Želim da se izjasnimo, ali pošto ste vi već sami rekli da sam u pravu, ja očekujem da svi narodni poslanici koji su danas ovde prisutni u danu za glasanje glasaju da je povređen Poslovnik.

Gospodo narodni poslanici morate da me poštujete toliko da mogu da završim komunikaciju sa narodnim poslanikom sa kojim razgovaram.
Ne aludiram ni na koga kako će ko odlučivati, moje je pravo, neću biti toliko tvrdoglav da negiram ono što je tačno. I sam sam spreman da prihvatim grešku i molim vas da me tako gledate. Nemam pravo ni na koga da aludiram i mislim da me dovoljno razumete.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, 32, 27. i 107. članovi Poslovnika Narodne skupštine. Loše je gospodine predsedavajući kada čovek ima duple aršine, kada ima duple standarde, još gore je kada se ti dupli standardi promovišu.
Neko je ovde uputio gospodinu Đukanoviću kritiku kako unižava ugled Narodne skupštine, kako nije pričao o zakonima, braneći onoga ko razlikuje postupak restrukturiranja od postupka restitucije. Ko je onda u temi gospodine predsedavajući? Ko se pripremamo za Narodnu skupštinu? Neko ko ne može dva pojma da zapamti, a ima pravo da priča i da drži moralne pridike i vama i nama.
Sa druge strane gospodine predsedavajući, kada sam govorio o duplim standardima i o duplim aršinima, nekoga je zabolelo to što je gospodin Đukanović iznosio podatke koji su javna tajna u našem društvu, koji su deo nekih postupaka u okviru pravosudnog sistema Srbije. A sa druge strane taj neko može da govori o Etihadu, može da govori o zemlji u Vojvodini, može da govori o „Beogradu na vodi“ na krajnje degradirajući način.
Ili ćemo imati iste standarde i da se ne promoviše sa jedne strane kada odgovara da se koriste stvari koje su ružne i da se takve stvari promovišu i stvari koje su neistinite.
Molim vas da imate iste standarde za sve, kao što ću zamoliti narodne poslanike da pre nego što će da govore da se dobro pripreme. Međutim, ovde sve više pokazalo da ne boli reč gospodina Đukanovića, boli kazna od osam hiljada dinara. Pojeftinilo grožđe, osam hiljada dinara je mnogo u ovom trenutku.

Mislim da sa ovakvim načinom govora nećemo nigde stići. Molim vas da budete tolerantni, da uvažavate jedni druge.
Na žalost moram da priznam i ovde pred vama svima kažem da instituciju povrede Poslovnika koristite da biste vršili repliku. Mogu to delimično da prihvatim kao stil rada da tako kažem, ali ipak u tome svemu i vas Babiću molim da birate reči. Da li se neko pripremao ili nije, to je njegov problem, najmanje je vaš. Ko se nije pripremio to narod čuje, ko se pripremio to takođe narod čuje.
Da li želite da se izjasnite o povredi Poslovnika? (Ne.) Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Reklamiram povredu člana 109, opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine.
U drugom javljanju uvaženi kolega uopšte nije dobio vašu dozvolu, a počeo je da priča i zloupotrebljavao je govornicu. Zaista mi nije jasno zašto toliki žar kod njega i takva netrpeljivost? Očigledno istina mnogo boli i zaista mu se izvinjavam.
Inače, nisam uzeo ulogu tužioca. Ulogu tužioca je uzeo narod i zato vas je smestio tu gde vas je smestio sa takvim procentom glasova. Hvala.

