Reč ima ministar u Vladi gospodin Nikola Selaković. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kućno vaspitanje i pristojnost mi ipak ne dozvoljavaju da kvalifikujem izlaganja svojih sagovornika kao dosadna kakva god da su ona, ali moram da se osvrnem na nešto kada se izrekne što veze nema sa mojim izlaganjem ni jednom jedinom rečju, a tražiću i, ako mi budu dostupne, stenografske beleške, uvid u to.
Ja nisam rekao da je ovaj zakon sistemski, da je napredan, da je evropski. Vrlo jasno sam rekao da je reč o tehničkom usklađivanju sa Zakonom o javnim beležništvu. Sve ono što se predviđa ovim predlozima, a nije bilo predviđeno važećim zakonima koji regulišu istu materiju, tiče se usklađivanja sa Zakonom o javnom beležništvu.
Drago mi je što kažete – tako je, a malo pre rekoste da sam rekao da su ovo sistemski napredni evropski zakoni, što veze nema.
Da li je izbor nekome bio čudan ili ne, to je lični utisak. Ja i dalje ostajem pri onome što sam rekao.
Opet je rečena jedna stvar koja je materijalna neistinita, da je posao sudije važniji od posla notara. Nekog sudije da, recimo sudije apelacionog suda, recimo sudije Vrhovnog kasacionog suda, recimo sudije Privrednog apelacionog suda, ali onome ko tako nešto izrekne očigledno nije poznato da je za notara potrebno ispuniti veće uslove nego za sudiju osnovnog suda, a to nije baš tako za odmahivanje glavom kada se nešto dopadne ili ne dopade.
Voleo bih kada bi neko bio toliko iskren i otvoren da prizna kada nešto pogreši, kada kaže nešto što je netačno, baš onako kao što sam to spreman da kažem i ja sam, a ne da dezavuiše sa namerom čistog dezavuisanja, pa i ako kaže nešto što nije tačno, nije važno, samo reci, zalepi.
Ja to u ovoj Skupštini poslednjih 24 meseca nisam nikada radio. Ko tvrdi suprotno može da mi donese i da mi dokumentuje. Za sve što sam rekao, dao sam argumentaciju, kao što sam malopre bio u stanju da kažem dobar zakon koji je donet na predlog prethodnog ministarstva pravde, tako mogu da kažem i da je nešto loše. Naravno, to nije obaveza.
Da je moguće obezbediti izbor svih notara, onda bi to uradila svaka država u našem okruženju, a države koje su ovaj sistem uvele pre 11 godina, još uvek nemaju izabrane sve javne beležnike, što govori da je za neka područja teško obezbediti kandidate koji će ispuniti uslove, konkurisati i javiti se na konkurs, što ne znači da mi kao država nećemo izaći i sa određenim podsticajnim zakonskim normama da u nedostupnijim, udaljenijim područjima, ne samo u velikim gradovima, obezbedimo prisustvo javnog beležnika.
Malopre je neko od prethodnika pomenuo da je, recimo, advokat iz Beograda konkurisao za beležničko mesto u drugom gradu. Ako pravnici u drugim mestima Srbije… Kolega Jovanović je pomenuo Užice, u kojem sam i ja rođen, u kojem se nije prijavio nijedan od kandidata u prethodne dve godine da polaže ispit. Ako ne bude Užičana koji će to da urade, pa prijaviće se neko iz Beograda, ispuniće uslove i biće tu javni beležnik, a onda će oni izgubiti svaki mogući argument pritužbi na njega, jer nisu iskoristili vreme koje im je stajalo na raspolaganju da taj ispit polože i prijave se za kandidate. Slučajno sam dao ovaj primer zato što to znam. Ista situacija je u Vranju. Ista situacija je u Kruševcu. Ista situacija je u Kikindi. Mislim da je ista situacija, nemojte me držati za reč, u Pirotu. Desiće se to, sasvim legitimno, sasvim u redu. Interes države je da ima tu javnog beležnika, da on ispunjava uslove i da je kvalifikovan da taj posao obavlja.
