Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih svoje izlaganje da počnem sa konstatacijom da predložene izmene i dopune Zakona o radu nisu tako drastične, kao što se o tome u javnosti špekulisalo u proteklih nekoliko nedelja i očigledno je da je ovaj predlog izbalansiran, jer kao što vidimo ni poslodavci ni sindikati, radnici nisu sa njime u potpunosti zadovoljni, što složićete se nije bilo ni moguće. Ono što je za nas značajno je da ovaj predlog nije u suprotnosti sa interesima zaposlenih.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o radu se u najvećem delu tih izmena preciziraju pojedine odredbe trenutno važećeg aktuelnog Zakona o radu, koje su se do sada u proteklih nekoliko godina, od kada je u primeni, različito tumačile i primenjivale, uglavnom od strane poslodavaca.
Jasno je da je unapređenje zakonodavnog okvira da bi ono trebalo pored ostalih mera Vlade, ipak je to zakon koji očekujemo, oni bi trebali da doprinesu povećanju domaćih stranih investicija u privredu, povećanju zaposlenosti, smanjenju sive ekonomije, odnosno rada na crno, kao i privrednom rastu.
Mi u poslaničkom klubu Saveza vojvođanskih Mađara se nadamo da će ove izmene i dopune biti dovoljne. Jedno je sigurno, cilj je da se obezbedi stvaranje povoljne privredne klime i mogućnost otvaranja novih radnih mesta.
Spomenula bih samo nekoliko konkretnih primera iz Predloga izmena i dopuna Zakona o radu. Ovim novim Predlogom zakona, kao što smo čuli iz izlaganja uvaženog gospodina ministra, poslodavac se obavezuje, ovo nije postojalo u prošlosti da ugovor o radu ili njegovu kopiju drži upravo na mestu rada, odnosno tamo gde zaposleni radi. Ovo je jako značajno sa dva aspekta. Jedan aspekat je sa stanovišta zaposlenog, upravo da bi se izbeglo ono što smo mi svesni da se dešavalo u budućnosti, konkretno kada je naišla inspekcija rada koja je tražila na uvid ugovor o radu, onda su poslodavci koristili izgovor da taj ugovor o radu i njegova kopija se ne nalaze ovde na mestu rada i dobijali su određeni rok da upravo taj ugovor o radu i njegovu kopiju daju na uvid inspektoru rada. Onda se ne retko dešavalo da su oni retroaktivno zaključivali sa nekim ranijim datumom taj ugovor o radu, pa njega ili njegovu kopiju dali na uvid.
Sa druge strane, ove izmene su značajne i sa stanovišta države, jer će se na ovaj način u praksi olakšati spomenutim inspektorima rada da utvrde da li lica koja su zatečena kod poslodavca zaista imaju urednu dokumentaciju.
U praksi su vrlo značajna ovlašćena i mogućnosti inspektora rada i nadamo se da će to zaživeti i na terenu u vršenju inspekcijskog nadzora. Njihove mogućnosti i ovlašćenja su između ostalih uvid u opšte pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, utvrđivanje identiteta lica i uzimanje izjava, kako od poslodavaca, odgovornih lica, tako i zaposlenih i drugih lica koja se zateknu kod poslodavca na mestu rada i ono što je izuzetno bitno je vršenje kontrole da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, a sve radi smanjenja sive ekonomije, odnosno sprečavanja rada na crno.
Jedna od, s jedne strane, kritikovanih novina i najčešće spominjanih novina je i produženje roka za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme sa do sada maksimalnih 12 meseci na 24 meseca, što je sa druge strane i po nama zapravo pozitivno i pozitivno iz ugla zaposlenih, jer oni će na ovaj način imati duže izvesnosti svog statusa, duži vremenski period.
Nažalost, opšte poznata je činjenica da su se do sada u praksi najčešće ti ugovori na određeno vreme zaključivali na maksimalnih godinu dana. Posle godinu dana se pravila pauza, došlo je do prekida radnog odnosa, pa su se zaključivale neke druge vrste ugovora. Svi znamo da se, nažalost, to dešavalo.
Prema ovom predlogu, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i na duže od 24 meseca, kao što smo čuli, to može da bude na najduže 36 meseci, ako se radi o novoosnovanom poslodavcu, preduzeću, koji je mlađi, odnosno njegov upis je svežiji od godinu dana, odnosno ako se radi o nezaposlenom kome je do ispunjenja uslova za starosnu penziju ostalo najviše pet godina, najduže na taj period od pet godina, mi smatramo da je ovo dobro, najpre zbog olakšavanja zapošljavanja, takozvanog teže zapošljivih kategorija lica verujte starijih od 55 godina, ali dobro je i što novoosnovana preduzeća dobijaju mogućnost da dok nisu u mogućnosti da zaključivaju ugovor na neodređeno vreme, znači tri godine, zaključuju ugovore na određeno vreme.
