Nisam rekla da će zloupotrebiti. Rekla sam da ne bi možda zloupotrebili. Znam tačno šta sam rekla. To je pod jedan.
Pod dva, mnogo je lakše kontrolisati na jednom mestu 126 situacija koje mogu da dođu ili 50 situacija koje mogu da dođu, nego ih kontrolisati po svim lokalnim samoupravama. To je bio jedan od razloga, ne zato što će Vlada ili Kancelarija to da urade besprekorno, a lokalne samouprave neće, nego je jednostavnije i efikasnije zato što nam je potrebno da brže reagujemo, budući da ćemo za mesec i po dana imati mnogo privremenih situacija u mnogo opština. To je bi jedini razlog, a ne nepoverenje o kojem vi govorite.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz član 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš.

Hvala.
Uvažene dame i gospodo, uvaženi predstavnici Vlade, ukratko ću, pošto je kraj današnjeg radnog dana. Bilo je puno emocija, puno teških reči. Mislim da su ovi događaji upravo danas u ovoj sali i mene naterali možda govorim drugačije nego što sam inače planirao.
Pre svega, želim da kažem da je moj utisak i utisak nas u poslaničkoj grupi LSV takav da Republika Srbija nije spremna da se na pravi način uhvati u koštac sa elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama ovih razmera.
Nažalost, nije nam prvi put da doživljavamo elementarne nepogode i prirodne katastrofe. Na svu sreću, nije bilo u ovim razmerama. Nadam se da se ove razmere više nikada neće ponoviti. Ali, činjenica je da smo u poslednjih desetak godina imali poplave i u Banatu, Jaši Tomić, zemljotres u Kraljevu i klizišta po centralnoj Srbiji i ono što, nažalost, mogu da primetim i moram da zaključim jeste da će se to što se događalo događati ponovo. Priroda je takva. Dolazimo u situaciju da imamo i klimatske promene. Mislim da je realno pretpostaviti da će se takve stvari događati sve češće i češće.
Dolazimo sad u letnjim periodima da danas, posle svih ovih obilnih kiša koje su se desile i kod nas u Vojvodini i ovde u Beogradu ne liči, ali ukoliko dođemo u situaciju da se veže kraj jula i početak avgusta ili ceo avgust, možda i septembar, da budu visoke temperature, da imamo konstantno visoku temperaturu, nama mogu da prete i požari.
Da li je Republika Srbija spremna u ovom momentu da se suoči sa eventualno tom nepogodom i na koji način možemo da sprečimo požare ili da im se suprotstavimo? Da li imamo kapaciteta?
Ovo govorim ne zato da bih plašio ljude i ne govorim zato da bih tražio krivce, nego govorim zato da ukažem na ozbiljnost situacije u kojoj se svi nalazimo i na potrebu da fokusiramo snage, da fokusiramo znanja, da fokusiramo svu energiju koju imamo, da probamo da napravimo regulativu koja će biti dovoljno dobra i dovoljno kvalitetno da ovakve situacije predupredimo i da se one više ne događaju.
Mislim da ovu Skupštinu, ovaj visoki dom, da nas očekuje jedan veliki posao pisanja zakona o civilnoj zaštiti. Mislim da civilna zaštita mora da funkcioniše mnogo bolje, mnogo efikasnije nego danas i mnoge poslove koje su i u Šapcu i u Obrenovcu i u Sremskoj Mitrovici i u Šidu i u drugim mestima radili dobrovoljci, to je upravo posao civilne zaštite.
U ovom momentu, nažalost, nemamo u onoj meri i na onaj način organizovanu civilnu zaštitu koja bi mogla da učestvuje u rešavanju ovakvih problema. Mislim da je posao ovog visokog doma i, na kraju krajeva, Vlade da probamo zajedničkim snagama, da na osnovu iskustava koja imamo ovde iz prethodnog perioda, na osnovu iskustava iz regiona, na osnovu iskustava koje imaju druge zemlje, da pronađemo snagu da donesemo taj zakon i da taj zakon što je pre moguće usvojimo, jer će nam u velikoj meri pomoći da imamo preventivu, s jedne strane, a sa druge strane da možemo efikasnije , bolje i kvalitetnije da reagujemo.
