Hvala.
Predsedavajući, uvaženi ministri, nesumnjivo je da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu. Kada smo već kod tog zakona, imajući u vidu da je danas upravo SPS spočitano da je na ovom zakonu pala i da je svrstana u neku zadnju klupu iz redova opozicije, ja moram da istaknem da smo mi daleko od te zadnje klupe, da smo sve svoje ispite položili, naročito 16. marta 2014. godine, kada smo pokazali gde smo mi sada a gde su oni koji nas prozivaju na taj način.
Ono što je veoma važno istaći a što je danas, gospodine ministre, nekako izbegnuto da se istakne, jeste da se ovim zakonom u stvari ulazi u jedan proces dodatnog usaglašavanja zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom EU. Naime, svi značajniji radno-pravni instituti koji su sadržani u ovom predlogu zakona su nesumnjivo usaglašeni sa zakonodavstvom EU, tim pre što su upodobljeni sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada. Mi u tom smislu već imamo potvrdu, jer je međunarodna konvencija, odnosno Konvencija Međunarodne organizacije rada dala podršku upravo za one radno-pravne institute koji sada predstavljaju kvalitativan pomak i kvalitativno bolja rešenja u odnosu na sva prethodno postojeća sistemska rešenja.
Ono što poslanička grupa SPS želi da uputi kao jednu jasnu političku poruku građanima jeste da ovaj zakon nije, niti sme da bude razlog straha za zaposlene i da ovaj zakon treba da bude ohrabrenje za nezaposlene. Jer, ovim zakonom se, kao što je već rečeno, nesumnjivo ne obezbeđuje zapošljavanje automatskom primenom zakona, već se stvara samo jedan ambijent na osnovu koga će se stvoriti svi uslovi za efikasnije zapošljavanje. U tom smislu, ponoviću i završavam, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.
Neka se pripremi narodna poslanica Katarina Rakić.

Molio bih malo za tišinu da bi se čuli, jer zaista je važno da na jedan odgovoran način razgovaramo o ovom zakonu.
Svoje izlaganje ću početi sa jednim pasusom. Pročitaću pasus jednog političara šta je rekao pre 13 godina. Rekao je – ovaj sistem zakona, Poreski zakoni, Zakon o privatizaciji, Zakon o radu predstavljaju jedinstven i skladan sistem, neraskidiv sistem. Tržišna privreda koju smo mi obećali građanima Srbije podrazumeva tri kamena temeljca, privatnu svojinu kao dominantan oblik svojine, konkurenciju na tržištu i tržište rada. Ukoliko ovaj zakon, misli se na Zakon o radu, privatizaciji i stečaju, ne usvojimo, nećemo moći da se razvijamo kao zemlja i nećemo moći da sprovedemo određene reforme.
Ono što je još važnije, naglašava taj veliki političar, ima li nečeg prirodnijeg od toga da radniku prestaje radni odnos ukoliko ne izvršava svoje radne zadatke, ukoliko ne poseduje odgovarajuće znanje, ukoliko zloupotrebi radne obaveze, ukoliko zloupotrebi bolovanje? Nema – rekao je Bojan Pajtić 2001. godine, kada je bio jedan veliki liberalni demokrata, a vidimo kakav je razvojni put od liberalnog demokrate do marksiste i šta danas poslanici DS rade.
Kako je moguće da su danas na strani radnika oni koji su 400 hiljada radnika ostavili bez posla i da se bave jednom demagogijom da su na strani radnika, a uvukli su ruku u džep svima nama, građanima Republike Srbije, svim poštenim radnicima u ovoj zemlji koji su pošteno zarađivali svoj hleb i koji su živeli od nade i ideologije koju je DS pričala svakog dana u prethodnih 13 godina.
Želim da se osvrnem na pozitivne stvari ovog zakona. Ni jedan zakon ne može biti po volji svima, ali ovaj zakon je tako izbalansiran da poštuje prava i daje određene olakšice privrednicima sa jedne strane, a sa druge strane poštuje prava radnika.
