Hvala vam, kolega Pavićeviću.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić. Izvolite.

Dozvolite mi da se uključim u ovu diskusiju, a nisam se uključivao zato što nisam imao razloga.
Znate, ako bih zbog nečega imao primedbi zašto da ne glasam za gospodina Vujovića, to je zbog toga što je sarađivao sa vama početkom dvehiljaditih godina, ali pošto su ovde bili i Kori Udovički i gospodin Vujović, ne znam koji su argumenti da vi ne glasate danas za njih. Vi kažete – oni su stručnjaci, eksperti, samo ne valja što su u ovoj Vladi.
S druge strane, teško da ste vi u prilici da je vaša procena vrednosti, kako vi kažete, ljudi koji danas vode Vladu ili ne znam ni ja u prošlosti, u prethodnoj Vladi, u sadašnjoj Vladi gospodina Vučića i mene, teško da je vaša ocena validna, zato što je ona potpuno suprotna jednoj oceni koja se desila pre nekoliko meseci, a to znači na izborima.
Ko ste vi da ocenjujete? Vi možete da ocenjujete, apsolutno. Ne, ne govorim ja o narodnom poslaniku, govorim o instituciji pojedinca i ličnosti koja ima pravo da ocenjuje. Ali, znate šta, ako za nekoga glasa oko 46% posto onih koji su izašli na izbore, ako za nas glasa 14%, teško da vi možete oceniti negativnim nešto što je narod pokazao drugačije na izborima.
Znate, nisam ja prvi put ovde na izboru u jednoj Vladi. Vi znate da sam ja u ovoj zgradi od 1992. godine. Maja nije tu, ali ona i ja smo ovde počeli 1992. godine. Pamtim sve Vlade koje su bile. U mnogima sam bio u većini.
Znate, pričam potpuno otvoreno. Nikada nisam razumeo to da baš moramo toliko da se dokazujemo u kritikama onoga što je nekada bilo. Ja nisam ni prednjačio u tome, zato što mislim da problemi o kojima govorimo, pa ja se sa njima susrećem već dugi niz godina. Ovo o čemu je govorio gospodin Petrović malopre, ja sam učestvovao u tim razgovorima o škriljcima. Bilo je dilema da li će da se oni primenjuju ili neće kod nas. Mislim da je tada čak i lično predsednik Tadić tada imao određene primedbe u smislu uticaja negativnog i štetnog na životnu sredinu, onda raznih projekata.
Između ostalog, moram da kažem da ministar Bačević nije ni tvorac tog projekta o kanalu za Solun. O tome se raspravljalo pre sedam, osam godina. Takođe su bili projekti.
Teško da bilo koji ministar finansija ili ekonomije može sada ispočetka da zanemari potpuno sve ono što je bilo i koji su parametri i imputi sa kojima ulazi u celu ovu priču.
Prepucavanje da li se sada zadužila više jedna ili druga vlada, malo pre ste ocenili da se Vlada čiji sam ja bio predsednik se najviše zadužila, ja bih mogao da odgovorim da i u vreme prethodne Vlade je taj procenat porastao sa 29% na 56%, mogao bih i da govorim i o broju zaposlenih ili onih koji nisu, ali šta mi svi imamo od toga? Slažem se sa vama da treba da se napravi jedan sveukupni ekonomski projekat. Pretpostavljam da gospodin Vujović ima dobru volju i želju da se o tome razgovara.
Žao mi je što Poslovnik o radu Narodne skupštine ne dozvoljava da gospodin Vujović nešto kaže, jer ja ne mogu sada u njegovo ime. On mi je napisao da prenesem šta ima da kaže, ali to ću na kraju.