Postaviću hipotetičko pitanje. Na poziv premijera se odazvao veliki broj dobrovoljaca i to je odlično. To samo pokazuje kakav je duh naših građana, da su ljudi kada je teško spremni da pomognu i spremni su na sebe da preuzmu i odgovornost i da uđu u opasne situacije. Šta bi se desilo da su kola krenula nizbrdo? Šta bi se desilo da je negde nasip pukao? Šta bi se desilo da ti ljudi, koji su otišli tamo punog srca, u želji da pomognu, da urade nešto korisno, šta bi se desilo da je došlo do nepredviđene situacije? Ti ljudi nisu bili obučeni za taj posao, ti ljudi nisu imali adekvatnu opremu.
Ponoviću, ne tražim krivce. Ne želim da uperim prst ni u koga. Znam da je u tom momentu to rešenje verovatno bilo i sigurno i jedino realno. Možda bih i ja postupio tako. Hajde da nam se takve situacije više ne događaju. Hajde da na takva mesta u takvim situacijama, bez obzira na dobru volju, ne odlaze dobrovoljci, nego odlazi civilna zaštita, odlaze ljudi koji su za to obučeni, ljudi koji su za to opremljeni. Neće to ići ni lako ni brzo. Znam kakva je situacija i vezano za novac i vezano za sredstva kojima Republika raspolaže, ali ako ne krenemo da se time bavimo, opet ćemo doći u situaciju da u nekoj novoj elementarnoj nepogodi imamo iste ili slične probleme.
Na Ligu socijaldemokrata Vojvodine u ovom smislu možete računati, kao podrška ili da učestvujemo u poslovima pisanja tog zakona, ukoliko je to neophodno.
U Izveštaju koji sam pročitao, nisam video da je bilo izveštaja Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i mislim da je to veliki problem. Mislim da je to problem i govoriću samo kratko, ali u jednom političkom aspektu, jer ako tu u tom izveštaju republičke administracije nema mesta za informacije iz pokrajinske administracije, onda mi stvaramo problem. Te dve administracije su ista jedna administracija na dva različita nivoa. Zato mislim da mora u budućnosti da se pronađe mesto za izveštaje Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i Vlade Vojvodine i svih ostalih institucija koje funkcionišu na teritoriji.
Samo zbog javnosti ću pročitati izveštaj iz jednog dokumenta, prikaz troškova odbrane od spoljnih i unutrašnjih voda u periodu maj – jun 2014. godine. Neću čitati po stavkama. Na kraju, izdvojeno je 329.092 dinara od strane „Voda Vojvodine“. Ako ni zbog čega drugog, zbog toga što su ljudi radili na području odbrane obala Save i kod Šida i kod Sremske Mitrovice i mislim da su zaslužili da budu pomenuti. Da ne govorim o tome, ako se nešto desi na teritoriji Republike Srbije, a ja nekako doživljavam Vojvodinu delom Republike Srbije, da to onda treba da bude u ovom izveštaju.
Čitajući ove izveštaje, koje sam dobio od Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, došao sam do još jedne informacije koja je meni bila veoma zanimljiva. Sva ulaganja koja su se dogodila, a vezana za rekonstrukciju vodozaštitnih pojaseva i izgradnju novih, za izgradnju dokumentacije za eksproprijaciju, sve što je rađeno, rađeno je u periodu između 1980. i 1990. godine. Gle čuda, u vreme kada je Vojvodina imala punu autonomiju i upravljala svojim novcem. Možda bi bilo dobro da malo razmislimo o tome da ljudi, ne samo u Vojvodini, nego i u drugim krajevima mogu možda bolje i kvalitetnije da vode računa o svojoj sredini. Ne zato što neko u Vladi Republike Srbije ne želi da uradi dobar posao ili ne želi da bude od koristi ili ne voli ovaj ili onaj kraj, nego zato što mislim da ljudi u Vladi Republike Srbije, bez obzira na njihove sposobnosti i kvalitet, ponekad ne mogu da pokriju sve oblasti.
Završio bih sa nekoliko pitanja, odnosno dva pitanja. U izveštaju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine stoji da su uzeti uzorci poljoprivrednog zemljišta na 300 lokacija. Nemamo podatke o tim uzorcima šta se jasno događa.
Drugo, interesuje me da li se na poplavljenim područjima, znači na poljoprivrednom zemljištu, tamo gde je moglo, obnovila proizvodnja? Da li je Ministarstvo poljoprivrede savetom ili na neki drugi način pomogla poljoprivrednicima u tom kraju? Da li je nešto urađeno, šta je urađeno, na koliko hektara i kakve rezultate možemo očekivati na tom području?