Rad sa nepunim radnim vremenom je takođe dobra stvar, najpre zbog fleksibilnog oblika ovog rada i što pogoduje onima koji na primer zbog porodičnih obaveza ne mogu da rade puno radno vreme.
Mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da treba da se stvore povoljni uslovi da ljude koji imaju više dece, za one koji imaju malu decu. Rad na daljinu ili rad kod kuće je takođe jedan od fleksibilnih oblika rada i složićete se da razvoj informacionih tehnologija ovaj vid rada u budućnosti čini zapravo neminovnim.
Klizno radno vreme je takođe dobro i povoljno sa stanovišta zaposlenih roditelja sa decom. Rad od kuće ili ti na daljinu je dobro kako zbog smanjenja troškova, povećanja produktivnosti, a tako i zbog udobnije, konfornije organizacije radnog vremena zaposlenog.
Malo se pričalo o tome u javnosti da se ovim predlogom zaključivanje ugovora o radu za obavljanje poslova kućnog, pomoćnog osoblja ukida između supružnika, odnosno krvnih i tazbinskih srodnika do određenog stepena srodstva. Nama je jasno da je do ovoga moralo da dođe, upravo, nažalost, zbog zloupotreba i izigravanja zakona. Dešavalo se u praksi, ne retko, da su određeni pojedinci zaključivali zapravo fiktivne ugovore sa svojim suprugama sa ogromnim nerealnim platama, pa je onda država bila u obavezi da samo nekoliko meseci recimo pre odlaska na porodiljsko odsustvo da isplaćuje nerealno visoku naknadu za porodiljsko odsustvo tim suprugama.
Ono što bih želela još da spomenem i da pohvalim je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio svoje pravo na godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da taj godišnji odmor iskoristi sledeće godine do 30. juna.
Kada sam se već dotakla pitanja trudnica i porodilja, želela bih da naglasim da po ovom pitanju su sledeće odredbe od izuzetnog značaja. Kao što smo čuli, trudnice odnosno porodilje, sada već i majke koje doje svoju decu, ne moraju da obavljaju poslove koje su po procenama nadležnog organa štetni za zdravlje kako majke, tako i deteta, odnosno ako postoji procena da postoji realna opasnost za zdravlje majke ili deteta. Po ovom predlogu se predlaže da se proširi ta zdravstvena zaštita te zaposlene i koja doji svoje dete.
Zanimljiv je ovaj predlog člana, u slučaju da poslodavac ne može da obezbedi, nije u mogućnosti da obezbedi propisanu zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, dužan je da toj doilji obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ukoliko takvih poslova nema, treba da je uputi na plaćeno odsustvo.
Ono što je spomenuto i što je takođe dobro, prvi put se uvodi, da zaposlena tokom trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo dok ode na lekarski pregled vezan za trudnoću i ova izmena je u potpunosti u skladu sa Konvencijom međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva.
Podsetila bih sve nas i na izmene ovog zakona koji smo doneli prošle godine, vezan je za ovu temu. Dakle, ništav je otkaz ugovora o radu, to se sada precizira, ako na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu su poslodavcu bile poznate okolnosti o trudnoći, porodiljskom odsustvu, rada radi nege deteta i posebne nege deteta ili ukoliko zaposleni u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju ovih istih razloga i, kao i izmena koju smo doneli, prava dojiljama jednim ili višednevnih pauza, odnosno na skraćenje radnog vremena radi mogućnosti da doji svoje dete.
Smatramo da je zaštita materinstva zaposlenih žena jedno od osnovnih pitanja, koje se tiče celog društva i za njih je značajno da posle porodiljskog odsustva mogu da se vrate na isto radno mesto, ako ne baš na isto onda na odgovarajuće, adekvatno radno mesto sa istom platom.
Za preostalo vreme moram da se osvrnem i na drugi predlog zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu.
Za SVM je naravno obezbeđivanje apsolutnog životnog standarda i održavanje relativno životnog standarda penzionera od izuzetnog značaja.
Moram da kažem i da su kontroverzne i polemike oko penzijskog sistema upravo vezane za državni penzioni sistem, koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Znači, nije kod svih isto. Najveće razlike se tiču upravo tih elemenata penzionog sistema, kao što su način finansiranja, vrste penzija i upravljanje.