Mislim da bi trebalo možda razmišljati za neku promenu Poslovnika, da oni koji se predlažu stvarno imaju mogućnosti da nešto kažu, jer je situacija apsurdna. To se ne odnosi samo na gospodina Vujovića. Mi smo svi bili u takvoj situaciji kada je predlagana cela Vlada. Samo mandatar ima pravo da govori u tom momentu, tako da možda u nekoj izmeni Poslovnika treba o tome da se vodi računa, jer bi mogao da da odgovore konkretne na sva ova pitanja na koje ja zaista nisam u stanju da dam tako precizne odgovore.
Generalno, ne želim da polemišem uopšte sa ovim što ste vi malopre rekli, nego ste me prozvali da se nisam javljao, pa zbog toga sam se i javio, da kažem da sam ja ovde u ulozi prvog potpredsednika Vlade, koji obrazlaže predlog premijera za ministra finansija.
Imajući u vidu da je ministar finansija dosadašnji ministar privrede, koji je ovde bio u proteklih nekoliko dana, mislim da je bilo nekoliko sednica parlamenta na kojima ste imali prilike da ga pitate i da razgovarate o tim temama, imajući u vidu da je premijer bio na sednici parlamenta kada je postojala mogućnost za postavljanje poslaničkih pitanja, pretpostavljam da većina od ovih pitanja je mogla da bude postavljena prilikom tih sednica.
Takođe, ministar, koliko sam ja njega shvatio, rekao je da generalno ima odgovore na ovo o čemu ste vi govorili. Neko je pitao kakav će biti razlog za njegovu ostavku.
Da vam kažem jednu stvar, ja nikad ne bih podneo ostavku, jer čemu to? Ili se borite do kraja ili nemoj da ulazite u bitku. Pretpostavljam da i Maja nikad ne bi podnela ostavku. To su te stare garde.
Ali, pozivam i ministra Vujovića da ako namerava da podnese ostavku, bolje da se uopšte ne prihvata ove funkcije, jer ovo nije zid plača. Ovo je Vlada Srbije u kojoj moraju da se rešavaju teška pitanja koja sigurno u ovom trenutku ne mogu doneti veliku popularnost ni u stručnim ni u političkim krugovima.
Generalno on je ovde rekao, zamolio me je da vam to kažem, pogodilo ga je što kažete da je stručan ali da ga ne podržavate, da vas brine da on neće uspeti i da će isprljati svoju biografiju. On kaže – ako ne uspem odmoći ću vašim političkim protivnicima, vama na koristi, a ako uspem biće svima bolje, pa i vama. Lepo vam je odgovorio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Replika na izlaganje gospodina Pavićevića.
U ovih pet minuta gospodina Pavićevića dva su razloga zbog kojih neće glasati za gospodina Vujovića. Jedan je nepostojanje kriterijuma za ocenjivanje. Znate, postoje kriterijumi za ocenjivanje, postoje i ti kriterijumi su definisani političkim delovanjem, svim onim što je prethodna Vlada Republike Srbije uradila, a ocenjivanje je na izborima.
Na istim onim izborima na kojima ste se na listi baš vi našli gospodine Pavićeviću, koja je osvojila 6,09% i to sinergijom, ne samostalno već sinergijom sa političkom opcijom sa kojom ste se nalazili. Samo ne znam kome da podelim onih 0,9%, pošto je to otprilike pola-pola po snazi i po ugledu u našem društvu. Ali, i da je pola-pola i da na bilo koju stranu ide onih 0,9%, vi ne prelazite cenzus, ni jedni ni drugi. Sinergijom možda, ali videli smo šta su građani Republike Srbije rekli. Prema tome, postoje i kriterijumi i ocenjivanje. Jedino ocenjivanje je na izborima, nikako nekim ukrajinskim scenarijom na koji neki vaši prijatelji pozivaju.
Što se tiče tajnosti, ne tajnosti, vidite Memorandum o razumevanju je potpisan sa kompanijom SISU. Iskreno se nadam i siguran sam da će Vlada uraditi sve, a i budući ministar finansija da će se i ugovor sa kompanijom SISU potpisati do kraja avgusta.
