Poštovana predsedavajuća, odnosno predsednice, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, koliko znam i zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju, dakle ima apsolutnu podršku evropskih finansijskih institucija, a koliko vidim nemamo podršku ljudi koji se samo formalno deklarišu kao „evropejci“.
Dakle, zaista sam saslušao i obrazloženje predlagača, ali i svaku diskusiju po amandmanu i tragao za razlozima ovakvih predloga, dakle, „briše se“. Pričam o amandmanu broj 2, dakle, i pričam o svim amandmanima, dakle svih 94 amandmana koji su predloženi na jedan isti način, a to je sa dve reči „briše se“.
Zaista sam tragao za razlozima i motivima podnošenja ovakvih predloga amandmana. Našao sam ih u citatu, u jednom citatu pokojnog doajena novinarstva Aleksandra Tijanića koji je izrekao sledeću rečenicu kada su ga upitali da li je uzeo Zorana Živkovića da mu piše kolumnu, otvoreni citat: „Ne moguće“, rekao je, „Kako dotični da piše kada ne zna da kuca? Elem, od dana kada je ukopao prvi čokot, somelijer Živković nije više u srodstvu sa sobom“. Zatvoren citat.
Zaista mislim da sa ovim citatom i bukvalno sa ovim objašnjenjem mogu protumačiti, a možemo i svi zajedno, motive podnošenja 94 amandmana sa dve reči „briše se“. Mislim, takođe, da ova rečenica oslikava ne samo jedan gigantski poslovni poduhvat pomenutog gospodina, naravno uz subvenciju države, evo završavam, već i stanje duha. Hvala vam puno.