Zahvaljujem.
Dame i gospodo, možda o tragizmu ove nesreće i njenim razmerama najviše govori broj umrlih lica, 51 žrtva je ogroman broj, ne računajući jednu osobu koja se vodi kao nestala, polovina njih je stradala zbog utapanja, druga polovina zbog prirodne smrti, dakle teškog kritičnog događaja koji je životno ugrozio te osobe. To najbolje govori o tome koliko je bilo nemoguće predvideti šta će se dešavati, jer bi svako sigurno na individualnom planu učinio nešto da sačuva glavu. Stigla pomoć blagovremeno ili ne, instinkt bi čoveka terao da se spasi od toga što mu je neposredno pretilo.
Dakle, razmera je kataklizmička, a o tome govore i drugi podaci koji su u Izveštaju, koji ocenjuju da je sadržajan, dobar, da je prikazao radove onih službi i onih organizacija koje su u ovome neposredno učestvovale.
Nažalost, ovde ne mogu da se potpišu grupe dobrovoljaca kojih je bilo na hiljadu i čija zasluga ništa nije manja od one što su učinili vojnici, od onoga što je doradilo sedam do devet hiljada milicajaca, uključujući tu i vatrogasce i ostale, tokom svakog radnog dana, a posebno u danima u kojima je kataklizma bila najžešća, prva tri ili četiri dana. Kasnije su svi pokazali srazmerno odgovornost prema onome što im je država stavila kao obavezu, a i prema ličnom osećaju odgovornosti, gde su pre svega došli dobrovoljci u prvi plan.
Šta hoću i zašto izdvajam ovakav način izlaganja? Izdvajam ga zbog značaja službe koja je ovde prikazana u relativno skromnom i pristojnom broju stranica, ako se tako meri. Istovremeno, pokazuje koliko je zdravstvena služba bila uključena od samog početka.
Ministar je, poštujući odluku Vlade, naložio svim zdravstvenim ustanovama da odmah promene režim rada, uvedu neprekidna dvadesetčetvoročasovna dežurstva u pogođenim oblastima, formirao mobilne ekipe i uključio relevantne zdravstvene institucije koje će početi, od „Batuta“ ili Gradskog zavoda za javno zdravlje, da prate epidemiološku i higijensku situaciju na terenu, da prave mikrobiološke izveštaje, da vrše redovne i vanredne sanitarne preglede i kontrole. U sadržaju ovoga Izveštaja, koji imamo ispred sebe, vidi se da je urađeno mnogo, da je rađeno uz pomoć, pre svega, beogradskih zdravstvenih ustanova, ali i velikog broja zdravstvenih ustanova i radnika i saradnika u tom planu koji su došli iz unutrašnjosti i bili su gosti pogođenih opština. Dakle, radili su svi, radili mnogo i radili odgovorno. Zato i nije iznenađenje što se i u Predlogu zakona poseban član u ovom zakonu ostavlja ili daje pravo ministru da na predlog Instituta za javno zdravlje, vodeće preventivne institucije, može da utiče na to da se proglasi, da Vlada proglasi zdravstveno stanje na tačno definisanom području, tačno definisanim opštinama, u tačno definisanoj razmeri, da ima ovlašćenja koja je sada ministar upotrebio na pravi način, ministarstvo zajedno sa Vladom, dakle saglasno u tom segmentu delovalo.
Nama je svima u prvi plan padala aktivnost Vojske, aktivnost policije, aktivnost dobrovoljaca, aktivnost građana. Nismo preterano videli u televizijskim prilozima aktivnost zdravstvenih radnika, kojih je bilo na svakom od mesta mobilizacije, na 160 ili više punktova, na svakom od mesta gde su se zbrinjavali oni koji su po 32.000 ili 33.000 evakuisanih osoba došli da negde provedu prvu, drugu ili narednu noć, pa da onda budu propraćeni i oni i škole koje su ostale da rade i novi školski objekti i nove institucije i druge ustanove u kojima se vrši pripremanje hrane itd.