Taj ugovor i ovaj memorandum o razumevanju su stvar zbog koje građani ne samo Priboja, već i Prijepolja, Nove Varoši, celog tog dela Srbije koji je veoma osetljiv zato što ne postoji nijedna žila kucavica, ne postoji mesto gde mogu da rade, jako je teška situacija u tom delu Srbije i voleo bih da je posetite, to je razlog zbog čega će ti ljudi ovoj Vladi Republike Srbije i ministru Vujoviću za života podići spomenik.
Samo ne mogu da razumem odakle tolika mržnja, odakle tolika potreba da sve što se uradi i sve što se napravi samo da ne bude ispred vas, ma koliko to bilo po cenu naše nacije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Replika.

Samo ću u replici da odgovorim i gospodinu potpredsedniku i gospodinu Babiću.
Cenim tu jednu duhovitost našeg prvog potpredsednika Vlade, tu nema nikakve dileme da on ima tu jednu karakteristiku u javnom nastupu. Ali, tom duhovitošću ne može uvek da se prikrije nedostatak odgovora na neka pitanja.
Kada gospodin prvi potpredsednik Vlade kaže – zameram gospodinu Vujoviću to što je sa vama nekada radio. Sa mnom? Ne sećam se gospodine Dačiću. Možemo apstraktno da razgovaramo, da razmišljamo itd, ali mislim da je najbolji pristup oko političkih pitanja da vrlo precizno koristimo izvesne termine i kvalifikacije.
Kada kažete – upitna je validnost nečijih ocena, pa zatim – građani su na izborima dali ocenu, gospodine Dačiću, mi smo diplomirali na istom fakultetu, doduše u različitim vremenskim prilikama.
Koliko znam kada građani daju podršku nekome na izborima, onog momenta kada se formira Skupština, kada se formira izvršna vlast, tada građani dobijaju priliku da mere rezultate onih ljudi kojima su na izborima dali podršku. Tako da ćemo gospodine Dačiću tek biti u prilici da proverimo ocene građana vašeg rada i naravno gospodina Vučića.
Što se tiče ovoga o čemu je govorio gospodin Babić, upravo sam rekao da kriterijumi postoje, a gospodin Babić je malopre rekao da sam tvrdio da nema kriterijuma, a on tvrdi da ima. Nema, rekao sam da smo imali dve godine da definišemo kriterijum i da na osnovu kriterijuma merimo. Na osnovu tih kriterijuma sam saopštio da ne mogu da glasam za ovaj predlog da gospodin Vujović bude izabran.
Druga stvar, gospodin Babić je ispričao sve oko tajnog Memoranduma sa finskom kompanijom SISU, osim što se nije dotakao tajnosti tog dokumenta, a to je najveći problem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Trudiću se da podignemo nivo diskusije. Ipak je danas i tužan dan. Danas je nešto gde je kompletan srpski narod žalio, jer je na današnji dan sprovedena jedna zločinačka akcija prema našem narodu od strane Hrvatske države i to moramo da poštujemo.
Zaista ću se potruditi, jer danas slušamo svašta, između ostalog slušali smo neverovatne priče o AIR Serbia i samo postavljam pitanje ljudima koji su krenuli tako nešto da pričaju – u kakvom stanju je bio JAT dok ste ga vi vodili?
To je bio jedan gubitaš sa abnormalnim gubicima, bez ikakve obnovljene flote, bez ikakve perspektive. Jedino što se razvijalo u tom preduzeću su bili partijski kadrovi koji su primali po upravnim odborima zastrašujuće plate i zastrašujuće naknade.
Mi smo odlučili to da prekinemo i vrlo smo ponosni što smo to prekinuli. Gospodine Vujoviću mislim da ćete morati mnogo toga još da prekinete, posebno ova preduzeća u restrukturiranju, a verujem da ćete se kao budući ministar finansija, pošto to nije direktno vaša nadležnost, da ćete se potruditi da više ne izdvajate iz naše kase za gubitaška preduzeća.
