Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, 10. juna ove godine postavio sam poslaničko pitanje ministru energetike, menadžmentu EPS, kao i Ministarstvu privrede. To pitanje se vezivalo za status preduzeća „24. septembar“ u restrukturiranju, društva sa ograničenim odgovornostima iz Užica. U međuvremenu, obzirom da nije stigao odgovor na postavljeno pitanje, problemi tog istog preduzeća, kako statusno, funkcionalno, organizaciono, a naročito finansijski su se multiplicirali.
Radi se o tome da nakon desetogodišnjeg postupka restrukturiranja, neuspešne prodaje ovog preduzeća, zaposleni, kojih ima negde više od 125, još uvek nisu primili zarade. Preduzeće nema poslova, niti je moguće obezbediti poslove od kojih bi se ostvario prihod za isplatu zarada zaposlenih.
Ono što je posebno opterećujuće za ovo preduzeće jeste činjenica da nakon donošenja odluke Vlade Republike Srbije, koja je više nego vredna poštovanja, da se preduzeća kao što je „24. septembar“ mogu angažovati na područjima koja su bila ugrožena poplavama, može angažovati i bez obzira na postojanje odredaba Zakona o javnim nabavkama. Još uvek to preduzeće nije dobilo nijedan jedini posao.
Zahtevi zaposlenih kod tog preduzeća, koji se i danas nisu promenili, su isti. Prvo i osnovno da se postupak integracije „24. septembra“ u sistem EPS-a što brže ostvari ili bar, s obzirom da još uvek nije ni započeo, zaposleni u ovom preduzeću obezbede na drugi način, a taj način podrazumeva radno angažovanje u sistemu EPS. Zašto? Zbog toga što već u poslovnoj jedinici, koja je inače ispostava preduzeća EPS DOO iz Kraljeva rade pojedinci i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Njih je preko 80. Apsurd je da toliki broj ljudi radi po privremenim i povremenim poslovima, a da 125 trenutno neangažovanih radnika preduzeća „24. septembar“ nemaju mogućnost da ostvare svoj radno-pravni status i radno angažovanje.
Drugi zahtev je ono što je već istaknuto, a to je da se obezbede poslovi ovom preduzeću, kako bi se stekli prihodi, kako bi se omogućilo da se registrovana delatnost obavlja na servisiranju elektroenergetskih postrojenja. Obzirom da odgovor nije stigao, isto pitanje se mora ponovo postaviti i na isto pitanje zaposleni traže hitno rešenje.
Drugo pitanje postavljam ministru prosvete, gospodinu Verbiću, i to pitanje se vezuje za osnivanje univerziteta, ranije smo govorili integrisanog univerziteta u Užicu, imajući u vidu da taj postupak univerziteta u Užicu traje već nekoliko godina. Naročito podsećam da je i prethodna lokalna vlast u Užicu snažno podržala taj koncept, a sada ga još snažnije podržava aktuelna lokalna vlast u gradu Užicu.
Ono što je naročito važno istaći, procedura osnivanja integrisanog univerziteta je već davno poodmakla. Konačno, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje je prihvatio da se studija opravdanosti ili izvodljivosti osnivanja integrisanog univerziteta prihvati i da se odluka koju Vlada treba da donese stavi na dnevni red Vlade Republike Srbije.
Zaista očekujem u ime svih građana, ne samo grada Užica, građana zlatiborskog okruga, građana cele zapadne Srbije, kojima je ova visokoobrazovna ustanova i te kako potrebna radi revitalizacije, ako ničeg drugog, onda kvalitetnog života na teritoriji ovog dela Srbije. Onda je to nešto što podrazumeva imperativ, nešto što zaista zavređuje posebnu pažnju, jer vraćanje visokoobrazovne ustanove državnog ranga u Užice podrazumeva vraćanje onoga što je Užice nekada imalo, pa izgubilo, a to su tri fakulteta u sklopu Beogradskog univerziteta. Sada je prilika da se univerzitet konačno osnuje i da se visoko školstvo afirmiše na toj teritoriji. Zahvaljujem.

Nevenka Milošević ima reč.

