Gospodine Živkoviću, po kom osnovu?
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Replika?)
Nemate pravo na repliku, ja u izlaganju prethodnog govornika nisam prepoznao ništa što bih mogao da dam vama kao repliku. Izvinjavam se, nastavljamo, reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine predsedavajući, naša poslanička grupa, ove izveštaje posmatra u svetlu rezultata primene zakona koji smo izglasali nedavno i u kontekstu svih problema sa kojima se susreće u praktičnoj primeni, Zakon o javnim nabavkama.
Mi smo se uvek trudili da u našim diskusijama po ovako važnim temama, prvo damo ocenu stanja, zatim da ukažemo na dobre strane u primeni zakonskih rešenja, da ukažemo na probleme i ponudimo rešenja, pa će tako u tom kontekstu danas biti i moja diskusija.
Ne treba zaboraviti da smo mi od skora zakonodavno uredili ovu oblast. Godine 1990. su bile mračno doba u našoj istoriji, u svemu, pa i što se tiče javnih nabavki. Jednostavno, zakon o javnim nabavkama nije postojao i važila je ona narodna, kod svih vrsta poslova koje tretiraju javne nabavke, „Pola pije, pola Šarcu daje“. Tek u duhu sa Deklaracijom UN u borbi protiv korupcije i podmićivanja i u međunarodnim transakcijama i brojnim preporukama Saveta Evrope, septembra 2001. godine, tadašnja SRJ donela je zakon o sprečavanju pranja novca, a 2002. godine su izmene Krivičnog zakona Srbije, gde je uvedeno devet novih krivičnih dela iz oblasti korupcije, a 2002. godine Vlada Srbije je formirala Saveta za borbu protiv korupcije koji ima savetodavno telo, a tek 2004. godine usvojen je prvi Zakon o javnim nabavkama i nekoliko antikorupcijskih zakona, gde je nacionalna strategija za borbu protiv korupcije od 2005. godine predlagala formiranje Agencije za borbu protiv korupcije, a koja jeste kasnije formirana, a donet je i zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom itd. To pokazuje želju države da se izbori sa korupcijom.
Međutim, mi smo apsolutno svedoci toga da korupcija i dalje jeste prisutna u našem društvu u velikoj meri.
Šta je doneo novi Zakon o javnim nabavkama? On je, u svakom slučaju, korak napred u odnosu na sva prethodna rešenja. Mislimo da je zaštitio u velikoj meri interese države i javne interese, ne samo interese naručioca i ponuđača.
Mislim da je dobro što je prekršajni postupak sada u prvom stepenu pred komisijom, dobro je što su prekršajna rešenja komisije najčešće potvrđena u drugom stepenu, dobro je što Narodna skupština raspravlja o ovim izveštajima i ukazuje na probleme. Dobro je što su svi prigovori oko javnih nabavki bili osnovani, što su po tim prigovorima, poništavane javne nabavke, što je uvedeno novo krivično delo zloupotrebe u postupcima javnih nabavki.
Postoje i određeni problemi. Komisija ukazuje na nešto sa čime se mi slažemo, da rokovi treba da teku od dana kompletiranja dokumentacije.
Pregovarački postupak koji je bio izvor najvećih zloupotreba, jeste smanjen, ali očigledno je da on i dalje postoji i da je najpogodnija osnova za korupciju.
Mislimo da i zloupotrebu instituta žalbi treba eliminisati na taj način što će se povećati takse na žalbu. Ono na šta su neke kolege ukazale, na profesionalne ponuđače, to je nešto sa čim je teško se boriti.
U svakom slučaju, nama se čini da je neophodna izmena i dopuna ovog zakona, da pokušamo da sve ove probleme, koji postoje, svedemo na što manju meru.
Neki od izveštaja govore da je ušteda od primene ovog zakona oko 220 miliona evra, što nije mala ušteda. Ono čega smo mi svesni to je da postoje kadrovski organizacioni potencijali u radu Komisije i mislim da nadležni odbor treba u tom delu da izađe u susret Komisiji, jer bez kadrova i bez ostalih neophodnih tehničkih potencijala sigurno ne možemo i od Komisije da očekujemo rezultate kakve svi želimo da vidimo.