Takođe, mislim da je važno podržati ove izmene i dopune zakona i da je ovo korak ka uspostavljanju zdravog temelja, zdravog ekonomskog sistema u Srbiji koji nam je potreban, pre svega kako bi smo uposlili mlade ljude. Mlade ljude u Srbiji koji konačno moraju dobiti šansu da rade u svojoj zemlji, da osnivaju svoje porodice i da dočekaju tu zasluženu starost u jednom blagostanju, ali ne blagostanju u kome ćemo trpeti nerad, nego u blagostanju u kome ćemo zaista zavrnuti naše rukave i raditi za našu zemlji kako bi smo mogli da se upoređujemo sa uspešnijim ekonomijama koje možemo videti u regionu i u EU.
Ovaj zakon definiše određene oblasti, između ostalog uređuje rad na određeno vreme. Ono što danas menjamo to je ograničavanje na dve godine, što se tiče rada na neodređeno vreme, a imali smo situaciju u kojoj su poslodavci kršili dosadašnji zakon i na svakih 11 meseci su otpuštali radnike, a zatim za mesec dana ih ponovo zapošljavali kako bi izbegli da ih prijave za stalno ili na određeno vreme.
Smatram da će kroz ovu jednu meru država pre svega kontrolisati dalje poslodavce i imati jednu meru kontrole u vidu inspekcije, da posle dve godine, pre svega mislim na mlađi svet i mlađe radnike, moraće ukoliko zadovoljavaju uslove i ukoliko poštuju radnu etiku da dobiju pravo da imaju rad na neodređeno vreme.
Takođe je važna mera snage izvršne isprave. Ukoliko poslodavac ne plati zaradu za prošli mesec u toku tekućeg meseca, svaki zaposleni može munjevitom brzinom da to prijavi nadležnim organima i da se donese ekspresna presuda u kojoj se isplata omogućuje u najbržem mogućem roku.
Danas neki govore kako je ovaj zakon favorizovanje poslodavaca, ali ukoliko ne dajete elektronski isečak i ne dajete isečak o vašoj zaradi prema zaposlenom, poslodavac je dužan da plati kaznu između 800.000 i dva miliona dinara, što je dokaz da ovaj zakon nije jednostran i nije donet bez konsenzusa. Donet je i te kako sa konsenzusom, sa svim relevantnim činiocima u ovoj zemlji koji čine privredni ambijent i koji zajedno sa nama žele da nešto uradimo dobro za ovu državu.
Sporan je bio prošireni kolektivni ugovor, tačnije dejstvo kolektivnog ugovora, ali kao što vidite to je ostalo i u ovim izmenama i dopunama zakona, samo što se danas povećava da moramo imati saglasnost 50% privrednika u jednoj grani, što se tiče unije poslodavaca koji su saglasni sa tim ugovorom i sa tim dogovorom, kako bi Vlada mogla kolektivno da ga proširi na tu granu na sve ostale. Što znači da i dalje postoji dejstvo kolektivnog ugovora, samo što smo to uozbiljili i tražili i od preduzetnika da uzmu veće učešće u samom procesu, kako bismo doneli bolju odluku i rasteretili i skinuli okove sa naše privrede.
Ukidanje duplih bonusa, dolazili smo u situaciju da neko zloupotrebljava, pa kažu postoji noćni i rad u smenama. Onda uzmete 26% zato što radite u smeni, pa plus 26% zato što je u pitanju noć, odnosno radi se u toku noći. Smatramo da je nedopustivo da, imali smo takve primere i u „Kolubari“, gde su radnici tužili i 52% su tražili na platu jer su radili noću, zato što je zakon bio ne tako jasan i mislim da smo ovim merama totalno razjasnili šta znači noćni rad, a šta znači rad u prvoj smeni.
Sindikalna prava, tačno je da smo doneli odluke da su ograničena sindikalna prava i zaista sam imao jedno lično iskustvo da sam pre šest meseci bio u jednom privatnom preduzeću gde, kada sam šetao sa rukovodstvom da obiđem pogone, da vidim, kao mlad čovek da se upoznam šta je to javno preduzeće, kako su radnici videli rukovodstvo, svi su brže bolje ušli i seli na svoja radna mesta da rade, ali određena grupa ljudi je u ćošku sedela i potpuno ignorisala da uopšte neko šeta pogonima. Na moje pitanje ko su ovi ljudi, to je rukovodstvo sindikata, što znači - ne morate da radite ništa, nema veze, ima ko će za vas da radi, a to su u većini slučajeva oni koji jesu članovi tog sindikata ili tih sindikata koji se bore istinski za svoja prava, ali koji su i danas pokazali ozbiljnost da znaju šta je ono što država mora da uradi, jer se suočila sa realnošću na osnovu katastrofalne situacije koja je jednostavno došla na osnovu neodgovorne vlasti u prethodnih 15 godina.
