Hvala.
Da li se još neko javlja za reč od šefova poslaničkih grupa? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, sa pažnjom sam slušao izlaganje gospodina ministra i predstavnika vladajućih stranaka i bojim se da mogu da se složim samo delimično sa njihovom vizurom primene ovog zakona.
Nesporna je činjenica da su ovi zakoni važni, da su ovi zakoni deo primene Zakona o javnim beležnicima i nesporna je činjenica da to u Srbiji treba da postoji. Podsetiću vas da pripreme za donošenje i funkcionisanje ovih zakona traju već godinama. Smatram da, bez obzira što je možda predugo trajalo, još od prethodne Vlade, pa kroz ovu Vladu, pa više odlaganja zakona, da kada se toliko čekalo, treba to uraditi na pravi način, a ne na način koji će da napravi potpuni haos u pravnom sistemu.
Konkretno, šta je suštinska zamerka? Svi znamo da ovi zakoni se odnose na veliki deo sfera društva, od budžeta, naplate sudskih taksi od koji živi pravosuđe, do velikog broja građana koji overavaju raznorazne dokumente, koje su do sada overavali opštinama ili sudovima sada će to raditi kod javnih beležnika, znači, na privredu, sačinjavanje ugovora, na naplatu poreza na promet od nepokretnosti itd.
Situacija prethodnih dana, makar kada pričamo o beogradskim sudovima, je najblaže rečeno zabrinjavajuća, pošto su građani skeptični oko primene novih zakona. Recimo, juče se u jednom beogradskom sudu čekalo četiri do pet sati na overu, iz nekog nejasnog razloga radio je samo jedan šalter. Upravo vam pokazuje koliko su važni ovi zakoni i njihova primena, jer direktno se tiču života građana.
Ono što pre svega meni nije jasno, zašto danas raspravljamo o ovom zakonu? O zakonu danas, o kome ćemo, pretpostavljam, amandmane raditi u nedelju, a da bi u ponedeljak zakon stupio na snagu. Mislim da je to skandalozno. Zašto nemamo nijedan normalan rok? Mi ga nećemo objaviti ni u „Službenom glasniku“, a zakon će stupiti na snagu. Zašto nismo radili prethodne nedelje? Zašto ne radimo 25 dana kao Narodna skupština, da bi seli u petak, u nedelju da budu amandmani, znači radićemo vikend, a zakon stupa na snagu u ponedeljak? To su stvari naravno koje se ne tiču ministra pravde, ali se i te kako tiču Narodne skupštine koja je mogla da bude sazvana ranije, a ne na vrat na nos da odlučujemo o ovim zakonima. I pitanje – šta ako Narodna skupština ne usvoji ove zakone?
Druga tema se tiče Ministarstva pravde, a to je meni nejasna stvar kod po meni ovde najvažnijeg zakona, to je Zakon o prometu nepokretnosti. Zašto isključivo ovlašćenje javnog beležnika za overu ugovora o prometu nepokretnosti mora da stupi na snagu 1. septembra? Šta će se to desiti ako se postavi paralelna primena do 1. marta kao i za sve ostale overe?
Sada vam kažem, i videćete da sam u pravu, da u ponedeljak, ni narednih dana neće biti nijedne overe ugovora o nepokretnosti u celoj Srbiji. Sudovi će prestati da rade, a javni beležnici koji su izabrani i dalje je pitanje da li imaju kancelarije, da li imaju opremu. Pokušali smo juče, moja advokatska kancelarija, imamo neke overe ugovora za ponedeljak, da nađemo na sajtu notara, bilo gde, koja je adresa, gde, kako da dođemo da bi klijent koji dolazio overio ugovor. Ne postoji takav podatak ni na jednom sajtu do koga možete da dođete pretraživačima. Prema tome, u ponedeljak neće biti overe.
Moja suštinska zamerka i zamerka Nove DS i predlog jeste da konceptualno tekstovi ovih zakona jesu dobri, ali nemojte da ih upropastimo na taj način što to sve neće funkcionisati i što ćete smanjiti poverenje građana. Da kao što za sve ostalo postoji paralelna primena do 1. marta, da bude i za overu nepokretnosti. Na kraju krajeva, takav amandman smo i podneli i mislim da bi bilo dobro. Iz prostog razloga, ne vidim šta bi bio interes da se ovaj zakon ne usvoji, osim što će možda javni beležnici manje zaraditi, ali dovoljno će zaraditi i kroz paralelnu primenu ili kada od 1. marta sledeće godine budu postali isključivi korisnici.
