Gospodine Đukanoviću, ne mogu da vam dam reč, jer je direktno postavljao pitanje kandidatu za ministra koji ne može da mu odgovori. Znači, može samo prvi potpredsednik Vlade da odgovori. Nije se vama uopšte obraćao.
Aleksandar Jovičić ima reč.

Uvažena predsedavajuća, poštovani potpredsedniče Vlade, sadašnji i budući ministre, narodni poslanici, meni je danas čast što kao narodni poslanik lično, a i SNS kao poslanička grupa podržaće izbor ministra finansija, gospodina Vujovića, što je dokaz da SNS zaista želi pod okrilje naše države i institucija nekoga ko je stručan, a da apriori ne mora da ima člansku kartu SNS.
Ovo je zaista jedna impresivna biografija, biografija čoveka koji ima iskustvo u svim relevantnim institucijama u svetu, Svetskoj banci, koji je radio na mnogim projektima i u zemljama EU, kao i u Aziji, što zaista daje jednu veliku preporuku da čovek može svojim iskustvom pomoći da konačno uradimo dobre stvari, ali veoma teške, nekad možda i nepopularne za našu zemlju.
Ekonomska situacija u Srbiji jeste teška, ali smatram da je Vlada u pravih 100 dana pokazala, Vlada čiji je i gospodin Vujović član, da je pokazala da zaista imamo hrabrosti da uradimo ono što drugi nisu smeli ni da pomisle. Usvojiti Zakon o radu, Zakon o stečaju privatizaciji, izmene i dopune zakona na dohodak građana, kao i set medijskih zakona pokazuje ozbiljnost, ozbiljnost države, da ćemo konačno u narednom periodu omogućiti poslovan i ekonomski ambijent koji će otvoriti nova radna mesta, a lično želim da ta radna mesta budu prevashodno namenjena za mlade ljude naše zemlje, ljude koji konačno moraju dobiti šansu za posao, šansu da mogu da osnivaju svoje porodice, a i da izdržavamo naše najstarije sugrađane, naše već sada ostarele roditelje da mogu da dočekaju što kažu tu duboku starost na jedan civilizovan način.
I mislim da ovim merama koje je preduzeo Aleksandar Vučić na čelu ove Vlade sa svojim timom jeste nešto što daje zaista dobru ocenu u ovoj Vladi i takođe smatram da je Vlada učinila dosta toga kada govorimo o spoljnoj politici. Spoljna politika jeste ono što je okosnica naših odnosa sa svim zemljama koje su veoma važne kako bismo privukli investicije i zaista sam ponosan što je Vlada Republike Srbije našla takvu političku klimu i situaciju u kojoj možemo da idemo prema EU, što je naš strateški cilj sa jedne strane, ali da očuvamo najbolje moguće odnose sa Rusijom, sa zemljom sa kojom imamo zaista velike trgovinske razmene i sa kojima ćemo u budućnosti uspostaviti još bolje ekonomske odnose.
Takođe, Vlada je pokazala veliku posvećenost, marljivost i odgovornost kada govorimo o elementarnoj nepogodi koja je pogodila našu zemlju u vidu poplava i zaista čestitam svim članovima Vlade, ali čestitam i ostalim učesnicima, pa čak i opoziciji, koji su učestvovali u spašavanju naše imovine, naših sugrađana i mislim da je to bio pokazatelj da uz pomoć jednog autoriteta, mislim na predsednika Vlade, članova Vlade, uspeli smo da se okupimo svi oko zajedničkog interesa, a to je spas naše zemlje, naših sugrađana i, da kažemo, našeg inventara ili naših gradova.
Takođe je važno da se sada, i tu ću pozvati opoziciju, da se sada takođe udružimo kada je Srbija konačno krenula napred kada govorimo o ekonomskom prosperitetu. Nemojmo molim vas da tumačimo ugovore na ovakav i onakav način, brojka govori sve, rezultat je ono što je važno za Vladu Republike Srbije i što je važno za građane naše zemlje, rezultat koji pokazuje da danas „Er Srbija“ je pozitivna firma, firma koja pravi kapital, firma koja će doneti novac budžetu Republike Srbije, iz koje ćemo dalje moći da servisiramo obaveze koje imamo prema našim građanima u vidu infrastrukture, plata, penzija i invensticija. To je model koji moramo da preslikamo i na ostala javna preduzeća, to je model koji ćemo pokušati zajedno, naravno sa gospodinom Vujovićem, da preslikamo i na ovi 161 preduzeće koje je ruinirano, koja su, koliko god da se neko buni, zaista opljačkana, opustošena.
Nemojte danas da svaljujete krivicu na SNS ili na Aleksandra Vučića, jer u ovoj zemlji se prodalo sve što je vredelo i kada govorimo o nepokretnosti i kada govorimo o imovini, a ostalo je 160 preduzeća koja gotovo neće niko. Zato ljudi, priključite se da zajedno probamo da rešimo taj problem, da se borimo za svakog zaposlenog u našoj zemlji. Nemojte da samo kritikujete, a znate i sami da ste većim delom doveli zemlju u ovakvu situaciju. Ovo je možda i neka konstruktivna kritika sa moje strane, da date predloge. Vi sve kritikujete, ali nijedan predlog nismo čuli, šta vi to nudite da se uradi. Videli ste kako smo usvojili gotovo većinu amandmana NDS kada smo usvajali zakone prošle nedelje, pa dajte i vi neki predlog.
