnom periodu imali posebne mere koje su ustanovljene odlukom predsednika Republičke komisije. Te mere su se ogledale da smo u toku novembra i decembra radili duže, produženo je radno vreme. Jesu to bila dva dana u radnoj nedelji, ali i to je pokazalo efekta. Takođe smo radili i jednu radnu subotu u svakom od tih meseca i to je dalo određene efekte. Ono što mogu da vam kažem o trenutnom stanju i trenutnim merama, da su opet uvedene te mere i da praktično od 26. maja do kraja avgusta radimo svaki dan sat vremena duže. Ne želim da se reklamiramo na ovaj način nego pokušavam da odgovorim na vaše pitanje. Zaista, nastojimo da postignemo ono što se od nas očekuje.
Ponavljam, rokovi su jako važni zato što svaki podneti zahtev za zaštitu prava zadržava sve dalje aktivnosti naručioca i očekuju naručioci od nas da dobiju tu odluku i da nastave sa svojim svakodnevnim aktivnostima u vezi sa kojima je i nabavka koju sprovode.
Sledeće pitanje su bile odluke Upravnog suda, odnosno koji su razlozi zbog kojih je Upravni sud u nekoliko slučajeva poništavao odluke Republičke komisije. Takvi slučajevi su bili u situacijama kada recimo, Upravni sud je smatrao da nije dovoljno obrazložen neki razlog za donošenje odluke ili je smatrao eventualno da nije bila kompletna dokumentacija o kojoj se odlučivalo itd.
Ono što moram u tom pogledu da istaknem jeste da ove odluke Upravnog suda koje su predstavljene za ova dva izveštajna perioda se u suštini u najvećem broju odnose na odluke Republičke komisije iz prethodnog saziva zato što jednostavno sudovi imaju malo sporiji tempo u odlučivanju i dostavljanju odluka, tako da tek očekujemo, a ima i prvih odluka Republičke komisije. Očekujemo u nekim narednim izveštajima da ćemo i te odluke predstaviti.
Što se tiče pozivanja ponuđača na odluke Republičke komisije, mogu da kažem da se sve više pozivaju i ponuđači i naručioci, a to je posledica ovog objavljivanja svih odluka kako na internet stranici Republičke komisije, tako i na portalu javnih nabavki. Nama je drago što je tako, jer jednostavno na taj način nam olakšavaju da usklađujemo i da pratimo svoj rad i da se zaista mi podsetimo kakve smo odluke donosili. Mnogo je odluka i nije lako naravno sve to zapamtiti, sve slučajeve koji su se pojavljivali u praksi.
Što se tiče nepravilnosti koje su utvrđene i koje su navedene u ovom izveštaju i šta je to Republička komisija preduzela da bi otklonila te nepravilnosti, mogu da vam kažem, da kroz svaku odluku kojom odlučimo o ovim nepravilnostima, a ako smo utvrdili nepravilnosti, to je sigurno poništenje postupka javne nabavke, mi naložimo na koji način da se otklone te nepravilnosti. Znači, nije cilj samo istaći u odluci da je naručilac pogrešio zbog toga i toga, nego mu se mora izdati nalog i to je naša obaveza na osnovu zakona, da mu ukažemo na koji način da otkloni nepravilnost.
Posle toga sledi praćenje izvršenja svih odluka koje smo doneli iako nemamo takvu obavezu predviđenu zakonom, mi pratimo izvršenje svih odluka koje su donete i potrebna je određena dinamika, ne možemo sve odjednom da ispratimo, da obuhvatimo sve i dosta odluka odjednom. Naime, mi u tom praćenju izvršenja odluka praktično ponavljamo odlučivanje, jer tražimo dokumentaciju i utvrđujemo da li je naručilac zaista postupio na osnovu dokumentacije i svog izjašnjenja.
Samim tim, mogu da kažem da u ova dva izveštajna perioda uglavnom smo u najvećem broju slučajeva vršili proveru odluka koje su donete po starom zakonu i u prethodnom sazivu, a koje nisu prošle proveru. Po starom zakonu, Republička komisija je bila u obavezi da obavesti Narodnu skupštinu, Vladu Republike Srbije, DRI, budžetsku inspekciju o svim utvrđenim nepravilnostima i o ovim slučajevima kada nam dokumentacija o postupanju po našoj odluci nije dostavljena, ili kada utvrdimo da zaista nije postupljeno po našoj odluci. Tako smo u svakom od tih slučajeva i postupili.