Druga stvar zašto je ovo vrlo važno, opet o Zakonu o prometu nepokretnosti, nešto što se opet tiče velikog broja građana. Mislim da se ova skupština dobro seća da smo do skoro imali ogroman problem sa duplim overama stanova, znači sa prevarama. Desetine hiljada stanova su ljudi koji se bave građevinom, ali se očigledno kriminogeno bave građevinom, preprodavali više puta i prevarili ogroman broj građana. U sudskom sistemu kada sudovi rade overe postoji jedinstvena baza podataka gde sudski overivač kada otkuca podatke o stanu ne može dva puta da se overi ugovor i na taj način je sprečen veliki broj prevara.
Pričam vam nešto što će pokušati da se dešava od ponedeljka, za šta će ova skupština na kraju krajeva snositi odgovornost. Da li je javnim beležnicima, pitanje za gospodina ministra, omogućen pristup takvoj bazi podataka? Ako bi javni beležnici imali pristup toj bazi podataka, ako bi oni zauzimali broj, ako oni ne bi mogli da rade duple overe, u tom slučaju ne bi bilo ni prevarenih građana. Mislim da je interes građana Republike Srbije da se to ne dešava.
Molim za odgovor i predlažem da ako to ne postoji da se opet primeni period do 1. marta, gde bi se softver, program dao svim javnim beležnicima i na osnovu toga bi se sprečile duple overe ugovora.
Ovo su stvari koje će zaista izazvati velike probleme u realnom životu. Mi kao Narodna skupština možemo da izglasamo šta god želimo, ali to neće biti realno primenjeno.
Drugi zakon koji mi je interesantan i na koji imam pitanja, ali, to je pitanje odluke i ministra i Vlade, jeste Zakon o sudskim taksama. Ono što me zanima – na koji način i kako i zašto je utvrđena ova visina taksi, kada su u pitanju overe ugovora odnosno sastavljanje javno-beležničkog zapisa oko prometa nepokretnosti?
Građanima ću pročitati o kojim se iznosima radi, pošto to ministar nije uradio: - tarifni broj 13a, sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno-beležničkog zapisa plaća se taksa prema vrednosti imovine koja je predmet pravnog posla, i to: do 600.000 dinara – 9.000 dinara; od 600 hiljada dinara do dva i po miliona dinara – 15 hiljada dinara; od dva i po miliona do pet miliona dinara – 21 hiljada dinara; od pet do sedam miliona – 30 hiljada dinara; od sedam do 10 miliona – 36 hiljada dinara; od 10 do 14 miliona dinara – 42 hiljade dinara, a to je neki stan koji se kreće od 90 do 120, 130 hiljada evra; preko 14 miliona dinara, što su retki slučajevi, - 42 hiljade dinara uvećan za hiljadu dinara za svaki započeti sat, za svakih započetih milion dinara vrednosti a najviše do 600 hiljada dinara. Zanima me na osnovu kojih kriterijuma su uvređene ove cene i ovi iznosi?
Smatram da su previsoki, iz prostog razloga što ljudi koji kupuju stanove, nepokretnosti, zemljište, nije bitno šta, oni već plaćaju ili porez na promet, a on je veći ako je veći iznos nepokretnosti, ili, naravno, porez na dodatu vrednost ako su u pitanju nove nepokretnosti, itd. Zanima me zašto su ovako velike cifre i koji je bio kriterijum? Da li ste uradili, ono što je sada daleko važnije za samu državu, naplatom ovih taksi Republika Srbija će da ostane bez ozbiljnih prihoda, odnosno pravosudni sistem i pravosuđe, jer znamo da se dobrim delom finansiralo upravo iz sudskih taksi, i ono što mene zanima je koliko će manje sredstava dobiti pravosuđe za svoje funkcionisanje kada krene ova naplata i da li deo ovih sredstava će plaćati Republici Srbiji ili ne kao deo taksi ili je ovo sve taksa, kao što se ovde kaže, za sačinjavanje javno-beležničkog zapisa odnosno, koliko ja shvatam, ako dobro razumem, ovo je sve njihova zarada.