U Srbiji, kao što je poznato, je aktuelno tekuće finansiranje penzije ili na engleskom - pay as you go, što bi značilo da trenutne generacije zaposlenih iz njihovih doprinosa se finansiraju penzije sadašnjih penzionera i samim tim trenutni zaposleni stiču pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa nekih budućih generacija.
Naravno, ovaj sistem je bio dobar dok je bio relativno mnogo zaposlenih i relativno malo korisnika penzija, ali u poslednjih nekoliko godina je došlo do usporenog ekonomskog rasta i do povećanja nezaposlenosti. Samim tim, promenila se i demografska struktura stanovništva. Stanovništvo je sve starije. Nažalost, ima sve manje zaposlenih i došlo je do krize ovog sistema, pa ni država, ni poslodavci nisu bili u mogućnosti da ispoštuju svoje obaveze.
Osnovno pitanje za opstanak penzijskog sistema, za dalje normalno funkcionisanje su upravo ti delovi o kojima se radi u ovim izmenama i dopunama, a to su uslovi sticanje prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i traženje uvođenja umanjenja penzija ukoliko neko želi ranije da ode u penziju, staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem i za nas izuzetno značajan status osiguranika poljoprivrednika.
Kao što znamo, Vlada je započela reformu penzionog sistema. Znači, neke prošle Vlade su to započele još početkom 2000-ih godina. Tada je došlo do jednokratnog povećanja starosne granice za tri godine, tako da je tada iznosilo 63 godine za muškarce i 58 godina za žene. Godine 2003. je restriktivnije definisan pojam invalidnosti. Godine 2005. je ponovo došlo do izmena postupnog podizanja uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju za dve godine, sukcesivno od 2008. do 2011. godine. Starosna granica se već tada podigla za muškarce za 65 godina života i za žene na 60.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu iz 2011. godine propisano je, između ostalog, postupno podizanja uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju ponovo za tri godine i tada je staž osiguranja za žene podignut na 38 godina, koji sada ne diramo, počev od 2011. do 2022. godine. Tada je promenjena definicija osiguranika poljoprivrednika, prema kojoj su obavezno osigurani svi poljoprivrednici koji imaju više od pola hektara zemlje koji nisu korisnici penzija ili na školovanju.
Moram naglasiti da su ove spomenute reforme donekle poboljšale situaciju, dale određene rezultate, ali složićemo se da bi finansijski pokazatelji bili mnogo bolji da je bila efikasnija kontrola i naplata tih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U svakom slučaju, sada je već jasno da ove reforme nisu bile dovoljne i da je neophodno da dođe do novih. Upravo zbog toga se na dnevnom redu nalaze ove izmene i dopune zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
One obuhvataju podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene, sukcesivno sa 60 na 63 godine, pa sa 63 na 65 godina. Od 1. januara sledeće godine će se primenjivati ovaj zakon. Znači, od 2015. do 2020. godine će se ovaj uslov povećavati za pola godine, šest meseci godišnje, tako da će 2020. godine iznositi 63, a od 2021. do 2032. godine će se godišnje povećavati za dva mesec i s toga će iznosi 2032. godine 65 godina.
Uslovi za odlazak u starosnu penziju između muškaraca i žene se zapravo izjednačavaju za 18 godina, 2032. godine.
Uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja starosne granice. Sledeća izmena je takođe značajna, isključivanje iz beneficiranog staža zaposlenog koji rade na administrativno-tehničkim poslovima, odnosno radnim mestima, što je zapravo suština beneficiranog staža, jer njihovo zdravlje nikako nije ugroženo.
Za SVM jedno od najznačajnijeg je preciziranje definicije za određene kategorije osiguranika, konkretno za osiguranike poljoprivrednike. Uvođenjem instituta prevremenog penzionisanja, odnosno uvođenjem tzv. penala, postepeni pooštravanjem uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju se očekuje da će se verovatno smanjiti broj tih ljudi koji ranije odlaze u penziju.
Kao što sam spomenula, isključuju se iz beneficiranog staža oni zaposleni kod kojih objektivno ne postoji realna opasnost po njihov život ili zdravlje, to je zaista svrha tog beneficiranog staža. Tu se još uvode pooštravanja. Znači, ljudi koji rade na radnim mestima na kojima se osiguranje računa sa uvećanim trajanjem moraju da rade na tim radnim mestima da provedu minimum dve trećine svog radnog veka.