Uvažena predsednice Narodne skupštine RS, uvaženi ministre finansija, poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imam izuzetnu odgovornost, ali i obavezu, da upravo sve vas informišem i na kraju postavim pitanja predstavnicima Vlade, resornim ministarstvima u vezi aktuelne situacije u proizvodnji malina i otkupu malina.
Predstavnik sam Opštine Ivanjica, opštine koja je najveća regija u proizvodnji malina. Problem o kome pričam je vezan i za susedne opštine, kao što su opština Arilje, Bajina bašta, Požega, Lučani.
Pre nego što postavim pitanje, napraviću jedan kraći uvod. Ove godine naši poljoprivredni proizvođači, malinari, obradili su svoje malinjake, pa rekla bih – kao nikada do sada, puno uložili. Moram da kažem da posle kraha privrede u Ivanjici, ali ne samo u Ivanjici, nego i širom Srbije, trenutno 80-90% ljudi, stanovnika naše opštine živi od malina. U malinjacima su danas intelektualci, pravnici, ekonomisti, doktori i mnogi drugi. To je jedna velika fabrika pod vedrim nebom, a to nebo nije imalo milosti. Priroda nije imala milosti, prošle godine suša, a ove godine sneg kad mu vreme nije, oluja, grad, poplave. Mislili su malinari da je tu kraj problemima. Međutim, sada kada su oni uveliko u berbi malina, kada moraju da naplate svoj rad, nastupa najveći problem. To nije priroda. To je ljudski faktor. Događa se da imamo na delu da uticaj na cene malina u našoj opštini i susednim opštinama imaju monopol i lobi hladnjačara.
Svi znamo da po Ustavu Republika Srbija ima jedinstveno tržište, gde treba da postoje jedinstvena pravila. Ne smemo biti zaboravljeni. Danas u Ivanjici, Arilju otkupna cena malina je 150 dinara, a ista firma, isti otkupljivač u drugim mestima otkupljuje istu malinu, ni malo kvalitetniju i bolju, za 230, 250 dinara.
Ogromno je nezadovoljstvo malinara. Oni su ogorčeni, jer ne mogu sami rešiti ovaj problem. Stoga traže pomoć od države, od ministarstva, a pre svega najveću nadu i poverenje imaju u premijera Vlade, jer znaju da je on taj koji se odlučno usudio da se bori protiv kriminala, korupcije i monopola svake vrste.
Stoga ću postaviti poslaničko pitanje predstavnicima Vlade, resornim ministarstvima, Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, ali mislim da tu ima i posla i za Ministarstvo pravde. Naše pitanje i molba glasi – da li možete sada, jer pitanje je veoma hitno i aktuelno, da nam pomognete da cena maline u ovim opštinama bude jedinstvena kao i u drugim mestima Srbije? Lokalne samouprave iz ovih mesta su spremne i otvorene na saradnju. Tražimo jedan sastanak, ako je moguće što pre, da bismo razgovarali o ovom problemu i na kraju ga rešili.
To je prvo pitanje koje smatram da hitno treba rešiti, ali pošto mi se vreme bliži kraju, ostala pitanja ću trenutno odložiti. Osvrnula bih se i rekla bih da podržavamo hrabrost Republike Srbije da zakon o radu koji nam sledi i o kome se najviše govori…

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

  Gospođo predsednice, uvaženi ministre, poštovane kolege, imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, ministru pravde i ministarki za lokalnu samoupravu, a odnosi se na dešavanja u Opštini Dimitrovgrad. Dobili smo dopis predsednika Opštine Dimitrovgrad u kojoj čovek, koliko vidim, apeluje na sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da postave pitanje kako i na koji način zaustaviti loša dešavanja, vrlo loša dešavanja koja se dešavaju u Dimitrovgradu.
Naime, na osnovu ovog dopisa i razgovora sa predsednikom Opštine gospodinom Ivanovim, shvatio sam da određeni ljudi iz SNS idu i pokušavaju noću da otmu odbornike u Dimitrovgradu kako bi promenili skupšitnsku većinu. Zanima me šta će MUP i ostali da preduzmu oko ovakvih neželjenih dešavanja, s obzirom na to, sudeći po onome što kaže predsednik Opštine, da ljudi žive u strahu u toj opštini i traže da se razotkriju dešavanja, a naročito u noći 10. juna ove godine u kojoj su navodno involvirane i naše kolege iz Skupštine Srbije, a to su kolega Vladica Dimitrov iz SNS i kolega Dragan Todorović iz Pokreta socijalista.
Smatram da bi bilo dobro da Vlada odgovori da li je ovo tačno i ako jeste, šta će preduzeti da se ovakve stvari dešavaju, jer je Dimitrovgrad granična opština u kojoj većinu čini bugarska nacionalna manjina. Voleo bih da se ovakve stvari ne potvrde na bilo koji način.
Drugo pitanje se odnosi takođe na ministra unutrašnjih poslova, kao i na ministra privrede, a vezano je za dešavanja kojima smo bili svedoci juče u Žitištu kada su u pogon „Agroživa“ uvedeni na silu, uz pomoć velikog broja policajaca ili žandarmerije, nisam siguran, stečajni upravnik i još neki ljudi, iako su imali dogovor sa radnicima koji su štrajkovali da se to ne radi. Moje pitanje – ko je naredio da tamo dođe ogroman broj policajaca u punoj opremi, da se sukobe sa radnicima u Žitištu? Zašto je to bilo potrebno? Zašto je bilo neophodno upotrebljavati silu da bi se ušlo u jednu fabriku u kojoj radnici već mesecima ne dobijaju svoje plate, pa smo mi mogli, građani koji su mogli da vide taj snimak, pošto nije bio u režimskim medijima, da čujemo strašne poruke od samih gladnih radnika, tipa – za vas smo glasali, a ovo nam radite. Mislim da to nije korektno i da takve stvari nikako ne treba raditi. Zanimam me zašto je to uopšte urađeno?
Poslednje pitanje je upućeno ministru energetike. Drugi put pitam – kada će se ispuniti obećanje ministarke Mihajlović dato u predizbornoj kampanji da se radnici „Kostolac usluga“ vrate pod okrilje EPS-a? Nekoliko je puta ponovljeno, ali nikada ispunjeno. Na dugom spisku vaših neispunjenih obećanja to je samo jedna stavka, doduše vrlo značajna za građane Kostolca.
Na kraju, pitanje za ministra privrede i predsednika Vlade – kada će drugi gradovi u Srbiji, osim bilborda na kojima piše „Slavimo Beograd“ i maketu koja je napravljena, moći da dobiju svoje makete, pa da građani mogu organizovano da ih obilaze, a ne da ovako u Nišu, Leskovcu, Novom Sadu, Vranju i na drugim mestima piše „Slavimo Beograd na vodi“, a oni ljudi nemaju nikakav infrastrukturni kapitalni objekat koji ste u stanju da napravite. Napravite im barem maketu da mogu da je gledaju. Hvala.