Što se tiče predmeta koji se sprovode po novom Zakonu o javnim nabavkama, naša obaveza je da izreknemo novčanu kaznu i u šest slučajeva je pokrenut postupak za izricanje novčane kazne. Možemo da izreknemo novčanu kaznu naručiocu kao pravnom licu, a takođe i odgovornom licu naručioca, tako da u narednom periodu očekujemo okončanje tih postupaka i donošenje prvih odluka o tome. To je jedna procedura koja zahteva da se utvrde još neke činjenice, a ne samo da li je postupljeno po našoj odluci, da se odmere sve okolnosti kako biste mogli da utvrdite i visinu novčane kazne. To svakako očekujemo u narednom periodu.
Postavili ste jedno pitanje, a možda i više kao konstataciju, u pogledu povećanja takse. Rekao sam malo pre da smatram da bi bilo bolje rešenje da u ovoj početnoj fazi postupka javne nabavke, kad se zahtevi podnose na konkursnu dokumentaciju, zaista dobijemo, rekao bih, realniji iznos te takse. Ne radi se ovde o ograničavanju prava na osporavanje postupaka javnih nabavki, nego samo da pokušamo da budemo realni u toj zaštiti prava i da ne dozvolimo zloupotrebe. Teško ih je sankcionisati kada je postupak već osporen, kada je doneta odluka, jer onda moramo da utvrđujemo nameru onoga koji je podneo zahtev, da li je zaista hteo da omete jedan postupak javne nabavke. Mislim da je mnogo bolji pristup da uozbiljimo u tom smislu zaštitu prava, ne kažem da ona sada nije ozbiljna, ali da onaj ko osporava postupak i time ga zaustavlja u toj početnoj fazi, zaista uloži neki svoj interes i da može taj interes da izgubi u slučaju ukoliko je negativno odlučeno u odnosu na njegov zahtev. Taj interes - mislim pre svega na taksu na podneti zahtev.
Sledeće pitanje je postavila poštovana poslanica Dubravka Filipovski. Ono što je postavljeno kao pitanje – kako pooštriti primenu zakona i kako sankcionisati nepravilnosti, ne bih da se ponavljam, istakao bih isto ono što sam odgovorio već do sada na neka postavljena pitanja. Naime, Republička komisija nastoji da nalozima u svojim odlukama ukaže naručiocima kako da otklone nepravilnosti, pratimo izvršenje tih odluka. Sankcionisaćemo one slučajeve u kojima utvrdimo da nije poštovana naša odluka, a svakako imamo saradnju i sa drugim državnim organima, tužilaštvom, što je gotovo svakodnevna saradnja u pogledu nekih postupaka koji se pokreću pred tužilaštvima i u tom smislu ćemo mi pomoći da se razreše neke situacije koje stvaraju sumnju u zloupotrebe.
Uvaženi gospodin narodni poslanik Goran Ćirić je ukazao na spisak naručilaca koji nisu poštovali odluke Republičke komisije koji je naveden u ovim našim izveštajima. Ja bih samo rekao da moramo da budemo potpuno oprezni u tome da ono što smo mi ispitivali u smislu izvršenja naših odluka se odnosi i na odluke koje su donete i pre 1. aprila 2013. godine i u tom smislu treba obratiti pažnju, ima tu nabavki koje su sprovođene i u tom periodu pre 1. aprila prošle godine, odnosno pre početka primene novog Zakona o javnim nabavkama.
U pogledu realizacije javnih nabavki, odnosno procenta realizacije sam dao odgovor. Smatram da je Uprava za javne nabavke pre svega institucija koja može da da odgovor na takva pitanja.
Poštovani gospodin narodni poslanik Janko Veselinović je postavio pitanje u vezi sa trajanjem postupaka pred Republičkom komisijom, koliko traju ti postupci. Čini mi se da je ukazano da podaci o tome nisu navedeni u izveštaju. Rekao bih samo da smo naveli podatke. Podatke možete videti u prvom izveštaju na 110. strani, a u drugom izveštaju na 265. strani. Ja ću vam reći i pročitati te podatke:
Što se tiče prvog izveštajnog perioda, ukupno trajanje procedure od formiranja predmeta je 27 dana, a vreme odlučivanja od prijema kompletne dokumentacije je 15,58.