„Batut“ je pripremio posebna uputstva kako se ponašati kod rizičnih epidemija, alimentarnih toksikacija, kako da se stanovništvo ponaša u pogledu upotrebe hrane, kako upotrebiti hranu koja se nalazi na tezgama, na pijacama, odakle je došla itd. Jako veliki broj korisnih postupaka i radnji u kojima se zdravstveni sistem pokazao kao uhodan, da može da prepozna aktuelnost trenutka i da na njega adekvatno odgovori. Tako da je u ovom predlogu zakona dobio značajno mesto i pravo da učestvuje u, ne daj Bože, ponovljenim situacijama ovoga tipa, ali istovremeno da shvatimo da ovo sve nije gotovo, da u periodu obnove, manjih ili većih kataklizmičkih događaja, manjih ili većih rizičnih susreta sa situacijama na terenu tokom njihove sanacije nađenoga. Recimo, 300 tona hrane ili uginulih životinja je moralo biti iseljeno. To je opet jedan problem koji se ne tiče striktno zdravstvenoga nadzora, ali sanitarni veterinarski nadzor je tu veoma bitan itd.
Mnogo toga nas još čeka u periodu obnove, a mehanizmi kojima će se to uraditi, da Vlada to kontroliše, provodi, organizuje preko svoga plana, koji zajedno u dogovoru sa Kancelarijom, koja daje predlog, to sprovodi po lokalnim samoupravama je zakonom regulisani mehanizam najbržeg mogućeg delovanja. Zaista nemamo nikakvu drugu alternativu niti imamo sopstveno životno iskustvo o tome, sem modela koji smo davno odbacili, tzv. civilne zaštite, gde se u svakoj mesnoj zajednici znalo ko je za šta bio nadležan, ko će da evakuiše, po imenu i prezimenu, šta će ko da radi u takvim situacijama.
Imam dovoljno godina i sam sam bio učesnik takvih vežbivno utvrđenih manira ponašanja, naravno o tome će razmišljati ko treba da razmišlja, da se možda sadržaji naših programa u nečemu izmene, da pokušamo da zaista naše građane pripremimo na vreme koje, ne znamo kada, ali teorijski može da nam se ponovi, možda i previše brzo, a svi bismo voleli da to nikada više se ne desi, nikome ni u regionu, ni u svetu. Svedoci smo da su kataklizmički događaji zaista nepredvidivi, mogući i veoma razorni. Hvala.

Zahvaljujem profesore.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane ministarke, koleginice i kolege, poplava je došla u eri ekonomske krize. Na to sigurno nismo mogli uticati, ali imaju neke stvari koje i ova Skupština i Vlada i naša javnost treba da znaju.
Dolazim iz Koceljeve, opštine koja je prva zajedno sa Valjevom bila na udaru poplava i prva opština koju je premijer posetio, s obzirom na razmeru poplave koja se desila u Koceljevi.
Kada već pominjem premijera, da pomenem i celu Vladu, ministre, predsednika države koji je kasnije došao, tako da je to bila jedna velika moralna i realna podrška u tim trenucima kada je startovala poplava, kada još nismo bili spremi na sve izazove, praktično da rešimo na pravi način.
Ima ovde nešto što niko nije pomenuo, a mislim da je jako bitno, a to je 2010. godina. Godine 2010. svi vodotoci i sve reke su pripadali Republici. Godine 2010. pravi se presek, pa se deo reka proglašava državnim, a vodotoci ostaju opštinama bez ikakvog rešenja i finansijske podrške lokalnim samoupravama, tako da je to jedan veliki problem koji se akumulirao do dana današnjeg.
Kada posmatramo štete na teritoriji opštine Koceljeva, one su velike. Međutim, iz šteta smo izašli, ali nismo imali gubitke ni povređene ljude, što je mislim veliki dobitak.
