Član 107. gospodine predsedavajući.

Ako neko izrekne da je potpuno nevažno šta su pričali prethodni govornici i ako misli na svog drugog člana stranke od dvojice, onda je to uredu, ali ako misli na narodne poslanike SNS mora da zna da je SNS i poslaničku grupu SNS ovde postalo pola građana Republike Srbije, sa podrškom od 50%.

Omalovažavanje je Narodne skupštine kada dolazi kritika od onoga ko je mogao da reši privatizaciju u Srbiji, koji je mogao da stavi tačku na tu privatizaciju, koji je mogao da, ne da uvodi firme u restrukturiranju i da bude rodonačelnik restrukturiranja

Molim vas, držati moralne pridike od strane onih koji su sve što je moglo da se upropasti u ovoj državi upropastili, koji su ljude ostavljali bez posla, bez budućnosti, bez perspektive, koji su javni dug napravili ovakvim kakav jeste da sada sole pamet i da drže moralne pridike. Sa kojim pravom?

Da li vi vodite sednicu ili drugi vode vas?

Na koji način će se vršiti rasprava ovde? Da li će neko imati pravo da ovde izriče i govori o čemu god hoće, a da ne pogleda sebe u ogledalo?

Gospodine Babiću, molim vas, stvarno to više neću tolerisati. Ne možete reklamirati povredu Poslovnika, a govoriti o ne slaganju sa izlaganjem drugog govornika. Molim vas, nemojte više to da činite. Razumem vašu potrebu da vi to izlažete, iznesete vaše ne slaganje, ali nemojte meni stavljati ono što nije po Poslovniku, molim vas.
Đukanović, po kom osnovu? Nemojte, molim vas, završavamo. Neću više dozvoliti, dosta je više.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arseniću, poštovani gosti iz Vlade Srbije i raznih tela koja se bave ovim pitanjima o kojima mi razgovaramo danas u okviru zajedničkog načelnog pretresa. Želeo bih da objasnim i argumentujem naš stav u odnosu na predloge koji su došli iz Vlade Srbije. Zamolio bih vas ukoliko je moguće nakon ove rasprave koju smo imali za posebnu pažnju, pažljivo smo se pripremali za analizu sadržine ovih predloga zakona i smatramo da zaslužujemo jedan ozbiljan komentar sa vaše strane.
Nova stranka, nas dvojica poslanici NS, glasaćemo za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Primetili smo da se predlogom predviđa usklađivanje normi različitih zakona, radi se o izvesnoj vrsti harmonizacije. Mislim da nema nikakve dileme za svakoga ko je razuman čovek da to treba da se prihvati. Prema tome, za ovaj predlog zakona glasamo za.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, tu dajemo uslovnu podršku ovom predlogu zakona, odnosno predlagaču i želeo bih to da pojasnim, pa da vidim da li možemo da se dogovorimo oko toga da vi nešto malo izmenite u predlogu zakona, a da mi nakon toga glasamo za taj predlog zakona. Poslanici NS podržaće ovaj predlog zakona ukoliko prihvatite naš amandman koji smo podneli jutros na član 2. Mi zahtevamo brisanje člana 2. iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Smatramo da je podrška predloženim izmenama postojećeg zakona potrebna baš u ovom trenutku, danas u Srbiji, jer je najveći broj izmena na tragu konstituisanja efikasnog stečajnog sistema kao neophodnog elementa tržišne ekonomije. Mi treba da budemo usmereni ka tržišnoj ekonomiji, ka stvaranju uslova da ona postane funkcionalna. Ipak, neophodno je po našem sudu brisanje člana 2. koji predviđa, kao što je rekao Zoran Živković malopre kada je govorio, ali možda neki nisu najbolje slušali o čemu je tu sve govoreno, koji predviđa uvođenje legitimacija za stečajne upravnike. Mi postavljamo pitanje zašto legitimacija? Smatramo sledeće, zloupotrebe koje bi ovim članom mogle da se ozakone, dakle smatramo da postoji mogućnost nekih zloupotreba, smatramo dovoljnim razlogom, dakle sama ta mogućnost zloupotrebe, za otkazivanje naše podrške zakonu u celosti.
