Na postavljeno pitanje bih odgovorio da sam 14. maja, kada je već poplava krenula punim jekom, dobio rešenje od premijera da sam postavljen za ministra bez portfelja za vanredne situacije.
Nisam imao pravo da primim nijednog službenika dok se ne uradi iz budžetske rezerve izdvajanje sredstava za kabinet ministra, tako da me je vanredna situacija dočekala bez ijednog službenika.
Tačno je da je premijer odredio ministrima gde će ko da ode na teren, gde je bilo najkritičnije u tim prvim danima i meni je rekao da sam zadužen za Moravički okrug, prvo je počelo – Lučani, Čačak, Čemernica, Dičina i zapadna Srbija. Ja sam otišao tamo gde mi je premijer rekao. Premijer je bio s nama u kontaktu i u 1 sat, i u 12 sati je zvao i pitao o stanju na terenu – da li je popustio bedem, šta je bilo, kakva je situacija, ima li žrtava, itd. Naravno, logistiku je davala Vojska, ministar Gašić, policija. Svi smo bili u svakodnevnom kontaktu.
U opštini Ražanj u toku dana smo nabavili pontonski most, montirali i trafo stanicu, pustili vodu. Takođe, u opštini Ljig, Bajina Bašta, to znaju dobro gradonačelnici, u opštini Kosjerić, trebalo je nabaviti naftu, nije bilo litar nafte, sve su pumpe bile poplavljene, trebalo je nabaviti u Požegi, Lučanima, trebalo je rešavati mnoge gradove širom Srbije, Ljuboviju, krenuli smo svi redom prema Krupnju i pomagali jedni drugima i bili u svakodnevnom kontaktu.
Prema tome, ja nisam imao koga da mi piše izveštaj. Verujte mi, bio sam na terenu. I tačno znam gde sam bio, postoje izveštaji i sada ćete dobiti i projekte i možete da vidite to brdo papira. Ali, ja sam bio sam, ja nisam imao ni vozača. Nisam mogao da primim vozača jer nisam imao sredstva da ga obezbedim. Mnogi kabineti nisu bili formirani. Ali, bio je jedan izuzetan napor i izuzetna saradnja između ministara. Prema tome, mi smo se borili. Pomagali su nam ministri drugih ministarstava, davali svoja vozila, prevozili i pratili logistikom sve ono što se radilo.
Nema smisla sada pitati neke sitnice, bilo je jedno teško vreme i logično je da premijer stane u ovako teškoj situaciji na čelo i najlogičnije je da premijer održi prvi sastanak i da kontroliše sve što je rađeno, kao i da se predsednik uključi u celu priču. Svi su uključili. Verujte. Ali, mi nismo mogli da se javljamo. Na primer, sećam se kad sam bio u Paraćinu, Svilajncu, nije bilo ni vode, ni struje, niti rade mobilni, niti bazne stanice – ništa ne funkcioniše. Nije to bilo tako jednostavno.
Kada sam došao u Bajinu Baštu, tamo je bilo 500-600 klizišta, to ministarka Mihajlović bolje zna. Ljudi su bili u panici, klizaju brda, nestaju reke, odlaze putevi, tope se, građani se uplašili, kuće nestaju. Bila je jedna složena situacija u kojoj se učinio jedan maksimum da se nešto uradi u tom momentu.
Sada je najlakše kritikovati. Ali, činili smo sve da spasimo što se spasti moglo. Naravno, mi smo tek bili došli. Nemojmo sad o propustima – te došlo je do toga i toga, itd. Sigurno je da nije bilo sve u redu i da je moglo preventivno da se deluje i zato se i borimo sad, o čemu je govorila potpredsednica Vlade – o preventivi. Preventiva je izuzetno važna i značajna, da ne bi došli u ovakve situacije.
Ponavljam, ja mislim i koliko se sećam da ni Ministarstvo energetike nije formiralo kabinet kad je bila vanredna situacija. Jednostavno, nije imalo vremena. Jer, to se dogodilo u jedno nevreme, u jednom momentu kada se Vlada formirala, konstituisala.
Mogu vam reći da se sećam noći kad smo bili na rekama, čitave noći me zvao premijer i tražio informaciju – jel puko bedem, jel puko bedem, javi ako je pukao, kad je pukao, itd? Narod je došao da brani, da li će da odbrani, da li neće, narod je ostao po krovovima kuća, general Diković je poslao helikoptere, možda se i sećate kada su se ljudi skidali sa krovova, kada ljudi nisu hteli da napuste kuće i imovinu. Bilo je jedno teško stanje.
Zamislite vi sad da ubedite jednu staricu, da je vežete sajlom i da je nosi helikopter na primer 500 metara, da je skine sa neke terase i da iznese na suvo tamo gde nema poplave, itd.
Da li vi verujete, ja sam gledao kada na Čemernici, jednoj maloj rečici nije uspeo nijedan čamac da se održi više od jednog minuta? Tolika je bila bujica. Vi ne možete da verujete koliko je to bio jedan težak udar. Nijedan čamac. Da nije bilo helikoptera i vojske, bilo bi mnogo više žrtava, ali ovako, zahvalnost svima, učinili su sve što su mogli.
Drago mi je da niko nije pravio pitanje i stranaka i ko je gradonačelnik, iako mi smeta ako se to sada potencira.
Sećam se u Paraćinu, na primer, ja sam našao gradonačelnika da je spavao u svom kabinetu na dušeku i bilo je jedno vanredno stanje, ljudi su učinili koliko su mogli, neko je znao, neko nije znao, ko je znao uradio je više.
Prema tome, hvala vam i meni je drago da se sve to završilo, možda najbolje što je moglo i neka ovo bude nauk za budućnost, da se mnogo više radi na preventivi.