Hvala.
Na član 37. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naš amandman traži da se član 37. briše, zato što predložene izmene člana 75. ZOR je više nego flagrantan primer Vlade Republike Srbije da poslodavcima omogući nesmetano uskraćivanje zaposlenima pravo na godišnji odmor. Zašto?
Pre svega, nije jasno zašto se detaljno pojašnjavalo u kom trenutku poslodavac može da dostavi odluku zaposlenom o korišćenju godišnjeg odmora, pa da čak taj trenutak bude i tik neposredno pre korišćenja samog odmora. Ovo u praksi znači da zaposleni neće moći uopšte da planira svoj odmor, jer poslodavac svoju najavljenu odluku da će udovoljiti zahtevu zaposlenog može do dana uručivanja zaposlenom i pet puta da promeni. Svi znamo da svako pravo počinje da teče od trenutka dostavljanja odluke o tom pravu, od strane ko je nadležan za njeno donošenje. Uvođenjem napredne tehnologije u primeni elektronskog dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru je uvođenje još jedne fantastične mogućnosti, izvrgavanja pružanja prava zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora.
U ovoj siromašnoj zemlji pitanje je koliko zaposlenih ima mogućnost da priušti elektronsku komunikaciju od mesta prebivališta i da li uopšte umeju da koriste. Ovo može biti još jedan vid diskriminacije građana Srbije.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

Da i to pojasnimo.
Prvo, to je stvar usklađivanja sa konvencijom, a drugo na radnoj grupi i sindikati i poslodavci su se zalagali baš za ovo rešenje zato što je prošlo rešenje bilo 15 dana. Da se u startu koristi 15 dana i sindikati i poslodavci su smatrali da je to previše, pa su se dogovarali da i zbog samog procesa proizvodnje je zgodno da bude kao što je u konvenciji 10 dana, pa posle toga kako se dogovore poslodavac i zaposleni. To je da se ne bi desilo da dođete i kažete – imam dva dana godišnjeg odmora pa da koristite samo dva dana godišnjeg odmora, a ovo ćete kasnije. Ne, nego postoji mera koja je minimum i kako ide posle toga.
Dakle, samo da ponovim, usklađivanje sa konvencijom i na radnoj grupi potpuna saglasnost svih koji su tamo učestvovali. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović, po amandmanu.

U vezi ovog amandmana, mislim da je i ovo na neki način stvar politike, a ne opravdanosti amandmana.
Po sadašnjem zakonu i zakonu po kome radnici rade već godinama godišnji odmor se koristi 12 meseci. To ne znači da se koristi samo u julu i avgustu, nego se može koristiti i u januaru i u februaru itd.
Ako bismo prihvatili ovaj amandman, onda bi mogli da dođemo u situaciju da se u pojedinim firmama zaustavi proizvodnja, jer bi radnici masovno mogli da koriste godišnji odmor samo u letnjem periodu. Tako da je potpuno opravdano da je zakonodavac i u ovom slučaj pisac ovog zakona, ovaj amandman odbio, jer na taj način obezbeđujemo kontinuitet u radu u svim firmama. Hvala.

Hvala.
Na član 37. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Na član 37. kojim se menja član 75. koji uređuje raspored korišćenja godišnjeg odmora, podneli smo amandman u smislu da se stav šest menja i glasi – rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, uz saglasnost zaposlenog.
I da se doda novi stav sedam koji glasi – dostava rešenja iz stava šest ovog člana smatra se izvršenom kada zaposleni u elektronskoj formi potvrdi prijem rešenja. Dostavljanje rešenja u elektronskoj formi treba da predstavlja izuzetak u odnosu na pravila o dostavljanju pismene, te se amandmanom obezbeđuje ova vrsta dostavljanja isključivo uz saglasnost zaposlenog, kao i dokaz o dostavljanju.
Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je rešenje u Predloga zakona adekvatnije i obezbeđuje smanjenje nepotrebnog administriranja. Na poslodavcu je da utvrdi način na koji će obezbediti dokaz da je zaposlenom dostavljeno rešenje o godišnjem odmoru u elektronskoj formi.
Mi kažemo – nije na poslodavcu nego na zakonodavcu. Ako je sve na poslodavcu kao što Vlada u svom mišljenju kaže, zašto uopšte zakonom i regulišemo ovu oblast?
Amandman je dao kvalitetno obrazloženje zbog čega je bitna i saglasnost zaposlenog na prijem rešenja elektronskim putem i potvrda prijem rešenja. Od momenta prijema akta, ponoviću, počinju da teku rokovi i to se uči na prvoj godini Pravnog fakulteta.
Rokovi kao procesne kategorije relevantni su za ostvarivanje čitavog niza materijalnih prava. Osim toga, smatram da je i za poslodavca važna činjenica da li je zaposleni primio pojedinačni pravni akt, kao što je rešenje o godišnjem odmoru.
Zato postavljam pitanje Vladi koja je odbila ovaj amandman i predstavniku Vlade koji je ovde prisutan – šta je to nepotrebno administriranje u najjednostavnijoj elektronskoj komunikaciji?

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Mi kao društvo se trudimo da idemo ka digitalizaciji i trudimo se da sve što radimo radimo bez papira. I ovo je jedan pokušaj da se ide u tom pravcu.
Zamislite samo neku veliku banku ili neko veliko preduzeće koje ima filijale u 160 opština i sada treba da dostavi rešenje svakom od zaposlenih. Priznaćete da je elektronskim putem daleko jednostavnije, daleko lakše. U današnje vreme evo i na sudu je čak mejl dokaz, smatra se da ste ga primili kada se dođe do toga. Tako da, mislim da ništa mi ne bismo dobili, naprotiv, dobijamo sada ovim. Ipak menjamo neke stvari i smatram da treba da idemo u pravcu digitalizacije i korišćenja elektronske pošte i svih sredstava moderne komunikacije.
Na kraju, nadam se da me nećete pogrešno shvatiti, stvarno želim da vam se zahvalim, jer vaši amandmani, vi ste se trudili da nešto promenite, šta ja mislim o tome, da li ste svaki put u pravu ili niste, to nije važno, za razliku od onih koji samo napišu da se briše. Stvarno želim da vam se zahvalim na takvom pristupu.