Zahvaljujem.
Koristiću i vreme poslaničke grupe nakon što se iscrpe dva minuta za predloženi amandman.
Amandman se odnosi na član 10. koji ima rubrum – pravne posledice nemogućnosti dokazivanja identiteta.
Član 10. u predloženom tekstu ima dva stava. Prvi je: „Ako podnosilac isprave ne može da dokaže svoj identitet na način predviđen zakonom, javni beležnik odbija da overi ispravu“. Taj stav je besprekoran pošto zaista obezbeđuje pravnu sigurnost. Međutim, drugi stav je krajnje problematičan i on glasi: „Javni beležnik odbija da overi ispravu iako nakon uvida u podneti službeni dokument, odnosno nakon saslušanja svedoka identiteta nije stekao uverenje da je podnosilac isprave lice za koje se izdaje“. Dakle, drugi stav kaže i ako je zakonom predviđen proces za utvrđivanje identiteta obavljen, javni beležnik nije stekao uverenje da se zaista radi o tom licu.
Naš predlog je, kolege Borislava Stefanovića i moj, da se taj stav 2. briše jer se brisanjem ovog stava sprečavaju zloupotrebe od strane javnog beležnika u slučaju da on nije stekao uverenje.
Osim što je problematično po sebi, kakav je to proces sticanja uverenja javnog beležnika i osim što nemamo ni u ovom zakonu, a ni inače, a šta ako je javni beležnik stekao sasvim pogrešno uverenje? Šta se dešava sa pravima lica koje je prošlo zakonom utvrđenu proceduru utvrđivanja identiteta, ali je naišlo na uverenje javnog beležnika da to lice ipak nije lice za koje se izdaje?
Nije prvi put da se, po nama, u stavovima i u članovima zakona pod plaštom da je to tako pravna sigurnost, jer je očigledno, uvode instituti ovlašćenja za ljude koji ne mogu nikako da imaju ovlašćenja, jer javni beležnik ne može da stiče uverenje ako pred sobom ima dokumentaciju na koju je obavezan zakonom.
Podsetiću vas, tako smo tražili da se briše iz člana 179. Zakona o radu osnov za otkaz da poslodavac utvrdi da je zaposleni učinio krivično delo u vezi sa radom, a da pri tome nije pokrenut krivični postupak, nikakva istraga, niti je podneta krivična prijava i tako poslodavac po tom zakonu sebe stavlja u ulogu onog ko sam procenjuje da li je krivično delo učinjeno ili ne.
Ne sumnjam da će i ovde biti ideja da amandman treba da se odbije od kolege poslanika. Ministar je to već jasno kazao, odnosno Vlada, odbijajući naš amandman sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je rešenje iz predloga zakona celishodnije i doprinosi većoj pravnoj sigurnosti. Kako većoj pravnoj sigurnosti doprinosi stav po kome se javnom beležniku daje da ima uverenje da neko nije onaj za koga se izdaje, a nakon što je podneta sva zakonom propisana dokumentacija?
Takođe, kaže se u obrazloženju, imajući u vidu da je odredbom člana 9. stav 1. Zakona o javnom beležništvu propisano da je javni beležnik dužan da obavlja svoju delatnost u skladu sa propisima i načelom savesnosti i poštenja, kao i da je za svoj rad odgovoran u skladu sa ovim zakonom. Brisanjem ove odredbe, kako je predloženo u amandmanu, dovela bi se u pitanje kako pravna sigurnost, tako i napred navedeno načelo koje se direktno odnosi na postupanje javnog beležnika.
Dakle, Vlada meni kaže da ako ja izbrišem odredbu, odnosno predlažem brisanje odredbe da javni beležnik ne može na osnovu ličnog uverenja koje je stekao da ipak odbije da prihvati identitet lica, da je to veća pravna sigurnost i da je on obavezan da to radi u skladu sa načelima savesnosti i poštenja i posledično da, ukoliko ne bude tako postupao, će već potpasti pod kaznene odredbe ovog istog zakona u slučaju da ne bude savestan i pošten.
To je drugi primer, kao i ovaj koji sam spomenula o Zakonu o radu, koji je iz mog stanovišta potpuno naopak. Kao tamo što se poslodavcu daje status nekog ko procenjuje krivično delo, tako ovde, pa tako i u zdravstvu, kako smo juče pričali, i u obrazovanju. Nama nije centar građanin, nama nije centar lice koje pristupa beležniku, nego pravnom sigurnošću smatramo da stavimo da beležnik ima pravo na uverenje i da onda ima pravo na postupanje, a postupati u skladu sa članom 9. koji ga obavezuje da to bude savestan i pošten.
Šta će biti sa građaninom koji je savesno i pošteno rekao – ja sam taj i taj, prošao proceduru, i onda je naišao na beležnika koji kaže – ja imam uverenje da ti ipak nisi taj?
Želim da stav 2. člana 10. nikad ne bude primenjen, jer znam da javnim beležnicima i ukoliko bude pogrešno primenjen i zloupotrebljen neće biti ništa, ali da će biti ljudi koji pristupaju svojim poslovnim potrebama javnom beležništvu koji zbog ovoga mogu da imaju problema. Zbog toga ova moja dva primera, poslodavac kome se tačkom 179. Zakona o radu daje pravo da procenjuje da je zaposleni učinio krivično delo i da zato treba dobiti otkaz, rasprava o zdravstvu juče kad smo imali, gde se priča samo o lekarima a trebalo bi pacijent da bude centar onoga čime se mi bavimo, e, tako i ovde. Nije centar ovog zakona javni beležnik. Ovde jeste članovi koji opisuju njegova prava i obaveze, ali, centar svakog zakona koji mi donosimo u Skupštini treba da bude građanin koji se obraća bilo kojoj instituciji u državi. Ovde je građanin u manjku pravne sigurnosti i žao mi je što je Vlada odbila ovaj amandman. Hvala vam.