Zahvaljujem.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Nije mi jasno zašto je Odbor doneo takvo mišljenje. Mi smo predložili da se član 32. briše zato što smatramo da predloženim izmenama ovog zakona kojim se uređuje godišnji odmor uvodi se pravilo da se on može koristiti u više delova i to prvi deo dve nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine, s tim da je propisano pravo zaposlenog da godišnji odmor koristi u dva dela. Briše se odredba po kojoj zaposleni ima pravo na naknadu štete ukoliko krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, već se sada predviđa da ima pravo na naknadu samo ako mu poslodavac ne omogući da iskoristi odmor pre prestanka radnog odnosa.
Iz razloga ostavljanja pravne praznine zakonskog uređivanja situacije u slučaju uskraćivanja ovog prava, prosto smatramo da je u toku radnog odnosa menjanje odredbi, koje se tiču prava na godišnji odmor, ne utemeljeno. Srazmeran deo godišnjeg odmora pripada i zaposlenom za svaki mesec i dan rada, pa je primena ove odredbe diskutabilna u slučajevima kada je neizvestan trenutak prestanka radnog odnosa, a zaposleni je iskoristio godišnji odmor u celosti ili više od srazmernog dela.
Pravdanje vaše Vlade koja je predložila uvođenje i skraćivanje prava na naknadu štete zaposlenom, koji krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, da je to iz razloga usklađivanja sa Konvencijom MOR-a broj 132, je ništa drugo do selektivno usklađivanje po kriteriju šta mi više odgovara da zaštitim poslodavca.
Institut naknade štete koju poslodavac učini zaposlenom je institut preuzet iz propisa koji uređuje obligacione odnose i nije isto što i takozvana novčana naknada, kao zamena za neiskorišćeni godišnji odmor. Kako je to Konvencija MOR-a definisala.
Kako god, pošto će ovo ukidanje vladajuća većina svakako da usvoji, praksa će kroz primenu važećeg Zakona o obligacionim odnosima zadržati primenu da zaposleni može pozvati na naknadu štete koju mu poslodavac učini uskraćivanjem prava na godišnji odmor. Dakle, on će i dalje po ovom zakonu imati to pravo.
Ponavljamo da i godišnji odmor i institut radnog prava nastao iz međunarodnih propisa i medicinskih razloga, zaposleni koji bude prinuđen da radi bez godišnjeg odmora, svakako će biti ugrožena psihička i fizička stabilnost, koja će prouzrokovati dalja profesionalna i druga oboljenja, koja će biti dovoljan osnov za naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima.
Dakle, ovim članom Vlada neće u praksi postići mnogo, već će samo stvoriti konfuziju u pravnom sistemu i koliziju sa normama obligacionom prava.

Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvaženi predsedavajući, izvinjavam se, vi ste rekli da se amandman odnosi na član 32. Da li je gospodin Stefanović pobrkao papire, ili već ne znam o čemu se radi, ali to što je sada ispričao nema veze sa ovim podnetim amandmanom?
Naime, vezano za član 32, na koji je podnet amandman, to se odnosi na godišnji odmor, u smislu da se sada uvodi da posle mesec dana neprekidnog rada možete da tražite godišnji odmor. Ne znam, pošto je predložio da se to briše, ne znam zašto neko takav benefit za same radnike želi da obriše, pošto je do sada bilo da morate šest meseci kontinuirano da radite, pa da onda tražite mogućnost da idete na godišnji odmor. To mi je potpuno nejasno, a ovo što je gospodin Stefanović ispričao, možda je pobrkao papire, ali iskren da budem, mogli ste eventualno na to da mu ukažete. Hvala.

Gospodin Stefanović je podnosilac amandmana i on ima pravo da ga obrazloži kako god hoće, iako mislimo da nije govorio po amandmanu.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, kao što je rekao moj prethodni govornik, očigledno je da je gospodin iz opozicije pobrkao papire, jer ako izbrišemo član 32, znači da želimo da ostane onaj stari sistem da je zaposleni mogao posle šest meseci da ostvari pravo na godišnji odmor. Naša promena je na strani radnika, a to je da posle mesec dana zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor, ali to nije ni čudo, s obzirom da jedna izjava kaže – ima li nečeg prirodnijeg od toga da radniku prestaje radni odnos ukoliko ne izvršava svoje radne zadatke, ukoliko ne poseduje odgovarajuće znanje, ukoliko zloupotrebi radne obaveze, ukoliko zloupotrebi bolovanje. Nema. To je izjavio Bojan Pajtić 2001. godine, a danas celoga dana slušamo kako je ta stranka na čelu radnika. Zapravo, Srpska napredna stranka garantuje sigurnost za sve zaposlene u Srbiji. Hvala.

Reč ima, po amandmanu, narodni poslanik Borislav Stefanović.
Koristite vreme šefa poslaničke grupe? Izvolite.

Nije niko pobrkao nikakav amandman. Mi ne govorimo o tome o čemu pričate vi, dakle o institutu kada se koristi pravo iz godišnjeg odmora. Dakle, ni jednog momenta niko nije pričao o tome, od šest meseci, ili od mesec dana. Govorimo o dalekosežnim posledicama usled skraćivanja određenih prava na osnovu predloženih stvari, koje je Vlada predložila. Ukazujemo na to da će se ovim uskraćivanjem mogućnosti nadoknade štete po Zakonu o radu stvar preseliti u Zakon o obligacionim odnosima, stvoriće se dodatna pravna zbrka i ni na koji način ne vidimo benefit u tom smislu, a ne u smislu kada će se godišnji odmor koristiti.
Sada, da li ćemo mi predložiti brisanje ili ćemo predložiti nešto što se tiče dopune samog člana, to je već na slobodi narodnih poslanika, kako će i šta da obrazloženje.

Reč ima ministar u Vladi, gospodin Aleksandar Vulin.

Ideja ovako regulisanog godišnjeg odmora je bila i jeste da radnik zaista iskoristi godišnji odmor. Dakle, ne da mu se zameni, što se do sada vrlo često dešavalo. Poslodavac da nešto novca ili jednu platu u najboljem slučaju i kaže ne ideš na godišnji odmor.
Ovim članom je predviđeno da je poslodavac dužan da uradi raspored korišćenja godišnjih odmora i raspored korišćenja godišnjih odmora u ovom roku koji smo predvideli, a to je 30. jun. Dužan je da sprovede. Ako bude prekršio, to je već druga priča, to već ima odgovarajuće sankcije, to ide na sud, itd. Ne možemo mi sada odrediti da poslodavac ne sme da prekrši, jer ako prekrši, on će biti odgovoran za to.
Dakle, ovim članom, nikako ga brisati, naravno, jer ovim članom se predviđa obaveza poslodavca da izradi plan korišćenja godišnjih odmora i radnik je dužan… Nekad se i radnici svesno odreknu godišnjeg odmora da bi uzeli nešto novca, da bi uzeli nadoknadu. To nije nikakva sreća, naravno, za njih, niti je to nešto dobro. Intencija ovog člana jeste da radnik koristi godišnji odmor, ne nikako drugačije, a pogotovo ne da mu se ukida.