Što se tiče drugog izveštajnog perioda, ukupno trajanje procedure od formiranja predmeta je bilo 42 dana, a vreme odlučivanja, ono efektivno, od kompletiranja dokumentacije je bilo 23,61.
U prvom izveštaju, na strani 110. su ti podaci, a u drugom izveštaju, za drugi izveštajni period, na 265. strani.
Ono što takođe hoću da kažem i da preciziram je da se tu mešaju rokovi za postupanje i po starom i po novom zakonu. Teško je razdvojiti te postupke i rokove za odlučivanje u smislu dobijanja nekog procenta za odlučivanje.
Bilo je postupaka u kojima su probijeni rokovi. Od toga ne bežimo i to smo saopštili Narodnoj skupštini. Dostavili smo i posebnu informaciju. Jednostavno, niti želimo, niti možemo nešto tako da sakrijemo ali moramo da ukažemo na to da u ovoj fazi primene novog zakona zaista su posebne okolnosti u kojima postupa Republička komisija. Naime, uvećan je broj podnetih zahteva za zaštitu prava. Takođe, imamo jednu novu obavezu, a to je da po službenoj dužnosti pazimo na neke povrede iako nije ukazano na njih u samim zahtevima za zaštitu prava, a i sam novi zakon stvara obavezu da dobro razmislite, zastanete u postupanju u nekim predmetima, jer morate da utvrdite novu praksu. Neka praksa o tome do tada nije postojala, ali, sada je vi stvarate i morate ozbiljno da pristupite tome.
Sledeće što mogu da kažem jeste da je bilo određenih primedbi, bilo je i u medijima, možda, tekstova o tome, o kašnjenju u donošenju odluke od strane Republičke komisije, ali, ja bih vas molio samo da obratimo pažnju, a mi ćemo posebnu pažnju obratiti, kako su naručioci postupali u tim slučajevima.
Imali smo neke situacije u kojima se ukazivalo na kašnjenje u donošenju odluka Republičke komisije, a sam naručilac je dugo čekao i da pokrene nabavku, i da sačini konkursnu dokumentaciju, a kasnije i da sprovodi postupak javne nabavke. Ali, svakako stoji konstatacija da moramo poštovati rokove i da je bilo prekoračenja tih rokova. Mi ćemo nastojati u narednom periodu zaista da postignemo ono što se od nas očekuje, tj. da budemo ažurni.
Sledeće pitanje je da li imamo dovoljno kapaciteta? Rekao bih da trenutno imamo. Pratićemo to i u narednom periodu i nastojati da zaista obezbedimo one kapacitete koji su nam neophodni.
Poštovani narodni poslanik Zoran Živković je postavio pitanje o pristupačnijem sajtu, odnosno konstataciju da je potrebno obezbediti prisutupačniji sajt za sprovođenje postupaka javnih nabavki, da to teče elektronskim putem. Mogu da istaknem da Uprava za javne nabavke radi na tome i pravi se jedna posebna aplikacija.
Uvaženi poslanik Vladimir Đukanović je postavio pitanje zašto ima malo aktivnosti u primeni posebnih ovlašćenja, a pre svega nije bilo kontrole kod naručioca i zašto je samo četiri prekršajna postupka pokrenuto. Pre svega, moram da kažem da kontrole kod naručioca još uvek nije bilo zato što naručioci još uvek i dalje dostavljaju kompletnu dokumentaciju sa svojim izjašnjenjima Republičkoj komisiji i bilo nam je potpuno jasno o tome šta se dešava sa tim postupcima nakon donošenja naših odluka i bilo nam je jasno u kom slučajevima nisu postupili i to je bilo jasno na osnovu same dokumentacije koju smo dobili.
Što se tiče prekršajnih postupaka, moram da istaknem da Republička komisija sprovodi prekršajne postupke na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka ovlašćenih institucija, pre svega Uprave za javne nabavke. Sada trenutno imamo 41 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Donete su prve odluke To su procesne odluke i u jednom slučaju je doneto i rešenje o pokretanju postupka i biće prvog saslušanja tog okrivljenog koji je obuhvaćen zahtevom.
