Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Malović, Goran Bogdanović i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Snežana Malović.

Zahvaljujem se poštovana predsednice.
Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine Paniću, kao poslanička grupa NDS podneli smo amandman na član 4. koji u sebi sadrži četiri podčlana, tako da se naš amandman u stvari odnosi na dva podčlana.
Prvi deo našeg amandmana odnosi se na član 15b. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji, gde smo predložili da se rok za podnošenje proširenja mere od strane direktora BIA, ja se samo izvinjavam, koristiću i vreme poslaničke grupe, da znate, skraćuje na 12 sati, umesto 48 časova, koliko je predviđeno Predlogom zakona, kao i da se mora doneti odluka od strane nadležnog sudije ili predsednika višeg suda ukoliko ne ovlasti nadležnog sudiju u roku od 24 časa od prijema predloga.
Smatramo da je ovo celishodnije rešenje zbog toga što ako se sabere broj časova koliko ima mogućnost direktor Agencije da podnese predlog za proširenje mere i ukoliko se sabere vreme za koje je sud dužan da odluči, to onda ispada da se u stvari 36 sati može primeniti mera bez odluke suda.
Naravno, imamo razumevanje i za ovako predložen način regulisanja člana u Predlogu zakona. Međutim, postavlja se pitanje i proporcionalnosti koje je Ustavni sud u svojoj odluci kojom je poništio ove odredbe naročiti naglasio.
Takođe, u Predlogu zakona nije predviđena žalba na proširenje mere, što smatram da bi bilo celishodno, obzirom da se može doći u situaciju da u odnosu na osnovnu meru prvostepeni sud nije dao odobrenje, već je to odobreno od strane višeg suda po žalbi, znači od strane Apelacionog suda, tako da se postavlja pitanje kakav će odnos imati prvostepeni sud ukoliko se podnese zahtev za proširenje mere?
Drugi deo našeg amandmana odnosi se na član 15v. koji treba izmeni i koji bi izmenjen, shodno našem amandmanu, glasio da - prilikom primene posebnih mera kompletan prikupljeni materijal dostavlja se nadležnom javnom tužilaštvu. Drugi stav bi glasio - sa dostavljenim materijalom se postupa u skladu sa odredbama koje uređuju krivični postupak.
Kao što je to predviđeno u Predlogu zakona odnosi se samo na situaciju da se dostavlja tužilaštvu prikupljeni materijal o krivičnom delu, odnosno na koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje. Ovde opet dolazimo do pitanja Ustava i načina na koji Ustav predlaže ograničenje ljudskih i manjinskih prava i postavlja se pitanje da li se taj materijal može koristiti? Znam da je celishodno i sama bih tako postupila da sam imala priliku da pišem predlog zakona, međutim postavlja se pitanje kakav će stav o tome sud imati i da li će sud smatrati da je ovaj materijal podoban za dalje vođenje krivičnog postupka?
Zbog toga dobronamerno predlažem da se unapred postavi pitanje Vrhovnom kasacionom sudu koji je nadležan da odlučuje o ovakvim ekskluzivnim pitanjima i koji je nadležan da ujednačava sudsku praksu.
Koliko je meni poznato, do sada je sud imao veoma restriktivno stanovište u odnosu na ovakvu vrstu materijala.
Takođe, u prethodnom vremenu se vodila diskusija u tome šta se dešava sa materijalom koji nije podoban za dalje vođenje krivičnog postupka. Moram da kažem da sam ja drugačijeg stava od stavova koji su ovde izneti da se takav materijal ne predočava licu na koje se odnosi. Naime, član 15b Predloga zakona u svojoj drugoj rečenici kaže – sa materijalom se postupa u skladu sa odredbama koje uređuju krivični postupak, što znači da ukoliko se pokrene krivični postupak vrlo je jasno i ne treba dalje polemisati da će lice biti obavešteno o tome.
Ukoliko se ne pokrene krivični postupak smatram da lice na koje se odnosila osnovna mera, odnosno mera proširenja, proširena mera treba i mora da bude obavešteno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji uređuje proceduru i način na koji se određeno lice obaveštava o tome. Da li će do toga doći, videćemo u praksi.