Neko nam ovde priča kakva je danas situacija, a ne govori nam o tome kako je razorio privredni sistem ove države i uopšte se pitam kako smo došli ekonomski do 2012. godine? Tu ćete gospodine Vujoviću imati veliki problem zato što i dalje po raznim našim finansijskim institucijama imate sijaset nekakvih kadrova iz raznih konsultantskih kuća, vama možda poznatih i široj javnosti, od „Deloit-a“, „CS Mekon-a“, Ekonomskog instituta i tako raznoraznih nekih drugih. To su ljudi koji su potpuno kontrolisali našu privatizaciju na jedan lopovski način.
Tako je recimo bivši premijer Vlade, gospodin Cvetković bio direktor tog istog „CS Mekon-a“ kada je bio i direktor Agencije za privatizaciju. Izgleda da je sam sebe savetovao, a inače ta konsultantska kuća u kojoj jesu vedete iz partije koje nam danas nešto prigovaraju, učestvovala je u privatizaciji ili konsultantskim uslugama i „Knjaza Miloša“ i „Telekoma Srbije“, „Mlekare Šabac“, Pekarske industrije Pančevo, „Frikoma“. Uzgred, učestvovala je u konsultantskim uslugama tri banke koje su potpuno propale. Govorim o „Razvojnoj banci Vojvodine“, „Privrednoj banci“ i „Agrobanci“.
Kako su oni to savetovali, imali smo jedan jedinstveni sistem gde ste mogli da dođete u banku, kažete – dajte mi 10 miliona evra, oni se nasmeju i pokažete ličnu kartu bez ikakve garancije i podignete novac. Takva je bila ekonomija i takav je bio finansijski sistem uspostavljen u eri ovih koji nam danas nešto prigovaraju. Imaćete veliki problem sa tim ljudima pošto oni i dalje vršljaju po našim finansijskim institucijama, da li po Poreskoj upravi, da li Narodnoj banci, ili u Ministarstvu finansija.
Moram da kažem, pošto sam vas veoma pažljivo slušao kada ste ovde obrazlagali Zakon o privatizaciji, zaista poštujem sve ono što ste iznosili, vidi se da ste vrlo stručan čovek, tu nema nikakve dileme. Vi ste neko ko ima impozantnu biografiju, ali moram da priznam vrlo sam podozriv i oprezan prema ljudima koji su nam navodno veliki eksperti a dolaze nam iz inostranstva. Iz prostog razloga - koga su zmije ujedale, i guštera se plaši. Ti ljudi koji su se nama predstavljali kao veliki ekonomski eksperti i stručnjaci su nam razorili finansijski sistem. Potpuno su nam razorili finansijski sistem na razne načine i iz tog razloga sam veoma obazriv. Verujem da nećete biti kao oni. Dovoljno mi je da se prisetim i gospodina Đelića, i gospodina Pitića i svih tih ljudi koji su nas ovde predstavljali kao veliki ekonomski stručnjaci, od naših finansija nije ostalo ništa u ovom društvu.
To vam sada kažem zato što bih voleo pre svega,neke stvari koje morate da uradite. Naravno da ne pričam o ovima iz G17 što se tiče Dinkića itd, to je posebna priča.