Postavljeno je i pitanje zašto smo se u određenim slučajevima izjasnili da odbijamo da, tako je rečeno, odlučujemo. Ne znam koji su to slučajevi, ali mogu da vam kažem. Ne znam na šta je narodni poslanik mislio, ali pretpostavljam da su to situacije u kojima odbacujemo zahteve za zaštitu prava. Tako postupamo onda kada utvrdimo da nismo nadležni, a nismo nadležni kada se postupci ne sprovode po odredbama Zakona o javnim nabavkama, već se primenjuje neki od izuzetaka iz člana 7. Zakona o javnim nabavkama, recimo, kada se postupak sprovodi prema pravilima neke međunarodne finansijske institucije, kao što je Evropska banka za obnovu i razvoj. Takođe odbacujemo zahtev za zaštitu prava u onim situacijama kada ne postoje procesne pretpostavke, kada nije plaćena taksa i pored urednog poziva da se uplati taksa ili kada je neblagovremeno podnet zahtev za zaštitu prava.
Uvažena narodna poslanica Biljana Hasnović Korać je postavila pitanje za nabavke apoteka i uopšte bilo je ovde priče o nabavkama u zdravstvenim ustanovama. Mogao bih da vam kažem da se ništa u novom zakonu nije izmenilo u odnosu na prethodni zakon u smislu obaveze da se sprovodi Zakon o javnim nabavkama i u ovim slučajevima. Mi odlučujemo o podnetim zahtevima za zaštitu prava. To su potencijalno jako kompleksni i jako vredni predmeti, odnosno postupci javnih nabavki. Često prelazi preko milijardu dinara i sa posebnom pažnjom prilazimo rešavanju takvih predmeta.
Toliko u odgovorima na vaša postavljena pitanja.
Želim na kraju opet da vam se zahvalim i hvala vam na pažnji.

Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine Varinac, ja ću vam se prvo zahvaliti. Zahvaliću vam se na poslu koji veoma odgovorno radite vi i vaši saradnici u Komisiji za zaštitu javnih HHHHHnabavki.
Zahvaliću vam se i na vremenu koje ste danas izdvojili i na vrlo icrpnom izveštaju. Zahvaliću vam se i na iskrenosti koja je tako potrebna da je jedna dobra saradnja između Komisije i Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno Administrativnog odbora, koji je nadležan za jačanje kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, između ostalog i Komisije.
Nadam se, to govorim u ime svih kolega članova Administrativnog odbora, ali i u ime Narodne skupštine, da ta saradnja će i u narednom periodu biti u pravcu i u smislu jačanja kadrovskog i svog drugog jačanja same Komisije.
Mnogo više se danas pričalo o Zakonu o javnim nabavkama. Svaki zakon koji se donese i usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po mom mišljenju, je kao dete. Nije dovoljno samo ga roditi i pustiti. Neophodno je taj zakon, to dete vaspitavati, pratiti, ukazivati na neke loše stvari, dorađivati, praviti boljim. Mislim da je jedan ovakav vaš iscrpan izveštaj baš način kako možemo neke izazove da rešimo na kvalitetniji i bolji način.
Zakon o javnim nabavkama je ponos SNS zato što smo na probleme u postupcima javnih nabavki govorili i u vreme kada je moja stranka bila u opoziciji. I tada smo, 2010. godine, predlagali i u skupštinsku proceduru upućivali Zakon o javnim nabavkama, ali nailazili smo na jedan zid, na zid ćutanja, na zid odbijanja, na zid nerazumevanja, na zid gledanja u stranu i dozvoljavanja da zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama milioni evra sredstava građana Republike Srbije se odlivaju u ko zna kojem pravcu, za finansiranje ko zna koga, a vidim da od nekih postupaka u javnim nabavkama sada se vode krivični i drugi postupci.
Čuo sam kolegu koji je dobacio – i mi drugi. Da, iza ovog Zakona o javnim nabavkama stoji potpis 138 narodnih poslanika kao predlagača. Ja bih se zahvalio koalicionim partnerima iz prošle Vlade Republike Srbije zato što su prihvatili vrednosti i zato što smo zdušno u ovoj Narodnoj skupštini usvojili i krenuli sa primenom ovog Zakona o javnim nabavkama.