Želim na kraju da izrazim i stav da je ovde više nego evidentno da osnovni Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji je prevaziđen, da će on morati da se menja, da u tome treba da učestvuju svi društveni faktori. U krajnjem slučaju, postoje i obaveze koje naša zemlja ima u pogledu evropskih integracija koje proističu iz Poglavlja 23. i Poglavlja 24. naročito Poglavlja 24. koje se odnosi na bezbednost zemlje i smatram da će biti potrebno da se nadležnosti BIA usklade sa međunarodnom praksom.
Takođe, želim da ukažem i na činjenicu, još jednom, da je jako dobro što će odlučivanje o ovoj vrsti mere imati ubuduće Viši sud u Beogradu, kome je nedavno i proširena nadležnost, tako da može da postupa i po nekim drugim teškim krivičnim delima, poput terorizma, i što je Predlogom zakona predviđena dvostepenost.
Mislim da je dosta zabunu i unela činjenica da je do sada odlučivao predsednik Vrhovnog kasacionog suda o merama koje predloži BIA da se primenjuju na određena lica i ona su se uglavnom ticala nekih krivičnih dela koja su ustvari predstavljala unutrašnji ili međunarodni terorizam, dok je sud, Viši sud u Beogradu odlučivao o drugim teškim krivičnim delima i delima koja se tiču organizovanog kriminala. Tako da, kao što sam rekla, Viši sud u Beogradu je morao da postupa u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, što znači da ukoliko ne dođe do pokretanja krivičnog postupka onda je postojala procedura kojom se taj materijal uništavao i kojom se lice obaveštavalo o tome.
Do sada, kada je to radio Vrhovni kasacioni sud, isključivo se primenjivao Zakon o BIA, a samim tim nije postojala obaveza da se predočavaju licu koje se nalazilo na tim merama.
Kao što sam rekla, smatram da sada kada se usvoji ovaj Predlog zakona biće potpuno izjednačeni i postojaće obaveza suda da u svakom slučaju obaveštava lice. To je moj stav o tome. Zahvaljujem se.

Reč ima dr Janko Veselinović.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, koji su podnele naše kolege, pošao je od pretpostavke o kojoj ste vi govorili, ministre Selakoviću, da ne živimo u zemlji dece cveća.
Ovaj amandman jeste u tom pravcu, zato što onemogućava zloupotrebu opravdanih prava koja su data Bezbednosno-informativnoj agenciji za posebne mere koje podrazumevaju prisluškivanje svih onih tehničkih uređaja o kojima je već danas govoreno. Ali, pošto ne živimo u zemlji cveća, iako sam ja mislio, ministre, dolazeći danas na Skupštinu u nedelju, da je gotovo sigurno da živimo u zemlji cveća, malo me je dnevni red demantovao jer teško da se u zemlji cveća nedeljom priča o Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali pošto to nije tako, na moju i na vašu žalost, znamo u kakvoj zemlji živimo i znamo u kakvom svetu živimo.
Ovaj amandman upravo onemogućava da neko zloupotrebi tu mogućnost koja mu je kao agenciji data. Dakle, onemogućava mu da duži vremenski period bez odobrenja suda primenjuje posebne mere, a te posebne mere uključuju tajni nadzor i snimanje komunikacija ili nadzor elektronskih ili druge adrese, bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja tajni nadzor i snimanje komunikacija na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, statistički i elektronski nadzor komunikacija itd.
Dakle, ove posebne mere mogu biti korišćene 48 sati, plus 48 sati koliko sud ima mogućnost da donese odluku o zahtevu direktora BIA, a to je ukupno četiri dana. U ta četiri dana, složićete se, gospodine ministre, mogu te mere da se zloupotrebe. Jer, kako je neko rekao, ne primenjuju se te mere prema običnim građanima. One se mogu primenjivati prema vama lično. Nije bilo malo novinskih članaka i natpisa gde je predsednik Vlade, prvi potpredsednik govorio da ga prisluškuju. Predsednik države je govorio da ga prisluškuju. Zamislite ako se to prisluškivanje otegne na četiri dana, a da sud ne donese o tome odluku, može biti osujećena neka poseta predsednika Severne Koreje, recimo, predsedniku države, koja je verovatno neka sledeća.