Kada je krenulo potpuno raspadanje našeg finansijskog sistema? Onog momenta kada je neko odlučio bez ikakvog razloga da jedan savršeni sistem kontrole svih finansijskih transakcija u ovoj državi, to je bila SDK, da je potpuno razori, i da potpunu kontrolu naših transakcija prebaci na poslovne banke, a pri tom uništi domaće banke, i omogući samo stranim bankama da kada plate, recimo, porez na dobit, ništa se ne zna šta se dešava sa tim parama, i oni sve pare iznesu iz ove države. Procena je da je negde oko 55 milijardi evra u protekloj deceniji je izneto iz ove države. Da li ste svesni koja je to cifra? Da je sada 55 milijardi evra ova država bi mogla da cveta. Zato što više niste imali nikakvu kontrolu da li neko ima preduzeće na Devičanskim ostrvima, da li neko ima preduzeće na nekom drugom egzotičnom ostrvu, kako to uopšte banke funkcionišu i onda se napravio jedan takav besmislen sistem gde recimo Uprava za sprečavanje novca je bila ta koja je bila zadužena za kontrolu finansijskih transakcija, ali, ako bi joj neko iz banke došapnuo da bi trebalo da proveri, odnosno da li je neka transakcija sumnjiva, banke najčešće to nisu ni prijavljivali. Zato mi danas imamo veoma veliki problem odliva para i to nekako bi neko morao da spreči. Ne kažem da treba da se vraća SDK, nije realno, ali nešto slično tome bi moralo da se napravi, jer, znate, mi nemamo kontrolu kako se iznosi novac odavde.
Imate, recimo samo Narodnu banku Srbije koja jedina danas kontroliše rad poslovnih banaka, ali kontroliše ih sa mesec dana zakašnjenja. Imamo objektivan problem, pitanje šta oni pošalju posle Narodnoj banci. To jednostavno mora da se promeni. Mora da bude rigidnija kontrola. Verujem da ćete kao ministar finansija učiniti nešto na tom polju.
Takođe, ono što bih vas zaista zamolio, a to je Poreska uprava. Mislim da je neko svesno razorio taj sistem, jer vi danas imate čak četiri softvera u poreskoj upravi, ni jedan nije integrisan jedan s drugim. Vi nemate pojma koji su realni podaci šta ko duguje ovom društvu. Vi imate sistem - poseban softver za kancelarijusku kontrolu, poseban softver za poresku policiju, poseban softver za ne znam za terensku kontrolu, poseban za Upravu prihoda i tu se ne zna ko šta radi. Mi danas pojma nemamo ko su zaista pravi poreski dužnici, jer nema nikakve kontrole. To je potpuno razbijeno. Mislim da je to vrlo svesno neko uradio.
Zato nam i cveta ovoliko siva ekonomija, zato smo danas u veoma nezgodnom položaju zbog toga. Verujem da ćete se recimo potruditi da integrišete taj sistem u Poreskoj upravi da on bude jedinstven, da se ovakve stvari više nikada ne ponove, i da naravno, samu poresku policiju podstaknete da mnogo efikasnije radi, jer objektivni da budemo, poreska policija u mnogo čemu ima veća ovlašćenja, od nekih drugih organa. Može da uđe u preduzeće i da vam ispita krvna zrnca, što bi narod rekao, ali oni to, nažalost, ne rade već selektivno vrše kontrole, nešto stave u fioku i onda se naravno, tu ništa ne radi, zato nam danas cveta siva ekonomija.
Tako da bih vas zamolio zaista da tu pre svega povedete računa kao budući ministar finansija. Imaćete punu podršku i SNS i celokupne javnosti, jer ne sme više nikada da nam se događa, a to je bio jedan neverovatan privredni sistem koji se nama ovde afirmisao od strane onih koji nas danas kritikuju, a to je da recimo možete da budete poreski dužnik i da jedno 10-15 godina uopšte ne plaćate porez i da vas baš briga zato što neko nije platio porez.
Takođe, vezano za naš odnos prema Svetskoj banci i prema MMF-u, znam da smo mi danas ušli u jednu situaciju, gospodine Vujoviću, gde mi moramo da nekako dobijemo taj aranžman sa Svetskom bankom. Mada čitam danas intervju u „Politici“ koji je dao gospodin Toni Verhejen. Ne znam koliko ga poznajete, on je danas šef kancelarije Svetske banke, pretpostavljam da se poznajete, ali moram da priznam da mu je intervju bio nepristojan jer nekako se na nadobudan način poneo prema našoj državi, bar mi se tako čini čitajući sve ovo. Voleo bih da grešim. Ali, mi moramo da ostvarimo taj aranžman i to je za nas nešto što je najvažnije.