Opet vas sve molim. Ne vidim da je ovo bilo reklamiranje povrede Poslovnika. Niko nije prišao govornici. Molim vas da se uozbiljimo.
Gospodine Đukanoviću i vas pitam da li želite da se izjasnimo? (Ne.) Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gosti, vama se posebno izvinjavam što prisustvujete jednoj ovakvoj raspravi.
Moja namera u prethodnom obraćanju je bila, a sada se pozivam i na član 103, samo da ukažem na to da u ovom domu, u ovoj Skupštini Srbije treba da postoji jedan red kako bismo predlozima zakonima koji dolaze iz Vlade Srbije mogli na odgovarajući način da diskutujemo.
Nas dvojica smo se pripremili za raspravu, a sada smo imali situaciju da se gospodin Babić javlja na osnovu članova 27, 32. i 107, a da umesto da objasni u kojoj su vezi sadržina tih članova sa njegovim govorom, replicira gospodinu Živkoviću.
Na primer, član 27. kaže – predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i Poslovnikom. Poštovani predsedavajući, ni na koji način niste mogli da povredite član 27, niti je gospodin Babić uspeo, niti pokušao to da objasni.
Sada reklamiram novu povredu Poslovnika član 103. jer se gospodin Babić javio na osnovu povrede Poslovnika, replicirao gospodinu Živkoviću umesto da objasni na koji način ste povredili Poslovnik Narodne skupštine.
Vi, ni gospodina Babića ni gospodina Đukanovića kada se i on javio, a po istim osnovama i nije upotrebio pravo na reč, niste upozorili, a potom i opomenuli da ne treba da krše Poslovnik, već da svi zajedno treba da se usmerimo i da popravimo ove predloge zakona.
Podsećam da je gospodin Živković u veoma dobroj nameri sugerisao Vladi da se dogovorimo oko izmene člana 2. i da Vlada ima jednu širu saglasnosti oko jednog dobrog predloga zakona.

Hvala.
Znate dobro da instituciju opomene koristim uvek u krajnjoj nuždi. To mi je najlakše, ali imajući sve u vidu, računam na vašu saradnju i tolerantan sam do određenih granica.
Isto tako bili ste prisutni i čuli ste da sam u svom obrazlaganju povrede Poslovnika na to ukazao. Prema tome smatram da sam na taj način uticao na dalji način reklamiranja povrede Poslovnika.
Koliko će se ko držati toga, to je sad stvar svakog pojedinca, ja stvarno tu ne mogu ništa da učinim, sem, u krajnjem slučaju, da primenjujem kaznene mere. Mislim da kaznene mere treba stvarno u krajnjoj nuždi primenjivati. Mi smo ovde ipak ljudi od autoriteta, znanja, zvanja i ja verujem da ćete to, moj ovakav apel uvažiti i razumeti me i omogućiti da ovu Skupštinu dostojanstveno vodim. Hvala vam lepo.
Repliku ima Zoran Živković, jel tako? Izvolite.

Hvala.
Potpuno je nevažno šta su govorili prethodnici ali zbog javnosti da kažem, pošto je izrečeno puno neistina. Pomenut sam lično, izrečene su neistine vezano za recimo jedan primer privatizacije „Lukoil“. Na tu privatizaciju kao i na sve privatizacije koje su izvršene od januara 2002. godine do februara 2004. godine sam ponosan i spreman, bez obzira što predsednik Vlade niti Vlada ne učestvuje ni u jednoj privatizaciji, da za sve to snosim odgovornost, etičku, krivičnu i kako god hoćete, i tu nema nikakve, posebno za privatizacije kao što je recimo „Lukoil“, koju je vodio vaša sadašnja perjanica, Siniša Mali, a posle, čuo sam danas, to nisam proverio, i radio u tom „Lukoilu“. Moguće da je to neki sukob interesa, ali to se desilo posle 2004. godine kada ja nisam mogao da utičem na to. Proces privatizacije „Lukoila“ na tenderu je bio potpuno čist. Ne znam da se vodi bilo kakva istraga o mene, a trebalo bi da znam ako se vodi, niti je vođena, niti će biti vođena.
Što se tiče koferčeta, to proverite sa vašim koalicionim partnerima. To je vezano za neku drugu priču, a ono što ste pogrešno interpretirali, a to je da sam ja pomenuo Vučića, nisam. Ako hoćete da ga pomenem, naravno da sumnjam u njegove poslove oko „Etihada“, zemlje i ne znam čega svega sa našim vekovnim prijateljima Arapima, bez bilo kakvog negativnog odnosa prema njima. Mislim da sam ja čovek koji ne treba da dokazuje ni svoj patriotizam, ali ni svoju toleranciju.
Konačno, ovo govorim zbog javnosti, a potpuno je nevažno šta o tome misli neka loto devojka koja je juče izgubila direktora ili šta o tome misli banjski zelenaš koji je preprodavao grobove. Hvala.

Hvala.
Po poslovniku Zoran Babić. Izvolite.