Takođe, obaveza čuvanja ugovora u mestu rada, o tome je i gospodin Babić govorio, zaista je važno da ako radite u jednom preduzeću i zagubi se taj ugovor, pa morate da idete u Niš po njega, tačnije inspekcija da proverava da li se to nalazi u centrali, u knjigovodstvu itd, pa onda na osnovu tog vremena koje vam je dato vi fabrikujete i napravite neki ugovor ili falsifikujete ili bilo šta drugo uradite što nije u skladu sa zakonom gde se ne štiti pravo radnika. Ova mera će to da prekine, konačno će prekinuti rad na crno i to jeste ono što nam je neophodno. Kao mlad čovek zaista želim da konačno živim u Srbiji u kojoj će mlad čovek biti prijavljen, neće dobijati novac crno na ruke nego će moći da se pohvali da konačno radi u svojoj zemlji pošteno i odgovorno i zarađuje novac za život i može da planira svoju porodicu.
Cilj ovog zakona svakako jeste poboljšavanje uslova poslovanja, prebacivanje zaposlenih iz crne ili sive zone u jednu legalnu zonu gde ćemo konačno znati koji je to broj zaposlenih koji su legalni, a ne ljudi koji rade na crno, zatim porast domaćih i stranih investicija, jer ove olakšice, kao i sa setom onih zakona koje smo usvojili u prethodna dva meseca i koje ćemo usvojiti u narednih mesec dana, daje nam za pravo da konačno dočekamo dan da u Srbiji možemo očekivati investicije koje će zaposliti, eto ja iskreno stojim na strani mlađih ljudi jer je njima posao najneophodniji, ali i onih ljudi kojima je ostalo par godina do penzije. Sasvim sam ubeđen i siguran da će se i naši stariji sugrađani po ko zna koji put žrtvovati zbog nas mladih u Srbiji koji žele samo jedno, a to je pravo na rad, pravo na posao, pravo na zaradu i pravo na porodicu.
Stoga smatram da će SNS podržati ovaj zakon, da će i ostali narodni poslanici podržati ovaj zakon i da ćemo konačno sprovesti reforme u Srbiji koje odlažemo već 15 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici. Pred nama se danas nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o radu koji predstavlja samo jedan korak napred ka reformama u Srbiji, samo jedan korak napred ka putu u EU. Ovi koraci zaista nisu nimalo laki, ali svesni toga šta činimo za budućnost građana Srbije svakako na ovom putu nećemo odustati.
Predlogom ovog zakona svakako želimo pre svega da zaštitimo radnike, pored toga želimo da zaštitimo i poslodavce, sve one koji žele da zaposle Srbiju. Decenijama, i više od toga unazad nije bilo hrabrosti, a nije bilo ni volje da se jedan ovakav zakon donese. Svi smo mislili samo o političkim poenima, svi smo mislili samo na svoje fotelje, nisu mislili niti na radnike niti na privredu Srbije. Doveli su i državu na ivici bankrota i radnike u Srbiji na rub bede.
Danas imamo situaciju da upravo ti koji su doveli zemlju u ovako tešku situaciju pozivaju radnike na ulicu. Pitam se danas zašto ih nisu pozivali na ulicu onog trenutka kada su ih ostavljali bez posla, zašto ih nisu pozivali na ulicu onog trenutka kada su njihove firme propadale, zašto ih nisu pozivali na ulicu onda kada su terali strane investitore? Ne, uništili su sve i sada zovu radnike na ulicu. Pitate li se gde su vam ti radnici? Samo taj koji poziva danas radnike na ulicu, samo on je lično odgovoran za 200.000 ljudi koji su ostali bez posla, 200.000 ljudi i to samo u Vojvodini.
Prema podacima koje sam dobila iz NZP u Srbiji imamo trenutno 790.000 nezaposlenih ljudi. U procentima to izgleda ovako – do 30 godina, tačnije mladi ljudi, u ovom delu čine 26% nezaposlenosti, preko 50 godina taj procenat je 25%, a najveći procenat svakako čine oni u dobu između 30 i 50 godina. Ovo je svakako zastrašujući podatak. Više od toga je strašno što ovi podaci svakako nisu konačni, jer nisu svi nezaposleni evidentirani u službi za zapošljavanje.
