Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Zoran Živković.

Hvala.
Koliko sam pratio javnost i ono što je bilo u uvodnoj reči za ovaj zakon, ovo je član na koji je predlagač posebno ponosan, a to je da se sada obavezuje poslodavac da ugovor o radu čuva na nekom mestu i da to inspekcija može da proveri vrlo jednostavno i lako. To bi bilo jako dobro da je tačno, ali nije.
Naime, prethodni član 35. glasi – poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Znači, u tom trenutku je svaki zaposleni u roku od 15 dana od zapošljavanja dobijanjem te kopije mogao da vidi da li je prijavljen na rad ili nije prijavljen na rad i da iz toga crpi svoja prava.
Ne, ovde se nudi da je poslodavac dužan da ugovorom o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njegovu kopiju drži u sedištu ili u drugoj posebnoj prostoriji poslodavca ili, pazite, na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. Ovo u posebnoj prostoriji poslodavca, to razumem, u sedištu isto razumem, ali to na drugom mestu, to je vrlo interesantno rešenje. Verovatno da ćemo čuti odgovor da je to precizirano nekim drugim zakonom, šta znači to „na drugom mestu“, ali za radnike u Srbiji „na drugom mestu“ znači da se ne zna gde.
Konačno, mislim da je potpuno besmisleno da u 21. veku utvrđujemo formalno stanje nečije zaposlenosti tako što ćemo kopati po fijokama. Postoje savremeni uređaji, IT tehnologija, gde može da se napravi jedinstveni registar zaposlenih u Srbiji i gde svaki radnik, a naravno i inspekcija, mogu da provere…

Vreme, imate još 55 sekundi ukupno. Hoćete da trošite to vreme?

Ovo je moj amandman.

Dva minuta za amandman ste potrošili. Imate još 55 sekundi.

Ne.

Hvala. 
Reč ima Zoran Babić. Izvolite.

Srpska napredna stranka će glasati protiv usvajanja ovog amandmana. Shvatamo činjenicu i situaciju da je za vreme važenja aktuelnog Zakona o radu 354.000 ljudi ostalo bez posla, da je stopa nezaposlenosti na istorijskom maksimumu, da ljudi u Srbiji žive teško, da ljudi u Srbiji da bi prehranili svoje porodice posežu za onim da prihvate i prihvataju da rade na crno.
Shvatajući da radom na crno nemaju sigurnost ni u zdravstveno osiguranje, nemaju sigurnost koja ih u budućnosti očekuje kroz penziju. Ovim, i ovakvim zakonskim rešenjem predlagač zakona je želeo, ne da zaposleni dobije obaveštenje da li je prijavljen ili nije prijavljen, jer je zaposleni, nažalost, zbog velike stope nezaposlenosti koju nam je ostavila Vlada do 2012. godine primoran da radi na crno i svestan da radi na crno, ali na ovaj način želimo da se taj rad na crno svede na minimum.
Zato što želimo da sprečimo rad na crno, zato što želimo da sprečimo ono što je inspekcija za rad u velikom broju slučajeva doživljavala na terenu. Znate, ne možemo da vam damo ugovor o radu zato što je kod knjigovođe. Ne možemo da vam damo ugovor o radu zato što je u direkciji u Malom Mokrom Lugu. Naknadno su dostavljali ugovore koji su bili naknadno potpisani, antidatirani.
Mi želimo da ljudi u Srbiji koji rade budu bezbedni, da imaju penziono, socijalno, zdravstveno osiguranje. Želimo da pružimo mogućnost poslodavcima da naprave veći broj zaposlenih, da prošire posao, a da zaposleni budu sigurni, bezbedni i sa ugovorom o radu.
Na ovakvo rešenje iz zakona su se saglasili svi. Saglasili su se i zaposleni, saglasili su se i poslodavci i zbog toga argumentacija podnosioca amandmana je krajnje nemušta. Zbog toga pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da ovaj amandman odbije.

Ministar Vulin ima reč. Izvolite.

Naravno, ovo je Narodna skupština, naravno, ovde sede političari i naravno da se vodi politička rasprava, nije to meni ništa neobično. Ali, samo da ne bi bilo zbunjivanja građana koji nas sada gledaju i koji neće imati bogzna koliko vremena ili strpljenja da čitaju zakon, samo da pojasnimo.
Dakle, šta je rešenje? Rešenje je da poslodavac mora da drži ugovor o radu tamo gde zaposleni radi. Kada dođe inspektor rada, on traži da mu se odmah dostavi taj ugovor, nema mogućnosti da ga pošalje u drugi grad, kaže – znate tamo je naša centrala. Dakle, to je jasno.
Ali, šta poslodavac sada ne mora? Poslodavac ne mora da daje zaposlenom papir na kome piše prijava u PIO Fond, jer on to elektronskim putem dostavlja PIO Fondu. PIO Fond to dostavlja Centralnom registru, Centralni registar može da bude kontrolisan i od strane zaposlenog i, što je najvažnije, od strane inspektora za rad, koji te stvari upoređuje i uparuje.
Kada drugu veliku stvar budemo uradili u Ministarstvu koje ja predvodim, kada budemo doneli socijalnu kartu, kada budemo digitalizovali potpuno našu administraciju i u državnoj upravi i kod poslodavaca, onda ćemo moći da govorimo da nam neće trebati nijedan jedini papir, ali ovo su sve koraci ka smanjenom administriranju i manjem broju papira. Dakle, radnik zna da je prijavljen, može da kontroliše prijavu, inspektor rada kontrolše prijavu, što do sada nije mogao da radi i njegov ugovor o radu se nalazi tamo gde on radi. Eto, to je istina, sad, možemo posmatrati kako god hoćemo.