Ono što me je takođe povredilo danas, jedan poslanik Nova stranka koji nije ovde je pomenuo da kada govorimo o smanjivanju plata i penzija, da je možda nekog zaboleo neki mekani organ, pa gospodin Vujović da li će dati ostavku ako opet zaboli mekani organ itd. Tog poslanika bih pitao – a koji je njega organ zaboleo onog trenutka kada je 2003. godine kada se iz ove zemlje povukao iz političkog života odjedanput, sa velikom subvencijom koja mu je dala država Srbija?
(Predsednik: Obraćajte se meni.)
Obraćam se vama, ali i onako gospodin nije ovde…
(Predsednik: Ne razumem uopšte to.)
… očigledno ga ova tema dosta i ne zanima. Obraćam se vama, ali moje je pravo da branim stavove Vlade Republike Srbije koji su po prvi put stavovi za koje građani Republike Srbije kažu da su ispravni, ispravni zato što se Vlada danas ponaša odgovorno, posvećeno, Vlada koja je daleko, daleko poštenija od svih prethodnih i nadam se da će u narednom periodu nastaviti tim putem.
Zato ponovo pozivam sve narodne poslanike da podrže ovaj predlog, da podrže ono što se zove - ne po svaku cenu stranačka pripadnost, jer videli smo i velike uspešne stručnjake koji su došli da rade u ovoj zemlji za 200 evra, mislim na gospodina Đelića, a posle je izašao iz ove zemlje sa 10 miliona evra. Samo mi objasnite na koji način, šta je to ostalo od zemlje sa jedne strane, a šta je to uspeo da iznese gospodin Đelić sa druge strane?
Neko je napadao gospodina Krstića. Gospodin Krstić nije izneo milione iz ove zemlje. Rekao je da se možda ne slaže sa nekim odlukama ili je nudio neke odluke koje su u tom trenutku za nas neprihvatljive, ali nije izneo milione iz ove zemlje, nije opljačkao, gospođo predsednice, ni vas ni mene i to jeste politika koju će sprovoditi SNS, a to je da nećemo pljačkati naše građane. Ukoliko ne uspemo da uradimo nešto, ta osuda će biti, odnosno cenu ćemo platiti na izborima, ali nećemo nikada gurati ruku u džep građana Republike Srbije.
Još jednom, podržavamo ovu odluku i ovaj predlog. Gospodine Vujoviću, želim vam svu sreću u daljem radu. Mislim da ste u dobrom timu i mislim da imate i predsednika Vlade koji će znati da ceni vaš rad. Hvala vam.

Zahvaljujem poslaniku Jovičiću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas smo slušali ovu raspravu i neke od teza ili poziva potpredsednika. Bilo bi pitanje da li ima smisla govoriti o prošlosti i da li se treba vraćati u 1990 - te i 2000 - te i u druge godine?
Mislim da je važno da svako od nas pogleda tu prošlost, jer je važno uzeti odgovornost. Mislim da je ključan reč Srbije u ovom trenutku – uzeti odgovornost za ono što se dešava i na mestima na kojima smo zaduženi za neku vrstu posla, mi u parlamentu, vi u Vladi i ostali u čitavoj Srbiji, je na takav način možemo da napravimo iskorake. Da bismo rešavali te probleme moramo da ih pogledamo jasno i moramo da priznamo da oni postoje.
Dakle, nije prošlo 100 dana od formiranja Vlade, evo prve rekonstrukcije. Šta je ono što je moglo da se vidi i u protekle dve godine, jer ovo nije 100 dana Vlade, ovo su dve godine i 100 dana? Mislim da je teško razdvojiti taj period u kome smo imali, onako kako smo čuli, a treba podsetiti i naše građane, i tri ministra finansija, tri ministra privrede i tri ministra poljoprivrede. Šta govori svima nama ta česta promena? Očigledno je da imamo jedno veliko ubrzanje u promenama, jer u prethodne dve godine nismo imali samo u roku od 100 dana prvu rekonstrukciju Vlade. To govori, pre svega, o nečemu što je neophodno za bilo kakvu saradnju, a to je da moramo da imamo jedni u druge i poverenja i poštovanja jedni za druge. Pre svega, premijer treba da ima poštovanja za svoje ministre za svoje prve saradnike, ali i treba da ima poverenja u njih.
To je preduslov za dobro funkcionisanje, ali je to potrebno i u drugom smeru, a poštovanje ne treba da se pretvori u strahopoštovanje. Čini mi se da je isuviše strahopoštovanja i nedovoljno i slobode i kreativnosti i samostalnosti u donošenju odluka ministara u Vladi Republike Srbije u protekle dve godine i sto dana. To se, nažalost, videlo i kod bivših ministara finansija. To je ono što je neophodno i budućem ministru finansija. Želeo bih da tu vrstu samostalnosti i hrabrosti pokaže na drugačiji način od prethodnih ministara.