Mislim da su sve ovo vrlo ozbiljna pitanja, na koja nismo dobili odgovor u izlaganju gospodina ministra, niti od predstavnika vladajuće koalicije.
Što se tiče Nove demokratske stranke, nećemo podržati ove zakone, osim u slučaju da se usvoje naši amandmani, a ključni amandman je da se dozvoli paralelna primena kompletnog sistema do 1. marta, što mislim da bi bilo dobro i za sudove i za javne beležnike i za ceo sistem.
Kada je u pitanju Zakon o overavanju potpisa, tu smo generalno saglasni sa samim tekstom, ali postoji jedna stvar koja je vrlo važna, a to je da zakon predviđa oslobađanje, odnosno da javni beležnici i dalje naplaćuju određene takse od kojih su prema Zakonu o republičkim javnim taksama, administrativnim taksama, građani oslobođeni naplate tih taksi. U tom smislu ću vam izneti detalje iz amandmana. Smatram da je vrlo važno za građane da ako se uradi shodna primena propisa, da se građani oslobode naplate taksi i kod javnih beležnika za određene izuzetne slučajeve.
Predlog bi glasio ovako: U postupku overavanja potpisa, rukopisa i prepisa, shodno se primenjuju propisi koje regulišu republičku administrativnu taksu. Lice koje je prema propisima iz stava 1. ovog člana oslobođeno obaveze plaćanja republičke administrativne takse, ne plaća nagradu za rad javnog beležnika niti naknadu troškova nastalih u vezi sa overom potpisa, rukopisa i prepisa. Znači, to su te kategorije. Inače, slažem se da treba pomoći, ako je to do sada bilo besplatno, nema razloga da ne ostane besplatno i ubuduće, kada svoje zahteve budu ostvarivali pred javnim beležnikom.
Naglasio bih gospodinu ministru da se trenutno ne plaća taksa za overu prepisa u slučaju prijave na konkurs za zapošljavanje, dokumenta u vezi sa socijalnim osiguranjem ili obrazovanjem, znači, neće se niko obogatiti niti osiromašiti zato što se neće naplaćivati javno-beležnička taksa na overu ovih dokumenata.
Sve u svemu, načelna podrška za koncept uvođenja javnog beležništva. Kao što sam rekao na početku, kada smo toliko čekali, dajte da to uradimo kako treba – odložite primenu za 1. mart, dovoljno će biti da se javni beležnici pripreme, da dobiju neophodne kompjuterske programe, 1. mart je blizu, a do tada možda i javno-beležnička komora popuni ostale notare koji nedostaju pa dobijete odjednom jedan potpuno funkcionalni sistem. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona. Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i o ostala dva zakona, mislim da oni omogućavaju i dovode do rasterećenosti sudova, sigurnosti građana u overama sudskih taksi i pre svega transparentnost. Mislim da su rasterećenost, transparentnost i sigurnost građana tri veoma bitna momenta kada su u pitanju ovi zakoni i zbog toga će, kao što sam i rekla, poslanička grupa NS podržati ove zakone u Danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, rok je 1. septembar 2014. godine, kada u skladu sa odredbama Zakona o javnom beležništvu, prvi javni beležnici posle 70 godina u Srbiji treba da stupe na svoj posao, moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga i mislim da će oni kao pravnici, kao stručnjaci, u interesu građana raditi svoj posao i obezbediće pre svega sinhronizovanost u veoma bitnom i svakodnevnom sistemu ukupnog pravnog prometa, a to je overa potpisa. Mislim da je uloga javnih beležnika veoma važna i sa aspekta elementarne pravne sigurnosti. Prema evidenciji koju sam ja mogla da pronađem, mislim da je do sada na neki način imenovano 94 notara a da postoji potreba još za 277 pravnih stručnjaka.
Ovaj zakon je, sa aspekta struke a i po mom mišljenju, veoma jasan, precizan, koncizan, nema mnogo članova. Po mom mišljenju, ne treba očekivati neke poteškoće u njegovoj primeni.
Odredbom u članu 2. Predloga zakona mislim da se postiže maksimalna efikasnost kada je u pitanju sam čin overe potpisa, jer se predviđa da pravnu radnju može obaviti svaki javni beležnik nezavisno od mesta prebivališta odnosno boravišta stranke. Ovo fleksibilno rešenje je svakako u interesu građana, kao i logičan izuzetak u članu 1. stav 3. zakona, da prepis javne isprave može overiti i sam izdavalac isprave.