Na kraju, hoću da kažem, bez obzira na veliku nesreću koja se dogodila, da su svi oni koji su učestvovali u odbrani od poplava sigurno dali svoj maksimum i verujem da su se trudili da urade najbolje što je moguće. Mislim da jedini način da nam se katastrofe ne događaju, jedini način da ne dođe do velike materijalne štete i ljudskih žrtava jeste preventiva, jeste dobra organizacija i jeste saradnja svih nivoa vlasti. Hvala.

Reč ima ministar Velimir Ilić.

Prokomentarisaću nešto po drugi put. Opet se čuje priča o Jaši Tomiću. Ponavljam, to je CEB-ov kredit koji je strogo kontrolisan i sproveden do kraja. Međutim, posle Jaše Tomić, Vojvodina je zatražila sredstva za sređivanje svih kanala u Vojvodini i odbrambene nasipe. Sredstva su dobili. Nikakva povratna informacija kako su sredstva iskorišćena nije došla nikada i građani koji tamo žive kažu da ti kanali nisu rađeni, završeni. Bila je izborna kampanja i to je sve otišlo.
Pričamo o klizištima u Vojvodini. Da li su podignuta sredstva? Koja su to klizišta? Gde su izveštaji? Povratni izveštaj nije došao, a nadležnosti su prenete i nije bilo mogućnosti da se iskontroliše. Ako hoćete anketni odbor, kontrolišite, nema nikakvih problema.
Druga stvar, da li vi verujete da je rađen most na Dunavu bez dozvole? Da li verujete da nije urađena zaštita u koritu Dunava? Da li vi verujete da se stari most na Beškoj sanira po drugi put za 20 godina? Da li vi verujete da je i drugi most urađen bez ikakve zaštite? Zato nije mogao da dobije građevinsku i upotrebnu dozvolu i ne može je nikada dobiti dok se to ne uradi.
Želim sada da vas opomenem da sam gradonačelnicima Beograda, prethodnim, ne ovima sada od skora, poslao upozorenje za klizište Duboka i za Savu i poslao im projekat koji je urađen kompletno da zajednički uđemo u realizaciju. Tu je trebao da prođe Koridor 11. Oni su doneli odluku i prešli na drugu obalu i rekli – idemo levom obalom od Obrenovca, ovo sve nije u redu. Da li verujete da korito Kolubare, posle izmeštanja i pomeranja kopova… Nije završen projekat regulisanja reke Kolubare, nego je samo delimično urađen i 2010. godine prekinuti su radovi?
Da li znate gde je najveća divlja gradnja? U Pančevačkom ritu. Da li verujete da je Jaroslav Černi upozorio da stogodišnje vode Dunava će poplaviti Pančevački rit? Najveća divlja gradnja je tamo. Da li verujete da sam ja pet puta upozorio rukovodstvo Beograda da se uradi kanalizacija Umke i da se barem 30, 40% smanje klizišta zato što svako dvorište ima od tri do pet septičkih jama? I danas Umka nema kanalizaciju. Trideset tri posto Beograda nema kanalizaciju. Ovča, Borča, da ne nabrajam, Kaluđerica, Umka itd. To su sve ozbiljni problemi koji treba da se rešavaju.
Zato smo tu svi zajedno. Nemojmo sada – ovo su ovi, ovo su oni. Bilo je svega. Došao je jedan zakon da nešto uradimo, obnovimo, napravimo, da shvatimo da se sa prirodom teško bori, ali moramo da se borimo. Lepo je imati reke, ali treba ih uvesti u red, u vodotoke, itd. Lepo je praviti nešto, graditi, ali ne sme se graditi. Znate da je najveća divlja gradnja u Novom Sadu, to je ono, kako zovu naselje „Dolina lopova“, tako ga zovu. Ili bedem da se pravi, ili naselje da se dislocira. Vi znate, kad god Dunav naraste, tamo je poplava.
Znači, gradimo u potpuno plavnom području i svi to tolerišu na lokalu. Ja ne bih želeo sada da kažemo kriv je Pera, Žika, Mika. Lokalne inspekcijske službe to dozvoljavaju. Vi znate da je na Karaburmi napravljeno nekoliko zgrada u prethodnih četiri, pet, šest godina, na lokalitetu Karaburme, Zvezdare, koje tonu. Dolaze građani, svaki dan su dolazili kod mene u ministarstvo. Klizišta, a data je dozvola da se pravi zgrada na sred klizišta i upozorenja i ne vredi, zgrade su napravljene. Ljudi su kupili stanove i šta sada da rade?