Još nešto što bih rekao, mada je kolega Zoran Živković otišao, on je rekao nešto što je pročitao iz štampe i gde je nešto rečeno u određenoj štampi da je miniran magistralni put kod Koceljeve i da se čula eksplozija u Obrenovcu i da je odmah zatim Obrenovac poplavljen. To apsolutno nije tačno, niti je išta minirano, niti voda putuje brzinom zvuka, nego odgovorni koji su donosili određene odluke doneli su i takve odluke da spasu Koceljevu, a da to ne utiče na građane Obrenovca ili bilo koga nizvodno.
Ono što građani Koceljeve očekuju, to je brza reakcija na izgradnju mosta na državnom putu prvog B reda i na rešavanju određenih lokalnih mostova koji su jako bitni za život tih građana, jer u selu Ljuticama i u selu Družetiću postoje dva lokalna mosta, gde praktično građani obilaze i po dvadesetak i tridesetak kilometara više nego što bi realno trebali obilaziti da dođu ili do svojih domaćinstava, ili do svojih parcela. Tako da jednostavno molim, mada sam to i ministarki rekao i ona je to prihvatila na jedan zadovoljavajući način, da pokušamo da to uradimo što pre, bar što se tiče tog dela da ima određeni prioritet.
Dalje, saobraćaj je premešten kroz gradsko tkivo, ulice se uništavaju. Mislim da nema rešenja nego da se to tako radi, ali barem da to ubrzamo jer mislim da je to dobro i za ekonomiju ove zemlje.
Što se tiče zakona, vrlo ću kratko. On je ograničen na godinu dana, dakle, mora biti brzo realizovan. Očekujem da će se brzo doneti podzakonski akti, da
ćemo brzo reagovati i da brzina i efikasnost za sprovođenje ovog zakona znači i uspešnost rešavanja posledica od poplava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Obrad Isailović.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Izveštaj o elementarnoj nepogodi, poplavi koja je zadesila Republiku Srbiju i merama koje su preduzete radi spašavanja i odbrane ugroženih meta od poplava, koji je Vlada dostavila Narodnoj skupštini je vrlo iscrpan. Obiluje detaljima i jasno ukazuje na sve bitne elemente, tj. jasno opisuje hronologiju događaja pre elementarne nepogode i za jedan period posle.
S obzirom da sam narodni poslanik iz Obrenovca, smatram da mi je obaveza da stanovnike opštine Obrenovac koja je najviše nastradala od poplava, upozna sa delom izveštaja koji se odnosi na rad opštinskog štaba za vanredne situacije u Obrenovcu.
Pre toga imam obavezu da u ime stanovnika Obrenovca izrazim zahvalnost predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, kao i celoj Vladi za sve što su učinili. Zahvaljujem se MUP-u, posebno ministru dr Nebojši Stefanoviću na izuzetnom zalaganju i požrtvovanosti u pružanju pomoći ugroženom stanovništvu, kao i Ministarstvu odbrane na čelu sa ministrom Gašićem.
Ministri Nebojša Stefanović i Bratislav Gašić su sve vreme bili uz narod u najtežim trenucima i neposredno pomagali najugroženijima, ne vodeći za sobom snimatelje. Mnogi ih čak u tim trenucima nisu ni prepoznali.
Bez pomoći policije i vojske Obrenovac bi doživeo mnogo veću katastrofu. Hvala i Ministarstvu zdravlja na svemu učinjenom, da ne dođe do masovnih epidemija i zaraznih bolesti. Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upućujem apel da pomogne da se što pre osposobi Gerontološki centar u Obrenovacu kako bi se 300 korisnika što pre vratilo. Gerontološki centar ima kapacitet 340 korisnika i 143 zaposlena.
Da se vratim na deo Izveštaja koji sam dužan da citiram stanovnicima Obrenovca. Citiram – uočen je propust opštinskog štaba za vanredne situacije u Obrenovcu koji nije na vreme započeo delimičnu evakuaciju, a eskalacijom događaja i potpunu evakuaciju. Donošenjem naredbe o potpunoj evakuaciji odmah je trebalo organizovati i vršiti hitno obaveštavanje stanovništva putem sirena i medija i na improvizovani način koji je trebalo razraditi u planu evakuacije, koji je opština trebala da pripremi i donese. Završen citat.
