U redu, to prihvatam na svoj račun.
Izvolite, imate još par sekundi.

Ali, ključna stvar je činjenica da gospodin Mišković i „Delta“ danas podržavaju ovu Vladu, a Vlada koju podržavaju Mišković i „Delta“ ja smatram da ne mogu radnici da podrže.

Zahvaljujem vam stvarno na vašem mišljenju, ono je potpuno privatno mišljenje.
Da li ja podržavam neke govornike ili ne, to na sednici uopšte nije bitno.
Dve minute i zatvaram krug replika. Dajem reč poslanicima koji se javljaju po zakonu.
Kakva sad replika?
(Dejan Nikolić, s mesta: Pet puta je pomenuta Demokratska stranka.)
To nema veze sa vašim statusom.
Zoran Babić je direktno prozvan imenom i prezimenom.
Izvolite, samo molim vas da mi dozvolite da vodim sednicu. Daću i vama reč, ako ćete da pričate šire. Ali, ja zatvaram krug replika.
(Dejan Nikolić, s mesta: Više puta je pomenuta Demokratska stranka.)
Znam, ali je u kontekstu gospodina Veselinovića, a ne u kontekstu svih koji sede i koji su ikada bili članovi neke partije.
Izvolite, ako ja izdržim uvrede, izdržaćete svi.

Možda je neko nekoga „demantirao“ ali ste vi, gospodine Veselinoviću, davno demontirani. To je velika razlika.
Možda postoje neki ljudi koji kažu – podržavamo Vladu. Ali, taj tajkun je pravio vaše Vlade i tu je velika razlika.
Ako već pitate za agregatno stanje SNS, ono je čvrsto, kompaktno i opredeljeno reformama u Srbiji.

Moje pravo je da zatvorim krug replika da bi sednica ušla u svoj tok.
Srđan Dragojević čeka, verujte mi, 30 i nešto minuta, da govori o Zakonu o radu. Izvolite.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege poslanici…

Ja se vama izvinjavam što dobacuju kolege. Verujte mi, ja ne čujem kad se dobacuje.

Rizikujući da se ne uklopim sasvim u generalni tok sednice. Slobodan sam da izrazim par afirmativnih misli vezane za zapošljavanje na određeno i za zapošljavanje po projektu.
Reći ću da će mnoge delatnosti, pogotovu kulturne, delatnosti stvaralačke prakse imati jako puno benefita od ovog zapošljavanja po projektu i na određeno vreme.
Svi znate da su pozorišta u Srbiji i Beogradu jako teškom stanju, da su prosto na ivici gašenja. Jedan od razloga jeste taj što kada zaposlimo glumca, mi imamo situaciju u kojoj mnogi od njih dođu prvog u mesecu, prime platu, ne igraju u svom matičnom pozorištu. U isto vreme jako puno mladih glumaca stotinu njih bi volele da budu zaposlene na određeno vreme, da daju svoj maksimum, da igraju u svom pozorištu svako veče.
Ovaj zakon čeka već dugo godina da se uskladi sa Zakonom o kulturi sa dolazećim Zakonom o pozorištu i mislim da će proizvesti jako puno povoljnih efekata na rad pozorišta.
Druga oblast gde ovaj zakon može da dovede do velikog napretka jeste visoko školstvo, jesu akademije umetnosti.
Univerzitet umetnosti ima taj apsurd da na nekim smerovima, recimo Fakulteta Dramskih umetnosti imate profesore koji predaju montažu, profesore koji predaju produkciju, da nikada u život nisu montirali jedan film, niti su producirali bilo kakav film.
Mislim da će ovaj zakon omogućiti da afirmisani umetnici mogu da predaju na period od dve godine, da predaju po projektu i da tako obogate obrazovni proces na akademiji umetnosti. To se svuda u svetu događa. Mi ne treba toga da se plašimo. Imamo svuda gostujuće profesore koji dođu i zaista mogu nešto da nauče studente.
Takođe, postoji treći segment. To su institucije kulture. Vi imate situaciju u jednom velikom gradu u unutrašnjosti Srbije da Dom kulture ima 72 zaposlenih. Vi možete da shvatite kako Dom kulture može da radi i kako može da se uopšte bavi programima kulture, kada mora da plati platu za 72 ljudi.
Vi imate primer Gradskog bioskopa u Rijeci koji ima četiri zaposlena. Čovek koji pušta filmove, on u isto vreme i cepa karte.
Da bi uspeli da razvijamo kulturu, da bi imali novca za programe mi moramo da se orijentišemo na ovo, na rad po projektu, na rad na određeno vreme, jer mnogi od nas koji smo u stvaralačkoj praksi slobodni smo umetnici pa po nekoliko decenija i nije nam lako. Moram da kažem da je to suština stvaralaštva.
Kada se zaposlite u nekoj instituciji postoji ozbiljna verovatnoća da ćete se po malo i ulenjiti, da ćete po malo i početi da hvatate krivine.
U ovom poslu, pričam o sferi kulture, rad na određeno vreme i rad po projektu može da bude i vrlo koristan. Hvala puno na pažnji.

Reč ima doktor Aleksandar Radojević. Izvolite.
Ako mogu da vas zamolim da sednete, da se čujete.

Hajde da krenemo od početka.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege, ja sam naravno protiv ovog amandmana jer zakonsko rešenje koje je predloženo od strane Vlade je bolje od ovog amandmana. Zašto?
Zato što mislim da sam princip određeno ili neodređeno, nije suština onoga što je problem kod nas u Srbiji.
Ako poslodavac ima posla, naravno da će zaposliti radnika ako je dobar, a naravno ako je radnik dobar, imaće posla kod poslodavca i biće dobro plaćen.
Nekoliko primera iz onoga što se zove iskustvo o ovom cepkanom tzv. radu o određenom zapošljavanju, ima za posledicu da imate radnika koji se trudi da bude dobar, da dokaže da je prosperitetan za poslodavca.
Onog trenutka kada dobije rešenje na neodređeno, tog trenutka se opusti i postane lošiji radnik nego što je bio pre toga.
Ne mora nužno biti tako loše raditi i na određeno vreme. Da je rad na neodređeno vreme suštinski nešto mnogo iznad ovog rada na određeno vreme, ovih 400 hiljada ljudi koji su bili zaposleni na neodređeno, ne bi ostali bez posla ni oni ljudi „Sartidu“, Rakovici, nizu fabrika u ovoj državi koji su ostali bez posla, a svi su imali ugovore na neodređeno vreme.
Dakle, suština je obezbediti reformama dovoljno radnih mesta, dovoljno posla za uposlene i dovoljno dobru osnovu za rad poslodavaca koji će, samim tim i upošljavati nove ljude, bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme. Hvala.