Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih svoje izlaganje da počnem sa konstatacijom da predložene izmene i dopune Zakona o radu nisu tako drastične, kao što se o tome u javnosti špekulisalo u proteklih nekoliko nedelja i očigledno je da je ovaj predlog izbalansiran, jer kao što vidimo ni poslodavci ni sindikati, radnici nisu sa njime u potpunosti zadovoljni, što složićete se nije bilo ni moguće. Ono što je za nas značajno je da ovaj predlog nije u suprotnosti sa interesima zaposlenih.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o radu se u najvećem delu tih izmena preciziraju pojedine odredbe trenutno važećeg aktuelnog Zakona o radu, koje su se do sada u proteklih nekoliko godina, od kada je u primeni, različito tumačile i primenjivale, uglavnom od strane poslodavaca.
Jasno je da je unapređenje zakonodavnog okvira da bi ono trebalo pored ostalih mera Vlade, ipak je to zakon koji očekujemo, oni bi trebali da doprinesu povećanju domaćih stranih investicija u privredu, povećanju zaposlenosti, smanjenju sive ekonomije, odnosno rada na crno, kao i privrednom rastu.
Mi u poslaničkom klubu Saveza vojvođanskih Mađara se nadamo da će ove izmene i dopune biti dovoljne. Jedno je sigurno, cilj je da se obezbedi stvaranje povoljne privredne klime i mogućnost otvaranja novih radnih mesta.
Spomenula bih samo nekoliko konkretnih primera iz Predloga izmena i dopuna Zakona o radu. Ovim novim Predlogom zakona, kao što smo čuli iz izlaganja uvaženog gospodina ministra, poslodavac se obavezuje, ovo nije postojalo u prošlosti da ugovor o radu ili njegovu kopiju drži upravo na mestu rada, odnosno tamo gde zaposleni radi. Ovo je jako značajno sa dva aspekta. Jedan aspekat je sa stanovišta zaposlenog, upravo da bi se izbeglo ono što smo mi svesni da se dešavalo u budućnosti, konkretno kada je naišla inspekcija rada koja je tražila na uvid ugovor o radu, onda su poslodavci koristili izgovor da taj ugovor o radu i njegova kopija se ne nalaze ovde na mestu rada i dobijali su određeni rok da upravo taj ugovor o radu i njegovu kopiju daju na uvid inspektoru rada. Onda se ne retko dešavalo da su oni retroaktivno zaključivali sa nekim ranijim datumom taj ugovor o radu, pa njega ili njegovu kopiju dali na uvid.
Sa druge strane, ove izmene su značajne i sa stanovišta države, jer će se na ovaj način u praksi olakšati spomenutim inspektorima rada da utvrde da li lica koja su zatečena kod poslodavca zaista imaju urednu dokumentaciju.
U praksi su vrlo značajna ovlašćena i mogućnosti inspektora rada i nadamo se da će to zaživeti i na terenu u vršenju inspekcijskog nadzora. Njihove mogućnosti i ovlašćenja su između ostalih uvid u opšte pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, utvrđivanje identiteta lica i uzimanje izjava, kako od poslodavaca, odgovornih lica, tako i zaposlenih i drugih lica koja se zateknu kod poslodavca na mestu rada i ono što je izuzetno bitno je vršenje kontrole da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, a sve radi smanjenja sive ekonomije, odnosno sprečavanja rada na crno.
Jedna od, s jedne strane, kritikovanih novina i najčešće spominjanih novina je i produženje roka za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme sa do sada maksimalnih 12 meseci na 24 meseca, što je sa druge strane i po nama zapravo pozitivno i pozitivno iz ugla zaposlenih, jer oni će na ovaj način imati duže izvesnosti svog statusa, duži vremenski period.
Nažalost, opšte poznata je činjenica da su se do sada u praksi najčešće ti ugovori na određeno vreme zaključivali na maksimalnih godinu dana. Posle godinu dana se pravila pauza, došlo je do prekida radnog odnosa, pa su se zaključivale neke druge vrste ugovora. Svi znamo da se, nažalost, to dešavalo.
Prema ovom predlogu, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i na duže od 24 meseca, kao što smo čuli, to može da bude na najduže 36 meseci, ako se radi o novoosnovanom poslodavcu, preduzeću, koji je mlađi, odnosno njegov upis je svežiji od godinu dana, odnosno ako se radi o nezaposlenom kome je do ispunjenja uslova za starosnu penziju ostalo najviše pet godina, najduže na taj period od pet godina, mi smatramo da je ovo dobro, najpre zbog olakšavanja zapošljavanja, takozvanog teže zapošljivih kategorija lica verujte starijih od 55 godina, ali dobro je i što novoosnovana preduzeća dobijaju mogućnost da dok nisu u mogućnosti da zaključivaju ugovor na neodređeno vreme, znači tri godine, zaključuju ugovore na određeno vreme.
Rad sa nepunim radnim vremenom je takođe dobra stvar, najpre zbog fleksibilnog oblika ovog rada i što pogoduje onima koji na primer zbog porodičnih obaveza ne mogu da rade puno radno vreme.
Mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da treba da se stvore povoljni uslovi da ljude koji imaju više dece, za one koji imaju malu decu. Rad na daljinu ili rad kod kuće je takođe jedan od fleksibilnih oblika rada i složićete se da razvoj informacionih tehnologija ovaj vid rada u budućnosti čini zapravo neminovnim.
Klizno radno vreme je takođe dobro i povoljno sa stanovišta zaposlenih roditelja sa decom. Rad od kuće ili ti na daljinu je dobro kako zbog smanjenja troškova, povećanja produktivnosti, a tako i zbog udobnije, konfornije organizacije radnog vremena zaposlenog.
Malo se pričalo o tome u javnosti da se ovim predlogom zaključivanje ugovora o radu za obavljanje poslova kućnog, pomoćnog osoblja ukida između supružnika, odnosno krvnih i tazbinskih srodnika do određenog stepena srodstva. Nama je jasno da je do ovoga moralo da dođe, upravo, nažalost, zbog zloupotreba i izigravanja zakona. Dešavalo se u praksi, ne retko, da su određeni pojedinci zaključivali zapravo fiktivne ugovore sa svojim suprugama sa ogromnim nerealnim platama, pa je onda država bila u obavezi da samo nekoliko meseci recimo pre odlaska na porodiljsko odsustvo da isplaćuje nerealno visoku naknadu za porodiljsko odsustvo tim suprugama.
Ono što bih želela još da spomenem i da pohvalim je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio svoje pravo na godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da taj godišnji odmor iskoristi sledeće godine do 30. juna.
Kada sam se već dotakla pitanja trudnica i porodilja, želela bih da naglasim da po ovom pitanju su sledeće odredbe od izuzetnog značaja. Kao što smo čuli, trudnice odnosno porodilje, sada već i majke koje doje svoju decu, ne moraju da obavljaju poslove koje su po procenama nadležnog organa štetni za zdravlje kako majke, tako i deteta, odnosno ako postoji procena da postoji realna opasnost za zdravlje majke ili deteta. Po ovom predlogu se predlaže da se proširi ta zdravstvena zaštita te zaposlene i koja doji svoje dete.
Zanimljiv je ovaj predlog člana, u slučaju da poslodavac ne može da obezbedi, nije u mogućnosti da obezbedi propisanu zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, dužan je da toj doilji obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ukoliko takvih poslova nema, treba da je uputi na plaćeno odsustvo.
Ono što je spomenuto i što je takođe dobro, prvi put se uvodi, da zaposlena tokom trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo dok ode na lekarski pregled vezan za trudnoću i ova izmena je u potpunosti u skladu sa Konvencijom međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva.
Podsetila bih sve nas i na izmene ovog zakona koji smo doneli prošle godine, vezan je za ovu temu. Dakle, ništav je otkaz ugovora o radu, to se sada precizira, ako na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu su poslodavcu bile poznate okolnosti o trudnoći, porodiljskom odsustvu, rada radi nege deteta i posebne nege deteta ili ukoliko zaposleni u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju ovih istih razloga i, kao i izmena koju smo doneli, prava dojiljama jednim ili višednevnih pauza, odnosno na skraćenje radnog vremena radi mogućnosti da doji svoje dete.
Smatramo da je zaštita materinstva zaposlenih žena jedno od osnovnih pitanja, koje se tiče celog društva i za njih je značajno da posle porodiljskog odsustva mogu da se vrate na isto radno mesto, ako ne baš na isto onda na odgovarajuće, adekvatno radno mesto sa istom platom.
Za preostalo vreme moram da se osvrnem i na drugi predlog zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu.
Za SVM je naravno obezbeđivanje apsolutnog životnog standarda i održavanje relativno životnog standarda penzionera od izuzetnog značaja.
Moram da kažem i da su kontroverzne i polemike oko penzijskog sistema upravo vezane za državni penzioni sistem, koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Znači, nije kod svih isto. Najveće razlike se tiču upravo tih elemenata penzionog sistema, kao što su način finansiranja, vrste penzija i upravljanje.
U Srbiji, kao što je poznato, je aktuelno tekuće finansiranje penzije ili na engleskom - pay as you go, što bi značilo da trenutne generacije zaposlenih iz njihovih doprinosa se finansiraju penzije sadašnjih penzionera i samim tim trenutni zaposleni stiču pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa nekih budućih generacija.
Naravno, ovaj sistem je bio dobar dok je bio relativno mnogo zaposlenih i relativno malo korisnika penzija, ali u poslednjih nekoliko godina je došlo do usporenog ekonomskog rasta i do povećanja nezaposlenosti. Samim tim, promenila se i demografska struktura stanovništva. Stanovništvo je sve starije. Nažalost, ima sve manje zaposlenih i došlo je do krize ovog sistema, pa ni država, ni poslodavci nisu bili u mogućnosti da ispoštuju svoje obaveze.
Osnovno pitanje za opstanak penzijskog sistema, za dalje normalno funkcionisanje su upravo ti delovi o kojima se radi u ovim izmenama i dopunama, a to su uslovi sticanje prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i traženje uvođenja umanjenja penzija ukoliko neko želi ranije da ode u penziju, staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem i za nas izuzetno značajan status osiguranika poljoprivrednika.