Prema tome, neka ovo služi kao neka opomena svima i da svi shvatimo, ima tu krivice, svega i da se to uvede u red i zato svi da se potrudimo, posebno parlament, da vršimo svi kontrolu, da izađemo iz onih okvira, da bi imali neku situaciju, pa da posle jurimo krivca. Ne možemo sada da jurimo krivca kada odemo u opoziciju, a kada smo pozicija nismo rešili nijedan problem. Opet dođemo na vlast, opet jurimo krivca iz neke opozicije, a ovamo napad na vlast – ona je kriva, a mi smo danas opozicija, mi ništa nismo krivi. Ne znam ko je vodio ove gradove gde su nastali ovi problemi koji su sada eskalirali.
Prema tome, zna se tačno, svako klizište je obeleženo u Srbiji gde ne sme da se gradi. Zna se tačno koji je bedem propao, zna se tačno, imate sve izveštaje. Možete to pogledati i stručnjaci su upozorili. Reka Sava mora da se izbageruje. To se odlaže 10 godina. Duboko mora da se reši. Ne možemo bežati od toga. Mi prebacimo autoput pored Bariča, pređemo na surčinsku stranu i kažemo – rešili smo problem, a nismo rešili problem. Hajde da rešimo problem po problem i da svi uložimo napor da to rešimo. Sutra će neko biti opet vlast, sad je opozicija, problem će ostati stalno i on će se vrteti.
Prema tome, nemojmo tako prilaziti. Dajte da nešto uradimo, da ovaj program koji je dat, on je takav kakav je, ali je napravljen. Nešto je ostalo napisano da neko sutra može čitati, a ne da se pitamo šta je bilo pre pet, 10 ili 20 godina, ko je kriv, itd. Ja vas molim da podržimo sve ovo što je Vlada predložila, da što pre krenemo u gradnju. Tačno je da „Srbijavode“ trebaju puno novca, ali tačno je da „Srbijavode“ mora da budu kapa za sve vode. Nemojmo sada da se takmičimo, desna obala je „Srbijavode“, a leva je „Vojvodina vode“. Mi smo uspešni i kod nas nije probilo, kod njih je probilo. A, ko će da plati štetu? Pa, Srbija cela, kao država. Moramo svi da platimo štetu.
Mora da bude jedinstven sistem odbrane od poplava. Nemojmo reku deliti na levu i desnu stranu, pa ćemo se takmičiti sa koje strane će da probije bedem. Bedem mora da bude dobar i sa leve i sa desne i jedna kontrola mora da bude ista. Neka postoje „Vojvodina vode“, ali neka bude neka kapa, neko odozgo ko će ipak to sve da iskontroliše i da da određene saglasnosti. Hvala.

Reč ima ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Samo kratko da odgovorim poslaniku Kostrešu na postavljeno pitanje koje se tiče preseljavanja poljoprivrednih površina koje su bile zahvaćene poplavama.  
O tome sam govorila, ali opet ću, nije mi teško, već sa zadovoljstvom mogu da ponovim i sada i koliko god puta treba. Mi smo se angažovali odmah nakon povlačenja voda sa poplavljenih područja da procenimo koje su sve to poljoprivredne površine koje se mogu presejati. Naše stručne službe su bile na terenu i došli smo do podatka da je to ukupno 16 hiljada hektara.
Naravno, sa ovim poplavljenih površina uzimani su uzorci zemljišta za ispitivanje mikrobiološkog i hemijskog sastava. Na bazi rezultata tih istraživanja i u saradnji sa stručnim službama predložili smo našim proizvođačima da te površine zaseju hibridima kukuruza grupe zrenja od 100-300. To su hibridi sa kraćim vegetacijama. Jedna manja površina od ukupno zasejanih površina, zasejana je semenom soje.
Prema našim informacijama sa terena, a sutra ćemo krenuti u obilazak ovih zasejanih poljoprivrednih povrina, stanje ovih useva je zaista dobro i mi se nadamo da će biti i dobar prinos u skladu sa tehnološkim normativima zasejanih kultura.