Odredba u članu 4. zakona takođe vodi računa o interesima stranaka, kao i o opštoj sigurnosti u pravnom prometu, tako što propisuje da overa potpisa ostaje na snazi, iako ju je učinio mesno nenadležni javni beležnik. Kod navedenog člana imam jednu ličnu dilemu. Pre svega bih vas pitala da li u ovom slučaju, pri ovako definisanom članu, javni beležnik može da snosi bilo kakvu odgovornost ako overava potpis van svoje nadležnosti? To vas pre svega pitam zbog toga što vidim da je u Predlogu zakona o prometu nepokretnosti kaznenom odredbom u članu 15. u vidu novčane kazne konkretizovana prekršajna odgovornost javnog beležnika.
Član 10, po mom mišljenju, je veoma dobar zato što daje javnom beležniku diskreciono pravo da odbije da overi ispravu, čak i u slučaju da mu je dostavljen na uvid službeni dokument koji inače standardno služi za utvrđivanje identiteta. Ovde posebno treba da dođe do izražaja iskustvo javnog beležnika, jer nemamo malo primera u praksi da postoje manipulacije sa ličnim dokumentima.
Kada govorim o diskrecionim ovlašćenjima koje zakon dodeljuje u javnim beležnicama, moram da pomenem i odredbu člana 11. stav 3. tačka 4. kojim se javnom beležniku nalaže da odbije da overi potpis ako je očigledno da se overavanjem pomaže ostvarivanje nedozvoljenih i nepoštenih ciljeva.
Kada je u pitanju ovaj zakon, gospodine ministre, mi smo samo kao poslanička grupa reagovali u ovom zakonu sa jednim amandmanom i predložili da se izbriše termin „nepošteni cilj“, jer smatramo da je dovoljno reći „nedozvoljeni“, jer kategorizacija „nepošteni“ nije baš najjasnija. Logično je da nešto što je nepošteno istovremeno je i nedozvoljeno, odnosno zakonom sankcionisano, tako da očekujem da ćete uzeti u obzir ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa Nove Srbije u cilju samo razjašnjenja odredbe ovog člana na način na koji sam objasnila.
Kada je u pitanju ovaj zakon, takođe sam htela da vam predložim da možda treba razmisliti o modifikovanju i odredbe u članu 13. stav 4. kojom se predviđa da javni beležnik utvrđuje identitet sudskog tumača koga ne poznaje lično i po imenu na osnovu uvida u standardni identifikacioni dokument sa fotografijom. Sudski tumač je lice koje poseduje i nosi pečat i u ovakvim situacijama i mislim da bi stoga pravno konzistentnije bilo rešenje da javni beležnik, po mom mišljenju, utvrđuje identitet sudskog tumača na opisani način, jer sa aspekta apsolutne pravne sigurnosti mislim da u standardnoj proceduri koja važi za sve stranke, odnosno svedoke identiteta treba da važi ista situacija i kada su u pitanju i sudski službenici, jer ovo ne iziskuje puno vremena a logično je da sudski tumač kao službeno lice sa sobom nosi neki identifikacioni dokument.
I član 14. vrlo precizno definiše postupak overe blanko potpisa. Što se tiče stvarne nadležnosti prilikom overe isprava, praktično celokupan posao ovim zakonom i prelazi na javne beležnike, sa jednim izuzetkom predviđenim u članu 28. gde se propisuje da osnovni sudovi zadržavaju svoju nadležnost prilikom overe isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu, što je u svakom slučaju u skladu sa propisima koje uređuje legalizaciju isprava u međunarodnom pravnom saobraćaju, te stoga mislim da je i ovo dobro rešenje.
Što se tiče Predloga zakona o prometu nepokretnosti, ovaj predlog zakona je sadržan u svega nekih 15 članova i po mom mišljenju je od suštinske važnosti za pravno uređivanje oblasti prometa nepokretnosti. Zašto kažem pravno uređivanje? Zato što je ovo samo jedan ali veoma važan segment kada je u pitanju tržište nekretnina u Republici Srbiji.
