Poštovane kolege i koleginice, predsedavajuća, ministri i ostali, moram da napomenem da sindikati, stručna javnost, studenti, nevladine organizacije su uvek bile za zajedničko rešenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. To pravo ukidanjem javnih rasprava nije uskraćeno. Samim tim i pravo izražavanja stavova.
Zastupanje stavova samo političke koalicije koja je trenutno u vlasti nije trenutna opcija što se pokazalo i godinama unazad. Znamo da su sve političke opcije bile takve i imale toliku većinu i nikada te odluke nisu bile potpuno pozitivne. Nepotrebno je stvarati situaciju u kojoj je radnik obavezan da ostvaruje profit samo poslodavcu. Stub društva nije samo politička stranka, parlament, Vlada ili neko drugi. Stub društva je baš taj radnik sa platom, zadovoljan i zaštićen radnik. Dokle god se on bude smatrao teretom ovog društva, društvo će biti nestabilno.
Nemojmo Zakon o radu upoređivati sa drugim u veoma naprednim državama od naše, nažalost, jer one su prvo obezbedile platu, pa su im onda uskraćivale određena prava. Tako da stepen zadovoljstva kod njih je daleko iznad nivoa ovog koji mi trenutno uvodimo ovde.
Ako postoji mogućnost dajte i vi to nama, jer sva dosadašnja obećanja nisu napunila džepove radnicima i nisu pospešila privredu a ne verujem da će ovaj način imati prosperitet u privredi. Zato moj glas kao jedinog sindikalca u ovom parlamentu ne može ići u korist političkih partija, bez obzira kako se ta politička partija zvala i na kojoj je poziciji. Samo može biti za boljitak radničkog statusa, jer ja nisam politički poslanik, već narodni poslanik. Položio sam zakletvu i planiram da sve ono što je tamo napisano, s obzirom da sam jako ozbiljno shvatio, planiram da se ponašam u skladu sa tom zakletvom.
Za sve ostale koji planiraju da glasaju za ovakav zakon o radu samo toplo preporučujem da spreme objašnjenje svim svojim prijateljima, komšijama, rodbini, sinu, ćerki da ukoliko im se desi da dobiju otkaz da im objasne iz kog razloga je to bilo dobro i pozitivno za njih.
Ovakav zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu u celini se sveo po mišljenju svih sindikata na čisto ostvarivanje političkih ciljeva. Zašto ja kao jedini predstavnik radnika kažem da zakon nije dobar? Zato što se radniku ukidaju stečena prava, zbog institucione diskriminacije pravo o radnom odnosu, zbog mogućnosti kršenja ličnih i porodičnih prav, zato što se radnici pretvaraju u jeftinu radnu snagu, zbog mogućnosti, široke mogućnosti zloupotreba, zbog manipulacija radnim mestom od strane lošeg poslodavca, ali napominjem lošeg poslodavca, jer su svima date iste mogućnosti, ovo ću malo ozbiljnije objasniti, zato što se poslodavcu recimo omogućuje da da otkaz zaposlenom zbog ponašanja koje predstavlja krivično delo. Međutim, to mu se daje bez utvrđivanja o postojanju ili ne postojanju krivičnog dela, kao i mogućnost da izrekne meru zaposlenom ukoliko poslodavac smatra, pazite, naglašavam, smatra da je povredio radnu obavezu, opet bez ikakvog postupka utvrđivanja odgovornosti.
To su mane, taj član 179. je osnova smera ovog zakona da li je zakon dobar ili loš. Sve se u suštini svodi na taj jedan član koji je problematičan, baš zbog ovoga što sam sada objasnio. Pobliže ću objasniti u okviru amandmana sve ostalo. Voleo bih da mi samo neko odgovori na pitanje, a tu su gospoda iz ministarstva – u kom članu Zakona o radu se precizno omogućavaju nova radna mesta i nova zapošljavanja? Ja taj deo nisam našao, suprotno tome omogućavaju se samo otkazi poslodavcima, a ne nova zapošljavanja. Veoma je važno da javnost vidi danas ko uopšte pokušava da zaštiti stečena prava, a ko im ih umanjuje.
Da ne bude da sam kritičan po svemu što je predloženo u ovom zakonu. U ovom zakonu naravno da postoje i dobre stvari, o tome smo raspravljali i na odboru, juče, naravno kolega je pomenuo, zarade su na veoma lep i normalan način definisane. Međutim, ja bih se u potpunosti složio da država treba da prelomi celu situaciju, jer smatram da pošto smo država svi mi, znači, ne samo Vlada, ne samo parlament, ja smatram da bi trebalo da izađemo na jedan referendum i onda ćemo znati ko ima većinu po ovom pitanju.
Osvrnuću se na kratko, samo kroz jednu rečenicu i na Zakon o PIO i da postavim samo jedno pitanje. Kako se uopšte ovaj Zakon o PIO uklapa u obećanje prethodnih Vlada i kako uopšte on omogućava nova zaposlenja ako se produžava radni vek svim zaposlenima? Hvala vam puno.