Srbiji su zaista potrebne promene, potrebno je da se ozdravi sistem, potrebno je da bude zdrava ekonomska situacija kako bi privukli strane investitore, kako bi se mladi ljudi zapošljavali. Svi oni koji žele da ulažu svoj novac u Srbiju, svi oni iz inostranstva složili su se i prihvatili su ovakav predlog zakona. Ono što za razliku od ostalih predloga zakona koji su ranije donošeni ovaj zakon donosi jeste da su njegove odredbe jasne i precizne, da ne postoji prostora da se čita između redova. Ranije se upravo u tom prostoru između redova, upravo u tim tzv. rupama u zakonu davali pojedincima privilegije, tako da nisu svi bili jednaki da tako kažem. Ovaj zakon je upravo nešto suprotno tome i ovaj zakon jasno i precizno definiše pojmove kao što su rad na određeno vreme, zatim uslove pod kojima poslodavac može dati otkaz zaposlenom i ne može se iz tog okvira proširiti, zatim preciznije određuje cenu rada.
Ovaj zakon je upravo nešto suprotno tome. Ovaj zakon jasno i precizno definiše pojmove, kao što su rad na određeno vreme, zatim uslove pod kojima poslodavac može dati otkaz zaposlenom i ne može se iz tog okvira proširiti, zatim preciznije određuje cenu rada.
Ovaj predlog izmena i dopuna zakona je usaglašen sa svim propisima Evropske unije. Ono na šta ću se posebno osvrnuti, a što donosi kao novinu ovaj zakon, jeste nešto što će svakako biti pomoć u zapošljavanju osobama koje imaju dosta godina staža, da ne kažem starijim osobama.
Do sada smo imali situaciju u našoj privredi da je poslodavac bio obavezan da radniku isplaćuje minuli staž za sve godine staža, što je na primer izgledalo ovako – da ako poslodavac zaposli radnika koji ima 25 do 30 godina staža, a kod njega radi, recimo, samo mesec dana, on je dužan da mu plati sav taj minuli staž za sve godine unazad. To poslodavcima svakako nije odgovaralo, te su izbegavali da zapošljavaju starije osobe, a sa druge strane imali smo problem sa ljudima koji su imali toliko godina staža, a sa druge strane nisu ostvarili pravo na penziju, šta onda sa tim ljudima. Prosto terali smo ih u sivu zonu.
Druga stvar koja će se ukinuti ovim zakonom, jeste nešto, što mogu slobodno da kažem, predstavlja javnu tajnu u Srbiji, a to su takozvani blanko potpisani sporazumi i prekidi radnih odnosa. Svaki radnik, u stvari ne svaki, ali većina radnika u Srbiji je u prethodnom periodu, prosto je bila primorana kod privatnih poslodavaca da potpiše dokument kojim se navodno sporazumeva da sporazumno prekida radni odnos. Takav papir je poslodavac držao u svojoj fijoci i mogao ga je aktivirati u bilo kom trenutku kada njemu odgovara.
Upravo, ovakav primer i još dosta primera opovrgava ono što sindikati tvrde, a to je da još uvek važeći Zakon o radu pružao radnicima sigurnost. Da to nije tako govori i podatak da je između 2005. i 2012. godine, kada je Zakon o radu bio na snazi 354.000 radnika ostalo bez posla. Pa kako to, ako je taj zakon prosto stvarao sigurnost tim radnicima? Kako je toliko ljudi onda ostalo bez posla? Od toga 380.000 u privatnom sektoru.
Složićete se, po ovim podacima nešto je bio zaštićeniji javni sektor, a to je upravo zbog neodgovorne politike prethodne Vlade koji je javni sektor koristio zapošljavajući svoje ljude. Na takav način svakako je doveo i srpsku privredu i državu do bankrot. Donošenjem jednog ovakvog zakona svakako ćemo izbeći bankrot Srbije i svakako ćemo od Srbije stvoriti jednu bolju i uređeniju državu.
Svesni smo toga da ovaj zakon svakako nije spisak lepih želja, ali smo spremni da se uhvatimo u koštac, jer mi smo za razliku od onih, od nas odgovornih ljudi. Kao što sam već navela, ovaj zakon je izuzetno jasan i precizan, ali upravo zbog toga mislim da ovaj zakon i jeste problem nekima.
