… doveli su do toga da je broj zaposlenih opao za 354 hiljade, i to u najvećem delu u privatnom sektoru, koji treba da puni naš budžet. Zato je normalno pribeći izmenama i dopunama Zakona o radu.

Poštovane dame i gospodo, ovim izmenama i dopunama Zakona o radu olakšaće se, prvo zapošljavanje starijih osoba na neodređeno vreme, drugo, postići će se ukidanje obaveza poslodavcima da otpremninama isplaćuju za celokupni radni staž jer je po tome Srbija bila jedina zemlja u svetu. Zbog takve odredbe privrednici su oklevali da zaposle osobe sa dugim stažom ili su zaključivali ugovore na određeno vreme i tako izbegavali obavezu plaćanja visoke otpremnine u slučaju da prestane potreba za angažovanjem radnika.

Novim odredbama koje se tiču ugovora na određeno vreme omogućuje se lakše zaposlenje na projektima koji su ograničeni na nekoliko godina i daje se prilika novoosnovanim preduzećima da zaposlenima zaključe ugovor u trajanju od dve godine, pošto je procena da bi upravo toliko bilo potrebno da se tek otvorene firme stabilizuju na tržištu.

Nove izmene će posebno pogodovati nezaposlenim jer će zakon dozvoliti i rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Donošenje Zakona o radu je korak u pravom smeru ka odlučnosti sprovođenja reformi i pokretanja privredne aktivnosti, a to, dame i gospodo, znači ka otvaranju novih radnih mesta.

Dobro je što su podršku Zakonu o radu posebno dali, prvo organizacije poslodavaca, drugo Privredna komora Srbije, treće pojedini sindikati i četvrto pojedina velika preduzeća. Nije dobro što podršku Zakonu o radu nisu dali Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, koji se nažalost bave samo svojim privilegijama a ne pravom radnika.

Na kraju, dobro je, prvo što će Zakon o radu omogućiti veće zapošljavanje a manje otpuštanje. Drugo, dobro je što će ovaj zakon svojom fleksibilnošću omogućiti da poslodavci prime nove radnike. Treće, dobro je što će ovim zakonom inspekcija imati mnogo veću ulogu što će doprineti borbi protiv sive ekonomije. Četvrto, dobro je što je ovaj zakon jedan od uslova za strana ulaganja u Srbiji. Peto, dobro je što se ovim Zakonom o radu ukidaju privilegije sindikalnih rukovodilaca i ne samo dobro nego i odlično je. Šesto, dobro je što će se ovim zakonom omogućiti novi vidovi zaposlenja, što će posebno pogodovati nezaposlenima kao npr. rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Sedmo, dobro je što je ovaj Zakon o radu predvideo ukidanja administriranja i papirologije jer je predvideo uvođenje elektronske komunikacije. I osmo, dobro je što će ovaj zakon omogućiti radnicima da će moći da idu na godišnji odmor već posle prvih mesec dana.

Na kraju, ovi zakoni spadaju u red reformskih zakona koji će osigurati povoljniji, stabilniji ekonomski ambijent, a to je osnovni preduslov dovođenja stranih investicija, a to znači i otvaranje novih radnih mesta.

Ovi zakoni će zasigurno pridoneti modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, kao i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić.

Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici da date svoj glas za reformske zakone, posebno vas gospodo iz opozicije, jer ćete tim pokazati da ste i vi za modernizaciju Srbije što nam je valjda zajednički cilj. Hvala.

Hvala poslaniče.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno prestavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima doktor Janko Veselinović. Izvolite.

Pošto je malo vesela atmosfera, rekao bih prethodni govornik nije spomenuo samo prvu damu, zaboravio je na Brajan.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege iz NDS danas rekli, mi ne možemo da podržimo ovakav zakon o radu. Rekli smo i zbog čega je to tako. Zato što ovaj zakon ne omogućava nova zapošljavanja već on omogućava lakša otpuštanja zaposlenih radnika u Srbiji. To je svima jasno.
Ne bih se bavio optužbama koje su danas ovde izrečene na prethodnu vlast, jer je ovoj Vladi za sve kriv neko pre njih. Nikako da uzmu u svoje ruke državne poslove, već se vade na druge.
Međutim, tužna je činjenica da prema podacima kojima raspolaže Svetska banka, Srbija spada na poslednje mesto prema ceni rada, ne samo u Evropi nego i u svetu, najnižoj ceni rada.
Dakle, cena rada u Srbiji po satu je 115 dinara, ispred nas je i Rumunija kada se preračuna kurs na današnji dan u Rumuniji je cena rada 1,14 eura, u Brazilu 1,15, u Litvaniji 1,76 itd. Dakle, Srbija je nažalost gospodine Babiću na poslednjem mestu po ceni rada u svetu.