Kao što sam jutros nagovestila, od sutra počinje raspodela goriva našim proizvođačima. Za nekoliko dana će krenuti i raspodela sredstava za nabavku đubriva. Celom ovom poslu prethodio je jedan intenzivan rad na obezbeđivanju semena. Semena smo obezbedili od donatora, naših instituta, od inostranih instituta. Prethodio je rad na obezbeđivanju sredstava i prihvatljivog modela za nadoknadu u smislu potrebnih mineralnih đubriva. Tako da očekujemo da će vrlo brzo ova aktivnost biti završena i da ćemo dobiti očekivane prinose.
Ono što je još interesantno, prema našem akcionom planu veoma brzo, u narednih nekoliko dana ćemo započeti nadoknadu štete u stočarstvu. Imamo u velikom broju životinje koje smo planirali da nadomestimo našim stočarima, koji su pretrpeli štetu u tom smislu, a prema našem planu ide i nadoknada šteta u rasadničkoj proizvodnji, u plasteničkoj proizvodnji, nadoknada za uništene ribnjake i pčelinjake, ali o tome kada se završi prethodni posao. Očekujemo da će se sa ovim nadoknadama krenuti već krajem septembra i početkom oktobra meseca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, tri minuta i trideset pet sekundi.

Hvala.    
U ovom kratkom vremenu koje je preostalo našoj poslaničkoj grupi, samo da dodam nekoliko stvari i da postavim dva pitanja za koja ću zamoliti ministarku bar pismeno da mi odgovori, ako ne može danas. U svakom slučaju smatramo da je ovaj zakon donet da bi se izbegao Zakon o javnim nabavkama, kao što smo više puta rekli, da bi se formirala samo još jedna Vladina agencija. Rekli smo ko je čovek i kakav koji treba da je vodi.
Možda sada izgleda i da ste sproveli zakon koji ste pre toga slavodobitno najavljivali, a posle doneli. Možda bi ste i stigli. Kako gospodin Blagojević najavljuje do prvog avgusta počinje isplata preko 200 hiljada dinara u Obrenovcu. Zaista verujem i želim da to bude tako, a vreme će pokazati. Plašim se da ponovo bude još jedno prazno obećanje od strane ove Vlade.
Dakle, zanima me ono što nisam stigao da pitam – zašto je direktor „Železnica“ gospodin Simonović tražio od poslovnih partnera i firmi da donacije za poplave uplaćuju direktno na račun „Železnica“? Znate za taj slučaj i ako je to tačno, a jeste, šta ćete tim povodom uraditi, pošto znam da ste na predsedništvu stranke bar ga pet puta smenjivali. Mislim da je red da to više rešite.
Drugo pitanje, videli smo svi kako je u Obrenovcu otvoreno gradilište, premijer je bio tamo i gospodin Blagojević, za nekih desetak kuća. Sećate se toga, montažnih objekata. Moje pitanje je ko vrši nadzor nad izgradnjom tih objekata u Obrenovcu i ko je izdao odobrenje za izgradnju, na osnovu koje projektne dokumentacije, na osnovu koje tenderske dokumentacije su pribavljene ponude? To me živo interesuje. To su tipski montažni objekti i nije mi jasno kako će gospodin Blagojević sada biti garant sprovođenja radova na zakonit način, ako to nije bio u stanju da uradi za ovih deset kuća, pošto znamo da nema ni dokumentacije, niti je bilo tenderske procedure, niti bilo čega drugog.
Evo, to su ta dva pitanja koja bih ja postavio, želeći da zaista dođemo do istine koja će uveren sam spasiti Srbiju i da dođemo do onoga što ne valja da nam se to ne bi ponavljalo, a ne zato što neko nekog mrzi, ne voli, patologija i ostale stvari koje su ovde spominjane, a kojima u ovoj sali nije mesto. Ja mislim da ministre Iliću možete vrlo tako dobro da pitate, a niste, da li verujete da je predsednik Nikolić napravio nelegalne objekte u plovnom delu reke Save. Da li vi verujete u to? Ja verujem da jeste, video sam. Pa šta ćemo sa tim? Pa ko će te stvari, pa da li je on poplavljen? Pa hoćemo te stvari da ispravljamo zakonski već, i vi ste vodili neke resore, mogli ste nešto i da uradite u tom smislu.
Govorite o divljim naseljima, pa vi ste vodili taj resor. Šta je sa Kaluđericom? Spominjete dolinu lopova, ima tih dolina skoro u svakom gradu. Problem je samo što ti koji su ih pravili mahom su sada vrlo bliski, ne vama lično, nego vašoj koaliciji.

Da li se sećate našeg dogovora do pre nekoliko sati?
Zahvaljujem.