Naime, prethodne nedelje sam sa svojim kolegama, poslanicima iz SNS-a, sa članovima skupštinskog Odbora za rad prisustvovala jednom sastanku koji su organizovali predsednici sindikata. Mogu u svoje lično ime da kažem, a nadam se da će se moje kolege sa tim složiti, mi smo zaista bili zatečeni onim što smo tamo čuli. Mi smo od tog razgovora očekivali da ćemo čuti jasne i precizne podatke, odnosno odgovore, šta to njima ne odgovara u ovom zakonu, šta to nije po meri radnika, na šta se oni konkretno žale. Nažalost, takve odgovore nismo dobili. Dobili smo uvrede, dobili smo obrazloženje da zakone šalju veliki bogovi, da smo siledžije, da smo alavi, da se pendrekom ne donose zakoni.
E pa, gospodo iz sindikata, želim sa ovog mesta da vam kažem – Srpska napredna stranka zaista nije kriva što je u prethodnom periodu ostalo 500.000 ljudi bez posla. Srpska napredna stranka nije kriva što su radnici u Srbiji poniženi i primorani da rade na crno. Gospodo iz sindikata prestanite da obmanjujete radnike, vaš posao jeste da štitite njihova prava. Međutim, posle svih razgovora koje smo imali ja se pitam da li vi štitite njihova prava, ili štitite samo svoje privilegije.
Nažalost, sada ste našli, tačnije dobili saveznika. Dobili ste saveznike u onima koji su godinama uništavali našu privredu. Dobili ste saveznike, pa sada možete zajedno da se borite protiv reformi u Srbiji, zajedno možete da se borite protiv radnih mesta, zajedno možete da terate investitore iz Srbije.
To ste našli da radite sada u ovom trenutku. Sada kada je neko konačno krenuo da radi ono što je trebalo da se desi pre deceniju. Kada je uzeo stvar u svoje ruke i skupio hrabrosti da donese jedan ovakav zakon. Sada kada je pokrenuta privreda u Srbiji, kada se javljaju novi investitori, kada se otvaraju nova radna mesta. Očigledno je nekome ovaj zakon pretnja, Srpskoj naprednoj stranici je obećanje i mi ćemo ga ponosno doneti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodna poslanica Vesna Rakonjac. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Još je Vinston Čerčil svojevremeno rekao da osoba koja u mladosti je levičar, a da to posle svojih tridesetih godina nije shvatio da je zabluda, zapravo je trebalo da postane konzervativac, pitanje je koliko je baš sposobna da se bavi politikom.
Meni je drago, gospodine Vulin, da vi to polako shvatate, ali mi nije jasno da ljudi koji su tako žestoko kritikovali samoupravljanje 2001. godine, a verujte sećam se vrlo dobro gospodine Arsiću jer ste i vi tada bili narodni poslanik, sećam se tog perioda jer sam bio skupštinski izveštač, baš izjave gospodina Pajtića uperene protiv samoupravljanja. Meni je sada prosto nejasno kako naprasno postadoše drugovi i drugarice. Ovde doživljavamo jednu nirvanu tih levičarskih ideja, a pritom, ako je neko sahranio radništvo u potpunom, u pravnom smislu te reči, ako je neko vodio najgori, onaj divljački liberalni kapitalizam, baš su ga vodili sadašnji drugovi i drugarice.
Samim tim takvo licemerje ne mogu da prihvatim i moram da priznam, što se tiče samih izmena i dopuna Zakona o radu, a inače reći ću vam, ti ljudi su 2001. godine doneli tadašnji Zakon o radu koji je u svom, čini mi se, 101. članu odredio da poslodavac je mogao da vam da otkaz, niti da vas pita, niti bilo kakvo obrazloženje da da. Jednostavno ste mogli da budete najureni iz firme bez ikakvog obrazloženja. Tada to nikome nije smetalo. Tada se to opravdavalo kako idemo ka tržišnoj ekonomiji, tržišnoj privredi, a danas kada smo posledice svih tih zakona doživeli u eroziji naše privrede, u potpunom krahu naše privredne aktivnosti i svega, sada smeta kada se donosi zakon da imate odgovornost i poslodavca sa jedne strane, a bogami i radnika sa druge strane.