Dobro je što smo prvi put na ovaj način izabrali članove komisije. Ja sam zamenik nadležnog odbora i prisustvovao sam prilikom intervjua sa svim kandidatima i mislim da je to po prvi put da se na jedan zaista transparentan način biraju članovi komisije.
Ono što su takođe problemi to je da nemamo taj spisak naručilaca, da nemamo ujednačenu primenu zakona i podzakonskih akata, da su dodatni uslovi kod ponuđača često izvor velikih zloupotreba, da i dalje postoji forsiranje pregovaračkih postupaka, da je teško iskoreniti postojeće navike i već uhodane šeme, da je građanski nadzornik angažovan samo u nekoliko slučajeva, da postoje očigledno problemi sa velikim infrastrukturnim projektom zbog primene Zakona o javnim nabavkama što se tiče njihovih rokova, da postoje problemi kod nabavke lekova i medicinskog materijala i da su možda neke procedure komplikovanije nego što je potrebno.
Zbog toga mislimo da je potrebno doneti izmene i dopune zakona, a zatim je apsolutno potrebna sveopšta edukacija i još ofanzivnije medijsko izveštavanje o ovoj vrsti borbe protiv korupcije. Mislimo da je zaista neophodno ujednačiti praksu kod primene zakona i podzakonskih akata, jer primećujemo da ona pokazuje određene neujednačenosti. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Čikiriz.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, ova oblast javnih nabavke je od prvorazredne važnosti za daljnje funkcionisanje našeg društva. Zašto? Upravo zato što su javne nabavke veoma važne u našoj akciji borbe protiv korupcije. Korupcija nam razara zemlju. Dame i gospodo,  nema modernizacije Srbije bez slamanja korupcije.
Da je ova oblast javnih nabavki od prvorazredne važnosti govori i činjenica da je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u svom ekspozeu prilikom izbora nove Vlade Republike Srbije, u aprilu 2014. godine, već na strani sedam, od ukupno 52 gusto kucane strane ekspozea, naglasio da je jedan od najznačajnijih koraka nove Vlade Republike Srbije borba protiv korupcije, Zakon o javnim nabavkama, koji je SNS predložila još u kampanji za izbore 2012. godine, a ovaj visoki dom usvojio 29.12.2013. godine, a njegova primena je započela od 1. aprila 2013. godine. Kako vidite, SNS po sistemu: rečeno – urađeno.
Sada se radi o tome da se vide velike uštede ovog zakona, po meni, o javnim nabavkama, kako i premijer u ekspozeu reče, do tada 100 miliona evra, a radi se zaista o većim uštedama.
Gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem šta je dobro u Republičkoj komisiji. Prvo, dobro je što su narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije prvi put imali priliku da dobiju Izveštaj Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za devet meseci 2013. godine. Drugo, dobro je što se izveštaj Republičke komisije razmatra u ovom visokom domu. Treće, dobro je što je Republička komisija uočila određene probleme u postupku svoga rada. Četvrto, dobro je što je Republička komisija svesna svih problema uočenih u postupku primene Zakona o javnim nabavkama. Peto, dobro je što je Republička komisija predložila mere za poboljšanje kako svoga rada Komisije, tako i funkcionisanja Zakona o javnim nabavkama u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, posebno naglašavam da je osnovni cilj Republičke komisije pravilno i zakonito donošenje odluka u predmetima. Zato je jako važno da Republička komisija pažljivo postupa prilikom odlučivanja.
Pošto je Zakon o javnim nabavkama uneo određene novine u odnosu na prethodni zakon, Republička komisija je bila u delikatnoj situaciji jer je stvorila potpuno novu praksu u primeni kako materijalnog, tako i procesnog prava. Zato je dosledna primena novih propisa jednako postupanje Republičke komisije u istovetnim situacijama od prvorazredne važnosti za jačanje sigurnosti u oblasti javnih nabavki, poštovane dame i gospodo.
Posebno je dobro, poštovane dame i gospodo, što je Komisija u svom radu imala dobru saradnju sa pravosudnim organima, posebno sa Pravosudnom akademijom.
Kako ste videli u Izveštaju, do 01. marta predata su četiri zahteva za prekršajni postupak. Ukupno ih je bilo 40, a jedan je pokrenut.