Raspitajte se malo pa ćete videti da se, recimo, notarom u jednoj Nemačkoj, u kojoj Notarijat ima višedecenijsku tradiciju, notarom se smatra čovek koji je bolji pravnik čak i od sudije. On je kontrolor zakonitosti pravnog prometa. Vrlo važna uloga. Kod sudije dolazite kada dođe do spora. Ovaj čovek mora stvari da učini takvim da do spora ne dođe. Nekada je za to potrebno veće umeće.
Dakle, ne važniji od svih sudija, ali od prekršajnog sudije, od sudije osnovnog suda. Treba da ispunjava veće uslove nego za ove dve važne funkcije.
Još jednom kažem, ne vidim zaista potrebu da mi se ubacuje u usta nešto što nisam rekao. Ono što sam rekao, u redu, ali kada se kaže nešto što nisam rekao, nalazim potrebu da reagujem.
Hvala vam na onome što ste rekli da je zakon dobar. To znači da smo dobro radili na njegovoj izradi, a ništa manje dobro nećemo raditi i na njegovoj pripremi.
To da će javni beležnici da sačinjavaju javnobeležnički zapis koji će biti jedini pravni oblik za promet nepokretnosti, pa to se zna od trenutka donošenja Zakona o javnom beležništvu. Da li je to nešto novo? Ne, a taj zakon je donet 2011. godine. Da li je nešto novo da će javni beležnici vršiti poslove overa? Pa, ne. To je definisano Zakonom o javnom beležništvu. Dakle, reč je o jednom usklađivanju, kao što sam to rekao i na početku rasprave, samo očigledno da nekom ili to nije jasno ili želi da to izvitoperi i prikaže drugačijim, zato ovako i reagujem. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
(Zoran Živković, sa mesta: Replika. Hoćete li mi dati da objasnim.)
Nisam razumeo, niti čuo na bilo koji način da je ministar pomenuo vaše ime i prezime.
(Zoran Živković, sa mesta: Niste razumeli?)
Da li je pomenuo vaše ime i prezime?
(Zoran Živković, sa mesta: Svi znaju da je mislio na mene.)
Gospodine Živkoviću, nemojte na takav način da polemišete sa predsedavajućim. Molim vas. Moraću da primenim Poslovnik, ako nastavite.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodna poslanica Vesna Marjanović.
(Vladimir Pavićević, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Povreda Poslovnika? Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani ministre, poštovani gosti, smatram da ste vi, poštovani predsedavajući, danas, evo upravo sada, povredili član 104. našeg Poslovnika Narodne skupštine. Evo, da vam kažem kako ste to uradili.
U prvom pasusu člana 104. piše sledeće: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje“, a to se onda odnosi ne samo na narodne poslanike nego i na naše goste ovde u sali, onda na osnovu člana 104. svaki narodni poslanik ima pravo na repliku.
Dakle, gospodin Živković, poštovani predsedavajući, ovde je intervenisao i tražio pravo na repliku, jer je smatrao da je gospodin ministar pogrešno interpretirao nešto što je on prethodno rekao i na osnovu člana 104. gospodin Živković očigledno ima pravo na repliku. Molim vas da se pridržavamo poslovnika Narodne skupštine naročito kada je ministar pravde ovde prisutan. Hvala vam.

Gospodine Pavićeviću, vi Poslovnik čitate i tumačite ga onako kako vama odgovara. Znači, upravo ste pročitali – ako narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo se izrazi o narodnom poslaniku. To nije bio slučaj. Takođe, niste pročitali na kraju da o korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući, tako da mislim da nije bilo uslova za repliku i reč sam dao narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, moram da priznam da sam inače fasciniran u životu kada neko ko se poprilično ne razume u neku oblast želi pošto-poto da to objašnjava, čak se uporno javlja i pokušava da kroz obične političke fraze, generalno, kaže nešto što nije istina. Znate, elementarni je red da makar propitate nešto o javnom beležništvu, pa da to komentarišete. Priznajem, nikada ne bih imao tu hrabrost da se javim da polemišemo o vinogradarstvu sa uvaženim stručnjacima preko puta i zato to nikada ne bih sebi ni dopustio. Pročitao bih možda nešto.