Molim vas još jednom, ako imate vremena samo da razmislite da li je u opštem interesu da se briše član 2. i da usvojimo predlog zakona onakvim kakav jeste, bez člana 2. Smatram da većina u ovoj Skupštini, koliko god brojna bila, uvek treba da nastoji da obezbedi širu saglasnost za predloge koji dolaze iz Vlade.
Mi iz NS smo i do sada oko svih predloga zakona nudili mnoga, po mom sudu bolja, rešenja, nijedno nije usvojeno. Evo prilike da Vlada prihvati ovaj amandman i da imamo saglasnost oko dva predloga zakona koji su ovde.
Treća stvar, nas dvojica, Zoran Živković i ja, nećemo glasati za predloženi zakon o privatizaciji i uložićemo svu svoju energiju, a mislim da se primećuje da je imamo, u obaranje ovog zakonskog predloga ovde u Skupštini Srbije.
Iskoristio bih ovih minut i nešto vremena samo da objasnim zašto. Ovaj predlog zakona čini 95 članova i mi smo podneli 95 amandmana kako bismo ovaj predlog zakona doslovce anulirali i u raspravi o pojedinostima objasnili zašto mi smatramo da je bilo pogrešno u ovom trenutku da se usvaja potpuno novi zakon o privatizaciji. Naša ideja je bila da se menja postojeći i u ovom predlogu koji ste vi poslali primećujemo član 6. npr. koji se tiče obaveznosti i roka za sprovođenje privatizacije. Tu lepo piše, u stavu 1. – privatizacija je obavezna za subjekte privatizacije društvenim kapitalom, tu nema dileme, to već znamo, ali u stavu 2. kaže – društveni kapital subjekata privatizacije mora se privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
Mi smo smatrali da je bilo potrebno uneti ovo u izmenu u postojeći zakon i iskoristiti instrumente kojima raspolažemo i u postojećem zakonu i da se proces privatizacije konačno okonča do kraja 2015. godine. Smatramo da je bilo gubljenje vremena, toliko vremena, resursa i snage trošiti nepotrebno na usvajanje potpuno novog predloga zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Gospodine Đukanoviću, po kom osnovu?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Po povredi Poslovnika, član 104.)
Kad je učinjena povreda Poslovnika?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Niste mi dali repliku. Sada reklamiram povredu Poslovnika. Dužni ste da mi date povredu Poslovnika.)
Molim vas, ne možete. Gospodine Đukanoviću, pročitajte Poslovnik. Vi ste tražili repliku, nemojte sa mnom da se igrate, nisam vam dao repliku i vi koristite onda automatski instituciju povrede Poslovnika. Dao sam reč drugom poslaniku i sada nemate pravo na povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Marković.

Gospodine predsedavajući, povredili ste upravo član 103. Poslovnika, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine. Dakle, dužni ste bili da date kolegi Đukanoviću reč.
Još nešto, ja visoko cenim prijatelja gospodina Živkovića u pokušaju da popravi ono što je nepopravljivo…(Isključen mikrofon.)

Molim vas, ne možete, vi ste reklamirali povredu Poslovnika i nemojte sada replicirati. Ja ne vidim uopšte razloga zašto vi želite sa mnom da stupite u sukob. Stvarno ne vidim razlog, osim ako hoćete da pravimo cirkus ovde. 
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ja vidim razloga i reklamiram povredu Poslovnika.)
Ja sam vama, gospodine Đukanoviću, objasnio zašto vam nisam dao povredu Poslovnika. Vi, hajde da budem blag, veoma blag…
(Vladimir Đukanović, s mesta: Da li ste svesni šta radite? To je moje pravo.)