Na kraju da kažem da iz Izveštaja proizlazi, pored onog što su gospoda izneli, da su najčešće nepravilnosti u radu da se javljaju na sledećim elementima - netransparentnost postupka, nepotpune konkursne dokumentacije i favorizovanje ponuđača.
Zaista je Komisija u svom radu imala samo jedan pritisak i to je strašan pritisak, a to je pritisak da radi odgovorno, kao što je i sama navela. U tom smislu narodni poslanici treba da daju podršku ovoj komisiji da i dalje u svom radu rade odgovorno i valjano.
Pozivam vas sve, gospodo narodni poslanici, da podržimo ova dva izveštaja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za devet meseci za 2013. godinu, sa Predlogom zaključaka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koji tako revnosno vodi gospodin Arsić, naš potpredsednik Skupštine. Time ćemo bar malo dati svoj doprinos u modernizaciji Srbije za koju se zdušno zalažu kako predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i Vlada u celini, tako i predsednik države gospodin Tomislav Nikolić. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospodo iz Republičke komisije, kada dođu izveštaji nezavisnih tela, ja sam lično po malo rezervisan, jer kada se kaže nezavisna tela, vi niste nezavisni od same Skupštine koja vas je ipak birala i podnosite nama izveštaj, pa ja kao neko ko zaista decidno i detaljno čita sve izveštaje, naravno, uvek volim da ukažem na određenu kritiku nečega, odnosno prosto da se neke stvari malo pojasne. Ali, pre nego što krenem na to, moram i da vas pohvalim da ste zaista nešto radili.
Glasaću za ovaj izveštaj jer, do sada kako je bilo vezano za javne nabavke, mi sada zaista imamo neku situaciju da je neko nešto i radio, pa čak 298, koliko sam razumeo, postupaka ste na neki način obustavili, čini mi se, odnosno da je došlo do njihovog prekida, tj. do razmatranja svih nepravilnosti, što do sada nije bio slučaj. Verujem da je samim tim već učinjena prilično velika ušteda za samu državu.
Šta se zaista odvijalo u javnim nabavkama dok novi zakon nije donet? Pre svega, ko god je ušao u neko javno preduzeće ili bilo koje državno preduzeće, ne mora da bude javno i kada je video kako su se nabavke obavljale, mogao je samo da se zgrane. To je suštinski bilo jedno ispumpavanje novca iz državnih preduzeća na račune ko zna čije, neretko i u inostranstvu su se ti računi otvarali, gde se taj novac odlivao.
Najčešće se to odvijalo kroz zloupotrebu člana 24, 26. starog Zakona o javnim nabavkama, govorim o pregovaračnom postupku bez objavljivanja javnog poziva. To je zaista bilo skandalozno, gde ste zapravo vi nekom svom prijatelju ili drugaru ili kom god hoćete, rođaku, nameštali posao tako što kažete - e, to je baš ta jedina firma koja može taj posao da obavi, ne može ni jedna druga. Onda to podvedete, recimo, posebno u marketingu, to je zaista bilo skandalozno šta se u toj oblasti dešavalo, pa kažete – ta firma je jedina koja može na osnovu nekog kulturnog ili na osnovu nekog kreativnog rešenja da ponudi zaista najbolje usluge, a kada pogledate, recimo, bilanse te firme kojoj je dat takav posao, vidite da ona ima jednog zaposlenog, da je možda čak nekada u minusu, da je možda tek osnovana samo da bi se obavio taj posao.
Onda zaista vidite da je to bilo jedno najgore nameštanje posla i jasno je kao dan da je to bila čista korupcija.
Takođe su strašne zloupotrebe bile kada, recimo, nećete nekome da date nabavku velike vrednosti, jer se onda ide na tender, pa onda tu nabavku velike vrednosti podelite na tri ili četiri nabavke manje vrednosti, izmislite bukvalno posao za neko preduzeće i onda to podelite na nabavke male vrednosti i opet u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja javnog poziva, suštinski jednoj firmi date četiri posla kroz nabavke male vrednosti. To su bile baš grozne zloupotrebe, posebno u sektoru marketinga i tako su zapravo ispumpavane pare iz državnog ili nekog javnog preduzeća.