Šta imamo kao rezultate u dve godine i sto dana prethodne i ove Vlade, a u stvari je to ista Vlada, samo sa promenjenim pozicijama? Nešto što se često ponavlja u javnosti i čini mi se na različite načine interpretiraju podaci koji su egzaktni, a to je kada govorimo o javnim finansijama, o javnom dugu, dakle, u maju 2012. godine je javni dug Republike Srbije iznosio 14,8 milijardi evra ili negde oko 50% učešća u BDP. Sada je taj procenat, i sami smo spominjali, oko 66%, sa 21 milijardom šest milijardi evra za protekle dve godine i sto dana ove Vlade.
Često čujemo da je Vlada nasledila taj javni dug na mnogo višem nivou, ali mislim da je vrlo važno ponavljati i pokazati kakav je nivo zaduženja. Tačno je da je bio veći od zakonskog limita od 45%, ali je važno i reći da je ovih šest milijardi za dve godine zaista ogroman nivo zaduživanja naše zemlje. Najčešće se zaustavljamo na tim globalnim podacima, a malo govorimo o onome što je vrlo važno na nivou čitave Srbije, a to je trenutno stanje javnih finansija u lokalnim samoupravama.
Retko ko od nas je ovde govorio o stanju budžeta u lokalnim samoupravama, a ovde mnoge moje koleginice i kolege imaju iskustva u vođenju lokalnih samouprava, što kao bivše gradonačelnice ili gradonačelnici ili predsednici skupština opština ili gradova, te znaju sa kakvim se problemima suočavaju u ovom trenutku i sa koliko problema funkcionišu javni sistemi i javne ustanove u lokalnim samoupravama.
O tome ću nešto šire govoriti, ali ću se osvrnuti na uvodno izlaganje prvog potpredsednika Vlade, gde je istakao četiri ključna cilja budućeg ministra finansija. Jasno je da će skupštinska većina izglasati i da ćemo dobiti novog ministra finansija. Prvi cilj je smanjenje budžetskih troškova.
Evo prvog pitanja za budućeg ministra – da li znate da su u 2013. godini budžetski rashodi za zarade bili 200 miliona evra veći u odnosu na 2012. godinu? Šta to znači? Da li je to dovoljni dokaz da je bilo velikog nivoa zapošljavanja u javnom sektoru?
Drugi cilj - borba protiv sive ekonomije. Jedan od jednostavnih primera - svedoci smo i vidimo na mnogim tezgama onaj rezani duvan i sve ga je više. Pitanje za ministra – da li je tačno da poslednjih meseci prihodi od akciza na duvan opadaju za 30 do 40% od početka 2014. godine? To su alarmantni podaci, ali, kada znate ove podatke, teško je ne vratiti se u prošlost i setiti se onih vremena 90-ih godina kada se švercovalo, kada se prodavalo na ulicama i duvana i goriva i kada je država trpela i te kako veliki problem zbog toga.
Treći ključni cilj - poreska reforma i podizanje kapaciteta poreske uprave i podizanje efikasnosti javnih preduzeća. Imam pitanje za ministra koji je zajedno sa premijerom bio na sastanku sa najvećim privrednicima u Srbiji, gde smo videli jedno samovoljno kandidovanje pojedinih biznismena i ponude za vođenje najvećih javnih preduzeća, a neki od tih ljudi su i najveći poreski dužnici. Kako spojiti ove ciljeve i kako rešiti ovaj problem?
Ponoviću još jednom, treći ključni cilj je poreska reforma i podizanje kapaciteta poreske uprave koja ne naplaćuje taj porez najvećim poreskim dužnicima i efikasnost javnih preduzeća u kojima se nude javna preduzeća na upravljanje ljudima bez potrebnih procedura i načina na koje je to zakonom regulisano. Mislim da imamo jasne pokazatelje da je jednostavno meriti uspešnost vođenja javnih preduzeća, jer imamo i dobre primere sa profitom koji se ostvaruje, ali imamo i one katastrofalno loše sa ogromnim gubicima, zbog kojih trpi čitava naša privreda i naše društvo.
(Predsednik: Potrošili ste vreme, osam i 30 sekundi, koliko je ostalo vašoj grupi.)
Na kraju, želim da pitam ministra upravo u vezi sa stanjem javnih finansija na nivou lokalnih budžeta…
(Predsednik: Hvala.)
…a to je da znate da se mnogi, recimo u gradu Nišu, budžeti ostvaruju …
(Predsednik: Hvala. Prekoračili ste vreme vaše poslaničke grupe, sve ste potrošili.)
…sa 60% od planiranog nivoa. Da li je moguće da… (Isključen mikrofon.)

Dobar pokušaj, samo sam morala da isključim mikrofon, pošto ste baš prekoračili skoro minut.
Sledeći govornik je Branislav Blažić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Vujoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pravilo dobrog govorništva kaže – ustani da te vide, govori glasno da te čuju i budi kratak da bi te voleli. Ova prva dva uslova ću ispuniti sigurno, a za ovaj treći ćemo da vidimo.
