Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Po replici se javio narodni poslanik Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS. Izvolite.

Ne znam zašto vičete, gospodine Babiću? Nemojte da vičete, nema potrebe.

Molim vas, gospodine Stefanoviću, ne obraćajte se direktno.          

Mislim da je nekorektno ovo što kažete da smo mi sve prodali direktnom pogodbom i kažete preko 380 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Tačno, ali kažite gde? U privatnom sektoru. Kažite građanima da to nema veze sa zakonom o radu, nego da to ima veze sa lošom privrednom situacijom, ekonomskom krizom i onim za šta je DS bila odgovorna, za šta je platila cenu na izborima.
Do juče ste govorili, 500 hiljada da smo krivi, pa 400 hiljada, pa sada 380 hiljada. Možda ćemo na kraju biti krivi i za 200 hiljada, a možda ćemo biti i za milion. To kod vas ide nekom progresijom neverovatnom.
Nemojte vi nama da pričate. Sada se obraćam lideru većine koga ne smem da gledam, nemojte nam pričati o rasprodajama stranci za čije je vreme jedna sporna privatizacija bila i to „Sartid“, vi koji ćete prodati „EPS“, „Srbijagas“, „Telekom“, „Lutriju“ i aerodrom. Vi nama pričate o omči. Pričaju o omči ljudi, poštovani građani, koji nisu plaćali penzije, dečije dodatke, porodiljske dodatke, ništa živo nisu plaćali 2000-te godine kada su poslednji put bili na vlasti, osim u ove poslednje dve godine kada je nastala potpuna ekonomska katastrofa i dovođenje Srbije na rub bankrota.
Inače, te 2012. godine su plate bile 12 puta veće nego 2000-te godine kada ste vi bili na vlasti. To je ta rupa u vašem pamćenju. Kada ste hteli ljude da polivate toplom vodom, a ne hladnom, da vas podsetim.
Moram da kažem, vi samo nama odgovorite da li je tačno i time završavam. Da li je tačno iz stvari koje smo taksativno nabrojali…

Vreme.

…da se sužavaju i smanjuju radnička prava, da se ukida sve ono što smo rekli da se ukida? Lepo smo vas pitali. Nema potrebe da iznosite vičete ovde na poslanike. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Stefanoviću.
Za reč se javio šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, gospodin Zoran Babić, po dnevnom redu.
Izvolite.

Ne mogu da govorim o rupama u pamćenju. Ovo bi moglo da se nazove krater u pamćenju. Znate, ti ljudi koji su tako do 2000-te godine vodili Srbiju do tog preporoda koji je počeo paljenjem ove zgrade, sede ovde u ovoj Narodnoj skupštini. Grlili ste se sa njima, ljubili ste se sa njima, igrali ste košarku, mirili ste se sa njima, izjednačavali ste žrtve. Kako su onda bili dobri? Kako su onda bili prihvatljivi? Trebali su vam. Ne možete deliti ljude samo na onda kada vam trebaju i onda su dobri, onda ćemo igrati košarku, onda ćemo se miriti, a onda kada nisu sa nama onda su ponovo to zlo iz 90-tih godina. Nemojte da budete licemerni, nemojte deliti ljude na onda kada vam trebaju i onda kada vam ne trebaju.
Ne pravimo koalicije i nismo pravili koalicije na moranju, na zavrtanju ruku, pravili smo koalicije na politici, na budućnosti, na reformama našeg društva. Pravili smo koalicije na potrebi da naše društvo iskorači iz učmalosti, iz toga da se javna sredstva koriste za povećanje penzija, plata, nerealnog, nepotrebnog, osim za dobijanje izbora. Nemojte se pozivati na rupe u izboru. Smem da pogledam svakoga u oči, ne znam zašto vi ne smete nikoga ili ne smete bar građane Srbije. Otvoreno da vam kažem, nepotrebno je da se pozivate na te kratere u pamćenju, loše ćete proći zaista.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Za reč se po Poslovniku javio prof. dr Janko Veselinović, izvolite.

Poštovani predsedavajući, obraćam se vama, a vezano za član 106. Ovde imamo raspravu koja u delovima nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda. Ovde ispred Skupštine se okupljaju ljudi koji su došli da protestuju vezano za…