Molim vas, nemojte da dobacujete. Vi pokušavate da izigrate Poslovnik, a ja ne dam to. Prema tome, ne možete. Molim vas da sednete.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja korak su dalje ka napretku reformi koje sprovodi premijer ove Vlade, Aleksandra Vučića.
Osvrnuću se na Predlog zakona o privatizaciji koji je leks specijalis u odnosu na ostale zakone. Ministar i neke moje kolege su već rekli da imamo 584 društvenih preduzeća i 161 jedno preduzeće u restrukturiranju na koje će se odnositi ovaj zakon. Ovim zakonom stvara se povoljan privredni ambijent za poslovanje, za zdrav osnov za srpsku privredu, jer imali smo u poslednjih 10 godina za vreme bivšeg režima katastrofalne privatizacije koje su došle sada na naplatu.
Koliko novca država Srbija svake godine daje za firme koje ne ostvaruju prihode zbog svih spornih privatizacija koje smo imali, a koje možemo nazvati – kako je opljačkana Srbija? Po kom principu su vršene privatizacije? Kupovale su se firme sumnjivim novcem, fingirali su se stečaji da bi se izigrali poverioci, pa su se onda poništavale te iste privatizacije. Firme su kupovane od strane raznih fantomskih firmi sa sedištima na Kipru ili raznim egzotičnim destinacijama.
Imali smo primer „Jugoremedije“ iz Zrenjanina, koja je kupljena od firme koja je bila registrovana na Kipru, a čiji je vlasnik sada na Interpolovoj poternici. Ili kupovina „Veterinarskog zavoda“, koji je kupljen na tenderu od strane konzorcijuma „Zekstra“, a koji u to vreme nije ni postojao. Niko iz tadašnje vlasti nije ni pokušao da ispita poreklo novca sa kojim je izvršena kupovina tih firmi, niti ljude koji su vršili kupovinu istih preduzeća. Sada kada se klupko odmotava, dolazi se do dokaza da su u spornim privatizacijama učestvovali neki bivši ministri.
Prosto je neverovatno da niko iz bivše vlasti nije želeo da se bavi sistemom na koji su vršene privatizacije. Kupi se jedno preduzeće, založi se imovina tog preduzeća radi uzimanja kredita, uzme se novac od banke i kupi se drugo preduzeće i tako u krug. Niko ne pita šta je sa radnicima i šta je sa tom firmom. To je tipičan primer pranja novca. Nije mi jasno zašto bivši režim doneo na vreme zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da bi znali poreklo novca kojim se kupuju firme u Srbiji.
Šarić je tokom 2008. godine više od 20 miliona evra oprao kupujući firme po Srbiji, a sada bivšem režimu smeta „Etihad“ ili kupovina zemljišta u Vojvodini. Kada je Šarić kupovao zemljište u Vojvodini, niko nije pitao odakle su došli novci.
Navešću vam i primer firme iz Novog Sada „Dunav grupa agregati“, koja je kupila novosadsku firmu „Heroj Pinki“. Na koji način? Uzimanjem kredita bez obezbeđenja, gle čuda, od Razvojne banke Vojvodine. Do 2010. godine firma „Heroj Pinki“ je prevozila 1,4 miliona tona šljunka, 1,2 miliona tona peska, a nakon kupovine od strane gospodina Borovice 10 puta manje, da bi 2012. godine firmi bio blokiran račun zbog neisplaćenih zarada. Radnici firme su pretili u nekoliko navrata blokadom Dunava, štrajkovima, i sadašnji gradonačelnik Miloš Vučević se sastao sa njima i molio ih da ne blokiraju plovni put na Dunavu. Pokušao je da reši probleme koje je stvorio bivši režim svojim poslovanjima.
Da stvar bude još gora, umesto da bivša vlast spreči ovakav način privatizacije firmi, oni su nastavili da sarađuju sa gospodinom Borovicom, kome su dali da radi u gradu Novom Sadu Bulevar Evrope. Javno su mu uplatili novac, 600 miliona dinara, od kojih je utrošeno opravdano nekih 130 miliona, a zaostali novac ne zna se gde je završio, pa je ugovor raskinut.