Elem, prosto je neverovatno da neko tvrdi kako javno beležnički posao nije važan, nije bitan i da je, recimo, posao sudije ili, ne znam, posao tužioca bitniji posao. Ne znam ko to tako gradira, ali mogu da kažem da je pravnicima, pre svega onima koji su u praksi, koji su u pravosuđu, vrhunac karijere da budu javni beležnici. Vrhunac karijere je da budete javni beležnik i verujte mi iskreno u životu bih možda voleo to da budem, ali nisam siguran da ću ikada uspeti da položim pre svega javno beležnički ispit, zato što da biste bili javni beležnik morate da završite pravosudni ispit koji je jako težak, a mora da ga ima svaki sudija, tužilac ili advokat, a potom javnobeležnički koji je daleko teži od pravosudnog ispita, jer javni beležnik, kod njega je sve i nož i pogača. Ako već neko kritikuje možda ovakav zakon, zašta gospodine ministre možda ima uporište, ali morao bi da kritikuje one koji su donosili Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, jer tada smo potpuno nepripremljeni ušli u sve ovo. Tada je to navrat-nanos doneto. Zato danas trpimo ovakav haos.
Jedan od uvaženih kolega je svojevremeno ovde citirao, ne znajući naravno o kome se radi, ja mu to i ne zameram, ali citirao je čuvenu izreku Valtazara Bogišića u opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Baš je ovo tako. Teško ćete ovo ispraviti. Možete vi da donesete najbolji mogući zakon na svetu, ali ako nemate adekvatnu pripremu da se taj zakon primenjuje, vi više unosite haos, nego što ćete nešto korisno napraviti. Mi smo u našem pravosuđu takvu reformu imali da nam je i Venecijanska komisija to zamerala. Sada vraćamo neke sudije i tužioce na posao, a iz budžeta moraju da se obezbede plate zato što ih je neko eliminisao kako mu je palo na pamet. Pri tom donet je ZKP, sećate se, gospodine ministre, tužilačka istraga je tražena, zahtevana. Vrlo nepripremljeni smo u sve to ušli i danas morate da ispravljate sve ono što je neko radio navrat nanos kako bi se nekome dodvorio ili pokušao da prikaže kako smo mi zemlja koja nešto može da održi.
Tako je i ovaj zakon o javnom beležništvu donet tada kada je donet. Sada kroz ove tehničke mere, na neki način, sve ovo ispravljate. Moram sada, čitao sam pažljivo i jedan i drugi zakon, vezano za promet nepokretnosti, ali i za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, da vas pitam, možda kao laik ću ući u celu priču, i voleo bih da nam odgovorite. Recimo, član 3. Zakona o prometu nepokretnosti, kaže se – prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, tj. na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Nemam ništa protiv, ali bih voleo da mi kažete – da li se razmišljalo, dužni smo, ako idemo ka EU, da donosimo određene zakone vezane za restituciju, šta ćemo ako se to zemljište vrati prvobitnom vlasniku, a zgrada je sazidana, pa je neko prodao zgradu i zemljište? Imaćemo veliki problem tu. Mislim da je moralo da se povede računa o tome – šta u toj situaciji da radimo?
Drugo, vezano za član 4, mislim da bi ovo moglo da se ispravi. Zašto? U članu 4. stav 4. kaže – ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovor o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javno-beležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, dužan je da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unose u javno-beležnički zapis, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbije da sačini javno-beležnički zapis. Mislim da ovo nije dobro. Mislim da je trebalo pooštriti. Ako neko više puta prodaje nepokretnost, to je krivično delo. Ne može da ih upozori, nego mora odmah da im kaže – ne možete ovako nešto da overiti. Možda bi bio dužan da krivičnu prijavu podnese protiv takvog lica. Najčešće su to prevaranti, koji na taj način više puta prodaju stanove. Mislim da je trebalo biti oštriji u ovom segmentu zato što javni beležnik je dužan da kada sastavlja ugovor, jer je kod njega sve, nož i pogača, da proveri da li je taj stan već prodavan ranije. Ako to utvrdi, da kaže da ovo ne može da se overi, ne da ga upozori, nego da ne može da se overi i da ne postoji mogućnost overe ovako nečega.