Kao što sam spomenula, za nas je jedna od najznačajnijih novina da se vraća definicija osiguranika poljoprivrednika iz 2003. godine, jer ovom iz 2011. godine je rečeno da svi članovi poljoprivrednog domaćinstva su da uplaćuju doprinos. Složićete se da je nemoguće da svi članovi poljoprivrednog domaćinstva uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Prema tome, ovim izmenama i dopunama se finansijski olakšava izvršavanje obaveze uplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje članovima poljoprivrednih domaćinstava. O tome će moj kolega Arpad Fremond malo kasnije detaljnije pričati.
Mi pozdravljamo što se izmenama i dopunama jednog člana ovog zakona rešava pola problema poljoprivrednika, s kojima se trenutno suočavaju na terenu. Znači, sada samo jedna osoba je u obavezi da plaća doprinose.
Što se tiče drugog dela njihovog problema, vezano za doprinose za obavezno socijalno osiguranje, smatramo da je tu ključna reč srazmernost, ali, kao što sam spomenula, o tome će moj kolega pričati kasnije.
Očekujemo da se u budućnosti formira jedna radna grupa koja bi mogla da se bavi ovim pitanjem. Ono što takođe podržavamo je da će se u budućnosti zaposlenoj koja rodi jedno dete dodavati pola godine staža osiguranja ili ona koja ima dvoje godinu dana. Do sada je u ovom zakonu postojala mogućnost da zaposlena koja ima troje dece to bude dve godine. Jedini problem je što će se ovo primenjivati za 18 godina.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da predložene izmene i dopune Zakona o radu nisu tako drastične, nisu u suprotnosti sa interesima zaposlenih. Nadamo se da će zaista dovesti do podsticaja investicija, privrednom rastu i povećanju zaposlenosti.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu, nadamo se da će u budućnosti uspeti da obezbedi finansijski održiv sistem i zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji se nalazi pred nama, koliko sam razumeo nameru Vlade, bi trebalo da doprinese smanjenju budžetskog deficita kroz povećano zapošljavanje i privlačenje investicija. To je, nadasve, značajno u ovom trenutku, pošto se ekonomija Republike Srbije nalazi u slobodnom padu i to 300 km na sat.
Međutim, iako bi ovaj zakon trebalo da bude sistemski, iz raznovrsnih razloga, o kojima ću malo kasnije govoriti, on to nije, jer ne uspostavlja suštinski nov radno-pravni status poslodavca i zaposlenog. To nije ni moguće. Nije moguće iz jednostavnog razloga što ovog trenutka mi nemamo raščišćene odnose u samoj osnovi ove zemlje i nemamo nove odnose pre svega u privrednom sistemu, koji bi trebalo da bude zasnovan na privatnoj svojini, na jasnom određenju prema privatnom kapitalu, odnosno njegovom poreklu, na punoj zaštiti privatne svojine i jakom sistemu socijalne zaštite. Ta četiri uslova nisu ispunjena.
Još uvek imamo niz relikata, niz zaostataka iz vremena koja su za nama. Imamo zaostatke iz vremena samoupravnog socijalizma, sistema koji je bio takav kakav je bio, ali je bio sistem. Delovi tog sistema su dan danas živi i dan danas postoje, a sveukupnog novog sistema nema. Samim tim se dolazi u paradoksalnu situaciju da se pokušava iskrpiti nešto čega smo se odrekli, a novo da se napravi kao da nema snage.
Daću nekoliko objašnjenja oko svega ovoga. Mi imamo ovog trenutka u Republici Srbiji 1,7 miliona penzionera. U privatnom sektoru je 900.000 zaposlenih, a u državnom sektoru oko 780.000. Dakle, u državnom sektoru ove zemlje je zaposleno 780.000 ljudi koji administrira državu od otprilike osam miliona stanovnika. Podsetiću vas da je u starom Rimu na 60 miliona stanovnika veličina državnog aparata bila 10.000 zaposlenih.
Sve u svemu, 780.000 u državnom sektoru, što sa ovih 1,7 miliona penzionera, čini oko 2,5 miliona, manje-više, izdržavanih, koje treba da izdržavaju 900.000 zaposlenih. To jednostavno ne može.
Ako bismo postigli punu zaposlenost u ovoj zemlji, to bi i dalje značilo, pošto ovog trenutka, ako me podaci ne varaju, imamo nešto oko 790.000 nezaposlenih, to bi bilo 1,5 miliona ljudi koji bi radili, a trebalo da izdržavaju 2,5 miliona. To nije moguće.