Sam način donošenja i usvajanja Zakona o javnim nabavkama je etalon, način, postupak, etalon za sve sistemske zakone. Nacrt zakona o javnim nabavkama je poslat na desetine, da ne kažem i stotine adresa i domaćih, ali i međunarodnih institucija i udruženja. Oko svake zamerke, oko svake sugestije smo se zamislili. Svaku dobru volju, svaku dobru sugestiju smo implementirali u ovaj Zakon o javnim nabavkama i zbog toga je podrška koju imamo i zbog toga se ovakav zakon pokazao dobrim u primeni od 01. aprila 2013. godine.
Smatram da je ovaj Zakon o javnim nabavkama doneo tri bitne vrednosti u našem društvu. Prva vrednost je transparentnost. Druga vrednost je finansijski efekat. Treća ne mala vrednost je evropska perspektiva. Podsetiću narodne poslanike, nisam čuo da se danas neko dotakao i te teme da Poglavlje V u pregovaračkom postupku sa EU su javne nabavke. Pozvaću se i na reči gospođe Miščević da se u tom Poglavlju V ne očekuju neki veći izazovi i da sve ono što je do sada urađeno, ukazuje da ćemo kroz to Poglavlje V proći možda i najbrže i najlakše.
Istina, ono što je neophodno da se uradi, i mislim da su neki rokovi i dati da se uradi strategija i akcioni plan, tako da pozivam i vas, ali i Upravu za javne nabavke, koja je veći nosilac tog poslan, da ovaj deo posla i oko strategije, ali i oko akcionog plana završe u maksimalno brzom roku kako bar zbog jednog poglavlja kao država ne bi imali glavobolju.
Finansijski efekat, da, u najavi ovog zakona bilo je predviđanja da će doneti velike finansijske uštede, prvenstveno. Po podacima Uprave za javne nabavke, mislim jedine i merodavne za takvu vrstu ne procene, već egzaktnog izlaska sa podacima kolika je ušteda izvršena, za devet meseci primene Zakona o javnim nabavkama u 2013. godini ušteda je 355 miliona evra. Onda će neko reći - a zašto nije više? Što je najgore, taj ko kaže – zašto nije više, je godinama trpeo neki stari zakon po kojem je i tih 355 miliona za devet meseci, što je negde oko 450 miliona godišnje, se odlivalo ko zna gde i ko zna kome.
Podsetiću građane Srbije, podsetiću sve vas, drage kolege, 450 miliona evra je jedna trećina deficita budžeta Republike Srbije. Jednu trećinu budžeta Republike Srbije smo mi do 2012. godine davali ko zna kome, po ko zna kakvim uslovima, zato što smo zatvarali oči pred problemima u postupcima javnih nabavki, zato što je bivša vlast i bivši režim i bivša Vlada toliko bahato zatvarala vrata, gradila zidove prema pruženoj ruci SNS i prema Zakonu o javnim nabavkama. Kamo sreće da je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru 2010. godine i da je usvojen 2010. godine. Imali bi i 2011. i 2012. godinu sa ušteđenih 450 miliona evra. Samo za dve godine ćutanja bivšeg režima, onog istog koji se sada brine zašto je samo 450 a nije 600, bi uštedeli skoro milijardu evra, gotovo jednogodišnji deficit budžeta Republike Srbije.
Treća vrednost je transparentnost. Pozvaću se na reči mog prijatelja i uvaženog profesora na Fakultetu političkih nauka, gospodina Zorana Stojiljkovića, koji kaže da je svetlost najbolje dezinfekciono sredstvo. Što više svetlosti, to manje korupcije. Baš tu svetlost, baš te reflektore je doneo i upalio ovaj Zakon o javnim nabavkama koji je sada u proceduri.
Zašto vam to govorim? Svi postupci javnih nabavki postali su dostupni na portalu javnih nabavki Uprave za javne nabavke, objavljeno je 44.500 javnih poziva. Svi oglasi su besplatni. Prosečna dnevna posećenost portala javnih nabavki je 4.834 oglasa ili 600% više nego po starom Zakonu o javnim nabavkama. Malo li je?