Takođe, vezano za posebnu evidenciju, isti član, poslednji stav, propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije stava 7. ovog člana, donosi ministar nadležan za pravosuđe. Slažem se i verujem da ćete vi to brzo doneti. Nikad nisam voleo takve zakone koji ostavljaju taj prostor da se nešto naknadno uredu, jer to stvara veliki prostor za razne probleme, za rupe u zakonu. Mislim da je ovde ipak trebalo voditi računa da se te evidencije već donesu, a ne da ostavljamo prostor. Nije isto da li ćete to doneti za šest meseci, deset dana, jer nekome je ovo možda veoma važno.
Mogu donekle da se složim sa primedbom da tamo gde nema beležnika, a tu naravno ne krivim vas krivim one koji su nepripremljeno ušli u čitavu ovu fazu, a to govorim o ljudima koji su 2011. godine na vrat na nos doneli Zakon o javnom beležništvu, veliki problem se stvara tamo gde su ostavljene prelaznim i završnim odredbama da to sud overava, jer znate postavlja se pitanje, mislim da je to uvaženi kolega na Odboru za pravosuđe lepo primetio, kako će se sudija potpisati kao beležnik ili kao sudija? Kako, ako je izričito propisano da javni beležnik je taj koji može to da overi? Kako će onda sudija da se potpiše? Mislim da tu može da nam se stvori veliki problem. Razumem vas da ovo mora da se prosto donese. Mi, ljudi, kasnimo u mnogo čemu, i ovo je nešto našta smo prinuđeni ne našom voljom ovako da sve ovo radimo, nego zato što kasnimo u mnogim stvarima. Zašto to neko ranije nije vodio računa? Pa, ne znam. Morate njih da pitate, ali generalno haos u pravosuđu nam je stvoren upravo negde u tom periodu 2009, 2010. godina pa na ovamo. Gotovo je nemoguće neke stvari ispraviti. Zaista je nemoguće. Ja vam se divim kako ovo radite, ali ćemo imati verujem tu dosta problema.
Što se tiče Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, primetio sam jednu stvar vezanu za član 3. i član 4. uvaženi ministre, gde recimo članom 3. jako dobro se definiše princip teritorijalnosti i da ne može da se potpis i rukopis overava van javno-beležničke kancelarije osim izuzetno što je članom 3. definisano kada možete izuzetno to da radite, ali onda u članu 4. u prvom stavu se derogira prethodni član, pa se kaže – ako je potpis, rukopis ili prepis bez opravdanog razloga overen izvan javno-beležničke kancelarije ili izvan službenog sedišta javnog beležnika to nije razlog za nepunovažnost overe, niti klauzili overavanju oduzima svojstvo javne isprave. Zašto je onda u prethodnom članu striktno propisano kako mora? Mislim da bi bilo čak dobro da se ovaj stav izbriše, ako me iskreno pitate. Nema razloga ako je nešto striktno propisano da sledećim članom potpuno derogirate.
Još sam neke primedbe, tehnički prirode, prosto uvideo, i mislim da u cilju poboljšanja samog zakona ne bi bilo loše da eventualno uzmete da ovo razmotrite. Vezano je za član 27. Zakona o overavanju odštampanog primerka elektronskog dokumenta, gde se kaže – javni beležnik može potvrditi da je odštampani primerak podudaran. Znate - to može da znači ali i ne mora. Mora da se kaže - javni beležnik potvrđuje ili ne potvrđuje, ali sada znači može da potvrdi. Malo je neprecizno, a šta ako ne potvrdi? Šta ako odbije da potvrdi? Pročitao sam i nastavak, znam šta kažete, ali mislim da bi čisto radi preciznosti trebalo razmisliti o tome.