Godine 2005. se otišlo u drugu krajnost. Donet je Zakon o radu gde se navodno radnik zaštitio. Stvarno smo došli u situaciju da iste mogli da otpustite čoveka koji čak ništa nije ni radio u firmi, ali nije mogao da dobije otkaz nikako. Sa druge strane je potpuno destimulisao dalje zapošljavanje.
Onda smo doživeli situaciju da 300 i nešto hiljada ljudi ostane bez posla, da srednje generacije, to je ono što je najgore, ljudi koji su imali 40 ili 50 godina, koji su dobili otkaz u tim divnim tranzicionim okolnostima koji su nam tadašnji rukovodioci DOS-a uvodili, ostali su na ulici i nisu mogli nikako da dođu do posla zato što su uvedene neverovatne odredbe da recimo, morate da platite otpremninu za sve godine radnog staža. Nijedan poslodavac naravno to nije hteo da prihvati.
Sada se ovim zakonom uvodi mogućnost da i ti ljudi, to je ono što je najvažnije, koji imaju 40 ili 50 godina, koji imaju još mogućnosti da rade, da mogu ponovo da se zaposle. Mogu da budu ponovo korisni, da rade u određenim firmama, zavisi kom poslodavcu su potrebni. To je ono što je po meni ključ svega. Na taj način se podiže privredna aktivnost jedne države. Mi nažalost ovaj zakon donosimo, rekao sam kao posledica potpunog uništenja srpske ekonomije.
Ovde smo imali i to je ono što je meni najstrašnije kada se ljudi koji su ostali bez posla nazivaju gubitnici tranzicije, pa jeste nažalost oni su gubitnici tranzicije, ali smo imali koliko hoćete dobitnika tranzicije koji su danas postali odjednom kao što sam rekao „drugarice i drugovi“.
Moram samo da vam saopštim „drugarice i drugovi“ iz opozicije, Edvard Kardelj je davno umro, a takođe i samoupravni socijalizam sa njim. Danas su potpuno neke druge okolnosti.
Kada govorimo o sindikatima, ja gospodine Vulin moram vama da zamerim, kao što lično zameram i možda gospodinu Vučiću. Imam pravo kao poslanik vladajuće većine, zameram što su uopšte sa ovim predstavnicima sindikata razgovarali. Lično nikad ne bih razgovarao sa njima. Zato što ti predstavnici, samozvani predstavnici sindikata nikada u životu se nisu borili za radnička prava.
Naprotiv, uživali su najgore moguće privilegije, a radnici su ostajali bez posla i naravno porodice su čitave uništavane kroz privatizaciju, kroz pljačkašku privatizaciju, kroz uništenje fabrika, a oni su se naravno bogatili i imali su bankovne račune, odlične automobile mogli su da letuju gde hoćete.
Kakvi su to predstavnici sindikata? Zato ja ne mogu da shvatim da oni danas nekog pozivaju na ulicu, a tolike godine se prstom nisu mrdnuli da nekom radniku obezbede nešto, i zato moram da priznam, zameram vam lično što se sa njima razgovaralo.
Mislim da ti ljudi nisu uopšte nikakvi predstavnici radnika i jednostavno s njima nije trebalo ni razgovarati. Ali, u redu ja razumem demokratski kapacitet i ove Vlade i svakog ko želi da uvaži sagovornika. Međutim, oni nemaju ekskluzivno pravo da donose bilo kakav Zakon o radu. Ovo je dobar zakon čim su dotična gospoda protiv njega. Verujem da ste zaista uradili nešto što je korisno.
Malopre je postavljeno pitanje gospodinu Stefanoviću, krivo mi je što nije ovde – zašto ministar unutrašnjih poslova brani Zakon o radu?
Pa, molim vas u vreme, to sjajno, mi smo doživeli da u MUP imamo ne znam koliko sindikata, svi su navodno reprezentativni, tamo sede nekakvi ljudi koji uopšte ne dolaze na posao, a vode se da su radnici MUP i primaju platu, eto razlog više da dođe ministar unutrašnjih poslova i da obrazloži da takve stvari više neće biti moguće u MUP, to je postala jedna neizdrživa situacija.
Dosta je bilo zapošljavanja u administraciji, red je da se naravno podiže privatni sektor. Ovaj zakon je nešto što podstiče razvoj privatnog sektora, meni je to jako drago. Drago mi je što lakše možete da se zaposlite po ovom zakonu, nego što je to bilo do sada.