Ono što bih želeo odmah na početku da kažem gospodinu Vujoviću - vas, gospodine Vujoviću, kandiduje ovde vaša impozantna biografija koja je za svako poštovanje i kandiduje vas, na kraju krajeva, što ste potpuno svesni situacije u kojoj se društvo nalazi i sve težine prihvatili da pomognete ovoj zemlji, prihvatili da se suprotstavite svim teškoćama i problemima i da zajedno sa ostalim članovima Vlade uđete u taj reformski kurs, težak i bolan, kurs jedini mogući, koji će imati mnogo, mnogo bolnih injekcija i rezova. Ali, kada pacijent umire, onda je savršeno svejedno koliko će ga boleti ta operacija, bitno je da se on spase i da se sačuva njegov život.
Treća stvar koja je tu jako važna, to je taj program koji ste dali, iza kojeg mi svi stojimo i koji je možda jedino moguć u ovom momentu.
Ono što ja želim da vam kažem, ne želeći da budem vaš advokat, želim da vam kažem sa čime ćete se vi sve suočavati na ovom vašem poslu. Srbija je danas, a vi ste možda malo vremena proveli, sasvim nešto drugo u odnosu na ono što je nekad bila, širokogruda, puna energije, puna optimizma. Srbija je danas, posle 2000. godine, pretvorena u depresiju, u izgubljene ideale, u izgubljene nade. Srbija danas tumara i traži svoj put.
Vi ćete se suočiti sa time da će vas kriviti što odmah ne možete da otvorite sve fabrike koje su oni godinama zatvarali. Vama će zamerati što ne možete odmah da zaposlite one ljude koje su oni godinama otpuštali. Vama će zamerati što ne možete da vratite sve dugove kojima su oni godinama zaduživali ovu zemlju. Zameraće vam što dižete kredite da vraćate njihove dugove i kamate. Zameraće vam što nema proizvodnje koju su gušili za 12 godina vlasti.
Zameraće vam što je javna potrošnja toliko velika, što ima 760.000 zaposlenih u javnom sektoru, što ovakva proizvodnja i privreda jednostavno to ne mogu da nose. Zameraće vam što niste mlađi, neki, a neki će vam zamerati što niste stariji da budete iskusniji, a ovi što niste mlađi, da imate više energije. Jer, to je Srbija. Oni će sve zameriti, a ništa neće znati da cene i da vrednuju. Nesreća je što će mnogi biti nesrećni što ćete vi uspeti, ali ja želim da oni budu nesrećni. U ovoj zemlji ništa se manje neće zameriti nego da uspete.
Želim vam to od srca da uspete, jer ovo je poslednji momenat kad se Srbija diže, kad se Srbija budi i kad Srbija treba da postane ono što je uvek bila, zemlja Evrope koju su poštovali i voleli. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija i Jugoslavija, pa onda opet Srbija, imale su u svojoj istoriji čini mi se dve kategorije ministara finansija. Jedni su bili ministri kao isključivo političke ličnosti, kao istaknuti stranački prvaci, a imali smo i one ministre koji su bili vrhunski stručnjaci za ekonomiju i finansije.
Meni se čini, gospodine Vujoviću, da vi spadate upravo u tu kategoriju. Vi spadate u red onih srpskih ministara, srpskih i jugoslovenskih ministara finansija, koji su bili ne samo političke ličnosti, nego su zaista bili vrhunski teoretičari, vrhunski poznavaoci onih resora na čijem su se čelu nalazili.
Mi smo u našoj istoriji imali takve stručnjake poput vas, kao što su bili npr. dr Čedomir Mijatović, imali smo dr Lazu Pačua, imali smo dr Milana Stojadinovića.
Naravno, o svim ovim ljudima može da se govori sa različitih aspekata. Neko je cenio političke stranke kojima su pripadali, neko nije, ali niko nije mogao da kaže da to nisu bili vrhunski obrazovani ljudi, ljudi koji su bili najbolji u svom vremenu, ljudi su završili najprestižnije univerzitete, ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, ljudi koji su govorili nekoliko svetskih jezika, ljudi koji su bili potpuno ravnopravni sa svojim evropskim i svetskim kolegama. Čini mi se i kažem da vi spadate u red takvih ljudi. To je naravno privilegija i čast, ali to sa sobom nosi jednu veliku odgovornost.
U kakvoj se finansijskoj situaciji danas nalazi država Srbija? Pomenuo sam pre nekoliko trenutaka jednog istaknutog ministra finansija u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije predsednika Vlade u Kraljevini Jugoslaviji, vi ste za njega sigurno čuli i sigurno poznajete mnogo bolje njegov rad nego ja kao pravnik, to je doktor Milan Stojadinović.
Poneo sam, evo, na ovu sednicu njegove memoare, prilično opširne. Naravno, neću čitati sve, ali pročitaću nekoliko rečenica koje mislim vrlo jasno pokazuju da Srbija nije po prvi put u ovoj situaciji u kakvoj se nalazi danas.