Vezano za član 14. istog zakona gde se kaže – overavanje blanko potpisa nije dozvoljeno, što se slažem, ali onda se recimo definiše pod kojim uslovima to može, odnosno da se pruže neki okvirni podaci. Šta su okvirni podaci? Trebalo bi ipak reći i definisati koji su to okvirni podaci koji bi možda mogli da omoguće da se tako nešto omogući, odnosno da se overi.
U svakom slučaju, zakoni kao zakoni su plod i vremenskog cajtmonta i nečega što vi sada morate da ispravljate ni krivi ni dužni zato što je neko bio neodgovoran u ranijem periodu. Prosto, i ja i kolege iz SNS ćemo ovo podržati. Tako nešto moramo da podržimo. Smatram da je bolje imati i ovakvu vrstu definicije šta i kako da se radi u državi nego nemati ništa. Mislim da u nekom narednom periodu bi ovo sve moralo da sazri i da se bolje upotrebi. To što nemamo danas dovoljan broj beležnika, znate, kada je neko 2011. godine doneo zakon pa punih godinu i po dana, koliko već, nije imao ni jednog jedinog beležnika, niti se potrudio da išta uskladi kako bi taj zakon mogao da se primenjuje, danas ipak ova država ima 94 beležnika, što je veoma važno.
Njima savetujem da budu časni i pošteni ljudi, jer se kaže da onaj ko je beležnik tri svoje generacije naredne može da obezbedi. U Hrvatskoj ste imali slučaj da su mnogi javni beležnici bili pohapšeni zbog svojih malverzacija. Nadam se da ovde to niko neće raditi i da će zaista služiti državi i da će poštovati ovu državu, a javni beležnik je zaista zvanje koje bi svako trebao sa velikom čašću da prihvati. Iskren da vam budem, svaki pravnik može da zavidi onome ko postane javni beležnik zato što to jeste vrhunac u pravosudnoj karijeri.

Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Neka se pripremi narodna poslanica Suzana Spasojević.

Uvaženi građani, dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, gospodine ministre, kada pričamo o Predlogu zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa već na samom početku u članu 1. stav 1. potpis, rukopis i prepis overava javni beležnik ako zakonom nije drugačije određeno. Nije nam sasvim jasno zašto su organi lokalne samouprave potpuno isključeni iz poslova koji su do sada obavljali.
U samom obrazloženju, da bi građanima bilo jasnije, želim da ponovim ono što je ministar u jednom delu izbegao da kaže da je za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa nadležan javni beležnik umesto važećeg rešenja prema kome su za overavanje nadležni osnovni sudovi i organi opštinske uprave koji to obavljaju kao poverene poslove. Time se zakon koji uređuje materiju overe usklađuje sa Zakonom o javnom beležništvu kojim se u RS uvodi jedna nova pravosudna profesija, a čiji je jedan od najvažnijih poslova upravo overavanje potpisa, rukopisa i prepisa. Na ovaj način će se doprineti rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a da se pri tom ne rešava pravna sigurnost budući da su javni beležnici visoko stručna pravna profesija.
Određene izmene koje su predložene ovim zakonom podrazumeva se da su stigle kao preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope i taj deo nije sporan. Taj deo naravno da uvažavamo i podržavamo. Slažem se da treba rasteretiti sudove od svih poslova koji ne predstavljaju suđenje, ali kakve to veze ima sa organima opštinske uprave koji su do sada vršili ove poverene poslove? Da li su oni do sada bili zatrpani ovim poslovima?
Ovde nam se čini da je u pitanju nešto sasvim drugo. Ono što je u pitanju jeste da je predviđeno ekskluzivno pravo javnog beležnika u postupanju u ovim stvarima, a to će naravno odgovarati javnim beležnicima imajući u vidu njihove tarife koje su makar u regionu i te kako velike. To naravno neće odgovarati građanima s obzirom da će dosadašnje overe biti neuporedivo skuplje nego što su to mogli da plate u organima lokalne samouprave. Radi se o još jednom nametu u moru poskupljenja ove Vlade koje je donela u poslednje dve godine.
