Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Želim da kažem na početku ove rasprave u pojedinostima da je samo jedan od 25 amandmana koje je predložila naša poslanička grupa prihvaćen i to jedan koji je čisto tehničkog karaktera, tako da mi nećemo na kraju ove rasprave podržati ovaj zakon.
Hteo bih samo da kažem nekoliko rečenica o činjenici da je konstatovano da naš amandman nije podnet u skladu sa Poslovnikom. Mi smo, naravno, bili svesni da je to pravilo i da ne mogu da se podnose amandmani na članove koji nisu predmet izmena i dopuna zakona, ali smo mislili da se nešto promenilo 10. juna ove godine. Tada je ova Skupština raspravljala i usvojila amandman gospodina Marjana Rističevića na Zakon o elektronskim komunikacijama.
On je tada dodao novi član, tada se zvao član 13a, kojim je intervenisao na član 27. postojećeg zakona, koji uopšte nije bio deo izmena i dopuna tog zakona. Mislili smo da kada je napravljen taj presedan da je promenjeno neko pravilo i da sada ta pravila mogu da koriste i drugi poslanici. Zbunjen sam sada kada vidim da je naš amandman odbijen iz tog razloga, a prethodno je amandman gospodina Rističevića ušao u proceduru i usvojen je u ovoj Skupštini.
Molim vas da otklonite ovu nejasnoću, da stavite naš amandman u proceduru, kao što je bio amandmana gospodina Rističevića, i da pokažete da u ovoj Skupštini ne postoje dvostruki aršini i da se prema svim poslanicima, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolaze, odnosite isto.
Ako ne možete da nađete taj amandman, imam ga ovde kod sebe, imam i kako je izgledao zakon o izmenama i dopunama, gde ćete jasno videti da na član 27. nije bio dat amandman i da samim tim nije mogao …

Vreme. Pričali ste o amandmanu Olgice Batić.

Ne, ja sam pričao kao predsednik poslaničke grupe u okviru onih 15 minuta koje imam, tako da nemožete da me prekidate.

Izvinjavam se stvarno, ali ne možete da pričate o čemu god hoćete u okviru toga. Vi morate da pričate o proceduri. Znači, otvorili smo raspravu na član 1. amandmana.

Ako ste hteli da mi oduzmete reč, morali ste na početku. Ja nijednom za ova dva minuta nisam govorio o amandmanu koleginice Batić, tako da ne možete posle dva minuta da mi oduzmete reč. 

Ali morate da govorite o amandmanu Olgice Batić. Evo,  sami ste priznali sada da niste govorili.

Da, zato što se nisam javio po amandmanu.

Zahvaljujem, prošlo je vreme. Dve minute ćemo uzeti od 15 minuta. Hvala vam puno.

Zašto? Nigde nije ograničeno da moram da govorim dva minuta?