Milan Stojadinović je upisao doktorske studije na Univerzitetu u Minhenu i tu je slušao predavanja čuvenog tada nemačkog profesora Loca, koji je bio autor čuvene nemačke teorije o budžetskoj ravnoteži.
Evo šta kaže dr Milan Stojadinović – od profesora Loca ostala mi je zauvek kao ispravna teorija o budžetskoj ravnoteži. Država treba da utvrdi svoje potrebe, pa posle prema njima traži od svojih građana prihode u vidu poreza i tome slično. Pošto državne finansije žive od privatnih, država mora da se ograniči u svojim zahtevima na neophodno potrebno. Vaši roditelji šalju vam novac za izdržavanje i školovanje ovde u Minhenu, govorio je on. Vi živite na račun svojih roditelja, e vidite, tako i država živi, samo ne u ulozi roditelja, nego u ulozi sina studenta. To upoređenje nisam više nikada zaboravio.
Ove reči su zapisane, odnosno izgovorene pre Prvog svetskog rata. Čini mi se da se finansijska situacija u Srbiji može po mnogo čemu izjednačiti sa finansijskog situacijom u kojoj se nalazila Srbija pre Prvog svetskog rata, ali ne samo Srbija, nego i mnoge druge evropske države. Mi se čini mi se, sa ovim što radi Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, vraćamo na ovu nemačku teoriju, da možemo da trošimo samo ono što zaradimo, da državu u ekonomski kolaps vodi svaka ona ekonomska politika koja računa da je zarađeno nešto što u stvari nije zarađeno i koja deli novac koga nema.
Mnoge vlade su se u Srbiji ponašale upravo tako, komotno, rasipnički, neodgovorno, nesavesno. Mi smo u ovu situaciju dovedeni ne zato što je jedna vlada vodila neodgovornu politiku, nego zato što su mnoge vlade pre vas vodile politiku – hajde da potrošimo i ono što nismo zaradili, hajde da se širimo i više nego što nam je dugačak krevet. To je osnovni problem zašto se Srbija danas nalazi u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazi.
Ko vas danas kritikuje, gospodine Vujoviću? Ko danas kritikuje Vladu Aleksandra Vučića? Isti oni koji su nas u ovolike probleme i doveli. Danas kada slušam pojedine kolege koje pripadaju strankama bivšeg režima, ponekad pomislim – daj bože da ovi ljudi dođu na vlast, ideje su im sjajne, jedino ne znam zašto te ideje nisu praktikovali onda kada su na vlasti bili. Danas slušam o tome kako Srbija može da zaradi milijarde evra na eksploataciji u Aleksincu, tako što ćemo da kopamo po uljanim šriljcima. Onda vas prozivaju zašto ne pokažete ovaj ugovor, ili onaj ugovor, postoji nešto tajno itd.
Srpska napredna stranka ih pita hajde da se malo vratimo u nazad. Hajde da se vratimo u vreme kada je sve počelo. Da li može nama neko danas da pokaže, a kako je na primer DOS došao na vlast 2000. godine? Kako to da je prva radnja koja je učinjena kada su upali ovde u saveznu Skupštinu i kada su je zapalili, bila ta, ako se ne varam, tu je gospodin Dačić da mi pomogne, da zapale kompletan materijal Savezne izborne komisije. Pa smo mi, manje više na reč tadašnjih lidera DOS-a poverovali da je tadašnji kandidat za predsednika SRJ pobedio u prvom krugu, što su tada svetske sile rekle da je tačno.
Što oni malo ne pokažu akte, ugovore, memorandume kako su to oni vodili Srbiju do 2012. godine, a mnogi su ugovori potpisani. Mnoge časne reči su davane, navodno u interesu građana Srbije. Nikada niko nije pokazao bilo kakav papir. Niko nije pokazao bilo kakav element ugovora od kojih je zavisila sudbina mnogih miliona građana Republike Srbije. Ko vas danas kritikuje? Kritikuju vas oni koji kažu – treba departizovati, upravljanje državom. Treba dati šansu i onima koji nisu članovi političkih stranaka i Aleksandar Vučić to danas radi.
Mislim da nema premijera u Evropi, nema premijera u svetu, koji više nije pružio ruku nestranačkim ljudima, privrednicima da pomognu da Srbija izađe iz krize u kojoj se sada nalazi. Dakle, svima je dao šansu. Dao je šansu i vama iako niste član SNS. Dao je šansu i nekim drugima da budu ministri i da pokažu koliko znaju iako nisu članovi SNS i iako zna, kao što i ja znam, kao i što gospodin Zoran Babić zna, da postoji i mnogi ljudi unutar SNS koji zbog toga gunđaju i kojima nije baš pravo što se neka nestranačka ličnost našla na čelu Ministarstva finansija.
Ali, sada pitam te vaše kritičare, a zašto oni nisu radili ono o čemu danas pričaju? A zašto oni nisu dali šansu ekspertima i stručnjacima da vode srpske finansije, nego su obavezno morali da budu stranačke ličnosti?
Onda ste imali jednu neverovatnu situaciju, ali čini mi se da su to gospoda iz bivšeg režima zaboravila. Oni su Mirka Cvetkovića i gospođu Dijanu Dragutinović proglasili nestranačkim ličnostima. Ali, izvinite, kako to da nestranačke ličnosti sede na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke? Zaista mi nije jasno o čemu se tu radi?
