Poslaniče, molim vas o amandmanu, to - briše se.

… Pričam o ovom amandmanu upravo o kvalitetu amandmana. Ja sam zadivljen jer ćemo imati priliku da se danas 94 puta javimo i kažemo javnosti Srbije da je SNS jedna veoma ozbiljna, jedna veoma odgovorna stranka i da građani Srbije se sigurno nikada neće pokajati što su glasali za nas, a očekujem na sledećim izborima da u Vranju osvojimo i preko 60% glasova. Hvala.

Reč ima narodna poslanica dr Dragana Barišić.

Zahvaljujem.
O neophodnosti donošenja ovog zakona, a u isto vreme odbijanja ovog amandmana suvišno je bilo šta reći, jer se prethodni Zakon o privatizaciji pokazao kao jako loš.
Naime, 400.000 radnika je bez posla. Konkretno u Kruševcu, gradu iz kog dolazim pre 15 godina bilo je 40.000 radnika, od toga 17.000 radnika je bilo u primarnoj proizvodnji. Sada je svega 17.000 zaposlenih, a od toga oko 3.000 radnika u primarnoj proizvodnji.
Neophodnost donošenja ovog zakona je višestruka jer trebamo misliti na radnike „14. oktobra“, „Trajala“, zatim Fabrike maziva, jer su u Kruševcu skoro sve fabrike ili u procesu restrukturiranja ili u procesu privatizacije.
Kruševac, koji je bio grad na petoj poziciji pre petnaestak godina, sada je devastirano područje. Prema tome, smatram da ovaj amandman kao i sledećih 93-94 koliko su kolege samostalni narodni poslanici podneli, trebamo odbiti a ovaj zakon podržati u celini. Zahvaljujem.

Reč ima prof. dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mislim da predlagači ovog amandmana bez ikakve potrebe plaše građane Srbije, plaše javnost i plaše privrednike kako se u članu 3. u stavu 2. nalaze nekakve monstruozne odredbe koje će da potpuno poremete funkcionisanje pravnog sistema Republike Srbije.
Član 3. stav 2. Predloga zakona o privatizaciji glasi – ako je ovim zakonom uređeno pitanje koje je drugim zakonom na drugačiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Želim da skrenem pažnju predlagačima amandmana da studenti na prvog godini svakog pravnog fakulteta u Srbiji iz predmete koji se negde zove Uvod u pravo, negde Teorija države i prava uče da postoje dva pravila prilikom tumačenja pravnih propisa, dva interpretativna pravila.
Jedno pravilo na latinskom glasi – lex specialis derogat legi generali, dakle – poseban zakon suspenduje odredbe opšteg zakona u određenoj oblasti. Drugo pravilo – lex posterior derogat legi priori, što znači – kasniji zakon suspenduje zakon koji je donet pre njega. Tu nema ničeg nelegalnog, tu nema ničeg spornog. To ne unosi nikakav haos u funkcionisanje pravnog sistema. Da unosi, ne bi rimski pravnici, još iz tih davnih vremena formulisali ova pravila. Ta pravila vekovima važe u svakom demokratskom, civilizovanom pravnom sistemu. Čak i da ih predlagač zakona, dakle Vlada Republike Srbije, da ne postoji ova odredba u Predlogu zakona, postoje ova dva pravila, teorijska pravila koja se primenjuju prilikom tumačenja svakog pravnog propisa koga donese, bez obzira da li Narodna skupština, Vlada ili neki drugi državni organ.
Dakle, nema ničeg spornog. Zašto ovo govorim? Ne zato da bih držao bilo kakve akademske pridike podnosiocima amandmana, nego samo zato da bih uputio jednu jasnu političku poruku građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u preduzećima koja još nisu privatizovana, odnosno u preduzećima koja se nalaze u statusu restrukturiranja, da ima se ništa strašno neće desiti kada se usvoji ovaj zakon i kada počne njegova primena. Naprotiv, ovaj zakon je jedini lek za tešku bolest u kojoj se nalazi, nažalost, srpska privreda. Vi znate kako naš narod kaže – na ljutu ranu se stavlja ljuta trava. Ovaj zakon je ljuta trava za ljute bolesti u kojima se nalazi srpska privreda, a te ljute bolesti nije prouzrokovao ni Aleksandar Vučić, ni SNS, ni Dušan Vujović. Te teške i ljute bolesti su nasleđene i mi te nasleđene bolesti ovim ljutim travama pokušavamo da izlečimo, da bi bilo bolje nama, ali pre svega da bi bilo bolje našoj deci.

