Poštovana predsednice, poštovane kolege, uvaženi ministre, celog dana pratim diskusiju na predlog Zakon o privatizaciji sa velikom pažnjom kao industrijalac, kao jedan veliki privrednik. Zaista moram da dodelim velike komplimente na zakon. Ovaj zakon po prvi put od 2000. godine, pa na ovamo daje nade da će se konačno stati na put nečemu što je urađeno suprotno Ustavu, a to je po meni restrukturiranje deset, dvanaest godina itd. Postoji restrukturiranje i u Nemačkoj gde sam ja dugo živeo i radio, ali to traje tri do šest meseci, da firma sabere minusni saldo, plusni saldo, obaveze potraživanja i da u roku ne dužem od šest meseci iznađe rešenje izlaska iz krize i da li može da stane na noge ili ide u stečaj.
Ali, evo nažalost gde smo mi došli. Za one koji eventualno ne znaju i za javnost, osnivač sam jedne velike stranke do skoro i bio sam u vrhu stranke u tri mandata kao jedini privrednik. Upravo tu istu stranku sam napustio 2002. godine iz jednog jedinog razloga zbog lošeg modela privatizacije. Tada sam se pobunio i nazvao da će to biti grobarizacija, a ne privatizacija srpske privrede, što se nažalost i obestinilo.
Sama činjenica da u to vreme, da su prodate tri šećerane za tri dolara, suprotno zakonu tada nije postojao zakon kao što ste vi danas ministre izmenom i dopunom ovog zakona omogućili svakome ko želi da učestvuje u privatizaciji kroz javni poziv. Najjednostavnije je da mu ne trebaju nikakve partijske veze, niti neke privilegije, da nema nikakvu funkciju, već jednostavno ako ima kapitala zna i ume dovoljno da napiše pismo namera i da uputi kako je to napisano i izmenama i dopunama zakona o kome danas raspravljamo, Zakona o privatizaciji.
Mena zaista raduje, zahvalan sam što ćete sa ovim zakonom, ili što ćemo sa ovim zakonom ispraviti jednu veliku nepravdu, a rekao bih i kršenje Ustava. Po Ustavu svi privredni subjekti imaju ista prava i iste obaveze. Nažalost to nije tako u ovom slučaju bilo, jer neko je suprotno Ustavu dao pravo nekome da deset, dvanaest godina na plaća poreze, ne plaća doprinose, ne plaća dugove. Moja kompanija koja radi i ima ogromna potraživanja, ali do sada nisam mogao da tužim firme u restrukturiranju.
Moram kratko samo da podsetim poslanike, 2008. godine svi su dobili jedno upozorenje koje smo uputili svim poslanicima, odnosi se na privatizaciju jednog velikog giganta u Šumadiji, a to je „Zastava“ u Kragujevcu gde je tada iznet jedan apel i molba da se „Fiat“ ne prodaje kako je prodat. Tada nije bio raspisan nikakav javni poziv kako je to predviđeno u vašem zahtevu, uvaženi ministre, već se neko dogovorio ispod žita i napravio nakaradni ugovor u kome niko dan danas ne zna šta piše u tom ugovoru. Danas imamo situaciju da na 80 kilometara od Kragujevca, SARTID vapi za kupcem, za prodajom lima. „Fiat“ nažalost taj lim ne kupuje iako ga je Zastava kada je proizvodila fijatov model punta, radila 100% od tog lima.
Dakle, jedna takva privatizacija bez javnog poziva da učestvuju i druge automobilske kompanije, dovela je verovatno do tako lošeg ugovora, pa imamo danas situaciju da smo uništili preko 25.000 radnih mesta u Srbiji, počev od Sombora pa do „Autostakla“ Pančevo, pa od čuvenog velikog giganta metalnog kompleksa DMB gde su radili motori u Beogradu itd, gde je ostalo nekoliko hiljada radnika bez posla, da bi danas radilo samo 2.000 radnika, a ono koliko je meni poznato čak tamo poreze i doprinose moraju da plaćaju poreski obveznici Republike Srbije.