Gde je problem? Problem je u tome što ovog trenutka penzije se isplaćuju iz budžeta i to se dogodilo tako što je 1988. godine, prilikom „Jogurt revolucije“ u Vojvodini integrisan, to je bio jedan od razloga zašto je to sve rađeno, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Vojvodine u fond iste svrhe i namene Republike Srbije. Tim objedinjavanjem su koncentrisana sredstva na jedno mesto, da bismo 1998. i 1999. godine i državni i Fond samostalnih delatnosti i Vojni penzijsko-invalidski fond bili opljačkani, kompletan novac iz njih povučen, nestao, a da bi mogli da vrše svoju funkciju, tj. da bi mogle da se isplaćuju penzije, je to postala budžetska stavka i to je podvedeno kao javni prihod, odnosno budžetska kategorija Zakonom o javnim prihodima iz Službenog glasnika RS broj 22 iz 2001. godine.
U članu 7. jasno piše – javnim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike, poslovi i zadaci Grada Beograda i opštine, utvrđeni Ustavom i zakonom, kao i, podvlačim, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Na ovaj način smo došli u poziciju da već 2002. godine u Službenom glasniku, prema Zakonu o budžetskom sistemu, je propisano da se primanja sastoje od tekućih prihoda i to poreza, govorim o budžetu, dva, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, donacije i transfera, ostalih prihoda, taksi i naknade za korišćenje dobara itd. Ni u jednoj zemlji EU doprinosi nisu kategorija javnog prihoda, odnosno budžetska stavka. Ako oni ostanu budžetska stavka, ako se ne formira poseban fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, budžet nikada neće doći na zelenu granu i nikada se neće ništa napraviti.
Ovaj zakon će pomaći stvar da umesto onih 300 km na sat slobodnog pada Srbija pada 280 km slobodnog pada, ali će i dalje biti u slobodnom padu.
Zbog svega toga, da bi se bilo šta sistemski uradilo u ovoj zemlji, mora se otkriti na koji način je 1998. i 1999. godine novac nestao iz Penzijskog i invalidskog fonda, mora se saznati gde je taj novac otišao, šta se sa njim dogodilo, jer taj novac je bio novac ljudi koji su u njega investirali i ulagali dok su bili zaposleni. Sada smanjivati penzije ljudima na osnovu toga što im je neko ukrao pare, pa sad više nema ko da isplati penzije, je nepravda, ali ne samo nepravda, nego je pristajanje na prikrivanje svega toga je prikrivanje krivičnog dela i saučestvovanje u krađi i pljačci kojoj smo bili neki od nas i svedoci.
Postavljam jasno pitanje – kako se misli da se nešto uradi ukoliko, evo kaže ovde, 2009. godine Zakon o budžetskom sistemu kaže da se kao javni prihodi i dalje vode doprinosi za obavezno socijalno obrazovanje i to penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. To nije promenjeno. Dok se to ne promeni, kompletan Zakon o radu, sve ovo o čemu danas treba da diskutujemo, će biti samo manje-više kozmetičke promene, koje će dovesti do toga da podignu socijalne tenzije, koje su ionako visoke, da se ugroze prava penzionera, koja su ionako ugrožena, da se ugroze prava socijalno ugroženih slojeva stanovništva i da se socijalna zaštita, koja je ionako u lošem stanju, još više smanji.
Da bi se sve to sprečilo, LSV će pokušati da amandmanima pomogne da se ovaj zakon vrlo ograničenog dometa, ponavljam, vrlo ograničenog dometa i nimalo sistemski, kao što pokušava da se predstavi, učini boljim. Od sudbine naših amandmana će zavisiti kako ćemo glasati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin. Izvolite.

Poštovani poslanici, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije koji posmatrate rad ovog parlamenta, predlagač ovog zakona očekuje da ovim zakonom podstakne podsticaj domaćih i stranih investicija, prevazilaženje ekonomske krize, smanjenje rada na crno, privredni rast, otvaranje novih radnih mesta.
Međutim, kada se obrazloženje zakona uporedi sa samim tekstom zakona, ne može se pretpostaviti, niti uvideti da ovaj zakon nudi i obezbeđuje ciljeve koje je predlagač proklamovao u obrazloženju zakona. Naime, ovim zakonom se upravo daje pravni okvir, naglašavam – pravni okvir, za otpuštanje lica sa invaliditetom, trudnica, porodilja, itd, što ni u jednom zakonu do sada to nije bila praksa.
Predlagač zakona nije imao snage ili volje da se suoči sa jednom činjenicom da se razne inspekcijske službe koje su pod kontrolom Vlade, koriste kao sredstvo i mehanizam pritiska na privrednike, sa posebno izraženom političkom konotacijom, što je jako izraženo u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju i drugim gradovima Sandžaka.
Ustav Republike Srbije kaže da političke stranke ne mogu potčiniti vlast sebi. Međutim, način na koji rade mnoge inspekcijske službe ili lično inspektori su klasičan primer zloupotrebe vlasti u političke svrhe.