Zahvaljujem dr Martinoviću.
Za reč se javio šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Kolega Martinović je, pokazujući svoje izvanredno pravničko znanje, objasnio sve razloge zbog kojih će SNS glasati protiv ovog amandmana.
Sa mojim skromnim znanjem i skromnim političkim iskustvom, podsetiću i predlagače amandmana i sve ostale narodne poslanike da „leks specijalis“ nije novina u našem političkom sistemu. Čini mi se da je prvi „leks specijalis“ u novijoj istoriji Srbije tako krstio i napisao Ratko Marković 1996. godine, ispravljajući nepravilnosti nastale u lokalnim izborima 1996. godine. To je tada bio taj ljuti lek na ljutu ranu koji je zaustavio neke procese koji su se s pravom u to vreme dešavali.
Na ovaj način i ovaj zakon je ta nova ljuta trava za ljutu ranu i za nepravilnosti koje su se dešavale u privatizacijama po postojećem Zakonu o privatizaciji, koji je ostavljao ljude bez posla, koji je ostavljao ljude bez perspektive, koji je bio samo opterećenje za budžet Republike Srbije, koji nije davao mogućnost budućnosti, nije davao mogućnost proizvodnji, nije davao mogućnost našoj deci, kao što je gospodin Martinović rekao.
„Leks specijalisom“ ne treba plašiti nikoga, naročito ne od onih koji kada su taj „leks specijalis“ konzumirali bio je dobar, a sada nije dobar, naročito što mi, i ponoviću i ponavljaću do 95. amandmana, da smo za ovaj zakon dobili podršku relevantnih međunarodnih institucija – Svetske banke, MMF-a, EU, svih onih ljudi koji zaista ljudima u Srbiji i Srbiji žele dobro.
Zbog toga u Danu za glasanje odbićemo ovaj amandman.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Za reč se javio narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, naravno da predlažem da se ovaj amandman odbije i da u Danu za glasanje kažem da neću glasati, a pozivam i poslanike pozicije i opozicije da ne daju glas za ovaj amandman.          
Zašto? Zato što i predlagači amandmana navode u svom obrazloženju, ako ste pročitali njihovo obrazloženje, da ponuđena rešenja u ovom predlogu zakona o privatizaciji neće dovesti do stvaranja boljih uslova za ekonomski razvoj i očuvanje socijalne stabilnosti kroz otvaranje novih ili očuvanje postojećih radnih mesta.
Gospodine predsedavajući, smatram, naprotiv. Upravo i jeste jedan od novih modela privatizacije koji nudi ovaj predlog zakona prodaja imovine u postupku privatizacije, koja kada se uporedi sa prodajom imovine u stečajnom postupku ima izuzetne pozitivne efekte u širem poslovnom društvenom kontekstu upravo kroz
održavanje zaposlenosti i zadržavanje postojećih radnih mesta. Zašto? Upravo zato što se prodajom imovine u postupku privatizacije, što ima svoju i strategijsku vrednost u onome što smo se mi opredelili, a to je reindustrijalizacija, zato što aktivira ljudske resurse u tradicionalnim oblastima, na primer, čuvanjem kadrovske strukture kada je u pitanju industrija. To je izuzetno bitno i izuzetno važno.
Međutim, suprotno tome, postojeći zakon koji na neki način, ne na neki nego u stvari forsira kupovinu i prodaju imovine u stečajnom postupku, nema tu intenciju. Ono što je bitno, što me čudi, što je jedan od predlagača zakona i profesor univerziteta, a juče je rekao da bi povukao sve amandmane samo da mu jedan usvojimo. Pitam ga, ako na ispitu studenti znaju 99% odgovora od 100%, valjda ne negira i ne ruši studenta? Prema tome, predlažem mu da on glasa za ovaj amandman i za ovaj zakon. Ako ruši studenta, jaoj se tim studentima.
Predlažem da glasamo za ovaj amandman. Hvala lepo.