Kakvu korist mi imamo tamo? Nikakvu ja bih rekao. Zašto? Bescarinska zona. Nema PDV, nema carina, nema ništa. Ako se ne proda neki „Fijat“ slučajno u samoj Srbiji da građani plate, da kupac plati PDV, Republika Srbija nema apsolutno nikakve koristi. Mi smo tada upozorili 2008. godine, pa smo rekli održavanje kursa dinara u januaru 2010. godine 210 miliona, od prodaje NIS 400 miliona. To je spiskano i potrošeno za nepuna dva meseca, a odmah posle toga od MMF smo dobili, odnosno tadašnja Vlada, tadašnji hvala bogu bivši režim, dobio još 500 miliona evra od MMF. Mi smo ih upozorili tada da je to najskuplja Vlada i rekli smo Srbija će vredeti koliko će proizvoditi. I evo danas, na žalost nalazimo se u jednoj izuzetno teškoj situaciji.
Ja sam duboko uveren da će ova Vlada istrajati na onom preko potrebnom, a to je žestoka i oštra borba protiv kriminala, mita i korupcije. Iz tih razloga sam upravo, kao predsednik Pokreta za privredni preporod Srbije u koaliciji sa najvećom i najjačom strankom SNS. Ja im se zahvaljujem što su mi dali mogućnost da svojim doprinosima i svojim programima i projektima koje imamo kao Pokret za privredni preporod Srbije, prvom želim da učinim to za moje deveto unučadi, a onda za moje četvoro dece, pa za celu Srbiju kao iskusan privrednik, okupili smo pre šest godina odnosno 2008. godine preko 700 dokazanih istaknutih, uspešnih privrednika, poljoprivrednika, preduzetnika, agronoma, inženjera, tehničara i doktora nauka iz raznih struktura.
Više od godinu i po dana smo tragali šta bi to bili najbolji projekti koji bi mogli da uposle Srbiju, jer onaj ko uposli Srbiju rešio je sve probleme Srbije, bez uveća BDP, vama gospodine ministre ne treba to da prevodim i tumačim. Nema uvećanja nacionalnog dohotka niti realnog sačuvanja nacionalne valute, tako da je našim projektima predviđeno da u prve dve godine izgradimo hiljadu plantaža voća i povrća. Dakle, 50 miliona sadnica da ova Srbija zasadi, zamislite kolege koji živite u unutrašnjosti, šta to znači 50 miliona sadnica?
To znači 50 miliona sadnica košta 75 miliona ako to bude domaća sadnica. Ako to bude uvezena sadnica iz Poljske ili Italije, onda je to samo 150 miliona. Za dve godine je to neosetno za naš budžet, a čak imamo i povoljna kreditna sredstva za ovakve projekte. Tri sadnice će narednih 25 do 40 godina, vinova loza, rađati i uvećavati samo bruto produkt kroz sirovinu 3 do 3,5 milijarde, a ako se ne budu dobro primenile agrotehničke mere, a 3,5 milijarde ako se budu dobro primenile agrotehničke mere.
Pored ovoga, predviđeno je da izgradimo hiljadu farmi sitne i krupne stoke širom Srbije, celu Srbiju smo snimili, imamo dobru bazu podataka na terenu sa kojim kapacitetima se raspolaže po okruzima, gradovima, opštinama. Na taj način ćemo zaustaviti dalji uvoz 83% svinjskog mesa, koliko je to na žalost u zadnjih par godina.
Srbija koja je nekada imala zlatnu podlogu, dinar je tada imao zlatnu podlogu i prvi put i samo tada je bio konvertibilan, a mi smo u to vreme obezbedili, odnosno tadašnja Vlada je obezbedila konvertibilnost izvozeći suve pršute, kruške, šljive, jabuke, jer tada hladnjače nisu postojale.
Na ovaj način, izgradnjom više od hiljadu farmi, manjih farmi širom Srbije, stvaraju se uslovi da se gradi nekoliko stotina fabrika za preradu mesnih prerađevina poput čuvenog brenda „Zlatiborac“, koji se na žalost danas uvozi iz Argentine meso, pakuje ga, uređuje ga, napravi odličan brend i njegovi suhomesnati proizvodi se prodaju i na našoj i na ruskoj pijaci i čak i evropskoj pijaci od 30 do 35 evra po kilogramu.