Dakle, ako budete danas odgovarali na pitanja poslanicima bivšeg režima, ili ako to u vaše ime bude činio gospodin Dačić, hajde molim vas pitajte ih, a zašto sve te genijalne ideje nisu sproveli onda kada su bili na vlasti?
Danas slušamo o tome kako Demokratska stranka predlaže da se ograniče, zamislite bankarske kamate, odnosno kamate koje privredi i građanima plasiraju banke koje danas posluju u Srbiji. I to vas pitaju isti oni koji su uništili skoro sve domaće banke.
To vas pitaju isti oni koji su 5. oktobra 2000. godine formirali krizne štabove po javnim preduzećima, koji su sa automatskim puškama i sa čarapama na glavi upadali u Narodnu banku Jugoslavije, u Saveznu upravu carina, koji su do 2012. godine učinili, ama baš sve što je bilo do njih da upropaste sve ono što je zdravo u srpskoj privredi. Pa što oni nisu ograničili kamate na bankarske kredite? Pa što oni eksploatisali tu naftu u Aleksincu? Pa što oni nisu uradili sve te genijalne stvari o kojima danas govore?
Naknadna pamet je nešto je veoma loše u životu, a veoma loše i u politici. Oni su svega toga setili onda kada su izgubili vlast. Danas sede i kritikuju.
Kritikuju Vladu koja pokušava, ne samo da promeni ekonomsku situaciju u Srbiji, što samo po sebi, naravno, nije lak posao. Ako ste primetili intencija predsednika Vlade, intencija cele Vlade je da učini nešto više nego što je puka promena ekonomske situacije u zemlji, a i to je naravno, veoma težak zadatak.
Intencija predsednika Vlade da promeni u našem narodu ono što je loše, mi nećemo daleko dogurati, ako neprestano budemo jedni druge kao političke stranke optuživali za sve ono što je loše u našoj državi.
Naravno, stranke bivšeg režima su najodgovornije i to kažem bez bilo kakve mržnje, bez bilo kakve političke patetike. Onaj ko je 12 godina vladao državom, naravno da po definiciji snosi najveću političku odgovornost.
Pri tome, ne želim da kažem ništa ružno bilo kom pojedincu, ali prosto to je politički fakat.
Ali, ova Vlada hoće da uradi i nešto više od toga. Hoćemo da sve one loše stvari koje postoje u našem narodu promenimo.
Moramo više da radimo. Moramo da budemo savesniji, moramo da budemo odgovorniji, moramo da budemo strpljiviji. Ne možemo da očekujemo velike i epohalne rezultate da dođu preko noći. Ne možemo da očekujemo da sedimo kod kuće i da nam država završava sve naše poslove. Moramo da radimo na sebi. A mnogo smo se zaparložili i u poslednjih 12 i 20 i ko zna koliko godina.
Danas nije lako voditi Vladu Republike Srbije. Danas nije lako biti ministar finansija. Koleginica Dijana Vukomanović je, ako se ne varam, spomenula da je država u krizi dugi niz godina, ne znam tačno koju je godinu spomenula, mislim da su bile osamdesete ili nešto posle toga.
Sada mogu da se vratim još više unazad. Od kada počinje naša kriza? Na Brionskom plenumu 1966. godine, tadašnji doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je rekao da je naša kriza, misli na krizu u Jugoslaviji, stavlja najmanje jednu deceniju.
To znači do sredine pedesetih godina. Jugoslavija je inače, Srbija je inače država, koja se konstantno nalazi u krizi. Nalazi se u krizi iz političkih, iz ekonomskih razloga, a malo i zbog toga što je nešto loše u našem mentalitetu.
Nisam slučajno citirao Milana Stojadinovića i njegove memoare i ovu nemačku teoriju. Možemo mi o Nemcima da mislimo i ovo i ono. Imali smo mnogo teških epizoda u srpsko-nemačkoj istoriji. Mnogo zla su nam naneli Nemci, ali od Nemaca možemo mnogo toga da naučimo. Možemo da naučimo da vredno radimo, da budemo požrtvovani, da radimo kao tim.
Ono što je Aleksandar Vučić, čini mi se danas nudi Srbiji to je timski rad. Iako ste juče pratili emisiju o kojoj su danas neki posprdno govorili, mislim da niste mogli da vidite iskrenijeg čoveka danas u Srbiji od predsednika Vlade. Raširio je i levu i desnu ruku i pozvao sve koji hoće da rade na dobrobit Srbije da se uključe u taj posao, bez obzira na to šta ko o nekom pojedincu mislio, bez obzira na to kojoj partiji pripada ovaj, ili onaj pojedinac ili ne pripada nijednoj političkoj partiji. Pružio je ruku svima.
Pružio je ruku čak i strankama bivšeg režima, onima koji su najodgovorniji za stanje u kome se Srbija danas nalazi.
Danas neki glasno govornici bivšeg režima, kažu, eto daće šansu tamo nekom istaknutom članu DS.
