Završavam, SNS će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon koji je evropski zakon, koji je zakon koji stvara bolji poslovni ambijent i otvara perspektivu novim radnim mestima u Srbiji, što je želja i politika SNS.

Zahvaljujem.
Borislav Stefanović želi 10 sekundi. Prekinuću vas posle 10 sekundi. Izvolite.

Hvala. Demokratska stranka ne može podržati ovaj zakon zato što on ne rešava apsolutno ništa i pozivam SPS, SDPS i PUPS da glasaju protiv ovog zakona…

Hvala, to je već 13 sekundi.
Dr Janko Veselinović, izvolite, šta vi želite? Repliku na čije izlaganje? Nije rekao vaše ime. To je povreda Poslovnika. Ne čujem vas dobro.

Rekao je. Da li možete da mi date repliku?

Dobili ste, samo recite koji je to bio uvredljivi izraz, to je onda povreda Poslovnika.

Govorio je o izlaganju koje je bilo nepovezano.

Znate šta ste vi sve izgovorili na njegov račun i na račun poslaničke grupe? Pošto ja imam pravo da dajem repliku, smatram da nema osnova za repliku i zahvaljujem se. Iskoristili ste vaše vreme, a sada ne možemo da vraćamo raspravu na početak i da svi koriste repliku čijeg osnova nije bilo.
Dajem reč na kraju ministru Aleksandru Vulinu. Izvolite.

Znate kako, bez obzira koja frakcija DS govori, uvek postoji jedna zajednička stvar, a to je da su činjenice potpuno neobavezujuće. Mišljenje je dozvoljeno, ali činjenice nikoga ne obavezuju.
Znate, prosečna plata u Rumuniji, o kojoj se ovde govori sa takvim prezirom, je niža nego u Srbiji. A ta prezrena Rumunija ima tržište od 22 miliona stanovnika i članica je EU i mi pored te prezrene Rumunije treba da ubedimo strane investitore da dođu ovamo, a imaju samo te prednosti da imaju tržište od 22 miliona stanovnika, nižu prosečnu zaradu i članovi su EU. Ali, mi ćemo to da rešimo, kao što smo rešavali 2008. godine kada je Boris Tadić obećao 500.000 novih radnih mesta, 500.000 novih radnih mesta. Od toga smo dobili 354, ili koliko već hiljada otpuštenih.
Samo nedobronameran čovek može da kaže da je ovaj zakon rigidniji u odnosu na prošli zakon. Nije, nije predviđanje razlog za otkaz ništa što je radniku loše. To nije ružna reč. To je nešto što je dobro, jer radnik zna šta je povreda discipline, zbog čega može da izgubi posao i da mu se to ne desi, a poslodavac ne može da da otkaz bez jasno predviđenih razloga da se upravo to uradi.
Zašto govorite o poslodavcima kao o najgoroj stvari na svetu? Pa, ima valjda nekih ljudi koji zapošljavaju, valjda oni organizuju proizvodnju, valjda radnik i poslodavac treba da budu na istoj strani, da naprave nešto. Slušao sam pažljivo, kao što je cela Srbija slušala ovu raspravu i zaista nisam čuo argumente u prilog tezi da je ovo antiradnički zakon, a pogotovo ne da će poboljšati otpuštanje. Ponavljam zato, zakon nije potreban, jer da jeste, pa zar bi bilo otpušteno svih ovih stotine hiljada ljudi?
Znate, pošto se ovde često pominje JUL i moje članstvo u JUL-u, da ja vama nešto kažem. Ja sam iz JUL-a otišao 1998. godine kao zamenik predsednika Direkcije, znači, kao drugi čovek te partije, u vreme kada sam mogao da postanem najmlađi ministar u istoriji Srbije. Dakle, ja sam iz JUL-a otišao kada je bio na vrhuncu svoje snage, a nisam otišao iz svoje partije kada je bila na dnu, kao vi, pa ste je šutnuli i ostavili…

Ministre, moram da reagujem.