Samo na taj način kroz najveći mogući stepen prerade sirovina poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno, može se ostvariti velika razlika, zaposliti samim tim veliki broj nezaposlenih i uvećati nacionalni dohodak naše napaćene jadne Srbije.
Ne bih širio ovu temu o projektu i programu, tako da nemojte da se plašite bivše kolege iz bivše partije moje, ima Srbija nade i te kako, Srbija ima dobru budućnost, na pravom smo putu. Ako premijer Vlade Srbije bude istrajao, a ja sam uveren duboko da hoće, jer je tvrdoglav kao ja, Srbiji će svanuti u najkraćem vremenu i pokrenućemo Srbiju i Srbija će stati konačno na put, odnosno zaustavićemo odlazak mladih talenata koji idu trbuhom za kruhom na žalost i dalje.
Na taj način, stvarajući i povećavajući nacionalni dohodak, uvećavajući standard, stvoriće se uslovi da se ponovo na selu poboljša život i samim tim, ponovo ono što preti Srbiji, a to je bela kuga, da se počne rađanje, a na taj način će krenuti i rađanje Srbije.
Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pokušaću da o Predlogu novog zakona o privatizaciji govorim jezikom brojki i da objasnim građanima zašto se novi zakon donosi. Novi zakon se donosi zato što postojeći zakon je prouzrokovao veoma loše efekte po srpsku privredu.
Dakle, ako govorimo jezikom brojki prema podacima Agencije za privatizaciju, od 2001. godine do danas, imali ste ukupno 28 uspešnih privatizacija.
Šta znači relativno uspešna privatizacija? To znači da kupac kapitala nije fabriku pretvorio u skladište jabuka ili u salon automobila, nego je nastavio sa proizvodnjom i nastavio, omogućio da se radnicima isplaćuju plate. Takvih preduzeća slovom i brojem od 2001. godine kada je usvojen postojeći Zakon o privatizaciji imate ukupno 28 i da ne bi bilo nikakve zabune, to su sledeća preduzeća: „Impol Seval“ Sevojno, „Zdravlje“ Leskovac, „Južni Banat“ Bela Crkva, Cementara „Kosjerić“, Cementara „Novi Popovac“, Duvanska industrija Vranje, DIN, Fabrika duvana Niš, Industrija smrznute hrane „Frikom“ Padinska Skela Beograd, „Merima“ Kruševac, „Goša“ Smederevska Palanka, „Sava Kovačević“ Vrbas, „Dušan Petronijević“ Kruševac, „Kolubara gas beton“ Vreoci, „8. mart“ Subotica, a.d. „Rudnik“ Rudnik, a.d. „Jugoprevoz“ Kruševac, „Goša montaža“ Velika Plana, a.d. „Gornja Trepča“ Gornja Trepča, „Elektroremont“ Subotica, „Budućnost“ Bačka Palanka, „Rad Zastava“ Kragujevac, „Mor Stivens revizija i računovodstvo“ DOO Beograd, „Aerodrom ketering“ DO Beograd, a.d. „Tehnika“ Vršac, a.d. „Sreten Gudulić“ Užice, a.d. „Proleter“ Ivanjica, a.d. „Vino Župa“ Aleksandrovac, a.d. „Plastika“ Nova Varoš.
Sve ostale privatizacije od 2001. godine bile su sa čisto ekonomskog aspekta potpuno neuspešne, a bile su neuspešne zato što je Zakon o privatizaciji iz 2001. godine bio loš.
Kolege iz opozicije su pokušale da svale odgovornost za loš Zakon o privatizaciji na prvu Vladu Vojislava Koštunice koja je formirana početkom 2004. godine, ali su pri tom zaboravili da kažu da ta Vlada koja je predložila izmene i dopune Zakona o privatizaciji iz 2004. godine, u stvari nije izmenila jednu odredbu Zakona o privatizaciji iz 2001. godine koja je bila, po mom mišljenju veoma loša i koja je uzrok mnogih loših privatizacija u Srbiji, a to je da je početna cena prodaje društvenog kapitala iznosila 20% od knjigovodstvene vrednosti preduzeća, što je bilo mnogostruko puta manje od tržišne vrednosti tog kapitala. To je jedna stvar.