Bivši režim nije imao volje da donese novi zakon o privatizaciji, da uskladi propise sa EU, a pre svega da vodi računa o radnicima firmi koje su prodavane u postupku privatizacije na sumnjiv način i sumnjivim licima. Usvajanjem ovog predloga zakona promeniće se praksa da imamo propale privatizacije, iz kojih su mnogi političari izašli punih džepova, a radnici nisu dobijali plate. Onaj ko je otvoreno protiv ovog zakona, uništavao je privredu Srbije 12 godina, a uništava privredu Vojvodine već 14 godina, i nadam se neće još dugo. Svi koji su protiv ovog zakona su protiv radnika, radnih mesta i protiv pronalaženja strateškog partnera za firme u restrukturiranju.
Ova Vlada podnošenjem ovakvog predloga zakona jasno stavlja do znanja da se bori za svaku firmu, za svakog radnika, za svako preduzeće. Ovim zakonom ubrzaće se i učiniće se transparentnim proces privatizacije i dovešće se do uspešno sprovedenih privatizacija, pa će SNS u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale zakone. Hvala vam.

Hvala vam.
Olgica Batić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici Agencije za privatizaciju, Agencije za privredne registre i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno moram da izrazim stav da SDPS podržava i logiku i strategiju Vlade i samog premijera da Srbija mora da ubrza.
U svakom slučaju, posle usvajanja Zakona o radu, koji predstavlja jednu vrstu vododelnice u našem ekonomskom i privrednom životu, usvajanje Zakona o privatizaciji i o stečaju je nešto što će zasigurno, ne zaposliti ljude, ne privući po prirodi stvari strane i domaće investitore, ali će doprineti onome čemu naša zemlja stremi već 25 godina, a to je da postanemo tržišna ekonomija u punom kapacitetu i u punom smislu te reči.
Imajući u vidu podatke koje su moje kolege prethodno napominjale, o kojima su govorili i sam ministar i kolege jutros na Odboru za privredu, da je u portfoliju agencije preko 500 preduzeća, da imamo preduzeća u restrukturiranju kojih je preko 150, to govori u prilog tome da imamo još uvek društvenu svojinu, iako to nije u skladu sa Ustavom i zakonima i naravno da to negativno utiče na sve ono što nam je potrebno da bi mogli da privučemo što više investitora i da bi mogli da podignemo nivo naše privede na nivo razvijenih zemalja Evrope i sveta.
Ono što je želja ove Vlade, u svakom slučaju, i ono što mislim da treba da se uradi i što je prosto definisano u ovom procesu, to je da mi moramo dinamično da idemo u reforme i da ono što budemo uradili, kada je u pitanju zakonska regulativa, uradićemo do kraja ove godine.
Sve drugo, kao što je ministar rekao, činiće implementaciju i činiće ono što nadam se što ćemo uspeti za vreme ovog mandata i sama Vlada, i parlament Republike Srbije, ispunjavanje onih ciljeva koji su definisani, a najvažniji ciljevi su da se naša tržišna ekonomija razvija i da zaposlimo što veći broj ljudi, da se izborimo sa najvećim problemom. To Socijaldemokratska partija uvek stavlja u svoj prvi plan, a to je problem nezaposlenosti naših građana, 25% nezaposlenih samo kroz podizanje nivoa preduzetništva, samo kroz nove investicije, samo kroz inovacije, kroz nove ideje, kroz investicije u obrazovanje, kroz dinamičnu privatizaciju i kroz stavljanje na noge onih preduzeća koji se sada nalaze u nekom, kako da kažem, veoma čudnom agregatnom stanju.