Isto tako mora da se zna i odgovornost radnika, dobro je što možete lakše da dobijete otkaz, a nema tog poslodavca koji će otpustiti dobrog radnika. Dobrog radnika će naprotiv, on uvek stimulisati i gledaće da ga dalje podstakne i da ga motiviše da što bolje radi.
Prema tome, ovo su zaista dobre izmene i dopune zakona, ovu su prave reforme i nadam se, a moram da priznam da sam i dalje sumnjičav zato što je jako teška ekonomska situacija, ali nadam se da upravo ovakvom jednom reformom možemo da krenemo napred i verujem da Srbiji slede neka lepša vremena. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac, a neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Petrović. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, koristim priliku kao predsednik Odbora za rad, da se prvenstveno zahvalim predstavnicima Ministarstva za rad, koji su juče sa nama zajedno radili na pojašnjenju spornih tzv. spornih nekih članova zakona, na njihovim konkretnim, nedvosmislenim i stručnim odgovorima koji su jednostavno otklonili sve dileme koje su postojale.
Da se ne bih ponavljala, jer moje kolege su maltene izložile sve ono što ovaj zakon dobro donosi, a dobro donosi i poslodavcima i stranim i domaćim investitorima koji će unaprediti realni sektor i pospešiti zapošljavanje. Isto tako dobro donose i onim teško zaposlivim kategorijama ljudi koji su u vreme nekorektnih pljačkaških privatizacija ostali bez posla, a radi se o ljudima u ozbiljnim godinama, ljudima visoko stručnim koje bi svaki poslodavac želeo za sebe i uz sebe.
Smatram da ovim ukidanjem minulog rada prilikom zapošljavanja kod novog poslodavca, taj visoko stručni kadar neće izgubiti ništa. Dobar poslodavac zna da prepozna dobrog radnika, dobrog stručnjaka i kao što je to svuda u modernom svetu praksa, ugovaraju se bruto ugovori o isplati zarade i bruto zarada, tako da jednostavno ne sumnjam da će biti i isplaćeni adekvatno za svoj rad.
Po drugom osnovu, znači, kada govorimo o zaštiti prava trudnica, ovim zakonom u jednom delu je vraćeno dostojanstvo trudnicama da jednostavno, bez zaziranja mogu da odu kod svog lekara na pregled i da ne strahuju i da ne izmišljaju neke druge razloge, dovoljno je samo da se jave poslodavcu i da odu na zakazani pregled.
Još jedna stvar koju smo čuli, a to je da ovim zakonom sankcionišemo na neki način, odnosno stavljamo u povlašćeni položaj poslodavca u odnosu na trudnicu, a to je kada kažemo – osim u slučajevima iz člana 179.
I trudnica kao i svaki drugi zaposleni mora da poštuje i radnu disciplinu, a da i ovo nije baš tako jednostavno da im se uruči otkaz, je i to, što pre uručivanja otkaza o radu, poslodavac je dužan da uputi pismeno pisano upozorenje i da ostavi rok od osam dana, pa, ako se ponovi nešto što nije u skladu sa Zakonom o radu i radnoj disciplini, tek onda nastupa ova situacija. Priznaćete da ni jedan poslodavac neće baš olako uz puno objašnjenje dati upozorenje trudnici samo zato što je trudna ako nije postojala ozbiljna povreda radne dužnosti.
S druge strane, slažem se u tom delu da žena koja je u sedmom mesecu trudnoće, neće moći da obavlja poslove koji obavljaju drugi zaposleni, ali jasno je precizirano zakonom da ni u kom slučaju poslodavac ne sme da ugrozi zdravlje trudnice ili dojilje da može da je premesti na lakše radno mesto ili da joj da plaćeno odsustvo za taj period. Prema tome, ovim zakonskim rešenjima ni trudnice, ni majke, ni dojilje ništa nisu izgubile.
Još jedna važna stvar, a koja je jasno definisana, a to je pooštrena zakonska politika kada su u pitanju i kaznene odredbe za tzv. sivu ekonomiju, odnosno za rad na crno.