Druga stvar, novi Zakon o privatizaciji će konačno da reši na ovaj ili na onaj način problem preduzeća u restrukturiranju i da podsetim građane Republike Srbije, nije ova Vlada izmislila postupak restrukturiranja, dakle, opet ako govorimo jezikom brojki.
U 2002. godini četiri preduzeća su uvedena u restrukturiranje, nijedan postupak restrukturiranja nije okončan. U 2003. godini 21 preduzeće, u 2004. godini 16 preduzeća, u 2005. godini 14 preduzeća, u 2006. godini sedam, u 2007. godini dva, u 2008. godini osam, i sada pazite kako raste broj preduzeća u restrukturiranju, godine 2008, dakle, osam, 2009. godine 14, 2010. godine 82, 2011. godine 28, godine 2012, deset i te katastrofalne, po mišljenju opozicije, godine u 2013. godini svega dva preduzeća u restrukturiranju, 19 okončano i u 2014. godini svega dva preduzeća u restrukturiranju, a dva preduzeća okončan postupak restrukturiranja.
Dakle, od 2012. do 2014. godine imali ste evidentan pomak u rešavanju problema preduzeća u restrukturiranju tako što su za, dakle svega dve godine u 21 preduzeću je okončan postupak restrukturiranja što je duplo više od svih okončanih postupaka restrukturiranja počevši od 2002. godine pa do 2012. godine. Dakle, to su zvanični podaci.
Vlada Republike Srbije je u junu 2013. godine, danas su neke kolege iz opozicije podsmešljivo govorile o tome, ali to je činjenica, dakle Vlada Republike Srbije je u junu 2013. godine usvojila akcioni plan za okončanje restrukturiranja koji se odnosi na 179 preduzeća u restrukturiranju i prema tom akcionom planu za 26 preduzeća je odmah trebalo obustaviti ili okončati restrukturiranje ili pokrenuti stečajni postupak, a za 153 preduzeća trebalo je naći rešenje na drugi način. Od tih 26 za sedam nije obustavljeno, odnosno nije okončano restrukturiranje jer nisu ispunjeni svi uslovi.
Na osnovu preporuke Vlade Republike Srbije donete su, dakle kao što sam rekao 2013. i 2014. godine ukupno četiri nove odluke o restrukturiranju za preduzeća „Galenika“, „Politika“, „Trajal“ i „Elektro porcelan“ tako da je prema podacima Agencije za privatizaciju trenutno 162 preduzeća u restrukturiranju. Mislim da se, gospodine ministre, taj broj možda za jedno preduzeće ne slaže sa brojem preduzeća u restrukturiranju koji je naveden u Predlogu zakona o privatizaciji zato što se spominje, ako se ne varam, 161 preduzeće.
Zašto sve ovo govorim? Ovo govorim zato što su brojke neumoljive. Dakle, brojke govore da su vlade u Srbiji od 2012. godine zaista pokazale spremnost da se konačno reši problem preduzeća u restrukturiranju i Predlog novog zakona o privatizaciji je pokušaj odgovora ove Vlade Republike Srbije na lošu ekonomsku politiku koju su sprovodile sve vlade Republike Srbije od 2001. godine pa do 2012. godine.
Da li će za sva preduzeća bez obzira da li ih je 161 ili 162 preduzeća, da li će za sva ta preduzeća biti nađeno idealno rešenje? Neće, ali će neko rešenje biti nađeno i srpska privreda će ovim zakonom o privatizaciji konačno doći u mogućnost da stane na zdrave noge. Da li će ona stati na zdrave noge za dva meseca ili za šest meseci? Neće, zato što su problemi generisani godinama i ono što je generisano godinama ne može da se izleči preko noći, ali svaka čast ovoj Vladi što je krenula svojski, sistematski da pokuša da reši problem preduzeća u restrukturiranju.