Kolege su govorile o tome, ljudi rade, odlaze na posao ne primaju plate, nemaju tržište, nisu konkurentni i ovaj zakon kroz nove modele, a pogotovo tu se fokusiramo na strateška partnerstva koja su moguća, na potencijalne „džoint venčer“ aranžmani između države inostranih ulagača. Moguće da dođemo do nivoa know now ili znanja i do prelivajućeg efekta tih investicija koji za najveći i najbitniji cilj imaju novo zapošljavanje.
Kolega Đorđe Stojšić iz Lige socijaldemokrata Vojvodine u svom govoru jutros je govorio o tržištu hartija od vrednosti. Ne mogu, a da ne pomenem da je prihod Komisije za hartije od vrednosti od tarifa i od transakcija u 2013. godini bilo samo pet stotina hiljada evra. Svi dobro znamo da kroz zaduživanje putem izdavanja i emitovanja hartija od vrednosti, da je to prvenstveno u razvijenim zemljama jedan od boljih puteva za dolaženje privatnih preduzeća, a zašto ne i javnih i državnih preduzeća do svežeg kapitala, a ne kod Komercijalnih banaka čiji su krediti skupi. Kroz ovaj zakon omogućiće se i kroz kupovinu udela, i kroz kupovinu akcija, omogućiće se da taj broj transakcija bude što veći i da ono što je za ekonomiju jedne države veoma važno da proradi, da profunkcioniše tržište hartija od vrednosti.
Ne mogu da se ne osvrnem i na ono što se događalo u proteklih 15 godina. Analize pokazuju da preko 70 milijardi evra je ušlo u našu zemlju u procesu privatizacije, kroz razne oblike investicija pogotovo stranih direktnih investicija, kroz otpis dugova našoj zemlji od strane Pariskog i Londonskog kluba. Sama ta cifra iznosi oko četiri i po milijarde evra.
Nama se dogodilo u proteklih do 2012. godine, ono što se zove u ekonomiji, to je jedna egzotična teorija, to je teorija katastrofe. Obično one privrede i one ekonomije koje imaju nisku osnovicu, koji imaju pad drastičan pad privrednog rasta mi smo to imali u onom periodu pod sankcijama i devedesetih godina. Obično kada krenu da se reformišu mogu da dođu do velikog privrednog rasta. Ono što je najbitnije za jednu Vladu i jednu državu da ono što imaju od sredstava da akumuliraju od investicija bar 15% što bi dovelo do toga da naš bruto domaći proizvod u današnje na današnji dan posle 14 godina bude za duplo veći nego što je to sada, a to je negde oko 30 milijardi evra.
Možete li zamisliti samo kakvi bi potencijali i kakve bi mogućnosti naše zemlje bili kada bi naš BDP bio 60 milijardi, kada bi novac koji smo kroz, a slobodno mogu da kažem, ne podsticanje privredne delatnosti, ne podsticanje preduzetništva, jer to i nije bio cilj kada smo ga odlili, ubacili u budžet, ubacili u potrošnju, nemamo ništa od njega i sada se borimo sa nekih 20% budžeta uz fiskalni deficit da to plasiramo u državne i u kapitalne investicije kako bi mogli da dođemo do radnih mesta.
Naravno, svaka škola se plaća. Mi smo ovu skupo platili, ali ono što je bitno i što stalno govorimo jeste da postoji politička volja, da je i celokupna javnost, stručna, politička, da se slažu u tome da reforme moraju da budu dinamične, da moraju dinamično da se implementiraju, jer bez toga nećemo moći da dostignemo nivo bilo kakvog privrednog rasta, a kamo li onaj koji nam je potreban, a to je u principu negde oko 5% na godišnjem nivou.
