Isključivo je tema. Samo malo strpljenja. Mogu odmah da kažem da ne pripadam istoj ideološkoj postavci kao ministar Vulin, ali sam izuzetno zadovoljan što je konačno na čelu ministarstva rada čovek koje svoje javno delovanje definiše kao borbu za socijalnu pravdu. Srbija to zaslužuje. Konačno imamo levičara na pravom mestu i ja vidim u tome samo dobro.
Imao sam prilike da upoznam kreativnost, energičnost, doslednost i pre svega posvećenost Aleksandra Vulina…

Poslaniče, uvažavam, molim vas o temi, molim vas o Zakonu o radu i izmenama Zakona o PIO. Napravićete meni problem da ću morati i drugima da tolerišem kada pričaju o nečem drugom. Molim vas.

Govorim o ministru i o sprovođenju zakona.

Nemojte o ministru, molim vas.

Moram.
Zbog toga sam potpuno siguran da ovaj zakon neće biti mrtvo slovo na papiru, da će biti doslovno sprovođen i da će Ministarstvo rada sigurno prvo reagovati ako bilo kakvih loših posledica bude po sprovođenje ovog zakona. Sledeći dobre namere Vlade Srbije i Ministarstva rada, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ove promene Zakona o radu, potpuno ubeđeni da one idu u pravcu boljeg života pre svega radnika u Srbiji, ali i podizanju srpske privrede i srpske države. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Hvala.
Član 107. Zahvalan sam što ste vi na neki način reagovali. Međutim, kada se ovde već drugi put u, recimo, poslednjih 15 minuta ponove dva termina koji su vrlo opasni, jedan je genocid, a drugi je organizvoana kriminalna grupa, a naravno da se kaže – oni koji su, oni koji su bili na vlasti, oni koji su sprovodili, oni koji su, mislim da je to, iako znam da niko nije rekao tačno ime i prezime, slažem se, ali složićete se da je to vrlo opasna stvar, naročito kada dolazi iz redova većine. Time se otvara upravo ono što mislim da svi treba da izbegnemo, a to je ne samo teške reči, kvalifikacije i pretnje, već i nešto što pokušava građanima Srbije da se predstavi kao redovno stanje stvari, da je opozicija kriminalizovana, da je organizovana u kriminalnu grupu i da se bavi kriminalom, a oni koji govore to možda imaju lična saznanja iz vremena dok su se družili sa ministrom Kneževićem tokom privatizacije u Zrenjaninu, pa mogu to da potvrde. To se zove na ličnom primeru projekcija, kako kaže gospodin Vučić.
Vi treba da reagujete da se to ne dešava, zato što nije dobro kada onda mi ustanemo. Mogli bi puno toga mi da kažemo o njima, ali onda to nigde neće odvesti. Mislim da ste morali da opomenete prethodna dva govornika zbog upotrebe neodgovarajućih termina, pri čemu je termin genocid uvredljiv za žrtve genocida, a termin organizovana kriminalna grupa je uvredljiv za zdrav mozak. Hvala.

Hvala.
Smatram da nisam povredila član 107. Ovom izjavom dostojanstvo nije Narodne skupštine na bilo koji način povređeno. Ne mogu da se složim sa vama da je definisano tačno, čak nije izgovoreno na koje stranke se misli, ni ime ni prezime, tako da su meni bile vezane ruke da na odgovarajući način reagujem.
Drugo, toliko sam kritika dobila zbog jedne jedine opomene koju sam izrekla u ovih nekoliko meseci, koliko radim, od određenog poslanika. Znate da opomena povlači određena materijalna sredstva. Svakodnevno su držane konferencije za štampu zbog toga, tako da se maksimalno uzdržavam da izreknem opomenu poslanicima.
Ako budete insistirali, onda nemojte molim vas da kritikujete mene i da se drže konferencije za štampu kako predsednica koristi poslovničke odredbe. Ako smatrate da sam povredila Poslovnik, molim vas recite, glasaćemo o tome.
(Borislav Stefanović, s mesta: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. On ima prednost.

Javljam se po povredi Poslovnika, čl. 27. i 108.
Iako se jako trudite da budete prva među jednakima i da održavate red na sednici Narodne skupštine, mislim da su malopre urađene neke stvari koje su van domašaja, van dometa, van ovlašćena Narodne skupštine, svakog narodnog poslanika.
Ponoviću i ponavljaću sve dok neki narodni poslanici ne budu to naučili. Narodna skupština nije sudnica. Mi nismo ni tužioci, ni sudije, ni advokati. Gospodinu Goranu Kneževiću je u jednom dugom, iscrpljujućem i mukotrpnom sudskom postupku dokazano da nije kriv, iako se tadašnji režim politički obračunavao koristeći pravosudni sistem ove države, 13 ili 15 meseci ga zadržavao u pritvoru. Na kraju je pravosudni sistem ove države rekao da Goran Knežević nije kriv.
Zbog toga su neprijatne scene kada narodni poslanik opet, krijući se iza imuniteta koji kao svaki narodni poslanik ima, ponovo stavlja na stub srama i Gorana Kneževića i uzima za sebe ulogu i tužioca i sudije i svega onoga za šta nijedan narodni poslanik nema pravo.
Naravno da nisam advokat Gorana Kneževića i da Goran Knežević nema potrebu za advokatom. Svoju nevinost je pokazao u sudskom postupku. Kakvo nam je pravosuđe bilo pre reforme ove Vlade Republike Srbije pokazuju takve stvari da su čoveka zadržavali zbog političkog progona i obračuna u okviru jedne političke grupacije, jedne političke stranke zadržali u pritvoru, na pravdi Boga čitavih 13, 14 meseci.

Zahvaljujem.
Verovatno nećete, iskreno, nisam primetila koji poslanik je spomenuo Kneževića. Reagovala bih, zaista, baš zbog toga što ne želim da se ovde iznose bilo kakve kvalifikacije te prirode. Nismo sudnica.
Za reč se javio narodni poslanik Mirko Krlić.
Po kom osnovu želite reč?
(Mirko Krlić, s mesta: Stavljeno mi je u usta nešto što nisam izgovorio.)
Nemate pravo na repliku. Niste pomenuti.
(Mirko Krlić, s mesta: Javljam se po osnovu povrede Poslovnika, član 107.)
Član 107. je neko iskoristio u ovom krugu. Morate neku drugu odredbu.