Što se tiče broja, odnosno statistike privatizovanih preduzeća, ta statistika je poražavajuća za sve vlade koje su upravljale ovom državom od 2001. godine pa do 2012. godine. Dakle, statistika privatizovanih preduzeća kaže sledeće - u 2002. godini ukupno je prodato 220 preduzeća, u 2003. godini 709, u 2004. godini 238, u 2005. godini 221, u 2006. godini 235, u 2007. godini 294, u 2008. godini 240, u 2009. godini 76, u 2010. godini 27, u 2011. godini tri, u 2012. godini tri i u 2013, 2014. godini nije bilo prodaje preduzeća.
Statistika broja raskida privatizacionih ugovora je takođe poražavajuća za sve Vlade koje su upravljale ovom državom od 2001. godine. U 2003. godini raskinuto je 24 ugovora o privatizaciji, u 2004. godini 90, u 2005. godini 75, u 2006. godini 56, u 2007. godini 69, u 2008. godini 73, u 2009. godini 90, u 2010. godini 128, u 2011. godini 41, u 2012. godini 25, u 2013. godini 12 i u 2014. godini jedno. Dakle, broj raskida privatizacionih ugovora, a ugovori su raskidani zato što kupci kapitala nisu poštovali ugovorne obaveze, govori o tome da je postojeći Zakon o privatizaciji evidentno loš.
Bilo bi dobro da su kolege iz opozicije predložile neku alternativu postojećem zakonu. Nisu predložile. Jedina alternativa postojećem zakonu je predlog zakona, novi Predlog zakona o privatizaciji, za koji će SNS da glasa.
Ono što bih takođe želeo da kažem, ne zbog kolega iz opozicije, jer nekima od njih prosto ne vredi govoriti, oni se prave da su slepi i gluvi na ono što se dešava oko njih i na činjenicu da je Vlada Aleksandra Vučića u stvari dobila jedan veliki teret, jedno veliko breme i to breme je gomilano godinama od promena u Srbiji 2000-te godine, pa do proleća 2012. godine. Mislim da ne postoji nijedna Vlada u Evropi i u svetu koja je u stanju da za dve godine reši ono što je nakaradno rađeno punih deset godina.
Pojedine kolege su pokušale da, i to se ponavlja već iz sednica u sednicu, da za sve ono što je bilo loše tokom 90-tih godina, ako ste primetili optuže, zamislite, SNS. O Srpskoj naprednoj stranci mogu da mislim i ovo i ono, ali činjenica je da je SNS formirana 2008. godine. Kako stranka koja je formirana 2008. godine može da bude odgovorna za lošu ekonomsku situaciju koja je postojala u Republici Srbiji tokom devedesetih godina?
Mi smo ovde optuženi da je SNS odgovorna za to što nije bilo šećera i ulja u prodavnicama, što su postojali redovi za benzin, što su na teritoriji bivše Jugoslavije izbili građanski ratovi, odnosno sukobi, što su uvedene sankcije, itd. To prosto faktografski, istorijski nije tačno.
Ono što takođe nije tačno, to je da DS ne snosi nikakvu odgovornost za te famozne 90-te godine. Podsetio bih kolege iz opozicije, ne znam da li su zaboravile na, na primer, gospodina Miodraga Perišića, on je bio ministar u Saveznoj Vladi početkom 90-ih godina ispred DS. Hoćete li da se podsetimo čiji je kadar bio Slobodan Radulović? Demokratske stranke. On je promenio stranačku pripadnost tek onda kada je ušao u jednu od socijalističkih vlada tokom 90-ih godina i prešao u novu demokratiju, ali on je kadar DS i sada po toj logici ja bih mogao da kažem da je DS odgovorna za ono što je bilo loše u Srbiji tokom 90-ih godina.
Ono što takođe želim da kažem, Demokratska stranka, to je moj utisak, je postala radničko-seljačka stranka 2012. godine kada je otišla u opoziciju. Od 2001. do 2012. godine to je bila stranka i stranke koje su je pratile, koja je u Srbiju uvela najliberalniji mogući kapitalizam. Dakle, oni su rekli bogatašima koji su se obogatili ko zna na koji način – gospodo, bogatite se još više. Rezultat te loše ekonomske politike je ova porazna statistika o kojoj mi sada govorimo.