Kada kažem – svetlost je najbolje dezinfekciono sredstvo, po starom Zakonu o javnim nabavkama, iako neke kolege nažalost ne vole te komparativne metode, međutim ta komparacija daje smernicu za dalje delovanje, po starom Zakonu o javnim nabavkama udeo pregovaračkog postupka o ukupnoj vrednosti javnih nabavki za 2012. godinu je bio 28%. Svaka treća javna nabavka je, koristeći žargon prepoznatljiv u Srbiji, je bila burazerska, kumovska, iza zatvorenih vrata, u prisustvu direktora i ponuđača i verovatno dve čaše viskija na stoju. Sve se dogovaralo, 28% takvih javnih nabavki je završeno u tom postupku, pri kojem direktor poziva jednog ponuđača, pa se uz flašu ili uz nekoliko čaša pića sve dogovore.
Po ovom Zakonu o javnim nabavkama 11. Dva i po puta je smanjena baš ta mogućnost burazerske, kumovske, dogovorne javne nabavke. Da li sam zadovoljan? Nisam i neću biti zadovoljan sve dok ne dovedemo taj procenat na evropski prosek, a to je između 5 i 6%, gospodine Varinac, ako se ne varam. To je cilj. Zbog toga nam treba komparacija. Zbog toga nam treba da bi pokazali razliku između bivšeg i sadašnjeg i da bi dali zadatak za sledeće. Dva i po puta je bolji zakon, bar u tom delu, od onog starog, ali sledeći mora da, ne sledeći zakon, ali primena i smanjenje tog postupka zatvorenih postupaka ili iza zatvorenih vrata i cilj je 5 do 6%, što je evropski prosek.
Takođe, udeo otvorenog postupka kao najtransparentnijeg i najkonkurentnijeg u ukupnoj vrednosti po starom Zakonu o javnim nabavkama je bio 56% u otvorenom, do 144. Znači, 44% ili 44 vrednosti svih javnih nabavki do 1. aprila 2013. godine su se zatvarale i završavale iza zatvorenih vrata, bez svetla, ne reflektora koji su sada upaljeni, u pomračini, u mraku, dogovorno, 44%.
Sada je znatno drugačije. U otvorenom postupku se završava 79 i to je razlika u odnosu na onih 56% i tu je razlika od gotovo 50% u odnosu na stari zakon. Da li treba sanjati snove o 100%? Da, treba i to zavisi i od komisije i od uprave. To zavisi i od Zakona o prekršajima, jer nažalost, ljudi u Srbiji, mladi ljudi mogu da se edukuju. Za starije uvek važi onaj štapić i prutić zakona koji kažu – ukoliko pogrešiš, moraš da sedneš na optuženičku klupu.
Bio sam nešto drastičniji u razgovorima sa DRI i zadržavam taj neki malo oštriji stav da oni ljudi koji se ogreše, za koje Komisija ili Uprava za javne nabavke ili sud ili DRI kažu da su se ogrešili, da su se ogrešili o zakon, o sredstva svih građana Republike Srbije, ne mogu da plate malu kaznu, ne mogu čak ni da odu u zatvor, pa da se vrate da bi opet istu stvar radili, ne mogu da priđu više državnim parama, ne mogu više da dođu u mogućnost da raspolažu sredstvima koja nisu njihova, već sredstvima građana Republike Srbije.
Zbog toga mislim da je bilo saplitanja. Slušao sam danas veoma pažljivo o tim saplitanjima, o tim fantomskim firmama, o tim fantomskim ljudima koji su tu samo da bi neke postupke zaustavili i stopirali. Slušao sam sve zamerke. Ono što mi predstavlja zadovoljstvo jeste što nisam čuo ni jednu zamerku po ovom Zakonu o javnim nabavkama da je došlo do zloupotreba. Nisam čuo ni jednu zamerku nepoštenja. Čuo sam zamerku nedovoljne brzine, ali između poštenja i brzine ovaj zakon se opredelio, ova Vlada se opredeljuje za poštenje. To je ono što je donelo, kao jednu dodatnu vrednost, poštenje, pre neke prevelike brzine. Džabe brzina, ako ćemo u toj brzini izgubiti i novac, izgubiti i najveći deo javnih nabavki.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Kao najveća poslanička grupa u srpskom parlamentu vam uvek stojimo na raspolaganju za komunikaciju i unapređenje saradnje koju imate sa Narodnom skupštinom. Hvala vam.