Ono što treba da dođe u narednom periodu, a nadam se da je to već u septembru mesecu, i ono što nepobitno i paralelno treba da se radi, a to je donošenje zakona ne o stranim ulaganjima, nego o ulaganjima, jer će se konačno izjednačiti strani i domaći ulagači gde ćemo dobiti, gde ćemo privući one najbolje ulagače. One koji proizvode, oni koji izvoze, jer bez izvoza, bez podsticaja investicija u izvozne aranžmane naša zemlja ne može da očekuje bilo kakav privredni i ekonomski rast. Zato će se u tom zakonu naći jedan stav koji podrazumeva da ćemo privlačiti, da ćemo se truditi da privlačimo kompanije sa liste 500 najboljih kompanija, ali koje pri tom poštuju tržišnu utakmicu, koji poštuju radnička prava i čitav set i korpus radno-socijalnih prava koja su nam ovde potrebna, a koje nadam se i ove izmene i dopune Zakona o radu koji će u tom nekom smislu garantovati, u tom smislu da će se olakšati i novo zapošljavanje, da će naše tržište rada biti fleksibilnije i da nećemo imati ni 90, ni 80, ni 50 hiljada ljudi koji će ići na neki posao, a neće imati zaradu. Da će nas subvencionisanje, što predstavlja, slobodno mogu da kažem, rak ranu svake ekonomije koštati 700, 800 miliona dolara godišnje, a fiskalni deficit po projekciji će nam biti negde oko milijardu i 300 miliona.
Znači, mi smo u jednom brodu koji ima puno rupa, ali gde je moguće napraviti, uraditi, jednom dobrom, brzom i kvalitetnom akcijom, strateškim planom, strateškim ciljevima, znajući šta treba da uradimo i dokle treba da dođemo taj naš cilj možemo definitivno da ispunimo.
Ono što bih predložio resornom ministru i naravno kao socijaldemokrata ne mogu da ne govorim o tom problemu, i ne mogu da govorim o ljudima i o 90 hiljada radnika samo kao o nekom broju i da ga nadogradimo samo na onu cifru od 700 hiljada ljudi koji već ovde ne rade, a to je da već sada analiziramo i donesemo jasan plan prekvalifikacije, dokvalifikacije, moguće primene austrijskog, nemačkog iskustva donošenja zakona o radnim fondacijama gde će se ti ljudi koji će potencijalno izgubiti svoj posao prekvalifikovati, dokvalifikovati. Jer, nisu njima toliko, naravno, egzistencijalno su im bitne otpremnine, ali ono što je njima najbitnije u ovom trenutku, u 21. veku jeste znanje. Država mora da im ponudi znanje. Država mora da im ponudi ambijent da oni mogu da nauče. Mora da im ponudi plan u kom smeru i u kojim sektorima će se država razvijati i u skladu sa tim da i sami u sebe ulažu u skladu sa tržišnim principima i tržišnom ekonomijom koja ovde bude funkcionisala.
Naravno, ministar je govorio i o novom Zakonu o javnim preduzećima. Veoma je važno da javna preduzeća korporativizujemo. Razgovarao sam i sa koleginicom jutros na odboru, direktorom Agencije za privatizaciju o tom problemu i predložio bih ministru da se razmišlja i o tome da ona javna, ona državna preduzeća koja smo pokazali da ne možemo da vodimo, zašto ne damo nekome na upravljanje. Hajde da vidimo da li to neko može. Ne da ga kupi, ne da ga privatizuje, neka upravlja, neka upravlja za proviziju, za procenat, pa onda možemo kada mi steknemo uslove, kada sa 6% visokoobrazovanih kadrova dođemo na 15 ili 20%, kada kvantitativno i kvalitativno pojačamo nivo i funkcionalnog, i formalnog obrazovanja, da preuzmemo taj posao upravljanja našim preduzećima, a da ne govorimo o tome da je jako potrebno da dobro, kvalitetno, efikasno, efektivno upravljamo našom imovinom.
Ja ću vas podsetiti na to da je, evo, završavam uvaženi predsedavajući, nemam vremena govorio bih još o ovome.
Naravno SDPS i njeni poslanici će u danu za glasanje podržati ove zakone, uz molbu da prihvatite naše skromne sugestije. Hvala.

Zahvaljujem profesore Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Milan Korać. Neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite gospodine Korać.