Da bi tržište nekretnina u Srbiji počelo da deluje na pravi način, mislim da je potrebno uraditi još mnogo toga. Nedavno sam kada smo ovde raspravljali i posle toga i usvojili Zakon o posredovanju u oblasti nepokretnosti i rekla, ponoviću to i danas, da bih volela da naše tržište nepokretnosti izgleda kao u Velikoj Britaniji. Za ovo je naravno potrebno puno vremena a pre svega poboljšanje ukupne ekonomske, privredne i finansijske situacije.
Ne mogu da ne pomenem period od 2006. do 2008. godine, kada smo na neki način u nekoj novijoj našoj političkoj istoriji od 2000. godine do danas imali određenu vrstu ekspanzije u ovoj oblasti kada su nam i povezane privredne grane, a pre svega građevinarstvo, itekako uspešno poslovali u ovoj oblasti.
Kako reafirmisati tržište nepokretnosti a samim tim i oporaviti je je pitanje na koje mi i ovde u parlamentu i zajedno sa Vladom RS treba u narednom periodu da damo odgovore.
Ne mogu ovom prilikom da ne pomenem i svakodnevne informacije u medijima o najrazličitijim problemima i spornim situacijama, moram da izdvojim najnoviji slučaj sa kompletnim zgradama na Novom Beogradu u naselju, u ulici Mileve Ajnštajn i kao građanina me posebno pogađaju pojedinačne sudbine ljudi koji su se u većem broju zadužili kreditno kod banaka da bi rešili svoje stambeno pitanje, a sada su u veoma očiglednom problemu.
Poseban problem sa aspekta poverenja je što se pominje Građevinska direkcija Srbije. Ona u stvari predstavlja državu i ono što je u svemu poseban problem je što neke pojedinačne odgovornosti nema. Kako sada stvari stoje, bez obzira što je Građevinska direkcija Srbije ponudila alternativna rešenja kupcima, jednostavno nema pojedinačne odgovornosti, niko nije kriv niti investitori, niti Građevinska direkcija Srbije, ni izvođači radova.
Mislim da ovakve situacije ne smeju više da se događaju, da odgovornost mora da bude individualizovana i mora da se utvrdi, u suprotnom država može i dalje na papiru da stvara najrazličitije moguće ideje i predloge zakona u afirmaciji tržišta nekretnina, ali mislim da pomaka neće biti.
Dakle, evidentna je potreba da se ovaj predlog zakona usvoji, počne da se primenjuje od 1. septembra kako ne bi došlo do vremenske neusklađenosti u oblasti prometa nepokretnosti.
Po ovom zakonu isključiva nadležnost je na javnom beležniku na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. Mislim da je dobro što se na ovaj način, što javni beležnik može da proverava i da li je prodavac imao pravo svojine, što se na taj način afirmiše određena pravna sigurnost, što ima obavezu obaveštavanja poreskih organa,što mislim da će doprineti ukupnoj efikasnosti utvrđivanja i naplate javnih prihoda.
Vrlo ću kratko samo reći nekoliko rečenica o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama. Potpuno je logično i prirodno da se izvrši dopuna sudske tarife kako bi postojao pravni osnov za naplatu sudskih taksi za ovakve poslove, u suprotnom bi smo došli u situaciju da se ne zna koliko koja od ovih radnji preduzetih pred sudom košta. Svakako ne bi bilo osnova da se primenjuje direktna analogija sa tarifama po kojima će iste pravne poslove obavljati javni beležnici.
Uviđajući u potpunosti potrebu da se ovi zakoni usvoje pre 1. septembra, poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, imam ovde tri akta koja suštinski upotpunjuju jednu oblast za koju nam se čini da je davno trebala biti regulisana. Mi smo sa ministrom Selakovićem više puta o tome razgovarali ovde u Skupštini Srbije. Naravno da naša zamerka ne ide toliko u smislu same sadržine, mada ćemo i o tome govoriti koliko apsolutno se slažemo i sa nekim prethodnim kolegama da je tajming vrlo nesrećno izabran, da se ovaj propis donosi u poslednjem momentu, da vaša vlast još i na jedan način pokazuje da je spremna i da želi da derogira potpuna ovlašćenja Skupštine Srbije, da je pretvara u jedan protočni bojler koji služi samo da dođu poslanici u poslednjem momentu da glasaju za neki predlog koji se naravno po običaju donosi po hitnom postupku.