Kako se ovaj predlog zakona uopšte ne bavi ovim problemom, mi smo predložili amandmane kojima tražimo da se kroz ovaj zakon otvori i to pitanje i trajno reši.
Ustav Republike Srbije u članu 36. jemči jednaku zaštitu prava pred sudovima, a predlagač ovog zakona ostavlja mogućnost da se zaposleni ne vrati na posao i ako sud utvrdi da je njemu nezakonito prestao radni odnos. Predlagač zakona na ovaj način derogira sud i sudske odluke i podstiče poslodavce da bez pravnog osnova raskidaju radni odnos sa zaposlenima.
Član 60. Ustava Republike Srbije, između ostalog, garantuje pravo zaposlenih na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Istim članom Ustava ženama, omladini, invalidima, garantovana je posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, a ovim predlogom zakona imamo pripremljen pravni okvir da čak i trudnice i porodilje, kao i omladinci i invalidi mogu ostati bez posla.
Kad kompletiramo stari, osnovni tekst zakona, s ovim izmenama i dopunama zakona, vidimo da ima bezbroj pravnih praznina koje omogućavaju da poslodavci jednostavno gaze zaposlene. Zato se mere ovog zakona moraju uskladiti sa Ustavom i drugim zakonima koji regulišu ovu materiju. U protivnom, imaćemo slučajeve da građani odnosno oštećeni traže zaštitu kod Evropskog suda, a da država Srbija gubi zbog neusklađenosti ovog zakona sa drugim zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Apelujem na Vladu da još jednom sagleda eventualne negativne posledice koje bi nastale primenom ovog zakona, da sagleda njegove nedostatke, da uvaži konstruktivne predloge za njegovo poboljšanje, ili da ga povuče iz skupštinske procedure.
Ovom prilikom još jednom pozivam Vladu Republike Srbije da posveti dužnu pažnju nedovoljno razvijenim područjima, a posebno regionu Sandžak i da konkretnim programom i merama za ekonomski oporavak i razvoj pokaže zainteresovanost za najugroženije delove ove zemlje.
Na kraju, iskoristiću priliku da zamolim predsedavajuće da ubuduće šalju predloge zakona o kojima razgovaramo nekoliko dana ranije. Skupština Srbije je sastavljena od sedam izbornih lista, znači, sedam različitih pogleda na život pa i na ovaj zakon. To daje izvanredne mogućnosti da se otkloni svaki nedostatak, svakog člana a i zakona u celini. Znači, imamo kvalitetnu Skupštinu, ali molim da nam se da mogućnost da malo ranije dobijemo predloge zakona, kako bi se bolje pripremili za njihovo usvajanje. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se gospodinu Ugljaninu.
Za reč se javio ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Vulin. Izvolite.

Hvala. Samo nekoliko nejasnoća da razrešimo.
Kada je u pitanju zaštita trudnica, osoba sa invaliditetom, svaka zaštita i njihova prava su pojačana ovim predlogom zakona. Ne samo što kao i do sada trudnica i porodilja ne može da izgubi svoje radno mesto, postoji jedan način, nemojte da vas to zbunjuje – da krši zakon, ali, to je nešto, izvinite, što ne može da bude stvar vašeg zdravstvenog stanja odnosno drugog stanja, nego, to je kršenje zakona. Sama činjenica trudnoće apsolutno isključuje bilo kakvu mogućnost da bude otpuštena, ili da poremeti njen radno-pravni status.
Ovaj zakon ne samo što to garantuje, već proširuje određeni korpus prava i na dojilju. Dakle, dok žena doji, na nju se odnose posebna prava – da ne može da radi na mestu koje može u zdravstvenom smislu da utiče negativno na nju ili dete, ne može da radi prekovremeno, ne može da radi noću, ako na bilo koji način to utiče na zdravlje nje ili deteta.
Takođe, dodaje se još jedna norma – da porodilja, trudnica, dojilja, može da u radno vreme, u plaćeno radno vreme, vrši odgovarajuće lekarske preglede kod izabranog lekara, što je potpuna novina. Do sada to nije bila praksa. Dakle, samo je dužna da obavesti poslodavca o tome, i to je sve. Njoj je plaćen odlazak kod odgovarajućeg lekara.
Što se tiče osoba sa invaliditetom, do sada je bila praksa da ukoliko prestane potreba za poslom koji obavlja osoba sa invaliditetom, vi sada treba da mu nađete drugi posao. Poslodavac, ukoliko to nije mogao da uradi, on ga je jednostavno proglašavao tehnološkim viškom i otpuštao ga. Sada to više ne može. Sada je poslodavac dužan da nađe drugo radno mesto, a ako to ne može, on je dužan da mu isplaćuje odgovarajuću otpremninu. To do sada nije bila praksa.