Meni je drago da je to prekinuto dobrim delom novim Zakonom o javnim nabavkama. Država je tu značajno uštedela. Mnoga preduzeća su tu značajno uštedela. Ono što ja moram da vas pitam, kao Republičku komisiju koja je, opet kažem, nešto radila, kada čitam vaš izveštaj, one nepravilnosti koje ste uočeili u onom prvom tromesečnom izveštaju, suštinski ste samo kopirali za ovaj drugi izveštaj, šestomesečni i dodali još nešto.
Interesuje me da li ste nekom postavili pitanje – zašto se to ne ispravlja? Ako ste već ukazali, a zaista su ovo neverovatni primeri šta se dešava u našim javnim nabavkama, od toga da neko ne razume kako treba da napravi dokumentaciju, do toga kako da je popuni, do raznih drugih segmenata i to ste već poslali u prvom izveštaju. Verovatno ste nekog izvestili. Kako je moguće da baš niko nije reagovao da se tako nešto popravi? Čak ste dodali neke nove zamerke koje imate, što je nešto što je meni ovako zasmetalo.
Takođe, ne bih voleo u budućem, da kada dobijamo vaš izveštaj, da nam se kaže da niste u mnogo čemu preduzeli određene mere koje inače možete da preduzmete, posebno po pitanju nadzora i onda da nam se kaže npr. da Republička komisija nije obavljala kontrole kod naručilaca, kao jedan od zakonom predviđenih mehanizama ili, recimo, samo ste imali četiri prekršajna postupka. Voleo bih da upotrebite što god možete više tih vaših ingerencija koje imate, kako bi bila strožija i rigidnija primena samog zakona i jača kontrola u samim nabavkama.
Za kraj, želeo bih da vas pitam, pošto ste ovde naveli koliko ste sve postupaka sproveli, rekli ste da 35 postupaka, da ste vi zapravo odbili da se izjasnite o njima i da se nisu vodili. Interesuje me zbog čega, šta je najčešće bio razlog da odbijete da se izjasnite kao komisija ukoliko neko da određenu primedbu? Razumem sve gde, recimo, imate proceduralne greške ili gde je eklatantan primer kršenja zakona, pa u redu, odbijete, ali tu se svakako onda izjasnite. Odbijete određeni predmet, ali zbog čega ste ovde uopšte odbijali da se izjasnite? Koji su to predmeti, ukoliko možete da nam kažete, ako imate ispred sebe, da nam kažete u kojim se predmetima to radi?
U svakom slučaju, dobro je da je neko počeo da radi, da štiti državu, jer kroz javne nabavke su se odlivale pare iz državnih i javnih preduzeća i institucija na ko zna čije račune, ne bi me čudilo na nekim egzotičnim ostrvima i nekim poreskim rajevima itd. Razne firme su ko zna gde to otvarale. Nameštali su se poslovi, tenderi. Ova država je dobrano opljačkana preko javnih nabavki. Dobro je da je ovaj zakon uveden, da je donet i da je krenuo ovako da se primenjuje. Verujem da ima prostora da se on još uvek i značajno popravi, ali vi kao Republička komisija verujem da ćete u nekom narednom periodu kroz ove primedbe, koje dajete, učiniti i da sam zakon dobije svoju neku bolju formu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Gospodine predsedavajući, poštovani predstavnici Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da naše drage kolege iz poslaničkih klupa iz redova opozicije ne interesuje ova današnja rasprava, sudeći po tome što su prazne klupe, ali Bože moj, to govori o njima.
Danas je veoma važna tačka dnevnog reda. U pitanju je izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Želeo bih da se zahvalim predstavnicima ove institucije na iscrpnom izveštaju koji su nam dostavili, ali bih voleo da istaknem i važnost da Skupština usvoji ovaj današnji dokument.
Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je samostalan i nezavistan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Dobro je što imamo jedan ovakav organ. Dobro je što imamo ovako nezavisnu i kontrolnu instituciju, koja svojim delovanjem direktno doprinosi smanjenju korupcije i doprinosi podizanju antikorupcijske svesti u Srbiji.
Podsetiću da je decembra 2012. godine usvojen novi Zakon o javnim nabavkama, koji je počeo sa primenom aprila 2013. godine, a efekti su već danas vidljivi i ogledaju se u uštedama u državnom budžetu, ali i u drastičnom smanjenju zloupotreba u odnosu na stari zakon.