Molim vas, obraćajte se meni.

Da, ali gospodin Babić dobacuje.

Opominjem gospodina Babića, u smislu da ne komunicira sa vama nego samnom.
Nije izrečena opomena.

Gospodine ministre, šta je čekao Zakon o radu do sada, zašto ga nije usvojila prethodna Vlada ako ste hteli da stvorite uslove za strane investicije? Zašto baš sada u sred jula?
Da ne budem maliciozan, da volite jul, ne, nego zato kada su radnici na odmoru, ne mislim da su na moru, jer nemaju para da plate more, već su verovatno negde na selu, pomažu roditeljima ili obrađuju dedovinu. Zašto u julu i to bez dogovora sa socijalnim partnerima bez sindikata? Zašto preko vikenda u roku od 24 sata po hitnom postupku? Zašto ste jutros čitali ekspoze ili kako već možemo nazvati onako da ga nismo mogli razumeti. Ispostavilo se na kraju da možemo vrlo razložno, jasno da govorite, istine sa govorom iz 1994. godine, jer je pre 20 godina napravljena vaša prethodna stranka.
Odnos prema sindikatima nije ono sa čime se možete pohvaliti. Odnos prema radnicima nije ono sa čime se možete pohvaliti gospodine Vulin. Dakle taj odnos jeste kao da su radnici neki višak, neki teret, a tek penzioneri, tek su oni teret za državu. Tek su oni pojeli državne pare prethodnih godina.
Gospodine Vulin, znate da penzioneri primaju dvadesetak hiljada dinara penzije. Prosečna penzija je 20 hiljada, a prosečna plata 24 hiljade. Da li ste pokušali da se stavite u poziciju jednog penzionera koji treba da preživi od prvog do prvog sa 20 hiljada?
Dobar deo penzija je u rasponu od 12 do 20 hiljada. Da li ste se stavili u poziciju penzionera ili radnika sa 20 hiljada koji treba da prehrani svoju porodicu od 1-og do 1-og sa 12 ili 20 hiljada? Vi ovim zakonom, gospodine Vulin, uzimate im još od te plate linearno svima. Na bazi toga što ćete nekome uzeti minuli rad, gospodine Vulin, zato što je neko, pre neki dan jedna gospođa me srela u Novom Sadu i pitala - da li je tačno da ću ja zato što sam zbog potrebe posla radila u više škola, predavala sam fiziku, imala više poslodavaca u narednom periodu imati manju platu zato što sam pre dve godine došla da radim u novu školu i da li se meni neće priznati minuli rad? To pitaju i lekari koji su premešteni iz jednog doma zdravlja u drugi.
Gospodine Vulin, nije Zakon o radu glavna stvar zbog čega strani investitori ne dolaze u Srbiju, zbog čega je zaobilaze? Šta kažu ljudi koji treba da ulože u Srbiju? Nabrojaću nekoliko primedbi koje imaju zbog čega ne dolaze u Srbiju, zbog čega ne ulažu. Kaže Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji – najvažnije je regulisanje propisa vezanih za nekretnine, poštovanje prava intelektualne svojine, juče je bila rasprava u Skupštini o poštovanju prava intelektualne svojine, zatim, Gabor Bekeri, potpredsednik Saveta stranih investitora – zakonodavstvo je netransparentno i nepredvidivo, često se menjaju zakoni, teško ih je čitati.
Citiram: „Kada investitori ulažu novac u zemlju, oni žele da na dugi rok imaju predvidive ekonomske uslove“, ne pominju nigde Zakon o radu. Kaže Vlada, treba da podstakne ekonomski rast zemlje i u isto vreme da vodi računa o interesima svojih građana i nađe ravnotežu između toga. Andreas Hajvenhaver, trgovinski savetnik pri ambasadi Austrije kaže – glavni problem je previše birokratije, sporo pravosuđe, sistemska korupcija, ne pominje Zakon o radu. Dmitar Polovina kaže da su problem loša infrastruktura, loš poslovni ambijent, ne pominje Zakon o radu.
Vi govorite da ćete Zakonom o radu dovući strane investitore, valjda da imamo još nižu cenu rada, valjda da se spustimo ispod ove cene rada, valjda da ljude platimo još manje od ove cene o kojoj ste govorili. Zar mislite da ćete na taj način privući strane investitore? Bili bi vrlo srećni ako bi ovaj zakon rešio to pitanje.
Uložili smo amandmane, pokušavajući popraviti ovaj zakon. Međutim, bez drugih sistemskih zakona koji rešavaju ova pitanja, nema nama oporavka, nema nama zapošljavanja. Gde ćete zaposliti ljude koji će biti otpušteni prema ovom zakonu o radu? Da li ste postavili nekad pitanje, kada kažete 350 hiljada ljudi je otpušteno prema ovom prethodnom zakonu koji sada menjamo, a koliko bi hiljada ljudi još bilo otpušteno da je postojao ovaj liberalniji zakon? Možda 500 hiljada ljudi. Dakle, lakše bi otpuštali poslodavci. Kako mislite da ćete sprečiti otpuštanje donošenjem liberalnijeg zakona za poslodavce? Tu nešto nije u redu. Valjda strožije uslove za poslodavce? Tek onda sprečavate smanjenje nezaposlenosti.
S druge strane, ako kažete da ćete time…