Dakle, ako hoćete da govorite jezikom brojki, Srbija je u ovoj situaciji zbog katastrofalne ekonomske politike koja je vođena od 2001. godine, pa do 2012. godine.
Zbog građana Republike Srbije, pre svega onih koji žive u Vojvodini, želim da kažem da ono što pojedine kolege iz opozicije iz sednice u sednicu govore jednostavno nije tačno.
Dakle, Vlada Republike Srbije, ako ja dobro razumem stvari, nema nameru da prodaje poljoprivredno zemljište u Vojvodini bilo kome. Namera je da se našim strateškim partnerima i prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, poljoprivredno zemljište u Vojvodini, koje je u državnoj svojini, da u zakup po cenama po kojima se inače daje, odnosno po cenama koje su izlicitirane na licitacijama za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Dakle, niko nema nameru da poklanja vojvođansku zemlju, kako to neko kaže, Arapima ili bilo kome drugom, nego da se zemlja daje u zakup.
O čemu se ovde u stvari radi? Pokrajinska administracija, koju vodi DS, vodi kampanju protiv Vlade Republike Srbije tako što se građanima Vojvodine predstavlja kao zaštitnik njihovih ekonomskih interesa i njihova politika je otprilike sledeća - Pokrajinska Vlada, ako ćemo po novom Statutu, je ta koja vas štiti od zle i pokvarene Vlade Republike Srbije, koja pokušava da proda inače uspešna poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini, koja su sva sistematski upropaštena tamo nekim Arapima, a mi smo ti koji vas branimo.
Ja sam ovde govorio i mogu kolege iz opozicije da se ljute koliko hoće, ali govorio sam faktografski, govorio sam činjenično. Demokratska stranka, i to govorim sa punom odgovornošću, i danas može da pokaže kako se vodi ekonomska politika i ona to pokazuje na primeru AP Vojvodine.
Pošto su oni danas stalno postavljali pitanje ministru, naše pitanje je – izvinite, ko je odgovoran za pljačkašku transformaciju „Metals banke“ u „Razvojnu banku Vojvodine“, ko je omogućio da kapital, koji je stečen na potpuno nelegalna način, uđe u „Razvojnu banku Vojvodine“, ko je davao kredite povlašćenim firmama iz Vojvodine bez bilo kakvih garancija, kako je moguće da je ista osoba bila i predsednik kreditnog odbora „Razvojne banke Vojvodine“ i istovremeno član nadzornog odbora „Tesla banke“ u Zagrebu gde je većinski akcionar Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, jedna vrlo opskurna institucija u kojoj se poslovi i dan danas dobijaju bez tendera, u kojoj se poslovi zaključuju na burazerski način, institucija koja i dan danas daje pare u Vojvodini isključivo onim opštinama gde je DS na vlasti?
Dakle, umesto što drže lekcije Aleksandru Vučiću, i vama, gospodine ministre, o tome kako se navodno domaćinski upravlja državom, pitajte ih - izvinite, šta vi, gospodo, za to isto vreme radite na jednom dobrom delu teritorije Republike Srbije, koji se zove AP Vojvodina? Moja koleginica Biljana Pilja je danas o tome veoma podrobno govorila na bazi činjenica, na bazi nečega što vide svi građani koji žive na teritoriji AP Vojvodine. AP Vojvodina se sistematski pljačka od 2000 godine. Od 2012. godine, nažalost, taj postupak je nastavljen i taj postupak traje i dan danas.
Meni je žao što ovde nije gospodin Žika Gojković iz SPO da vam kaže kakva je realna situacija u poljoprivrednim preduzećima u Somboru, u Kuli, Vrbasu, itd, a sva ta preduzeća navodno brani aktuelna pokrajinska administracija.
Ta preduzeća su u stečaju, ta preduzeća ne rade. Pojedinci iz tih preduzeća daju državnu zemlju u zakup bez licitacije. Pogodbe se prave u kafanama, uzimaju se velike provizije i to ova Vlada Republike Srbije pokušava da zaustavi. Ne postoji druga alternativa nego da se pronađe strateški partner za poljoprivredna preduzeća koja se nalaze u Vojvodini.