Mi znamo da neki radnici koji rade na crno, posebno vidljivi tek onda kada se desi neka povreda na radu, što je karakteristično za građevinsku industriju i za građevinare. Znači, svesni smo toga da se dešavaju razne manipulacije u toj oblasti i one jednostavno predstavljaju ugrožavanje zdravlja i života zaposlenog. To je ovim zakonom jasno regulisano, jasno su precizirane odredbe da poslodavac mora na mestu radnog mesta zaposlenog da ima adekvatan ugovor o radu, odnosno sve papire koje zakonom predviđa da ima o zaposlenom.
Ne može da pravi fiktivne ugovore, da ih antidatira jednostavno inspektoru za rad mora da pruži sve ono što je neophodno na licu mesta i u momentu inspekcijskog nadzora.
Ono što je jako dobro to je i rad na određeno vreme i mislim da je dobro što je na 24 meseca i ne bi bio opet manipulacija kada je ova odredba u pitanju, a to je ne može 24 meseca da se ponavlja u beskraj kod istog poslodavca.
Nakon isteka 24 meseca privremenog rada zaposleni može da radi na određeno vreme, ali kod drugog poslodavca. Do sada to nije bila praksa. Znači, radili su na godinu dana, prekidali radni odnos i beskonačno radili na godinu dana na određeno vreme i upravo je to razlog što nepoželjni za bankarske kredite i nisu socijalno praktično sigurni.
Što se tiče produžetka rada na određeno vreme na 36 meseci za novog poslodavca, mislim i da je to veoma dobro, jer će u tih 36 meseci novi poslodavac da razvije svoj posao i da omogući zapošljavanje novih ljudi. Jako je dobro i što ovaj rok na određeno vreme može da se produži i za one osobe kojima nedostaje do pet godina za penzioni staž i da ovim ljudima vrati dostojanstvo, a ne da idu od nemila do nedraga na šest meseci, na godinu dana i da tako skupljaju potrebne godine za penziju.
Ono što je interesantno u ovom zakonu to je i probni rad. U toku samog probnog rada zaposleni može da radi i da obavlja više srodnih poslova, tako da može da se iskaže i da jednostavno na taj način ubedi poslodavca da ga primi u kolektiv. Ono što je veoma dobro u ovoj situaciji, i ako je zaključio sa poslodavcem raskidni ugovor zaposleni mora da dobije obrazloženje zašto nije primljen od strane poslodavca ako poslodavac odluči da ga ne primi.
Ne vidim razlog da se bojimo ako su jasno definisane i precizirane šta je to povreda radne dužnosti i mislim da će na taj način biti sankcionisani samo oni koji ne ispunjavaju radne obaveze, da će jednostavno biti sankcionisani oni koji su govorili da ne može biti toliko malo plaćen koliko može malo da radi, da je to vreme davno prošlo, a da će da se stimulišu radnici koji vredno rade i zarađuju za svoj život.
Dobro je i sprečavanje zloupotrebe nadoknade za smenski rad. Jasno je definisano da je noćni rad u okviru smenskog rada i on ostaje. Znači, nemojte manipulisati da je smenski rad ukinut. Kao što je ministar rekao, smenski rad u popodnevnoj smeni u prodavnici nije isto što i smenski rad u rudniku. To su potpuno dve različite kategorije, a to je jednostavno isto kao kada govorimo i o beneficiranom radnom stažu. Ne može istu beneficiju imati sekretarica nekog direktora rudnika ili direktor rudnika a da istu tu beneficiju ima i rudar. Morate priznati da je to nekorektno i nepošteno.
Još bih se osvrnula samo na jedan segment, a to je segment iz Zakona o PIO. Dosta je bilo polemike oko toga, oko produženja godina potrebnih za ostvarivanje prava na penziju i da ćemo na taj način destimulisati zapošljavanje. Ja ću da citiram predstavnika Ministarstva koji je juče to jednostavno i plastično objasnio, a to je – kada imate jednog zaposlenog koji treba da ode u prevremenu penziju ili, znači, po nekim beneficijama, vi ćete dobiti jednog penzionera više a zaposleni broj će ostati isti, pod uslovom da na to radno mesto zaposlite drugu osobu. Prema tome, vidite da se i tu pravi jedna disproporcija. Tako da, mislim da ćemo ovim reformskim zakonom pokrenuti našu privredu, zaposliti mlade ljude i ostvariti ono što smo i planirali, a ono što smo planirali i što smo ostvarili predstavićemo vam nakon sto dana Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Mirko Krlić.
Izvolite gospodine Petroviću.