Mislim da više od ovoga što radi Aleksandar Vučić ne može. Dakle, sve ono što je objektivno moguće da se uradi u ovoj situaciji, čovek je uradio.
Mislim da je Vlada Republike Srbije uradila. Mislim da ste i vi gospodine Vujoviću uradili mnogo toga. Nešto moramo da uradimo i mi kao narod. Moramo da prestanemo da budemo pesimisti.
Moramo da prestanemo da budemo kukavice, da plačemo i da jadikujemo nad svojom sudbinom i da molimo Boga da onaj ko je krenuo da korenito promeni Srbiju, ne uspe u tome.
Nije ovde stvar da li će uspeti Aleksandar Vučić, da li će uspeti SNS. Kao što ste videli, on je na neki način i sudbinu SNS na sledećim izborima stavio na kocku, jer zna da mere koje moraju da se preduzmu na kratke staze, ne donose neke velike političke rezultate.
Mnogo je lakše lagati, svesno, gledati u oči narod i reći, situacija nije baš tako crna, nema potrebe da smanjujemo plate i penzije. Ima država para, možemo da dajemo garanciju raznim javnim preduzećima da se dodatno zadužuju i da na izborima koji će biti za dve ili tri godine, SNS osvoji, ne 48% što je pošlo za rukom sada u martu 2014. godine, nego da osvoji 70%. Džaba i 48%, 70% i 100%, ako propadne Srbija.
Dakle, ovde nije u pitanju da li će SNS na sledećim izborima da dobije manje ili više. Ovde je u pitanju da li će Srbija da opstane ili neće.
Mi u SNS, Aleksandru Vučiću dajemo punu podršku da opstane Srbije, a ona može da opstane, između ostalog, i ako se vodi drugačija ekonomska i finansijska politika. Ako budemo štedeli, ako se budemo stisli sada, ali sa svešću da će neke nove generacije, neki novi studenti koji će se možda školovati u Minhenu, Berlinu, Londonu, živeti bolje, nego što živimo mi danas.
To je vizija SNS i to je vizija Aleksandra Vučića i to potvrđuje da je predsednik Vlade Republike Srbije, bez obzira na sve i na to ko je šta mislio o tom čoveku, veliki čovek. Zato što je spreman da sudbinu svoje stranke podredi sudbini Srbije.
Dakle, videli ste, u svim prethodnim vladama nije bila bitna Srbija, nisu bili bitni građani, bitno je da pobedimo na izborima, bitno je da osvojimo vlast. Zašto? Zato što nas vlast čuva od odgovornosti, zato što kada smo na vlasti ne sme niko da nas pita šta smo mi to radili u prethodnom periodu.
SNS se tako ne ponaša. Neki drugi se tako ponašaju.
Predsednik Vlade je juče u toj emisiji izrekao jednu veliku istinu – oni koji vas danas kritikuju, gospodine Vujoviću i vas gospodine Dačiću, oni koji kritikuju Aleksandra Vučića i koji kažu da je diktator, da uvodi cenzuru, da je ovakav i onakav, i dalje su na vlasti.
Ja to ponavljam po ko zna koji put, da bi građani Srbije zapamtili, i dalje su na vlasti na, skoro 30% teritorije Republike Srbije, koja se zove AP Vojvodina.
Sveti Petar više ne zna šta ti ljudi tamo rade. Kako to da iz Fonda za razvoj AP Vojvodine se daju silni krediti cvećarskim radnjama, poslastičarnicama, kozmetičkim salonima itd?
O nameštenim tenderima, o provizijama, o upropašćavanju Razvojne banke Vojvodine, o aferi zvanoj Tesla banka u Zagrebu, gde vam je ista gospođa, član nadzornog odbora, ista ona koju je predsednik kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine ista ona koja je davala potpuno nerealne finansijske plasmane firmama koje su bile lojalne bivšem režimu, dakle, možete slobodno da ih pitate – a, izvinite kako vi to sprovodite ekonomsku politiku tamo gde ste na vlasti? Šta je njihov stav? Bili smo na vlasti do 2012. godine, narod nas je kaznio, sad smo se mi preporodili nismo mi više isti oni koji su pljačkali građane do 2012. godine, mi smo sad neki novi. Nisu neki novi. Novi predsednik DS vlada Vojvodinom od 2000. godine.
Gospodin Zoran Babić je danas lepo rekao – ovde se traži dlaka u jajetu i vama gospodine Vujoviću, i vama gospodine Dačiću i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, da li je baš u 100 dana svaku reč iz ekspozea ostvario do kraja u situaciji kada je Srbija imala nezapamćene poplave, kada svaki dan u Srbiji imate neko nevreme, neki grad, kada na stotine i na hiljade ljudi svakog dana bude teško pogođeno ovim nevremenom koje ja mislim nije zabeleženo u novijoj istoriji Srbije.
Dakle, da li je baš svaka rečenica sprovedena do kraja? Oni vladaju Vojvodinom od 2000. godine i niko da se od njih seti da podnese neki izveštaj – ljudi, od 2000. godine u Vojvodini smo uradili to i to.
