Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i uvek, trudim se da sa visokim nivoom pažnje pratim izlaganja uvaženih koleginica i kolega narodnih poslanika. Kada se u tim izlaganjima izrekne nešto što nije tačno, nešto što je poluistina ili nešto što je loše interpretirano, nalazim za potrebu da se javim, nešto opovrgnem, dokažem da nije tačno, ukažem da je u pitanju poluistina ili na drugačiji način iskritikujem ili podržim ono što je neko od mojih prethodnika govornika iz poslaničkih klupa i rekao.
Da krenem od onoga što je često prisutno u raspravama koje vodimo o zakonima, makar kada sam u prilici da budem ovlašćeni predstavnik predlagača. Zaista, kada građanin sluša izlaganje uvaženog prethodnika, onda bi mogao da kaže – da, kako je to moguće da javnobeležnički pripravnik može nešto da radi, a javnobeležnički pomoćnik ne može nešto da radi, a reč je, recimo, o overi potpisa, prepisa, rukopisa.
Zvuči nelogično, složićemo se svi sa tim, ali ja onoga ko tako nešto tvrdi uputim lepo da pročita Zakon o javnom beležništvu, pa u članu 42. toga zakona vidi koja je to nadležnost, odnosno koje poslove može da obavlja javno-beležnički pomoćnik, pa da vidi da javno-beležnički pomoćnik može da obavlja sve vrste poslova kao javni beležnik, osim sastavljanja javno-beležničkog zapisa ili solemnizacije. Dakle, krovnim zakonom o javnom beležništvu predviđeno je da to javno-beležnički pomoćnik može da radi.
Zakon, odnosno Predlog zakona o overi potpisa, prepisa i rukopisa daje mogućnost da te poslove koje danas u najvećem broju slučajeva obavlja šalterski službenik, koji najčešće ima srednju stručnu spremu, može da obavi i javno-beležnički pripravnik. Složićemo se da je to sasvim u redu, jer javno-beležnički pripravnik je lice koje mora da ima završen fakultet pravnih studija.
Kada je reč o, kako je rečeno, oduzimanju ovlašćenja lokalnoj samoupravi, vrlo jasno stoji da je reč o onim ovlašćenjima koja su lokalnim samoupravama, ali i sudovima poverena. Samim tim, kao poverena ovlašćenja, ona mogu da se prenesu na nekoga drugoga, ako država donese takvu odluku. Mislim da je svakako u korist zakonitosti pravnog prometa da to pređe u nadležnost javnog beležnika, jer upravo to je najosnovnija i svakodnevna delatnost javnog beležnika. Upravo to. Da ne govorim o stavu koji je zauzet još prilikom stručnih priprema kandidata za javne beležnike gde je njihov, hajde da kažem, neki neformalno zauzet stav da u planu imaju da u svojim javno-beležničkim kancelarijama zapošljavaju lica koja danas u jedinicama lokalnih samouprava ili u sudovima rade na poslovima overa. Mislim da je to za državu i te kako dobro, jer se i na takav način stvaraju preduslovi da razvijamo našu elektronsku upravu, da se rastereti državni budžet izdataka koji odlaze u tom smeru, a da se svakako poveća nivo zakonitosti pravnog prometa.
Od strane istog prethodnika rečeno je nešto sa čim ja nemam apsolutno nikakav problem, jer jedini interes koji imam jeste da posao, koji radim, radim apsolutno zakonito, da zastupam na prvom mestu interes države i da kao državni funkcioner ne znam za partijski interes. Možda je neko drugi nekada imao sasvim drugo gledište. Možda je nekome to smešno. Ja mislim da to nije smešno. Onaj ko se na to smeje svedoči svoju neozbiljnost kada kažem da javni državni funkcioner ne sme da zna za partijski, već za opšti državni interes.
Ubedljivu većinu kandidata, koji su imenovani za javne beležnike, nikada u životu pre toga nisam video. Moram da priznam, znam neke ljude koji su iz samog pravosuđa pristupili polaganju tog ispita i ne bih ih znao da nisam svojim poslom bio upućen na to.
Citirani dopis ovde narodnim poslanicima mogu da razmotrim sa velikom pažnjom kada se ispod njega nađe potpis. Anonimne pritužbe i dopise, koji su u prirodi našeg naroda, mogu da pročitam, da procenim njihovu ozbiljnost i da na osnovu toga reagujem. Dobio sam dopis 10 kandidata koji nisu imenovani, upriličio im prijem u prostorijama Ministarstva pravde, razgovarao sat i po vremena sa njima i imam utisak da su otišli zadovoljni korektnim odnosnom koji sam imao na tom sastanku prema njima. Postavio sam im jedno pitanje i mogu slobodno u oči da pogledam svakoga od tih kandidata i da pitam – da li mislite da vi koji niste imenovani da ste imenovani, a oni koji jesu imenovani da nisu da bi situacija bila nešto drugačija? Odmah vam kažem – ne bi bila. Nisu menjani nikakvi kriterijumi, jer kriterijume propisuje zakon.
Da bismo jednu veliku i važnu stvar za pravni sistem Srbije radili kako treba, molim vas da to ne bude tema za političko potkusurivanje, već ću uputiti jednu dobronamernu poruku koju sam uputio onima koji su bili odvažni da stave svoj potpis i da kažu da su nezadovoljni odlukom, a to je da iskoriste pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju. Onaj ko nije zadovoljan, onaj ko misli da je nešto urađeno suprotno slovu zakona, ima pravo da se obrati Upravnom sudu Republike Srbije i da podnese tužbu za pokretanje upravnog spora.
Mislim da je to fer i korektan odnos prema ovome. Takav pokušaj podmetačine da je vršeno partijsko imenovanje, molim vas donesite to i dokažite. Ima jedan stav koji je zauzet i reći ću to prvi put javno, nisam izlazio sa tim podatkom u javnost. Postoji značajan broj nezadovoljnih, koji neće da stave svoj potpis, a koji dolaze iz reda izvršitelja koji su u prethodnom periodu… Mislim na jedan deo onih koji su se kandidovali. Takvim ljudima niko nije mogao da zabrani pravo na polaganje ispita i nikome to nije ni zabranjeno. Bilo je izvršitelja koji su u prethodnom periodu i to neposredno pred sprovođenje ovog procesa, dva, tri, četiri meseca, zadužili izuzetno veliki broj predmeta, koji su se kandidovali za javne beležnike. Jedinstven stav je bio da neko ko je ušao u jednu novu, mladu pravosudnu profesiju u Srbiji, svakako sa ciljem da je razvija, da unapređuje tu profesiju i sebe u njoj, ne može biti prihvatljiv da izađe iz te profesije posle šest meseci, godinu dana ili dve godine, da ostavi za sobom veliku količinu ne završenog posla i da uđe u drugi posao. Ako to bude smatrao Javno-beležnička komora kada ona bude sprovodila ovaj konkurs, ona će zauzeti takav stav. Molim vas da u jednoj stvari budete maksimalno korektni, jer ovde je reč o državnom poslu i ja ga, kao takav, shvatam i nijednog jedinog trenutka ga nisam shvatao kao partijski.
Da li je u Srbiji postojeća sklonost da, kada se ovako nešto sprovodi, postoji mogućnost ili pokušaj vršenja političkog uticaja? Nije tajna. Jeste. Svako ko bi prišao da me pita nešto na temu imenovanja javnih beležnika u toku trajanja konkursa ili nakon konkursa, kada sam bio dužan da o ovome odlučujem, od mene je mogao da dobije samo jedan odgovor, a ja pod punom ličnom, moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdim i pred vama u Narodnoj skupštini, da ono što bude rađeno u postupku imenovanja biće rađeno na osnovu zakona i ništa više. Svaki dalji razgovor sa moje strane je bio prekinut.
Bilo je takvih pokušaja ne samo kod ljudi koji pripadaju stranci u kojoj ja jesam. Bilo je pokušaja i od strane ljudi koji su članovi opozicionih političkih stranaka.
Dakle, odgovorno tvrdim, to što je rečeno – imenovani po partijskoj liniji, apsolutno je neistina. Apsolutna je neistina. Razgovarao sam od 10 ljudi koji su potpisali dopis kojim su tražili prijem kod mene sa osmoro koji su došli na taj sastanak. Ni jedan to nije rekao. Apsolutno ni jedan. Molim vas zarad interesa države i sigurnosti pravnog poretka i pravosudnog sistema RS, dopustite da ovo razreši jedina institucija koja je za to nadležna, jedina, a to je Upravni sud Republike Srbije.
Što se tiče odrednice od 100 kandidata, odnosno 100 imenovanih javnih beležnika država je sa svoje strane učinila sve da 100 javnih beležnika bude imenovano. Bilo je imenovano i svih 100 da nije bilo kandidata koji su rekli – ja samo tu mogu da budem javni beležnik i ne pada mi na pamet nigde drugde da se kandidujem. Daću vam primere. Imamo dva primera u Srbiji gde su ljudi konkurisali za drugi grad, izabrani za taj grad i počeće da rade kao javni beležnici.
Neko od prethodnika je izgovorio - ne postoji nigde spisak, ne znamo gde će biti sedišta javnobeležničkih kancelarija itd. Danas u 14,00 časova taj spisak će biti na sajtu, internet stranici Ministarstva pravde, internet stranici beležnik.org i nakon toga biće prosleđen svim jedinicama lokalnih samouprava, svim gradovima i opštinama da na svojim internet stranicama objave taj podatak.
Razumem, i često za kritike, a volim da čujem argumentovanu kritiku, pojedinih kolega narodnih poslanika stoji dobra želja, nekada stoji i politikanstvo, a nekada i ono čisto političko podbadanje, danas sam opozicija pa mi je posao da kritikujem, i sa tim mogu da se složim. Nije tu ništa sporno. Tamo gde čujem argumentovanu kritiku vrlo rado odgovorim na nju i osvrnem se.
U nekim sredstvima javnog informisanja prethodnih dana mogli smo da vidimo tendenciozne tekstove koji su išli na to da će nastupiti potpuni haos. Urađena je jedna analiza kada je u pitanju cena nagrade za rad javnog beležnika i ona cena koju je građanin morao da plati, odnosno imao da plati u prethodnom periodu. Iznenadiće vas. Za ono što dotiče prosečnog građanina Srbije u najvećim pravnim poslovima je cena niža. Ta cena je niža. Za koga je ta cena viša? Za onoga ko sklapa pravne poslove koji su izuzetno visokih vrednosti, za onoga ko sklapa pravni posao koji je vrednosti preko 14 miliona dinara ta vrednost je viša. To je negde linija koju ne prati samo Republika Srbija. Onaj ko više zarađuje plaća više porez i onaj ko sklapa pravni posao veće vrednosti plaćaće više.
Poslednja stvar što se tiče onog imenovanja, prvi, jedini i poslednji put, to je sprovodila komisija ministarstva. Da sam učestvovao u izradi zakona 2011. godine znatno drugačije bih predvideo te odredbe. Nasleđene su. Neću sada da ih kritikujem. Vrlo otvoreno ću da kažem da je ovaj Zakon o javnom beležništvu, koji je donela Vlada u periodu od 2008. do 2012. godine dobar zakon. Ima nekih stvari koje su njegove manjkavosti, neke koje su njegova nepreciznost, nedorečenost, ali to je dobar zakon. Što bih se stideo da to priznam i kažem? Sve ono što sledi nakon njega govori koliko mi u Srbiji imamo sistemski problem da čak i kada na papiru dobar zakon donesemo ako ne učinimo svoj maksimum da ga sistemski uvedemo u život, da pripremimo njegovu primenu, tada i na papiru najbolji zakon može da postane loš zakon, odnosno kao zakon on će i dalje ostati dobar, ali mi ćemo upasti u onu situaciju u kojoj se u Srbiji često nalazimo, a to je kada mi institucionalno ne damo maksimum za uvođenje jednog zakona često nakon toga kažemo da ne valja zakon. Nije tačno da ne valja zakon.
Imamo mi mnogo zakona koji su pravno teorijski dobri zakoni, čiju primenu loše realizujemo i oni dovode do loših rezultata i na kraju opet krivimo zakon. Često i u najboljem automobilu možete da se vozite loše ako imate lošeg vozača. To je uzrok naših velikih problema iz prošlosti. Moda je postala da se u poslednjih iks godina kritikuje Ustav Srbije. Sebe smatram jednim od retkih koji će uvek da kaže bez ikakvih problema da nije problem Ustav, nego je problem kako je taj Ustav primenjivan, šta je činjeno da se taj Ustav uvodi u život. Postoje neke odredbe oko kojih možemo politički da se slažemo ili ne slažemo, ali to je činjenica. Ako još uvek imamo rokove iz ustavnog zakona koji nisu ispoštovani, nije to problem Ustava. To je možda problem momenta kada je pisan Ustav zašto je napisan tako. Neću da ulazim u to.
Ovde vrlo odgovorno tvrdim da te stvari koje su rečene kada je u pitanju postupak samog imenovanja apsolutno ne stoje. Ima tu još sijaset detalja iz tog dopisa koje nisu pomenute. Neću ih citirati. Ima nekoliko stvari koje moram da pomenem. Neću da se koncentrišem samo na jedno izlaganje jednog narodnog poslanika. Bilo je konstruktivnih primedbi i kritika sa više strana. Moja uvažena profesorka je recimo skrenula pažnju da overavanje od strane javnog beležnika van njegovog sedišta nije osnov za ništavost takve overe, ali je osnov za disciplinsku odgovornost javnog beležnika, što mislim da upotpunjava sistem i da ima neku svoju logiku.
Rekao sam da će u toku dana biti objavljene adrese sedišta javnobeležničkih kancelarija koje će biti spremne da 1. septembra počnu sa radom. Takođe, javni beležnici imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti koja je vođena u osnovnim sudovima i naravno da nam je tendencija da u jednom trenutku kada budemo imali toliko prisutnih u našem pravnom sistemu na gotovo čitavoj teritoriji javnih beležnika vođenje takve evidencije u jednom redefinisanom obliku pređe i u samu nadležnost javnobeležničke komore, recimo. O tome ćemo razgovarati u budućnosti, ali imaju organizovan pristup ovim podacima i svaki pristup bazi podataka biće registrovan.
Vođena je velika i široka rasprava i u okviru samog ministarstva kada je u pitanju prihod koji se ostvaruje iz sudskih taksi. Moram da se osvrnem na to jer to jeste predmet predlog dopune Zakona o sudskim taksama. Mi generalno u našem pravosudnom sistemu dugi niz godina, nevezano za mandat ovog ministarstva već i pre toga, imamo problem sa ažurnošću naplate sudskih taksi.
Ministarstvo pravde zaista vredno radi na traženju dobrog rešenja da se naplata sudskih taksi uvede u red, jer iz godine u godinu naplata sudskih taksi jeste sve manja, nedostaje nam zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će razgraničiti gde je sud vezan naplatom sudske takse za preduzimanje određenih procesnih radnji.
Ne zaboravite jednu stvar, a to je da jeste istina da deo sudskih taksi, odnosno prihoda od sudskih taksi sud neće više ostvarivati tamo gde radi javni beležnik, ali će država i te kako povećati naplatu PDV, jer će svi javni beležnici morati da budu u sistemu PDV, jer javni beležnici neće moći da primaju novac u gotovini. To je nešto što je u zemljama u okruženja, kada je dopušteno, napravilo ogromne probleme. Ovde nećemo imati situaciju, u toku sam razgovora stalnih koji traju sa predstavnicima advokature u Srbiji. Imamo problem, dakle, ali to je problem koji traje više od decenije, regulisanja poreskih obaveza advokata. Imamo i taj problem što je država slabo šta činila da obaveže advokate da počnu da vode poslovne knjige i da zaista realno prikazuju svoj promet.
Dakle, sa jedne strane, poboljšati sistem naplate sudskih taksi koje ostaju u isključivoj nadležnosti sudova, sa druge strane, povećava se naplata PDV, što mislim da je izuzetno dobro. Možete vi sada da kažete – da, ali sudska taksa je javni prihod koji je sopstveni prihod pravosuđa, iz koga se finansira niz aktivnosti u pravosuđu. Istina je, ali odmah da znate, pitanje je dana kada više nećemo moći da računamo na to. Neću da se stekne nikako utisak, jer nije ni približan istini, da jednostavno otpisujemo taj deo svoga prihoda, a ništa ne radimo na drugoj strani. Radimo i te kako dobro i mislimo na ovo.
Još jednom tvrdim, dakle, javni beležnici će 1. septembra početi sa radom, imaju pristup evidenciji prometa nepokretnosti, informacije o sedištima javno-beležničkih kancelarija će biti u toku dana objavljene na sajtu Ministarstva pravde i sajtu „beležnik.org“, a prosleđene jedinicama lokalnih samouprava za koje su imenovani javni beležnici.
Konkursni postupak je, izvinjavam se što govorim duže, ali znate šta, mogao sam da biram da se javljam posle svakog od prethodnika koji je govorio, a mogao sam i da izaberem da se osvrnem na sva izlaganja u jednom trenutku. Ako mislite da nije dobro da govorim i ako mislite da ovo što govorim nije korisno, pa da, ali znate kako…