Građani opštine Obrenovac su doživeli veliku katastrofu. Očekujem da se utvrdi odgovornost svakog pojedinca u opštinskom štabu za vanredne situacije u Obrenovcu u čijem radu je bilo nedopustivih propusta.
Od premijera i Vlade očekujem brzinu i efikasnost u saniranju posledica poplava. U isto vreme molim građane za strpljenje, razumno ponašanje i poverenje u Vladu i premijera Vučića. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvaženi predsedavajući, ja ću svoje izlaganje započeti jednim sećanjem na 2011. godinu kada je Savet za borbu protiv korupcije kojim je predsedavala Verica Barać izneo jedan stravičan podatak prilikom zloupotrebe za nabavku protivgradnih raketa. Tada je izvršena određena nabavka, neko je prijavio da ćemo kupiti 15.000 protivgradnih raketa, pritom je naduvao cenu u vrednosti jedne protivgradne rakete. Kupili smo negde 3.000 protivgradnih raketa, a država je oštećena za nekih 8,5 miliona evra otprilike.
Naravno sad kad ovo govorim, znači, ovo nisam rekao ja, niti bilo ko iz SNS, to je tada objavio Savet za borbu protiv korupcije. Iskreno se nadam da ovo što sam sada rekao, da ja ovim ne rizikujem da s druge strane mi neko dobaci da sam đubre, kao što je kolegi Martinoviću jedan poslanik koji nas voli mnogo da uči o lepom ponašanju dobacio zarad, naravno, istine ovo govorim zato što u medijima na jedan jako neprikladan način preneto šta se ovde zaista događalo tokom dana.
Zašto sve ovo govorim? Nas ovde neko danas optužuje što možda država nije bolje reagovala prilikom ove katastrofe koja nas je zadesila vezano za poplave. Otprilike je neko tražio da za dva dana država napravi sve bedeme kraj reka, da otprilike za dva dana iskopamo sve jarke, šančeve i šta god je zatrebalo, da očistimo naravno za dva dana sve naše vodotokove, a eto bar evo u ovom slučaju koji sam naveo vezan za protivgradne rakete, i to je naravno elementarna nepogoda i zaštita na neki način, ne neki, nego sigurno, mi vidimo kako je država sistemski ovde pljačkana i kako zapravo neko nije godinama vodio računa šta može da nam se dogodi.
Danas neko od nas traži da cedimo suvu drenovinu. Naravno da moraju da se nabave sredstva, ali godinama, i ja vas tu pitam gospođo Mihajlović, pošto sam pročitao vrlo pažljivo ovaj izveštaj, žao mi je što tu nije neko iz MUP, recimo, što nije gospodin Stefanović ovde, ali moje pitanje je konkretno. Sve ovo što smo pročitali – da li će neko odgovarati, posebno u lokalnim samoupravama? Zato što ogromna sredstva su se izdvajala u lokalnim samoupravama za zaštitu od elementarnih nepogoda, ta sredstva ko zna gde su nestala, nisu uložena tamo gde je trebalo da se ulože i zato smo danas doživeli potpuni kolaps.
Mi smo nažalost danas poprilično nebranjena zemlja od elementarnih nepogoda. Nas čekaju, ne daj Bože, i požari tokom leta, nas čekaju opet poplave. Stravična cifra koja je nama potrebna za neku minimalnu zaštitu i zaista ne znam kako ćemo mi to da izvedemo, a posebno zato što je država sistematski opljačkana na najgori mogući način upravo kroz ova sredstva koja su se izdvajala za elementarne nepogode.