Kao što znamo, Vlada je započela reformu penzionog sistema. Znači, neke prošle Vlade su to započele još početkom 2000-ih godina. Tada je došlo do jednokratnog povećanja starosne granice za tri godine, tako da je tada iznosilo 63 godine za muškarce i 58 godina za žene. Godine 2003. je restriktivnije definisan pojam invalidnosti. Godine 2005. je ponovo došlo do izmena postupnog podizanja uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju za dve godine, sukcesivno od 2008. do 2011. godine. Starosna granica se već tada podigla za muškarce za 65 godina života i za žene na 60.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu iz 2011. godine propisano je, između ostalog, postupno podizanja uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju ponovo za tri godine i tada je staž osiguranja za žene podignut na 38 godina, koji sada ne diramo, počev od 2011. do 2022. godine. Tada je promenjena definicija osiguranika poljoprivrednika, prema kojoj su obavezno osigurani svi poljoprivrednici koji imaju više od pola hektara zemlje koji nisu korisnici penzija ili na školovanju.
Moram naglasiti da su ove spomenute reforme donekle poboljšale situaciju, dale određene rezultate, ali složićemo se da bi finansijski pokazatelji bili mnogo bolji da je bila efikasnija kontrola i naplata tih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U svakom slučaju, sada je već jasno da ove reforme nisu bile dovoljne i da je neophodno da dođe do novih. Upravo zbog toga se na dnevnom redu nalaze ove izmene i dopune zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
One obuhvataju podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene, sukcesivno sa 60 na 63 godine, pa sa 63 na 65 godina. Od 1. januara sledeće godine će se primenjivati ovaj zakon. Znači, od 2015. do 2020. godine će se ovaj uslov povećavati za pola godine, šest meseci godišnje, tako da će 2020. godine iznositi 63, a od 2021. do 2032. godine će se godišnje povećavati za dva mesec i s toga će iznosi 2032. godine 65 godina.
Uslovi za odlazak u starosnu penziju između muškaraca i žene se zapravo izjednačavaju za 18 godina, 2032. godine.
Uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja starosne granice. Sledeća izmena je takođe značajna, isključivanje iz beneficiranog staža zaposlenog koji rade na administrativno-tehničkim poslovima, odnosno radnim mestima, što je zapravo suština beneficiranog staža, jer njihovo zdravlje nikako nije ugroženo.
Za SVM jedno od najznačajnijeg je preciziranje definicije za određene kategorije osiguranika, konkretno za osiguranike poljoprivrednike. Uvođenjem instituta prevremenog penzionisanja, odnosno uvođenjem tzv. penala, postepeni pooštravanjem uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju se očekuje da će se verovatno smanjiti broj tih ljudi koji ranije odlaze u penziju.
Kao što sam spomenula, isključuju se iz beneficiranog staža oni zaposleni kod kojih objektivno ne postoji realna opasnost po njihov život ili zdravlje, to je zaista svrha tog beneficiranog staža. Tu se još uvode pooštravanja. Znači, ljudi koji rade na radnim mestima na kojima se osiguranje računa sa uvećanim trajanjem moraju da rade na tim radnim mestima da provedu minimum dve trećine svog radnog veka.
Kao što sam spomenula, za nas je jedna od najznačajnijih novina da se vraća definicija osiguranika poljoprivrednika iz 2003. godine, jer ovom iz 2011. godine je rečeno da svi članovi poljoprivrednog domaćinstva su da uplaćuju doprinos. Složićete se da je nemoguće da svi članovi poljoprivrednog domaćinstva uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Prema tome, ovim izmenama i dopunama se finansijski olakšava izvršavanje obaveze uplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje članovima poljoprivrednih domaćinstava. O tome će moj kolega Arpad Fremond malo kasnije detaljnije pričati.
Mi pozdravljamo što se izmenama i dopunama jednog člana ovog zakona rešava pola problema poljoprivrednika, s kojima se trenutno suočavaju na terenu. Znači, sada samo jedna osoba je u obavezi da plaća doprinose.
Što se tiče drugog dela njihovog problema, vezano za doprinose za obavezno socijalno osiguranje, smatramo da je tu ključna reč srazmernost, ali, kao što sam spomenula, o tome će moj kolega pričati kasnije.
Očekujemo da se u budućnosti formira jedna radna grupa koja bi mogla da se bavi ovim pitanjem. Ono što takođe podržavamo je da će se u budućnosti zaposlenoj koja rodi jedno dete dodavati pola godine staža osiguranja ili ona koja ima dvoje godinu dana. Do sada je u ovom zakonu postojala mogućnost da zaposlena koja ima troje dece to bude dve godine. Jedini problem je što će se ovo primenjivati za 18 godina.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da predložene izmene i dopune Zakona o radu nisu tako drastične, nisu u suprotnosti sa interesima zaposlenih. Nadamo se da će zaista dovesti do podsticaja investicija, privrednom rastu i povećanju zaposlenosti.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu, nadamo se da će u budućnosti uspeti da obezbedi finansijski održiv sistem i zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Zahvaljujem.