Vlada Republike Srbije je našla strateškog partnera u našim prijateljima iz UAE. Ako vi imate neke partnere, dovedite ih, nemamo ništa protiv, ali nemojte mi reći da je alternativa ovome što radi Vlada – hajde da se dogovaramo u kafani, uz muziku i večeru, kako ćemo da izlicitiramo, odnosno da damo u zakup bez licitacije poljoprivredno zemljište i da se u javnosti predstavljamo kao zaštitnici ekonomskih interesa građana Vojvodine.
Dakle, sa ovakvom politikom koja je vođena, Srbija ne može daleko da dogura. Ova Vlada je dobila u nasleđe ogroman problem i taj problem ona pokušava da reši na svaki mogući način.
Nije tačno, i to želim da naglasim, da će Vlada da smanjuje plate. Vlada pokušava da smanji plate u javnom sektoru ne zato što bilo ko u Vladi mrzi javni sektor, na kraju krajeva Vlada je kruna javnog sektora, nego prosto zato što nema više realnog ekonomskog opravdanja za tolike plate, nema realnog ekonomskog opravdanja za povećavanje plata, za povećavanje penzija. Jednostavno, nema, odnosno ima, ali onda država rizikuje da u 2015. ili 2016. godini definitivno bankrotira.
Ja ću reći moje lično mišljenje. Bolje je mi danas da se malo stisnemo, da se malo stegnemo, da malo štedimo, nego da to za 10 ili 20 godina po hiljadu puta gorim uslovima moraju da rade naša deca.
Ja sam prvi spreman da se ove mere Vlade Republike Srbije primene na mene zato što sam uveren da će moja deca bolje da žive, da neće morati da prolaze kroz sve one užase tranzicije kroz koje smo prolazili mi koji smo bili svedoci svega onoga što se dešavalo u Srbiji od 2001. godine, kao što smo bili svedoci mnogo toga lošeg što se dešavalo tokom devedesetih godina.
Kao što kaže jedan uvaženi kolega iz opozicije, nismo mi zaljubljeni u devedesete godine. Ko može biti srećan situacijom u kojoj se Srbija i srpski narod nalazili devedesetih godina? Niko. Zašto je SNS kriva za ono što je loše rađeno tokom devedesetih godina?
Dakle, i zakon o privatizaciji i izmene Zakona o stečaju su pokušaji odgovora ove Vlade Republike Srbije na ekonomske izazove koji su prouzrokovani lošom ekonomskom politikom koja je u ovoj državi vođena punih deset godina. Zato će SNS za ove zakone da glasa, ne zato što smatra da su oni idealni, ne zato što smatra da će oni doneti brza rešenja, ne zato što smatra da će ta rešenja biti po volji baš svakom pojedinačnom radniku ili građaninu Republike Srbije, nego zato što duboko veruje da mi ovu državu moramo da ostavimo našoj deci i našim potomcima u mnogo zdravijem u političkom i ekonomskom stanju, pa ako hoćete i kulturnom i moralnom nego što smo je zatekli 2012. godine.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Ovo je više potreba da vama kažem, predsednice, nego da odgovaram.
Imali smo priliku da čujemo kolegu koji je od 21 minuta, 19 i nešto proveo apsolutno i potpuno posvećeno pisanju političke optužnice protiv DS i potpuno van teme dnevnog reda i onda to tako ide i onda se očekuje da neko za dva minuta ovde ustane i odgovori na 21 minut neistina i besmislica, pri čemu ja moram samo dve stvari da kažem.
Katastrofalnu situaciju smo, kao što znate, zatekli 2000. godine. Tada, a umalo i do kraja je dotični gospodin bio u toj partiji do 04. jula te kobne godine kada je rekao da nema razlike u izdajništvu između Tomislava Nikolića, Vučića i Tadića, a i to mu nije bilo dovoljno, nego sada slušamo o tome šta sve ne valja u Vojvodini, koja, zamislite, vodi svoju ekonomsku politiku. To nema nigde u svetu. Ekonomsku politiku sprovodi Vlada Republike Srbije krajnje neuspešno.