Jasno se vidi da je zakon doneo značajne promene u oblasti javnih nabavki i jasan je pravac razvoja jedinstvenog sistema javnih nabavki u Republici Srbiji, ekonomično raspolaganje javnim sredstvima i zaštite javnih interesa, povećanje efikasnosti sistema javnih nabavki, sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i dodatno usaglašavanje sa pravnim tekovinama EU.
Nas kao državu, vezano za javne nabavke i primenu zakona, očekuje veliki posao znatno pre pristupanja EU. Kao što je potreba za usvajanjem ključnih dokumenata kojima se obezbeđuje sistemski pristup, a to su strategija razvoja sistema javnih nabavki i akcionog plana za njeno sprovođenje. Taj akcioni plan bi morao da obuhvati sve neophodne reforme u pogledu zakonodavnog usklađivanja i izgradnje institucionalnih kapaciteta po preporukama Evropske komisije.
U skladu sa strategijom i akcionim planom, Srbija mora da se predstavi kroz konkretne rezultate i da preuzme ili preduzme odgovarajuće mere za sprovođenje nacionalnog zakonodavstva na svim nivoima, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom i na lokalnom nivou.
Opšti zaključak o efektima primene ovog Zakona o javnim nabavkama je da su ostvareni značajni pozitivni efekti, kao što su jačanje transparentnosti i konkurencije kroz suzbijanje netransparentnosti i nekonkurentnog postupka, bez objavljivanja javnog poziva.
Zbog važnosti ove teme, a ne moram da podsećam da je za SNS ova tema od prvorazrednog značaja i da od dana osnivanja stranke ukazujemo na važnost potrebe da proces javnih nabavki bude uređen na sistematičan, precizan i transparentan način, poslanici SNS daju punu podršku daljem uređenju ove oblasti, kao i radu nezavisne kontrole. Zato smatramo prihvatljivim ovaj izveštaj. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče Komisije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ključni zakon za funkcionisanje našeg društva i zbog toga je bilo toliko raznih komentara u toku njegovog uvođenja.
Ova priča oko ovog zakona me podseća na legendarnu priču o policajcima i kriminalcima. Taman policajci nađu način kako da nešto preseku, kriminalci nađu neki novi način. S vaki pomak u uvođenju implementacije ovog zakona je veliki korak za naše društvo.
Naravno, kada donosite jedan takav zahtev, veliki, sa takvim očekivanjima i sa očekivanjima ogromne uštede, onda je veoma teško to izmeriti. Naravno, da je zakonodavac usporio malo proceduru javne nabavke iz jednog jedinog razloga, da bi mogao lakše da je kontroliše, ali su tada oni, s druge strane, to koristili da tu usporenu proceduru i, na neki način, komplikaciju koriste za svoje interese.
U nadzornom sam odboru jednog velikog javnog preduzeća i znam da postoje ogromni problemi u javnim nabavkama. Na primer, desi se da jedan veoma bitan deo kod koga funkcioniše taj sistem, pokvari se, a mi nismo predvideli u budžetu da on može da se pokvari. Veoma teško možemo zvanično i legalno da ga nabavimo, ali je zakonodavac imao dobru nameru i svaki korak po tom pitanju je veoma dobar. Ono što je važno jeste da smo u toku implementacije ovog zakona shvatili gde su problemi i da sada očekujemo da se to promeni.
Suština ovog zakona je da se smanji koruptivna osnova, ali naša pozicija i zadatak je bio veoma težak. U zadnjih deset godina korupcija je dostigla takav nivo da su svi ti kanali toliko dobro prorađeni da ne možete jednostavno da pronađete ko s kim tu kad i kako radi. Ovo je proces. Najvažnije je da smo na dobrom putu i najvažnije je da se smanjuje koruptivna osnova i da je povećana transparentnost.
Zbog čega se smanjila ponuda? Smanjila se ponuda i smanjen je nivo javnih nabavki. To može da se shvati na dva načina. Jedan je da je neefikasan zakon, ali s druge strane, da oni koji su mislili da će veoma lako da urade javne nabavke sa onim što im nije potrebno su odustali od toga.
U svakom slučaju, mislim da je ovaj izveštaj dobar i da smo na dobrom putu da veliki problem našeg društva rešimo. Hvala vam.