Imali ste tu situaciju ne samo u maju ove godine, imali ste tu situaciju i 2006. godine i 2005. godine. Ti ljudi koji gazduju danas Vojvodinom na način na koji gazduju, neću da pričam o detaljima, da me ovde ne prozivaju kako ih šaljem na Adu Kale, kako ih podsećam na ono što se desilo u Prvom srpskom ustanku, kako širim govor mržnje itd. Neću ništa o tome da govorim.
Poplave u Vojvodini su se desile zato što gospoda od 2000. godine nisu bila u stanju da očiste kanale koje je napravila Marija Terezija, a svake godine uzmite finansijske izveštaje „Vojvodina voda“, svake godine ogromne pare idu navodno u čišćenje kanala. Idite u bilo koje mesto u Vojvodini videćete plastične flaše, kontejnere, plastične kese, mrtve životinje, itd, po kanalima, koji služe tome da ne dođe do poplava.
Ovde smo slušali priče danas, treba da pokrenemo akciju „Očistimo Srbiju“. Imali smo gospodine ministre i gospodine potpredsedniče mnogo takvih akcija u prethodnom periodu. I akcija čišćenje Srbije pretvorila se u pranje para. Zbog tog pranja para danas neki odgovaraju. Danas govore o tome kako je poljoprivreda velika razvojna šansa Vojvodine, kako je velika razvojna šansa Srbije. Slažem se. Ali, s punim pravom postavljam pitanje – izvinite, da li SNS, da li Aleksandar Vučić, da li Zoran Babić, da li Maja Gojković, da li je neko od tih ljudi smislio pljačku zvana – davanje regresiranog mineralnog đubriva sumnjivim kompanijama­?
Umesto da mineralno đubrivo dođe do poljoprivrednika, ono je prodavano od strane tajkuna po tržišnim cenama i umesto da srpski seljak ima korist od toga, imala je korist nekolicina tajkuna, ali da ne dužim više o tome.
Srpska napredna stranka će vas podržati na funkciji ministra finansija, verujemo u vašu stručnost, verujemo u vašu dobronamernost, verujemo u vašu posvećenost tome da građani Srbije žive bolje, verujemo da ste dovoljno mudri i iskusni da znate da teški problemi iziskuju teške mere, ali da teški problemi ne mogu da se reše za kratko vreme, jer za kratko vreme nisu ni nastali. Inače, da mogu da se reše za kratko vreme, neko bi ih verovatno već do sada rešio, ne bi se čekala Vlada Aleksandra Vučića i ne bi se čekao Dušan Vujović za ministra finansija.
Dakle, SNS će vas podržati u dubokoj veri da politika koju vodi Vlada Aleksandra Vučića jednostavno nema alternativu. Ne postoji ništa drugo što može u ovoj situaciji da se uradi, osim onoga što Vlada Republike Srbije sada čini, a iskreno se nadam da će rezultati te politike doći mnogo brže nego što to neki očekuju ili što neki priželjkuju.

Replika, Borislav Stefanović. Izvolite.

Vidite, prvo, bivši režim je režim Aleksandra Vučića, već dve godine, i taj režim je najodgovorniji za sadašnje stanje u Srbiji i u ekonomiji i u finansijama i za opštu propast naše ekonomije i našeg fiskalnog sistema i nedostatak ulaganja i nedostatak bilo kakvih pravih, osim verbalnih reformi u ovoj zemlji.
Meni se sviđa kada neko govori pod vođstvom Aleksandra Vučić, sve je to u redu, ali neka najzad vodi, a ne samo da priča o tome, to bi bilo dobro. Sveti Petar se pita kada odete, što se kaže, Bogu na istinu, tako da nije korisno da Sveti Petar nešto zna. Mnogo je bolje da znaju tužioci i policija ako ima krivičnih dela, pa neka oni deluju.
Ako ni to ne znate šta radi, kako kažete, pokrajinska vlast u Novom Sadu, dovoljno je da pitate gospođu Katalin, kod koje je juče bio premijer Vučić sa, kao što znate, onim, videli smo zaista veliki broj grla koje ona uzgaja, pa pitajte gospođu Katalin da li je tačno, a jeste, da je pokrajinska Vlada omogućila kupovinu tih grla i da je dala pare za to. Šta ćemo sad? Sada znamo da je pokrajinska Vlada dala ta grla, premijer se slikao ispred tih grla, grla nisu pustila nikakav zvuk, kako se premijer pohvalio, a sada pitate šta radi pokrajinska Vlada? Zato što ne znate više gde vam je rep, gde vam je glava, samo znate da pričate 48%. U redu, niko ne spori veličinu pobede, ali barem pokušajte mudri da budete, barem pokušajte da ne vređate ljude ako vam postavljaju legitimna pitanja.
Ako vam se ne sviđaju pitanja, da li to znači da ne sme niko da ih postavi ili da vi gospodo na njih nemate odgovor? Postavio sam konkretna pitanja, ne može biti konkretnije od toga i kada pitam za kamate, vi ste omogućili bankama. Kada pitam za poreze, vi ste imali poreze. Imate li neki odgovor. Hvala.