Ako imate neke dokaze za bilo koga da je izvršio bilo koje krivično delo, obavestite o tome tužilaštvo ili stanicu policije i neka ljudi rade svoj posao. Lakše će biti i meni i vama da ne gubimo vreme na ovo, već da vidimo da li vi imate ikakvog kapaciteta i da li ste u stanju da bilo šta dobro u ovoj zemlji uradite.
Ja neću da trošim gram svoje energije na to da branim nekoga ako je počinio krivično delo i neću da izađem iz ove sale dok tu stvar potpuno ne utvrdimo, ali onda krenite i po opštinama gde držite vlast, pa pogledajte ko gradi puteve po Srbiji, čijim mašinama se to radi i koje stranke je taj čovek član i čija je desna ruka.

Zahvaljujem vam, poslaniče.

Možemo i mi da kažemo do kraja.

Zahvaljujem vam.
Razumem vas, dva minuta. Taman ste završili rečenicu, Poslovnik ste pisali, ja zaista ne mogu mimo toga. Trudim se koliko mogu.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Nisam ja.)
Prihvatam da niste vi.
Zoran Babić po Poslovniku.
Samo da kažem da Martinović nije bio u Vladi, ali to će vam on sigurno odgovoriti. Izvolite.

Gospođo predsednice, član 107, jer kad god neko nema argumenata posegne za nekim uvredama i za nekim stvarima kojima nije mesto u Narodnoj skupštini.
Ako bih nastavio logikom prethodnog govornika, onda bih mogao možda da izvadim ono šta je rekao 2008. godine o Vuku Jeremiću, a šta je rekao 2012. godine o Vuku Jeremiću, ili šta je govorio do 2012. godine o Borisu Tadiću, šta je govorio posle 2012. godine o Borisu Tadiću i nikuda ne bi došli. Nikuda ne bi došli, jer javnost zna nestalnost u toj politici, bar o tim nekim ličnim odnosima prethodnog govornika, tako da mislim da je poslednji koji bi trebalo da se koristi snagom tih argumenata i da bilo kome bilo šta spočita.
Ono što je činjenica, i u tome u potpunosti podržavam gospodina Martinovića, mora da se stavi tačka na odgovornosti i da se tačno zna ko je za šta i kada odgovoran. Odgovornost za period između 2000. i 2012. godine je na DS, bežali, prebacivali to na partnere, prebacivali to na trenutne ljubavnike koji su im bili potrebni da bi formirali vlade je nemoralno. Srpska napredna stranka, kao što je gospodin Martinović elaborirao, je nastala 2008. godine i mi prihvatamo i imamo odgovornost od 2012. godine i od nje ne bežimo, ma koliki partner u toj Vladi bili. Koga bole činjenice, koga boli situacija koju smo dobili u nasleđe umesto rešenog, umesto uređenog, dobili smo dugove, dobili smo desetine i desetine hiljada ljudi koji rade u firmama u restrukturiranju, dobili smo stotine hiljada ljudi koji su ostali bez posla i nastavićemo da pokazujemo kakav je miraz ostavila DS.

Hvala vam.
Što se tiče člana 107. smatram da nisam prekršila član 107. i ničim ugrozila dostojanstvo Narodne skupštine. Moja jedina greška je što nisam reagovala, jer gospodin Martinović je imao 21 godinu u periodu kada mu je to poslanik spočitavao da je bio član bilo koje političke stranke. Ja lično znam da nije nijedne.
Dužna sam da odgovorim poslaniku.
Prvo se javio doktor Aleksandar Martinović. Izvolite.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Ne čujem kada se dobacuje i ne želim tako da komuniciram.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Nisam ga spomenuo nijednog momenta.)
Samo da razjasnimo situaciju. Pomno beležim šta će pojedini poslanici, koji učestalo izazivaju replike, reći. Rekli ste njegovo ime i prezime i da je bio član Vlade. Vrlo pomno sam pratila.
Izvolite, gospodine Stefanoviću, pošto mimikom ne možemo.
Po kom osnovu se javljate?
(Borislav Stefanović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite.