Povreda Poslovnika dva minuta.

Po onome što su predvideli ovi zakoni ne da neće biti veći namet nego će namet građanima biti smanjen.

Hvala poslaniče, mislim da smo ušli u repliku.
Povreda Poslovnika da li se odnosi na mene ili na potpredsednika koji je vodio, jer u ovom delu kada sam ja uzela da predsedavam poslanik Balša Božović zaista nije rekao čime bi povredio dostojanstvo.
Po kom osnovu, jer ne mogu repliku na povredu Poslovnika?
Ovo je vrlo vešto izvedeno, moram da priznam, da ne mogu da vam dam sada repliku.
Reč ima ministar Nikola Selaković, možda on uspe da izazove vašu repliku.

Hvala uvažena predsednice.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mislim da sam vrlo jasno u svom uvodnom izlaganju rekao da su poslovi overa prepisa i rukopisa do sada bili poverena nadležnost jedinica lokalnih samouprava i osnovnih sudova. Dakle, nije pristojno citirati samog sebe, ali sam to rekao, sa naglaskom, a znajući da mogu da izazovem repliku jednog pravnika još, da su to povereni poslovi. Overa potpisa, prepisa i rukopisa nikada, podvlačim – nikada nije bila izvorna nadležnost jedinica lokalne samouprave, već povereni posao. U svakom sistemu gde postoji javno beležništvo latinskog tipa to je nadležnost javnog beležnika.
Mogu samo da se složim sa nečim što je i kolega Babić rekao, kada su u pitanju troškovi i da ne vidim čemu, osim sticanju političkih poena priča da će nastupiti haos i da će nešto biti neuporedivo skuplje.
Žao mi je što jedan od uvaženih prethodnika na čije se izlaganje i osvrćem nije malo pre bio prisutan kada sam sa jednim drugim uvaženim kolegom raspravljao upravo o nadležnosti javnobeležničkog pomoćnika, odnosno javnobeležničkog pripravnika. Javnobeležnički pripravnik koji ima završene pravne studije da ne može da overava, a da to može da radi sudski overitelj koji ima srednju školu, ne vidim tu nikakvu logiku. U Zakonu o javnom beležništvu je predviđeno da javnobeležnički pomoćnik može da obavlja svoje poslove koje može i javni beležnik osim sastavljanja javnobeležničkog zapisa i solemnizacije, odnosno prevođenja privatne isprave u javnu. Samo mi je krivo što niste bili tada tu da čujete, vrlo korektno i dobro smo kolega Stefanović i ja o tome raspravljali i mislim da je to sasvim u redu.
Sada imate sudskog overitelja koji ima završenu srednju školu i koji će i dalje to raditi do 1. marta, a ovamo imate javnobeležničkog pripravnika koji ima završen fakultet. Naravno, zna se koju vrstu overa, on ne može da sastavlja javnobeležnički zapis, to ne može ni javnobeležnički pomoćnik, to može samo da radi javni beležnik.
Rekao bih, iako to treba ostaviti više za raspravu u pojedinostima, kolega Đukanović je skrenuo pažnju na par stvari koje su vrlo važne za građane. Moram ukratko da se osvrnem na to. Jedna primedba se ticala, vrlo važna primedba, na Predlog zakona o prometu nepokretnosti i to na situaciju kada javni beležnik utvrdi uvidom u evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti da su u sudu već overeni potpisi na tom ugovoru za promet iste nepokretnosti kod javnog beležnika ili kod suda, da je sačinjen javnobeležnički zapis o prometu nepokretnosti, a da je prodavac isto lice. Koja je suštinska razlika? Dalje se kaže da je on dužan da o tome upozori ugovorne strane, da unese taj podatak u javnobeležnički zapis, a ako oni ne prihvate da se unese u javnobeležnički zapis da se odbije sačinjavanje javnobeležničkog zapisa.
Razumem vašu bojazan i razumem vašu brigu za sigurnost pravnog poretka, ali jedno od osnovnih načela javnog beležništva jeste dužnost javnog beležnika i to je ono što ga razlikuje od advokata. Javni beležnik je dužan da izađe stranci u susret i samo pod jasno navedenim i obrazloženim razlozima da odbije da izvrši svoju obavezu.
Šta ga ovde razlikuje od recimo današnjeg sudskog overitelja koji overava potpise na ugovore o prometu nepokretnosti? Prvo, razlikuje ga to što moraju da budu prisutne obe strane ugovornice koje mora do detalja da upozna sa svim detaljima pravnog posla koji sklapaju i koji će za svaku manljivost tog posla da odgovara sam sopstvenom profesijom i sopstvenom imovinom. Dakle, on je dužan da kaže kupcu – ovaj prodavac sa kojim sediš ovde ispred mene je već zaključio ugovor o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa i ja to unosim u ovaj javnobeležnički zapis.
Ako on kaže – nemoj to da uneseš, on kaže – ja ne sačinjavam javno-beležnički zapis. Sad pazite šta mora da se stekne od uslova. Prvo, da javni beležnik nešto radi protiv sebe samog, to je prva stvar, a on tu mora da bude najpažljiviji. Drugo, da je taj kupac ne toliko bistre svesti da prihvata tako nešto da zaključi.
Da li je teoretski moguće da imamo situaciju u kojoj je isti prodavac zaključio u obliku javno-beležničkog zapisa već jedan ugovor i danas dolazi da zaključi drugi? Teorijski, moguće je.
Kada? Recimo kada kupac nije isplatio kupoprodajnu cenu, a nije došlo do poništaja toga ugovora, ali je to bitan element ugovora.
Naći ću vam sponu sa ovim što sam rekao – ne može javni beležnik da odbije. To je isto kod principa teritorijalnosti. Ne sme stranka da trpi zbog toga što je neku ispravu, recimo roditelji hoće da pošalju svoje dete na ekskurziju, na more, potrebna je overena saglasnost kod nadležnog organa. Otišao je kod, odnosno sreo je javnog beležnika van njegovog sedišta, ovaj mu je overio tu ispravu. Ta isprava, pravno je u potpunosti valjana. On je platio nagradu javnom beležniku za tu uslugu koju mu je pružio, ali ne može građanin da trpi zbog toga što se nije ponašao javni beležnik savesno. Zbog toga će trpeti javni beležnik koji disciplinski odgovara ako to učini, ali građanin ne sme. Građanin to ne sme da radi.
Dakle, opravdana bojazan sa vaše strane ali sam ovo morao da kažem jer znam da građani prate ovu raspravu i da je to svakako u njihovom interesu da znaju. Da li su zaštićeni ovim predlogom zakona na adekvatan način? Jesu.
Normalno, ja sam čak iz usta pojedinih opozicionih poslanika čuo da je ovaj zakon dobar. Čuo sam da je zakon dobar, nisam čuo argumentovano zašto nije dobar.
Takođe, znate šta, ministar ne može da oduzme pravo nikome u Narodnoj skupštini, hvala Bogu, da amandmanima pokuša da interveniše u tekst zakona. To je posao narodnog poslanika. Time i treba da se bavi. Koliko puta su i opozicione poslaničke grupe dale neke dobre amandmane, ja sam ih vrlo rado usvajao. Evo ga i dr Milosavljević je tu i zajedno smo i u medijima maltene nastupili posle toga i srećan sam zbog toga. Pa dužnost Narodne skupštine, dužnost, pravo, jeste da poboljša predlog zakona koji u nju dolazi.
Nemam nikakav problem sa tim. Bilo je nekih zakona koje smo predlagali, na koje nismo imali nijedan amandman. Možda je to svedočanstvo toga da su ti zakonski tekstovi bili odlični.
Imamo primer Zakona o vanparničnom postupku iz maja meseca i nije bio nijedan jedini amandman na njega.
Izvinite što sam odužio, ali mislim da je bitno ovo što sam rekao. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu sada? Dobro, ništa.
Magistar Aleksandra Jerkov, po kom osnovu? Po Poslovniku.

Smatram da je povređen član 103. Poslovnika koji obavezuje poslanika da kada reklamira povredu Poslovnika, da želi da ukaže na povredu Poslovnika, obrazloži zašto on smatra da je do te povrede Poslovnika došlo.
Gospodin Babić, ne samo da to nije učinio, nego je od vas još i dobio pohvalu da je vešto izveo to što je izveo, znate, nije gospodin Babić vešt, nego ste mu vi dozvolili da zloupotrebi Poslovnik i da očigledno iskoristi povredu Poslovnika, da bi replicirao narodnim poslanicima iz DS.
Ukoliko je vaša ideja da ova rasprava danas teče tako da poslanici opozicije nikada ne dobiju pravo na repliku, a već nekoliko puta od početka današnjeg rada smo bili u ovakvoj ili sličnoj situaciji, vi onda tako recite, ali nemojte da vodite Skupštinu na način da se odredbe Poslovnika odnose samo na poslanike opozicije, a da poslanici vladajuće koalicije budu u mogućnosti da govore sve što im padne na pamet i da koriste svaku priliku da iznose optužbe na račun onih koji su danas u opoziciji, pa makar i to činili pod plaštom povrede Poslovnika.
Ukoliko vi budete svakom od nas dozvoljavali da na takav način zloupotrebljavamo Poslovnik, molim vas, bićemo svi podjednako vešti kao gospodin Babić, ali mislim da nas to neće odvesti daleko i da će ovoj raspravi dati ton koji prosto ona ne treba da ima.
Mislim da ste vrlo svesno čuli da gospodin Babić, umesto što reklamira povredu Poslovnika, replicira onome što je rekao narodni poslanik Balša Božović, da ste mu vrlo svesno dozvolili da to čini i umesto da dobije opomenu zbog takvog ponašanja, on je dobio konstataciju da je nešto uradio na vešt način.

Zahvaljujem i vama, prošle su dve minute i vi ste vrlo vešto rekli šta ste želeli, ali ne delim ja nikakve pohvale.
Mislim da ste me pomešali sa Igorom Bečićem, fizički, jer sam ja ušla na kraju, a i vama sam dala povredu Poslovnika posle izlaganja ministra 15 minuta, ja sam ćutala, on je izlagao, tako da bi stalno mogli.
Pošto vidim da poslanici imaju nameru da pričaju o povredi Poslovnika ovde po prijavljenima, ja određujem pauzu od sat vremena koja nam sledi za ručak, da razmislite svi da nastavimo diskusiju po listi, a neću vam reći ko se sve javio, jer jedna i druga strana je pritisla da priča o povredama Poslovnika kojih nije bilo.
Hvala vam.
(Posle pauze)

Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite. Tu je ministar za sekundu ulazi.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege poslanici, barem ovi koji su u sali, set zakona o kojima danas raspravljamo, a koji zajedno sa usvojenim Zakonom o javnom beležništvu predstavljaju jednu celinu od značaja su pre svega za dobro funkcionisanje javnobeležničke službe i za kvalitetan i efikasan rad javnih beležnika.
Potrebno je doneti novi Zakon o prometu nepokretnosti, pre svega zbog promenjenog sistema i neophodnosti da se izvrši i usklađivanje Zakona o prometu nepokretnosti sa Ustavom sa Zakonom o javnoj svojini i sa Zakonom o javnom beležništvu.
Svi današnji zakonski predlozi i uvođenje sistema javnih beležnika za cilj, pre svega, imaju povećanje nivoa pravne sigurnosti građana i rasterećivanje i efikasniji rad sudova.
Najveća novina ovog predloga zakona odnosi se na pravnu proceduru u prometu nepokretnosti. Naime, zakonom je predviđeno da se ugovori sačinjavaju isključivo u formi javnobeležničkog zapisa čime se dosadašnja praksa da su stranke mogle same da sačine ugovor o prometu nepokretnosti, bez obzira da li je reč o ugovoru o kupoprodaji ili ugovoru o poklonu ili nekom drugom ugovoru kojim se prenosi pravo svojine sa jedno na drugo lice, bez obzira na to da li je uz naknadu li bez naknade, takva se mogućnost sada isključuje i nameće se obaveza da javni beležnik isključivo taj koji sačinjava i overava ugovore u prometu nepokretnosti.
Sa druge strane, javni beležnici moraju da se staraju o zaštiti prava stranaka, da im pruže veću sigurnost o pravnoj valjanosti ugovora i da zaštite interese svih ugovornih strana podjednako, što znači i što je predlogom ovog zakona i predviđeno i obaveza javnih beležnika da ugovori koje sastavljaju budu pravno tačni i punovažni i da nijedna strana ugovornica ne bude u tom pravnom poslu oštećena.
Prelazne odredbe Predloga zakona o prometu nepokretnosti predviđaju da se u gradovima gde nema, odnosno gde nisu imenovani javni beležnici ugovore sastavlja i overava nadležni Osnovni sud.
Plašim se da na ovaj način nećemo postići efekat koji smo želeli i koji se tiče rasterećenja sudova, već naprotiv nastaće, moguće je u stvari da nastane jedno zagušenje u radu sudova, pre svega zbog nedovoljnog broja sudija da se bave i ovim poslom jer sastaviti i pre toga proveriti sve činjenice koje su potrebne i koje se tiču predmeta ugovora i da bi taj ugovor bio pravno valjan iziskuje zaista dosta i vremena i rada. Zatim ni broj predmeta, odnosno ugovora koje dnevno treba sastaviti i overiti nije zanemarljiv.
