Jer, ako treba da pričamo o vikanju, ja bih trebala ovde da budem najpovređenija.

Trošim vreme poslaničke grupe, odgovoriću ministru.

Vi znate šta sam rekla – dve minute svima, vladajućoj većini, ako budu zloupotrebljavali Poslovnik.

Šta dve minute? Ja govorim da trošim vreme poslaničke grupe.

Poštovani poslaniče, vrlo dobro pratim debatu ovde. Znači, vi ste počeli da govorite ne o amandmanu nego o jednom o kolegi poslaniku.
Izvolite, vratićemo vam sve vaše vreme, ako budete govorili o amandmanu. Izvolite.

Da. Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se rad na određeno vreme precizira na način da radno vreme na određeno bude izuzetak, a na neodređeno da bude pravilo. I rekli smo da tu stav bilo kog poslodavca, pa i gospodina Miškovića, koji je prvi podržao ovaj zakon, nama ne znači ništa. Miškovića koji se obogatio u vaše vreme, gospodine Vulin. Koji sedi sa vašim premijerom i bistri politiku.

Poštovani poslaniče, zaista vas molim, vaša poslanička grupa inicirala je juče sastanak da obratimo pažnju na koji način govorimo i da li poštujemo Poslovnik ili ne. Zaista neću više moliti.

Pozivam ministra da, imajući u vidu ovo…

Vi vređate. Branite se od uvreda vređanjem.

Nisam nikoga uvredio.
Pozivam ministra da razmotri još jednom sve ove okolnosti o kojima sam govorio i da prihvati ovaj amandman, kao i da razmisli o ostalim amandmanima, da ih prihvati. Jer, bolje je da prihvati amandmane opozicije koji ispravljaju ovaj loš zakon, nego da imamo probleme u narednom periodu eksploatacije radnika koji će biti prosta najamna snaga.
Nismo mi ove ljude okupili ispred Skupštine, nego vi, gospodine Vulin.