Kada je u pitanju član 1. stav 2. potpis, rukopis i prepis kod javnog beležnika može overiti javnobeležnički pripravnik. Ponavljam, javnobeležnički pripravnik. Ne vidimo opravdan razlog da se u poslove overavanja potpisa, rukopisa i prepisa uvodi javnobeležnički pripravnik. Obrazložiću. U članu 36. Zakona o beležništvu nije predviđena mogućnost javnobeležničkog pripravnika da samostalno vrši overe i da na takve overe stavlja pečat javnog beležnika. Šta više, u kancelariji javnog beležnika radi i pomoćnik javnog beležnika za čije imenovanje, kao što znate gospodine Selakoviću, je nadležan ministar, odnosno vi, pošto ste viša instanca u odnosu na Komoru.
Za razliku od javnobeležničkog pripravnika koga bira samo Komora, a ne vi, ukoliko nije data mogućnost samostalne overe potpisa, rukopisa ili prepisa pomoćniku koga ipak postavlja nakon određene provere resorno zaduženi ministar, što je dodatna garancija pravnoj sigurnosti i za čiji su izbor propisani mnogo strožiji kriterijumi, član 39. Zakona o javnom beležništvu propisuje da se prilikom izbora pomoćnika mora naročito voditi računa o uspehu kojim je završen pravni fakultet, uspehu na pravosudnom ispitu i na javnobeležničkom ispitu.
Deluje čudno da pripravnik javnobeležničke kancelarije, pri čijem izboru se uopšte ne proveravaju napred navedene stručne kvalifikacije, ima tu privilegiju. To je nešto što u najmanju ruku začuđava nas novopredstavnike građana u parlamentu.
Ono što bih takođe još naveo za kraj jeste da je ovo još jedna od stvari koje poprilično, kao i moj prethodnik iz vladajuće većine je negde naglasio, uvode dodatni nered, a ne red u pravni sistem. Mislim da je posle današnje rasprave i sednice koja traje već nekoliko časova sasvim jasno da ni vaši koalicioni partneri nisu baš u saglasnosti sa ovim predlogom zakona, pa čak i vladajuća većina koja je najavila da će se zakon menjati amandmanima, što znači da je ne tako dobar.
Ono što želim na kraju da podvučem jeste da moramo voditi računa u ovim vremenima i o onima koji će koristiti ovaj zakon. Ovoga puta pri overama moraćemo da povedemo računa više o onima koji to plaćaju, to su građani Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić po Poslovniku.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 1. gde je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a iznošenje neistina je grubo kršenje dostojanstva Narodne skupštine.
Naime, bukvalno od promene 2012. godine skupštinske govornice često od strane narodnih poslanika bivšeg režima služe za širenje panike, za širenje straha najčešće korišćenjem neistina. I tada smo bili bombardovani da ćemo biti isključeni iz svih međunarodnih tokova, da ćemo biti u izolaciji samo ako se glasa za SNS i za vladu SNS, a onda kada se ti tokovi ubrzaju, ti isti nastavljaju sa širenjem neistina.
Sada je prethodni govornik rekao nešto što zaista nema nikakve veze sa istinom, da se ovim zakonima nameću neki novi troškovi. Znate šta, moram da vas, na vašu žalost, ali na radost građana Republike Srbije, moram da vas demantujem. Ti troškovi su manji, ali ukoliko neko ne želi da gleda i neko ne želi da sagleda istinu, naravno da će koristeći se govorom neistina pokušati da dobije neke sitne političke poene. Ono što je istina, za ugovore čija je vrednost do 450.000 dinara do sada je taksa i tarifa bila 11.220 dinara. Poštovani građani Srbije, za iste te ugovore po ovim zakonima koje je predložila Vlada Republike Srbije i za koje je dobila saglasnost svih narodnih poslanika koji podržavaju Vladu Republike Srbije, sada je iznos i naknada javnog beležnika 9.000 dinara ili 2.220 dinara manje. Za iznose i ugovore do 750.000 dinara razlika je 720 dinara i biće jeftinija 720 dinara.