Zahvaljujem. Potrošili ste sve vreme poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam se svojski trudio da pratim prethodnog govornika. Možda nisam dovoljno pametan, ali šta je tu želeo da kaže, zaista je govorio veoma nepovezano, osim nekoliko stvari koje nemaju veze sa istinom.
Kada se kaže da smo po ceni rada poslednji na svetu ili u Evropi, bilo bi mnogo lepše i bolje kada bi se legitimisalo i reklo – e, 2012. godine smo vam ostavili to i to. Pa, i 2012. godine smo bili poslednji na svetu i to je produkt vladavine političke stranke prethodnog govornika. I da smo hteli da pokvarimo, nismo imali šta da pokvarimo, jer ništa nam niste ostavili. Prazna kuća se ne kvari. Postoje drugi parametri i druge merljive stvari. Bili smo poslednji na svetu i po borbi protiv korupcije, pa smo i to popravili sa 86. na 72. mesto u protekle dve godine, ali za to je bila potrebna i politička volja i želja da se izgradi država jakih institucija. Po slobodi medija smo bili najgori sa prostora bivše Jugoslavije, a sada smo po podacima, drugi posle Slovenije i to govorim za prostor bivše Jugoslavije. Po roku za dobijanje dozvola 2012. godine – poslednji u Evropi.
Zbog toga, jedino što mogu da se složim je da je ovo jedan od zakona koji stvara bolji poslovni ambijent i niko neće eksplicitno reći – da, Zakon o radu, ali Zakon o radu je jedan od zakona koji stvara bolji poslovni ambijent. Bez boljeg poslovnog ambijenta, nema investicija, bez investicija nema novih radnih mesta, bez novih radnih mesta nema života u Srbiji. Shvatite jednom taj lanac.
Ovaj zakon o radu je zakon koji je pravljen, koji je liberalniji od onog postojećeg koji nije uspeo ni da sačuva radna mesta, a kamoli da otvori perspektivu novim. Uostalom, ono što se često neki ljudi u ovoj sali kite velikim stranim investicijama, verovatno da su velike strane investicije prodaja društvenog kapitala ili prodaja Miškovićevog dela „Delta Maksija“ ili obveznice ili ne znam ti čega. Ono što u ekonomskoj logici ne postoji, tolike strane investicije a gubitak radnih mesta, to je nemoguće. Investicije donose nova radna mesta. Mi smo ih u Srbiji gubili, što znači da nije bilo realnih investicija čim su se radna mesta u Srbiji gubila.

Vreme, poslaniče.