Svi rokovi su prošli, ovo je trebalo i moglo biti urađeno davno. Nije urađeno. Donosite ga u poslednjem momentu i donosite ga, čini mi se, na način koji nije baš adekvatan, dakle u saglasju sa onim što ste obećali, niti suštinski može da reši ovaj problem.
Iako mi podržavamo mogućnost i činjenicu da uvodimo u naš pravni sistem ovaj institut, koji će u jednoj značajnoj m eri olakšati funkcionisanje pravnog prometa, obligacionih odnosa u Srbiji, prodaje nekretnina i svega ostalog što se reguliše ovim izmenama, međutim, ima tu nekoliko stvari na koje svakako želimo da ukažemo pažnju, pre svega vama, ministre.
Mi smo dobili dopis od grupe građana kandidata koji su se javljali na konkurs za javne beležnike i koji su nas obavestili o određenim nekonzistentnostima, manjkavostima samog procesa procedure i ishoda ovoga konkursa. Ja se neću zadržati previše na svim detaljima, ali ću samo neke stvari da kažem.
Naime, poštovani građani, ministre, uvažene kolege, svi članovi konkursne komisije su istovremeno bili i članovi ispitne komisije u ovom procesu. Ista lica koja su od aprila 2013. godine ispitivala i ocenjivala na javnobeležničkom ispitu odlučivala su i ko ispunjava uslove da postane javni beležnik u Srbiji. Time se u neravnopravan položaj stavljaju lica koja nisu polagala pred članovima ove konkursne, odnosno ispitne komisije.

Gospodine Stefanoviću, molim vas, vratite se na temu. Mislim da ovo što govorite nije tema.

Kako to mislite, nije tema? Kako mislite da objasnim? Ako mi dozvolite…

Pogledajte Predlog zakona. Nastavite, ali pokušajte da se uklopite u Predlog zakona.

Ja moram da objasnim kako smo došli u ovu situaciju. Mi sada, u poslednjem momentu, menjamo propis koji će se primenjivati od 1. septembra, zato što Vlada koristi situaciju da ne dozvoli javnu raspravu, da ne dozvoli da govorimo o problemima koji postoje u funkcionisanju ovog inače potrebnog instituta.
Nama nije jasno zašto se ovo ovako dešava? Zašto ministar mora kod vas da interveniše da ne bi čuo ovaj problem sa kojim je on upoznat? On vrlo dobro zna o čemu pričam. Sada nećemo o tome da pričamo, da građani to ne čuju, jer to nije tema. Ja mislim da jeste tema, jer se reguliše do detalja ono što nije urađeno vezano za rad javnih beležnika.
Dakle, molim vas, menjani su kriterijumi. Komisija je dobila kriterijum ocenjivanja na osnovu toga da li im se neko sviđa, bukvalno. U tom smislu su čak delili i bodove.
Ono što je najgore i što je vezano za ovu izmenu zakona, vi ste, ministre, malopre takođe rekli da ranije nije bilo moguće formirati javnobeležničku komoru, jer nije bio dovoljan broj ljudi izabran na tu funkciju.
Danas u Srbiji bi trebalo da imamo najmanje stotinu beležnika ili notara koji će u Srbiji da funkcionišu. U ovom trenutku, pošto niste uspeli, ali meni je važno da to građani znaju, imamo 94 javna beležnika. Dakle, nije ispunjen zakonski uslov. Vi ste formirali komoru sa 94. Šest vam nedostaju. Zašto onda niste to uradili pre šest meseci? Zašto to niste uradili 2012. godine, kada je 55 kandidata, dakle većina, položilo ispit? Mene to zanima. Šta ste čekali? Dakle, ovaj argument vam pada u vodu.
Druga stvar, smatram da je apsolutno nedovoljan ovaj broj i vi to znate. Takođe smatram, kao što su i neke kolege govorile, da od ovih 94 čoveka, uglavnom su ljudi birani po tome kako vama odgovaraju, tj. po partijskoj liniji i to svi u Srbiji znaju. Vi me demantujte ako to nije tačno. Neki su ljudi primljeni u poslednjem momentu kada su položili sve što treba. U poslednji rok su primani ovo da rade. Neće ih biti u svim opštinama. Sudovi će nastaviti da obavljaju te radnje u onim opštinama gde ih ne bude.