Takođe, plašim se da može doći do neke vrste konfuzije na strani stranaka, jer procedura koja prethodi samoj overi, odnosno sastavljanje ugovora nije baš tačno navedena. Na koji način se stranke obraćaju sudu kada žele da zaključe ugovor i da im nadležni sudija sastavi ugovor? Da li je to putem zahteva molbe? Da li je moguće u istom danu kada se zahtev ili molba za sastavljanje overu ugovora podnesu nadležnom sudu, da li je moguće tog istog dana i overiti ugovor, jer je to najveći problem može da stvori strankama koje ne žive u Srbiji ili ne žive u mestu u kojem se ugovor o prometu nepokretnosti sastavlja? To su pitanja na koja žele odgovor da čuju i stranke i svi učesnici u prometu, ali i sudije.
Zakonom o javnim beležnicima predviđeno je da je za teritoriju Srbije potrebno 375 beležnika. Imenovano je samo 94. Veliki broj gradova i opština koje nemaju beležnike, primer je i Smederevo i ceo Podunavski okrug gde nije imenovan nijedan beležnik. Plašim se da će u celom okrugu doći do prevelike opterećenosti sudija i sudova i da će se u jednom momentu postaviti pitanje efikasnosti rada tih sudija, a plašim se da možemo doći i u situaciju neuravnoteženosti u količini posla koje dobijaju pojedine sudije, a vezano za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti.
Sledeći u nizu zakona je Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama. Predlogom ovog zakona zbog novonastalih okolnosti vezanih za Zakon o javnom beležništvu postojeći zakon dopunjen je propisanim taksama koje će stranke plaćati, već počev od 1. septembra za sačinjavanje ugovora koji imaju oblik javnobeležničkog zapisa od strane Osnovnog suda u opštinama i gradovima gde nisu imenovani javni beležnici.
Članom 1. dopunjuje se taksena tarifa stavom koji predviđa umanjenje sudske takse kada su u pitanju ugovori o poklonu između roditelja i dece i dobro je što je ta taksa u odnosu na dosadašnju dosta umanjena.
Takođe, istim članom predviđa se da za sačinjavanje predugovora, plaća se taksa u visini i 50% od takse koja je predviđena tim tarifnim brojem. S obzirom da svaki predugovor ne mora da znači da će iz njega proisteći i sigurno zaključenje ugovora, a kada su naročito u pitanju ugovori o kupo-prodaji, do sada sigurno znate da je bila praksa da se taksa računa na visinu kapare.
U slučaju da je velika kupoprodajna cena, a da ne dođe da se taksa obračunava u odnosu kako je predviđeno u tarifnom broju i ne dođe do zaključenja ugovora, to bi za stranke bilo neko malo veće opterećenje nego što je bio slučaj do sada.
Ovo govorim jer je sigurna sam cilj svima nama da što manje opteretimo građane i nađemo najbolje i najefikasnije rešenje za njih kada su u pitanju pravni poslovi u prometu nepokretnosti.
Zakon o overi prepisa, potpisa i rukopisa koji je donet pre više od 20 godina, takođe je potrebno uskladiti sa Ustavom i Zakonom o javnom beležništvu.
Predviđeno je da i ovaj zakon stupi na snagu 1. septembra, s tim što je ovim zakonom predviđeno da tek nakon šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona poslovi na koje se zakon odnosi prelaze u isključivu nadležnost javnog beležnika, što praktično znači da u onim opštinama u kojima su imenovani beležnici građani mogu u prvih šest meseci da koriste i usluge javnih beležnika i da svoje isprave, potpise, prepise, overavaju kao i do sada, u nadležnim lokalnim samoupravama i osnovnim sudovima.
Sva ti zakona o kojima danas govorimo predstavljaju temelj dobroj primeni Zakona o javnom beležništvu. Obaveza nam je da dobrim zakonima doprinesemo unapređenju kvaliteta pravde, efikasnosti i efektivnosti pravosuđa, s jedne strane, a ipak sve u interesu građana i udovoljavanju zahtevima građana za poštovanje vladavine prava, za nepristrasnim i efikasnim pravosudnim sistemom.
Kao što je to danas i rekao ovlašćeni predstavnik SPS Neđo Jovanović, Socijalistička partija Srbije će podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.