Međutim, moramo da vodimo računa, još jedna svetska banka se pravi, a to je Svetska banka „Briks“, a možda u nekom budućem periodu bi možda trebalo i tamo potražiti eventualno neki povoljan kredit, a ne samo na ovoj jednoj strani, od koje naravno da nam mnogo toga zavisi, gde smo svi svesni da moramo da ostvarimo taj aranžman, ali prosto valja, možda, potražiti nekada i neku alternativu.
U svakom slučaju, verujem u vašu stručnost. Verujem da ste neko ko izuzetno poznaje i finansije i privredu i ekonomiju. Ovo što sam izneo bih voleo da uradite i svakako, nadam se, duboko se nadam da će ova država postići mnogo veću finansijsku nezavisnost nego što je imala nekih proteklih godina. Vidimo da se to sada dosta popravlja i da će RS u potpunosti kontrolisati svoje finansije, posebno sprečiti odliv novca iz Srbije, a verujem da to možete da uradite i na taj način ćete svim ovim kritizerima koji su sve ovo dopuštali na najbolji mogući način zapušiti usta. Hvala vam.

Borislav Stefanović, izvolite.

Zaista ću kratko, pošto imam i vreme ovlašćenog predstavnika za kraj, samo par stvari koje nisam stigao u prethodnom izlaganju.
Mene interesuje, ministre Vujoviću, ako možete preko prvog potpredsednika Vlade, Dačića da kažete – da li prihvatate naš predlog da se zakonski ograniče kamate bankama u Srbiji, što smo mi predložili još u prošlom sazivu? Da li smatrate da je to dobro s obzirom da takva praksa postoji skoro u svim zemljama EU?
Isto tako hteo bih da vas pitam kao čoveka koji je dugo radio u Svetskoj banci i bio na istaknutim pozicijama u Svetskoj banci, kako komentarišete ovakve komentare recimo koje smo čuli malopre da su sve privatizacije ovde bile lopovske, katastrofalne, a znate i vi i ja da je Svetska banka kontrolisala sve te privatizacije, postavljala te ljude, pa i te ljude koje je gospodin malopre nabrojao i da li vi bar lično osećate potrebu da ako ne sebe i istinu, onda zaštite instituciju iz koje ste došli koliko juče?
Mislim da je to fer i da to treba uraditi. Takođe hoću da vas pitam, pošto su svi bili loši u tom JAT-u, kako je moguće da je JAT pravio duplo manje gubitaka nego „Etihad“ danas, a to je duplo manje, a da je sada pošto su ti žuti kao vodili JAT, a nisu, ali hajde i da jesu ti žuti vodili JAT, kako objašnjavate da sada stavljate Sašu Vlaisavljevića za direktora koji je bio istaknuti član DS?
Imam naravno par pitanja koja se tiču onoga što su me zvali građani Srbije i zaposleni u tim firmama. Jedno se pitanje odnosi – da li znate i šta ćete preduzeti kao Vlada, može i gospodin Dačić, za problem „Takovo osiguranje“ s obzirom na to da su danas ljudi počeli štrajk glađu?
Drugo pitanje za firmu „Inter lemind“ iz Leskovca, ljudi uporno pokušavaju da se problem njihove kompanije reši, zaposleni tamo. Više dopisa su vam poslali pa me interesuje da li mislite i na koji način recimo ta dva konkretna problema da rešite, a nažalost u Srbiji ih ima mnogo, mnogo više. Zaista ne vidim nikakav plan, niti pravac kretanja ove Vlade, bez obzira na ove hvalospeve ove gole tvrdnje koje ove čujemo kada znamo da nam je punjenje budžeta od 30 do 60% godišnje ostvareni plan.
Mene zanima kako vi mislite dalje da nastavite, a da ne ukinete plate i penzije, eventualno da se privatizuju narodne kuhinje. Ne znam više odakle ćete ta sredstava da nađete. Hvala.