Što se tiče samog zakona o obnovi zemlje, on je nešto što je nužno, šta je proisteklo iz ove situacije koja nas je zadesila. Naravno, ja ovde imam neka pitanja. Zakon je inače dobar, moram da pohvalim Vladu za ovakav zakon, ali neka pitanja prosto imam na koja bih voleo da dobijem odgovor. Vezano je za sistem javnih nabavki, konkretno član 16. koji omogućuje primenu drugog postupka javne nabavke. Razumem da nekada mora nešto hitno da se nabavi, ali sam rok koji je ovde ostavljen u ovom prvom postupku, to je 10 dana. Mislim da je to nešto što je sasvim dovoljno da idemo u drugi postupak. Znate, tu neretko dolazi do one situacije gde imamo neposredne dogovore i jako se plašim toga, mada vidim da je ovde stavljena vrlo rigidna i vrlo kvalitetna kontrola i svaka javna nabavka mora da bude na sajtu kancelarije. Ali, prosto, koga su zmije ujedale i guštera se plaši. U ovoj zemlji su tim neposrednim pogodbama, svašta se ovde zbivalo i dešavalo, tako da, voleo bih da nam date odgovor, da nam se prosto to pojasni da li će zaista ta kontrola biti adekvatna i svakako da li će i na koji način, odnosno šta će se više primenjivati. Plašim se da možemo da dođemo u situaciju da se ovaj drugi postupak mnogo češće primenjuje nego ovaj prvi.
Takođe, želeo bih da vas pitam za radne akcije. Ovo je izuzetno dobra stvar i drago mi je što je ovde definisano da lica koja su najpre nezaposlena, socijalno ugrožena, mladi, itd, da će imati prioritet, posebno u područjima koja su pogođena poplavama, da će imati priliku da rade u ovim javnim radovima, odnosno na radnim akcijama. Ima jedna reč, odnosno sintagma gde se kaže – lice iz kategorije teže zapošljivih. Voleo bih da malo pojasnite kako će se to tumačiti, šta to znači lice koje je teže zapošljivo. Bilo bi dobro da se to malo precizira. Inače, ne volim zakonske odredbe gde se ostave tako široka tumačenja, jer to smo videli u prošlosti da uvek su se namerno neke odredbe tako ostavljale široko da se tumače kako bi se vršile razne zloupotrebe, pa prosto voleo bih da se to malo precizira.
Takođe, ono što se plašim da bi možda mogao da bude jedan problem, nadam se da neće biti, a to je u članu 41. Kaže – rešenja o vrsti i visini pomoći donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu kriterijuma utvrđenih državnim programom od odbrane. To je sve jako lepo, ali mi smo čuli čak i od samog premijera Vučića da već u ovim prvim procenama koje su dolazile vezano za štetu u nekim lokalnim samupravama, imali smo očigledno neke procene koje su namerno bile naduvavane. Iskreno se veoma plašim tih ljudi po lokalnim samoupravama zato što, neretko smo bili svedoci da su tu bile razne prevare, odnosno da je neko sklon da malo naduva cenu, pa da onda dobije višak novca, pa se to tako podeli. Zaista bih voleo da ovde ta kontrola bude i te kako rigidna, jer ovde se radi o svima nama, o životima našim. Posebno bi mi bilo strašno da neko uhvati i da krade državu u ovako teškoj situaciji, a imali smo primere, navodili smo primer i Kraljeva itd, gde smo imali situaciju sa zemljotresom, pa pogledajte šta se dogodilo, da smo utvrdili da postoje zloupotrebe prilikom obnova kuća.
Na kraju, vezano sam nadzor. Iskreno, dobro je što će vaše ministarstvo biti to koje je nadležno, ali mislim da je i Ministarstvo poljoprivrede trebalo da uđe u sam sistem tog nadzora zato što imamo puno poljoprivrednog zemljišta koje je potpuno oštećeno, koje je devastirano, koje je upropašćeno i mislim da ne bi bilo loše da i oni uđu u taj sistem nadzora.
I naravno vezano za, to bih zamolio gospođu Kori Udovički, verujem da gleda ovaj prenos, s obzirom da je Zakonom o ministarstvima utvrđeno da Ministarstvo državne i lokalne samouprave je to koje je najviše nadležno za nadzor nad trošenjem sredstava u lokalnim samoupravama, da ovde budu jako rigidni i da mere svaki dinar gde je otišao i gde je potrošen.