Vi ovim predlogom koji ste nam sada dostavili oduzimate ovlašćenje lokalnoj samoupravi. Dakle, lokalna samouprava više neće biti ovlašćena da vrši overu i na taj način građanin koji je u nekoj opštini u Srbiji plaćao 200, 300 dinara za overu, sada će višestruko više da plaća kod javnog beležnika. To ste uradili. Oduzeli ste opštini i to malo prihoda koje su imali. Oduzeli ste i to malo ovlašćenja koja su imali.
Prenosite sve isključivo preko kolena na javne beležnike, kojih nema dovoljno, uvodite tarifu koja je previsoka za građane Srbije i oduzimate mogućnost da prođu jeftinije u nekim slučajevima, naravno, u pravnom prometu, gde je do sada to bilo moguće.
Nije mi jasno zašto ovo više nije moguće? Mi ćemo amandmanom tražiti da pokušamo da vratimo tu mogućnost da građani i dalje u lokalnoj samoupravi određene pravne poslove mogu da urade.
Mi smo takođe primetili da u kancelariji javnog beležnika sada je ovlašćen da i pripravnik overava potpise, kao što znate. Javnobeležnički pripravnik je ovim dobio, po nama, jedno ovlašćenje koje nam je izuzetno čudno kada znamo da postoji i pomoćnik javnog beležnika.
Pomoćnik javnog beležnika, za čije je imenovanje nadležan ministar, nema ovo ovlašćenje, a pripravnik ima ovo ovlašćenje. To je još jedna, po meni, nekonzistentnost i loše rešenje koje ste predvideli na ovaj način. Nije nam jasno kako je moguće da pomoćnik nema ovlašćenje, a pripravnik ima ovlašćenje, a pomoćnika birate vi?
Ukoliko nije data mogućnost samostalne overe potpisa, rukopisa i prepisa pomoćniku i za čiji izbor su propisani prilično loši kriterijumi, kao što znate, propisuje se da se prilikom izbora pomoćnika mora naročito voditi računa o uspehu koji je završen na pravnom fakultetu itd. To sve ne stoji vezano za pripravnike. Čini mi se da je to vaš propust i nadamo se da ćete ga ispraviti.
Mi smatramo da treba da se izdvoji poseban član u ovim izmenama i dopunama zakona koji će regulisati pitanje overe isprave ispisane na stranom jeziku zato što mislimo da je to moguće, takvu ispravu doneti kod javnog beležnika i zatražiti njenu overu. Vrlo bi se lako taj postupak sproveo. Ukoliko javni beležnik ne razume jezik na kome je napisana isprava, zatražiće prevod sudskog tumača. Nakon prevođenja ispravu će overiti i naznačiti da je prethodna isprava bila prevedena. To je još jedna stvar koju ste mogli, čini mi se, na bolji način ovde da rešite.
Ove tri stvari su neke od promena koje ćemo mi kroz amandmanski proces pokušati da promenimo. Ima ih još. Smatramo da bi ova promena zakona mogla biti bolja, da bi bila kvalitetnija, da bi bila više u duhu vremena i onoga što su potrebe građana. Naročito vas molim da se osvrnete na potrebu da se zadrži mogućnost overe pred organom lokalne samouprave. Ne shvatamo motiv zašto se to oduzima opštini taj prihod koji inače, kako stoji u cenovniku ovde ili tarifa, deluje da je višestruko jeftiniji po građane nego ovo što ste predvideli promenom zakona.
Za sada toliko o ovome u nadi da ćete odgovoriti na neka od ovih pitanja i da ćete nam objasniti nekoliko stvari - zašto je ovo urađeno tek sada, zašto se radi u poslednjem momentu, zašto se Skupština Srbije dovodi u ovakvu situaciju da ne može kvalitetno da raspravlja o zakonima, da ne možemo kvalitetno da imamo javnu raspravu, da se sve radi u poslednjem momentu, da Vlada želi na svaki način da izbegne neprijatna pitanja koja bi neko postavio? Zanima me kakav je vaš osvrt na činjenicu da cela Srbija priča da su ljudi koji su izabrani vrlo bliski SNS? Ne bih voleo da je to istina, ali, evo, vi ste ministar čija će se reč čuti i čija će reč ostati zapisana kao potvrda ili negacija nečega od ovoga što je danas izrečeno. Hvala.