(Predsednik: Vratite se na amandman. Znate da sam malopre rekla da mora striktno da se govori o amandmanima, a neće doći osoba koju ste najavili.)
Nisam pominjao nijedno ime.
Dakle, teoretski je moguće jer se ova mera ne odnosi na obične građane. Zašto bi neko čoveka koji obrađuje njivu prisluškivao 48 sati ili četiri dana? Ove se mere određuju prema onima koji mogu da na neki način ugroze državni sistem, put kojim država ide. U tom smislu, smatram da bi, pre svega zbog dobrog funkcionisanja ove vlasti, bilo jako plodotvorno ukoliko bi se ta potencijalna mogućnost ograničila. Dakle, da postoji sigurnost državnih funkcionera, državne administracije, da oni nisu pod nadzorom, možda čak i četiri dana, u obavljanju nekog važnog posla.
U tom smislu, smatram da je amandman naših kolega smislen, baš zbog činjenice da ne živimo u nekom najsrećnijem vremenu, a kroz ovaj amandman se postiže namera zakonopisca, odnosno namera Vlade, pa ma ko da je potpisao ovaj akt, predsednik ili zamenik predsednika Vlade, na bilo koji način se ne ugrožava namera zakonopisca. Dakle, postižu se isti efekti i veća pravna sigurnost građana, ali rekao bih i države. Hvala.

Reč ima Vladimir Đukanović.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Moram da priznam, što se tiče ovog amandmana, to bi bilo sve jako zanimljivo da mi na sednici Odbora nismo već slušali kako se zamera što se BIA na neki način daju predistražne mogućnosti, čini mi se da ovim amandmanom baš oni koji su to kritikovali žele to da pojačaju, upravo takve neke aktivnosti, što BIA svakako ne može da ima.
Znači, Bezbednosno-informativna agencija je obaveštajna agencija pre svega, ona prikuplja određene indicije, a nikako ne možemo da dođemo sa takvim indicijama, ne možemo da to koristimo u krivičnom postupku. Tužilaštvo eventualno to može da dobije, pa ako im to ukaže da tu postoje neki elementi krivičnog dela, da onda da nadležnim organima, recimo Upravi kriminalističke policije ili već kome, da to obrade kao materiju, ali ne možemo da definišemo i da damo BIA tu mogućnost da ona vrši predistražne ili istražne radnje, jer bi to zaista bilo potpuno suludo. Samim tim ovakav amandman je jednostavno neprihvatljiv. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene je amandman neprihvatljiv iz dva razloga. Jedan je zato što bitno skraćuje rokove u kojima direktor BIA treba da zatraži od suda proširenje mere. Ovde se predlaže da umesto 48 časova bude 12 časova. Po meni, za 12 časova se ponekad taj sudija ne može ni pronaći, odnosno tih 48 časova su dragoceni za BIA i taj rok ne treba skraćivati.
Drugi razlog zbog čega neću da glasam za ovaj amandman je dvostruko ponašanje kada je neko vlast i kada je neko opozicija. Samo da podsetim da u bivšim zakonima do 2009. godine ovaj rok u kome je direktor ili šef BIA mogao da primenjuje dodatne mere bez dozvole suda je bio 72 časa. Od 2009. godine su ovi isti koji sada predlažu 12 časova taj rok smanjili svega ne 48 sati. Stoga se normalno postavlja pitanje – kad su hteli tih 12 časova da uvedu kao rok u kome direktor BIA treba da obavesti sud da su neke mere proširene, da zatraži odobrenje za proširenje mera, zašto taj rok nisu primenjivali kada su oni bili na vlasti, a sad su se odjednom setili da bi taj rok mogao biti kraći?
Iz tih razloga za mene ovaj amandman nije prihvatljiv i zato neću glasati za ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Dubravka Filipovski.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, samo želim da se zahvalim članovima Odbora za kontrolu službi bezbednosti što su uvideli konkretnost amandmana na čl. 3. i 4. koje smo podneli moja koleginica Zlata Đerić i ja. Naravno, da im se zahvalim i što su predložili Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvati ovaj amandman. Mislim da su konzistentnost i preciznost primene zakona veoma važni, te u tom smislu, ukoliko ova dva amandmana budu usvojena, verujem da će pozitivno uticati na primenu Zakona o BIA. Hvala.