I još jedna sitnica oko PIA. Naravno da izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju ne mogu da reše ovaj problem o kome smo govorili. Jasno je da po ekonomskim kriterijumima vi imate milion i 700 hiljada penzionera, a po ekonomskim kriterijumima trebalo bi da budu tri zaposlena na jednog penzionera. To su evropski kriterijumi. To je pet miliona i 100 hiljada zaposlenih u zemlji u kojoj imate sedam miliona stanovnika. Priznaćete, jednostavno nije moguće. Zato država poseže za usporavanjem odlaska u penziju, a nikako za ukidanjem penzija, nikako za ukidanjem fonda. Ali, za usporavanjem, svakako. Kao što vidite, usporavanje se vrši vrlo umereno, vrlo oprezno. Tek 2032. godine izjednačavamo žene i muškarce na 65 godina.
Ali, ono što je takođe važno u ovom zakonu, važno je da činimo značajne uštede ne samo kroz zaustavljanje ili usporavanje posebno prevremenih odlazaka u penziju. Prošle godine je 53% muškaraca otišlo u prevremenu penziju. To nije nešto čemu baš možemo da se radujemo kada je naš budžet u pitanju.
Nije samo to ideja. Ideja je da kroz ograničavanje instituta beneficiranog radnog staža značajno ga učinimo svrsishodnijim. Beneficirani radni staž služi da onaj ko obavlja određene poslove koji su opasni po njega, po njegovo zdravlje, koji mu onemogućavaju da dočeka vreme kada bi neko drugi otišao u penziju, da ode ranije. Društvo mu se na taj način zahvaljuje za njegov odgovoran i savestan rad koji je težak, koji ima svoje posledice po njega i njegovo zdravlje, ali ne smemo to proširiti i na one koji se samo nalaze u istoj službi.
Kroz uštede o kojima govorim, mi računamo da će za 10 godina 5,35% bruto-društvenog proizvoda biti ušteđeno kroz ovo. Hvala.

Zahvaljujem se ministru Vulinu.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski, ovlašćena predstavnica Nove Srbije. Izvolite.

Gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da je Srbija dugo čekala na izmene i dopune zakona o radu.
Nesumnjivo je da je ovaj zakon bio potreban Srbiji i to posebno u ovom trenutku. Zašto u ovom trenutku? Zato što je ekonomska situacija veoma teška i ovaj zakon predstavlja rezultat kompromisa i po mom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije on predstavlja značajan korak u stvaranju regulatornih okvira u oblasti radnih odnosa prilagođenog uslovima tržišta i zbog toga će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati oba ova zakona.
Predloženi zakon zajedno sa ostalim iz celovitog reformskog paketa dovešće do veće pravne sigurnosti, do jasnih pravila, više reda, manjih troškova i administriranja, veće mogućnosti u smislu olakšanja zapošljavanja bez straha od mogućih manipulacija.
Ja ovaj zakon vidim kao mogućnost da očuvamo egzistenciju svojih porodica zato što on omogućava i mladim ljudima da se zaposle ali i onim starijim koji su pri penziji da omoguće i zasnuju novi radni odnos. Očekujem da će u njegovoj primeni biti smanjen rad na crno i da će on pre svega omogućiti poboljšanje uslova poslovanja.
Protiv sam politizacije ovog zakona i zbog toga ću u nastavku svog izlaganja vrlo taksativno po članovima u ime svoje poslaničke grupe nabrojati pozitivne efekte koje očekujem da on u svojoj primeni po glasanju bude imao.
U članu 3. propisuje se da je poslodavac dužan da dostavi reprezentativnom sindikatu pravilnik o radu u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu kao i da onaj poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora ne može pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog odnosa.
Vrlo je važno što se ovim zakonom dopunjuje i član 23. odredbom da je tokom trajanja sudskog postupka u vezi eventualne diskriminacije teret dokazivanja na poslodavcu, što u skladu sa evropskim pravilima ova odredba zakona štiti već u samom sudskom postupku prava radnika.
Novom odredbom člana 24. ukida se obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova za one poslodavce koji zapošljavaju manje od 10 radnika što im u značajnoj meri olakšava poziciju u odnosu na postojeće rešenje koje je bilo do sada.
Kada je upitanju odredba zakona koja se odnosi na probni rad, član 36. propisuje da pre isteka vremena za koji je probni rad ugovoren, bilo poslodavac, bilo zaposleni, mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana ali da pored ovoga poslodavac ima i obavezu da obrazloži otkaz ugovora o radu.