Nadam se da se nama ovako nešto više nikada neće dogoditi, ali s obzirom i da se menja klima i da imamo evo i danas jednu neverovatnu elementarnu nepogodu koja je zadesila naš glavni grad i svaki dan imamo strašne pljuskove i grad itd, mislim da moramo da napravimo mnogo bolji sistem zaštite od elementarnih nepogoda. Slažem se da su sredstva veliki problem, ali znate šta, mi drugu državu nemamo, ovu moramo da štitimo. Nadam se da će ova Vlada uspeti da pribavi sredstva i kroz ove donatorske večere.
Uglavnom, čeka nas jedan veoma težak posao, a ovaj sistem kroz ovaj zakon koji se ovde utvrđuje, a posebno oko radnih akcija i oko javnih radova nadam se da će biti dovoljno efikasan i da će se čitava država odazvati.

Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović, izvolite.

Hvala.
Vezano prvo za izveštaj koji je Vlada dostavila i za vaše pitanje da li će neko odgovarati kada su potpuno svesni da je bilo propusta u ranijem periodu, a vezano za novac koji su lokalne samouprave imale na raspolaganju, a nisu ga iskoristile za ono za šta su trebale da iskoriste. Mislim da je izveštaj samo osnova i jedan od dokumenata koji je biti osnova da se utvrde odgovorni, jer dok ne budemo imali imenom i prezimenom odgovorne, onda nam se može desiti da nam se ponekad i u budućnosti takve stvari ponove.
Samim tim što je ova Vlada samoinicijativno ovakav jedan izveštaj dala, potpuno je jasno da mi nemamo nameru da ostavljamo stvari sa strane i da će i te kako sve imati svoje ime i prezime.
Kada govorite o javnim nabavkama i o ovom drugom postupku, on će najmanje biti korišćen. To je samo u iznimnim situacijama, budući na sve resore koje sada kada pogledate šta sve treba da bude obuhvaćeno zakonom i šta ćemo sve uraditi u naredna dva meseca, mi moramo da imamo tu mogućnost. Ono što je sasvim sigurno to je otvoren postupak Zakona o javnim nabavkama, samo sa skraćenom vremenskom procedurom.
Javni radovi koje ste pomenuli, a vezano za teže zapošljive, dakle prema sadašnjem, taj pojam je stavljen iz sadašnjeg Zakona o radu. Odnosi se na žene, samohrane majke, osobe sa invaliditetom, dakle to je ta kategorija ljudi koji svakako imaju pravo i treba da imaju pravo da učestvuju u takvim radovima.
Kada ste govorili o lokalnim samoupravama i o tome da li će oni potrošiti više ili prosto dati informacije o svojoj šteti koje su više od onih koje su u stvari realne, ništa ne može da se radi prvo dok Vlada ne donese državni program obnove, koji će biti u narednih nadam se sedam dana usvojen. Svaka lokalna samouprava i svaka stvar koja se bude obnavljala proćiće verifikaciju. Verifikaciju vrši Kancelarija Vlade zajedno sa stručnim licima iz sopstvenih ministarstava. To je još jedan od načina kontrole svega onoga što se bude radilo.
Naravno, u smislu kada ste govorili o poljoprivredi, naravno da će njihove inspekcijske službe da budu direktno nadležne u onome što je njihov resor, kao što će recimo i naše inspekcijske službe da budu nadležne u onom delu kada govorimo o kućama ili drumska inspekcija kada govorimo o putevima, železnička, itd.
Slažem se sa vama da je najvažnije da pored toga što imamo zakon, što imamo Kancelariju, što smo uspostavili sistem, kontrola mora da bude možda najvažniji deo svega što budemo radili u narednom periodu.

Zahvaljujem se gospođi Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Marija Stevanović, a neka se pripremi narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.
Izvolite gospođo Stevanović.