Reč ima Mirjana Dragaš. Izvolite.
Izvinjavam se, prednost ima ministar Vulin.

Znate kako, ako ste izabrani na listi DS onda prvo treba da sretnete onih 358.000 ljudi koji su otpušteni po ovom zakonu, pa da ih pitate kako su otpušteni po ovom zakonu i zašto je bilo baš dobro izglasati takva zakon po kome su oni bili otpušteni.
Neće ovaj zakon nikoga da otpusti, kao što ovaj zakon neće nikoga da zaposli. Ovaj zakon služi za to da se omogući da privreda funkcioniše, i ne samo ovaj zakon. Doneti samo izmene samo jednog zakona, ma koliko on bio važan, jednostavno nisu dovoljne. Potrebno vam je od Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji, zakona koji se tiču socijalne politike sve su to zakoni koji prave ukupnu sliku i tako se zapošljava, tako se suštinski nešto menja.
Vi znate, kao što smo ovde mogli da čujemo, mi smo po stanju u našem radnom zakonodavstvu na 93. mestu na svetu. Ako će nas ovo pomeriti neki korak unapred, onda je to više nego opravdana i onda će to pomoći da se neko zaposli, jer će onda doći u zemlju gde radno zakonodavstvo nije na 93. mestu, pa će smatrati da se isplati doći u tu zemlju i da se isplati uraditi nešto u toj zemlji.
Nemojte praviti od ovog zakona nešto što on nije. Ovaj zakon uređuje jednu važnu oblast i pomaže da se ukupnoj slici omogući veće zapošljavanje, omogući prostor za investicije, omogući da vam se olakšava to što radite. Izaći sa tim stavom, potpunom demagogijom – zbog ovog zakona će vas otpuštati, neće vas niko otpuštati zbog ovog zakona. Kao što ste i sami rekli, kažete – loš poslodavac. Da li ima zakon protiv lošeg poslodavca, da li ima zakon koji će napraviti od lošeg poslodavca dobrog, da li ima zakon koji će napravi od lošeg radnika dobrog? Nema, ne postoji takav zakon, ne možete to napraviti. Kao što to dobro znate, onda nemojte praviti očekivanja od javnosti tamo gde ih suštinski nema i da ih suštinski neće biti.
Ovaj zakon ima za cilj, i to je opšta ocena, čak i vas koji ga najviše kritikujete, da je bolji od prethodnog zakona. Jeste, bolji je od prethodnog zakona. Da je samo to, vredelo ga je doneti zbog toga, ali svakako nije samo to.

Izvolite.
Reč ima Borislav Stefanović, replika, pomenuta stranka.

Ministre Vulin, nije DS glasala za zakon koji je donet 2005. godine. Tada je Vojislav Koštunica bio na vlasti, mi u opoziciji. Čak Boris Tadić nije hteo ni da potpiše taj zakon.
Druga stvar, uporno ponavljate tezu, od vrha vaše partije pa na dole ili ne vaše partije nego vaše koalicije, da je DS kriva za otpuštanje 158.000 ljudi. To povezujete sa Zakonom o radu. Ne postoji uzročno posledična veza otpuštanja ljudi iz privatnog sektora u vreme ekonomske krize i Zakona o radu, kako ste naveli, niti vi to znate da objasnite, niti ste vi uopšte svesni šta govorite kada to kažete. Kriva je mnogo toga, za šta je plaćena cena na izborima, ali ste vi i vaša partija i oni sa kojima ste sada u koaliciji isto tako krivi. Recimo, kao kada bih ja rekao da ste krivi za 100.000 mrtvih u bivšoj Jugoslaviji ili za 150.000 proteranih, itd. To nije korektno.

Poslaniče, prekoračili ste potpuno repliku. Ušli smo u polemiku. U stvari koristite vreme.

Pokušavam da kažem da kada koristite takav podatak i onda očekujete da DS ćuti na tu neistinu, na tu konstrukciju.

To niko ne očekuje zaista.

Naravno, onda me pustite da kažem koliko je isto jednako gnusna ova konstrukcija.

Ne znam šta znači gnusno.