Kada je upitanju rad na određeno vreme, izmenom člana 36. bitno je da se rad na određeno vreme povećava sa jedne na tri godine.
Član 40. predviđa obavezu poslodavca da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom. Takođe, poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog da pređe sa nepunog na puno radno vreme kao i obrnuto, a kolektivnim ugovorom se uređuje saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.
Član 42. previđa u skladu sa modernim vremenom i razvojem informacionih tehnologija i rad od kuće, što je po mom mišljenju veoma bitno.
Odredba člana 68. donosi bitnu izmenu u korist zaposlenih kada je upitanju godišnji odmor. Za razliku od postojećeg rešenja u buduće će novozaposleni sticati pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada, od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Po meni tu ima još dve veoma važne i bitne novine. Neuporedivo je praktičnije i fleksibilnije novo rešenje da ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, da prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve, a ne tri radne nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne kalendarske godine.
Odredbom u članu 75. se olakšava položaj poslodavaca koji zapošljavaju veliki broj ljudi, daje im se mogućnost da u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora donesu jedno zbirno umesto pojedinačna rešenja i tako zbirno rešenje se ističe na oglasnoj tabli, čime se smatra da je uručeno zaposlenima.
Član 89. pored trudnica prepoznaje i zaposlene žene koje doje dete kao kategoriju kojoj je potrebna dodatna zaštita na poslu. Po novom zakonu poslodavac je dužan da i njima obezbedi obavljanje odgovarajućih poslova, ali i da ih uputi na plaćeno odsustvo što je u duhu sa politikom zaštite materinstva.
Član 101. i 102. dodatno preciziraju zaštitu osoba sa invaliditetom kao posebne kategorije zaposlenih. Naime, ovakvom zaposlenom poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom, ako to iz objektivnih razloga nije u stanju da učini, dužan je da mu isplati otpremninu kao tehnološkom višku, što je svakako bolje rešenje od postojećeg nedefinisanog statusa kakvo je bilo do sada.
Izmenjen je i član 111. koji inače reguliše i institut minimalne zarade, propisuje dodatnu obavezu za poslodavca da po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Novi član 112. propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada koju bi trebalo da donese Socijalno ekonomski savet, naročito polazi od nekoliko veoma bitnih uslova, pre svega egzistencije i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, zatim kroz minimalne potrošačke korpe, kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta BDP, kretanje potrošačkih cena itd. Ono što je bitno napomenuti jeste da ukoliko dođe do značajne promene nekog od navedenih elemenata Savet je obavezan da razmotri obrazloženu inicijativu jednog od svojih članova za otpočinjanje pregovora za utvrđivanje nove minimalne cene rada.
Izmenom člana 121. dodatno se precizira obračun zarade i naknade zarade koje je poslodavac dužan da isplati. To predstavlja olakšavajuću okolnost za položaj zaposlenog. Takođe zaposleni zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost predmetnog obračuna.
Potpuno izmenjen član 179. taksativno navodi na najrazličitije situacije iz prakse koje mogu predstavljati razlog za otkaz ugovora o radu u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovo do sada nije bio slučaj, što je u praksi predstavljalo problem i za zaposlene i za poslodavce i ovaj član takođe i dalje prepoznaje kategoriju tehnoloških viškova u stavu 5. tačka 1.
Novi član 179a daje mogućnost poslodavcu da u određenim situacijama umesto otkaza zaposlenom izrekne neku od disciplinskih mera, kao vid prethodnog upozorenja. Posebno se izdvaja opomena sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.
Za zaposlenog je svakako bolje rešenje koje obavezuje poslodavca da pre uručenja otkaza u određenim situacijama mora da upozori zaposlenog pisanim putem da postoje razlozi za otkaz, kao i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni o tome. U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
U istom smislu i odredba novog člana 180a je i koji kaže da poslodavac može dati otkaz zaposlenom samo ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni se na ovakvo upozorenje oglušio i nastavio da radi na nezadovoljavajući način.
U skladu sa dobrom međunarodnom praksom je i rešenje u članu 189a, koji propisuje da zaposlenih kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.
Takođe, na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada.
Član 268a i 268b dodatno i veoma temeljno preciziraju ovlašćenja inspektora rada. Na primer, inspektor vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, i dr, nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera radi sprečavanja povreda zakona, a poslodavac, odgovorno lice i zaposleni dužni su da mu omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da obezbede sve podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora.
Zbog svega ovog što sam rekla, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona. Hvala .